Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 125 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje narodni poslanik Dragoljub Kojčić.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA (nastavak u pojedinostima)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. predloženog zakona.
Dobila sam obrazloženje od Vlade Republike Srbije, o čijem radu je veoma dobro poznat stav Srpske radikalne stranke, imamo kritički stav i jako loše mišljenje.
Dokaz za to je rad Ministarstva gospodina Ilića i obrazloženje koje je, u najmanju ruku, uvredljivo za mene kao narodnog predstavnika, i za građane Srbije, da se bilo koji organ Vlade, a naročito Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo na takav način dopisuju sa nama poslanicima, odnosno daju nam odgovor na podneti amandman.
Amandman je odbijen zbog toga što Vlada Republike Srbije kaže da bi prihvatanjem mog amandmana, zamislite, molim vas, dovelo do državne izolacije. Opet ponavljam, amandman na zakon o poštanskim uslugama i prihvatanje amandmana narodnog poslanika Nataše Jovanović dovelo bi do državne izolacije.
Pitam vas, da li ste vi poprimili manire Vuka Draškovića, koji je potpuno sluđen čovek i više ne zna šta priča, što smo mogli da vidimo juče putem svih medija, šta je kao ministar inostranih poslova govorio u sedištu NATO pakta.
Pitam vas da li takvo obrazloženje Vlade ima nekakve veze, ili ste poprimili manire Ričarda Baučera, onog koji je u ime američke administracije otpozdravio vama u Vladi Republike Srbije, kada je rekao da se zbog, kako oni kažu, nesaradnje sa Haškim tribunalom, a traže da se četvorica srpskih generala i svi viđeniji Srbi isporuče antisrpskom Haškom tribunalu, uskraćuje izvesna pomoć od 10 miliona dolara, namenjena, uglavnom, za Kandićke, Biserko i ostale iz takozvanih nevladinih organizacija.
Šta sam tražila amandmanom?
(Sa mesta: Tema.)
Taj što sa mesta viče "tema", "tema", neka se spremi za ovu temu, neka se urazumi, opameti i neka shvati da mu predsednik stranke, a u pitanju je Srpski pokret obnove, Vuk Drašković nije normalan čovek i da se stidi ogromna većina građana što je takav ministar inostranih poslova, što nas tako bruka i što prima platu ovde i u NATO paktu, i od Amerikanaca, da radi to sve što radi protiv interesa srpske države i naroda.
Što se tiče teme, želela sam, dame i gospodo poslanici, u članu 2. da se ovim zakonom direktno ne implementiraju međunarodni sporazumi, konvencije i ugovori. Za sve ljude koji iole prate oblast međunarodnih sporazuma, ratifikacije konvencija i ugovora, takvo iskustvo imam kao učesnik rada u radu Savezne skupštine, koja je sada Skupština državne zajednice, jasno je da naša država, kada se izvrši ratifikacija određenog sporazuma, odnosno ugovora pribegava tome, naravno, jer je to i sama potpisala, da određene odredbe primeni i da to poštuje.
Moja namera je bila da to ne bude striktno uvršteno u ovaj zakon o poštanskim uslugama, jer se to podrazumeva u onom delu gde su ti ugovori i sporazumi potpisani.
Zbog toga što sam razumno to obrazložila u svom amandmanu, želeći da se mi striktno držimo naših pozitivnih zakonskih propisa, onoga na koji način mi treba da ustanovljamo naše zakone iz bilo koje oblasti.
Dakle, u pitanju je i principijelni stav Srpske radikalne stranke i nešto što je za nas bolje u budućnosti, a doživela sam takvu uvredu, da mi na ovakav način odgovara Vlada Republike Srbije i kaže – "došlo bi do državne izolacije"; i zamislite, molim vas, ne bi mogla da ide pošta van naše zemlje, nego bi samo poštari raznosili pisma od Kragujevca do Beograda i od Subotice do Pirota.
Ko iole normalan može da poveruje u ovakvo obrazloženje? To bi zaista teško pogodilo neke, naročito one koji su spremni da i dalje rovare i da fotokopiraju falsifikovana dokumenta u prilog Karli del Ponte i Haškom tribunalu, da šalju kamione i tovare lažne dokumentacije, kako bi se Srbi čerečili i slali u antisrpski Haški tribunal.
Mislim da svi vi treba da obratite pažnju, naročito vi koji ste u Odboru, koji je razmatrao pitanje mog amandmana i drugih amandmana, da se ubuduće ovako nešto ne dešava i da se na ovakav način predstavnici Vlade, odnosno resorno ministarstvo ne obraćaju poslanicima, jer to ne samo da nema nikakve veze sa istinom, već je istina sve ono što sam vam rekla malopre, a sa čime je naš narod u ovim teškim trenucima suočen. A ne da ovakvim obrazloženjima narodni poslanici, zbog toga što traže nešto što je bolje i što je normalnija praksa u našem zakonodavstvu, na ovakav način budu, blago rečeno, žigosani. Hvala.

Da li još neko želi reč? Ima reč narodni poslanik Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo, pokušaću da obrazložim na svoj način amandman koji je podnela gospođica Nataša Jovanović. Mislim da ima smisla i da ga treba prihvatiti.
Član 2. Predloga zakona glasi: "Poštanske usluge se obavljaju na osnovu ugovora, u skladu sa zakonom, opštim uslovima za obavljanje poštanskih usluga, posebnim uslovima za obavljanje poštanskih usluga i drugim aktima poštanskih operatora, kao i na osnovu međunarodnih konvencija, ugovora, sporazuma i drugih međunarodnih akata". Amandman koji je podnet od strane gospođice Nataše Jovanović predviđa da se zadnji deo teksta, koji se odnosi na "međunarodne konvencije, sporazume i ugovore" briše.
Da podsetim, Predlog zakona je ovde podnela Vlada. Skupština će ga verovatno usvojiti. Opšte uslove propisuje agencija, koju ćete takođe ovde izglasati. Posebne uslove propisuje poštanski operator.
Svi ti akti, i zakon, i posebni i opšti uslovi se donose na osnovu, pored ostalog, i tih međunarodnih konvencija, ugovora, sporazuma itd. Prema tome, nema potrebe da tako eksplicitno stoje navedeni u ovom zakonu međunarodni ugovori, sporazumi, konvencije i drugi međunarodni akti, ako sve te akte već koristimo da bismo doneli zakone, da bismo doneli ove uslove, bilo opšte, bilo posebne, koji se usvajaju za obavljanje poštanskih usluga.
Smatramo da ovo ima smisla i da predlagač treba da razmisli da prihvati ovaj amandman. Radi se o našem domaćem zakonodavstvu. Pravimo zakone za naše uslove, koristimo i neke međunarodne ugovore, sporazume itd, ono što je pozitivno u njima, što nama treba iskoristićemo, ali nećemo navoditi te sporazume u tekstu zakona.
Molim vas još jednom da razmislite da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Ako pođemo od teksta vaše Ustavne povelje, vi ste u jednom članu naveli da međunarodno pravo i one obaveze koje je preuzela državna zajednica i bivša SRJ, bivša SFRJ, imaju primat u odnosu na naše unutarnje pravo. Ako je to tako, onda se to proteže praktično nad celokupnim unutarnjim pravom Republike Srbije.
Ali, mi nismo podneli amandman zbog toga, nego smo podneli amandman zato što se u članu 2. nalazi nešto što bi moglo da se okarakteriše - babe i žabe. Taj član, odnosno rečenica, počinje rečima - poštanske usluge se obavljaju na osnovu ugovora. Znači, cilj ovog člana jeste da definiše šta je pravni osnov za poštansku uslugu, a taj isti član se završava - kao i na osnovu međunarodnih konvencija, ugovora, sporazuma i drugih međunarodnih akata.
Početak se odnosi na pravni osnov odnosa pošiljaoca i onoga koji pruža poštansku uslugu, a kraj se odnosi na pravni osnov saradnje između pružalaca poštanskih usluga, odnosno domaćeg pravnog lica koje se bavi tim poslom i nekog pravnog lica koje se bavi tim poslom u inostranstvu.
Vi niste shvatili da ste u članu 2. pobrkali lončiće i temu pravni osnov na osnovu čega se pružaju pravne usluge na relaciji pružalac, pa što ne reći, i fizičko lice koji je pošiljalac ili primalac, na kraju ste završili sa odnosom između dva, ako mogu tako da kažem, operatora, onih koji sarađuju. U tom smislu Nataša Jovanović je potpuno u pravu kada kaže da uvredljivo deluje vaše obrazloženje zašto neki amandman ne prihvatate.
Pošto se ova formulacija, kao fraza i kao jedna floskula bez ikakvog utemeljenja, pojavljuje u gotovo svim našim propisima koji se predlažu Narodnoj skupštini, mislim da bismo morali da obavežemo Vladu da nam uradi jedan dokument. Imamo tu tačku, šesta ili sedma, o nekom planu harmonizacije, o nekom zakonu, ali očigledno da to nije dovoljno.
Mora da izađe sa jednim jasnim stavom - šta sve oni podrazumevaju pod ovakvim frazama? Šta ovakve fraze znače za konkretan život u Republici Srbiji, i u pogledu prava i u pogledu obaveza, i u pogledu realnog stanja i u pogledu mogućnosti, i u pogledu perspektive, jer posle ovakvih fraza koje se dižu na nivo iluzija, verujte, sudar sa stvarnošću je toliko bolan da i ne čudi što sa 60 i nešto posto građana koji su nekad izlazili na izbore dolazimo u situaciju da možda ni 30% građana Republike Srbije ne pokazuje interesovanje za politički život. Jednostavno, primorani su ljudi da trpe sve i svašta ili su možda ti građani na vreme primetili da se radi o običnim frazama koje ništa ne znače, o običnim podmetačinama, mentalnom uvrtanju i nekim drugim manipulacijama.
U tom smislu je podnet amandman, da se predlagači otrezne, pogledaju i da se orijentišu u vremenu i prostoru. Ne može sve da se stavi u zakon. Ako vam je toliko stalo do te međunarodne saradnje, što niste to izveli kao poseban član? Ovako ste napravili jedan miks koji, u krajnjem slučaju, ništa ne znači. Da ste ovo stavili u osnovna načela na osnovu kojih se pružaju poštanske usluge, pa da se donekle shvati, ali u okviru pravnog osnova između onoga ko pruža uslugu i onoga koji je pošiljalac ili primalac, vi ste ubacili nešto što uređuje odnos između dva pružaoca usluga, sa inostranim elementima.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada je prihvatila amandman. Odbor za saobraćaj i veze nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS amandman je na član 3. stav 1. tačka 2) podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić i ovim amandmanom traženo je da se u tački 2) brišu reči - po pristupačnim cenama. Nejasno je zašto je Vlada uopšte ovako nešto stavila u Predlog zakona. Takođe je nejasno kako je Odbor za saobraćaj mogao da odbije ovakav amandman, jer samo po sebi, kada kažete da će neka usluga biti po pristupačnim cenama, to apsolutno ništa ne znači.
Ono što je nekome danas u Srbiji pristupačno jednoj kategoriji građana, drugoj kategoriji građana nije. To sve zavisi od ličnih primanja i od ličnih afiniteta, tako da, kada u zakon unosite reči koje ništa ne znače, bolje je da to ne radite. Bolje je da prođe bez toga, jer se ovako čini da je to samo neko obećanje, da praktično želite unapred da se operete u javnosti, da kažete - jeste, uvodimo više operatora, sve će to biti divno i krasno i svako će moći sebi to da priušti.
Znate da je iz dana u dan u Srbiji sve više siromašnih ljudi, sve više onih koji ove usluge neće moći sebi da priušte. Ovde nikakvih objektivnih i konkretnih merila - da li će i šta će biti pristupačno - nema. Takođe, ne vidi se ni ko će određivati šta će biti pristupačno, da li će to određivati direktori u PTT-u, neko u agenciji, član agencije, da li će to određivati savet koji će rukovoditi agencijom. Dakle ovo je ubačeno potpuno nepotrebno. Pominje se još u nekoliko članova - pristupačne cene, ali sve u svemu, nikakve konkretne veze niti sa zakonom, niti sa nečim drugim nema.
Dobro bi bilo da je tu ministar, pa da nam on objasni šta ovo znači, da eventualno prihvati ovaj amandman, ali izgleda da se duže zadržao na ovom sastanku sa MMF-om, izgleda da je lično došao i da je dosta toga imao da nam kaže. Molim vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu, jer zaista, kao i prethodni amandman koji je dala gospođica Nataša Jovanović i koji predstavlja nesumnjivo pravno poboljšanje, ovo su amandmani kojima se apsolutno ne dira u suštinu zakona, već se samo pravno popravlja i skraćuje. Mislim da bi ovo svakako trebalo da prihvatite. Hvala.

Hvala. Narodni poslanik Zoran Krasić, pa nakon toga narodni poslanik Jovanović. Izvolite.

Ovo bi moglo da se protumači kao neuspeli pokušaj prevoda nečega što u terminologiji zapadne Evrope znači reč "pristupačno". Da ste upotrebili bilo koju drugu reč, koja bi možda mogla da bude sinonim za ovu reč, to bi bilo donekle razumljivo i prihvatljivo. Da ste rekli, garantovana cena, kontrolisana cena, tarifom određena cena, beneficirana cena, to bi se prihvatilo.
Ovako kada se navede da je u pitanju sastavni deo pojma univerzalne poštanske usluge, nisu samo poštanske usluge koje se konstantno obavljaju na celoj teritoriji Republike Srbije pod jednakim uslovima za sve korisnike propisanog kvaliteta. Znači, sastavni deo tog pojma univerzalne poštanske usluge jeste i pristupačna cena.
Verovatno se misli na cenu koja bi bila dostupna svakom korisniku poštanske usluge. Znači, onome koji šalje, koji prima, kada krenemo od najprostije usluge, od jednog običnog pisma i od jedne razglednice.
Kada date ovako neodređeni pojam i onda još na neodređeniji način pokušate to da definišete, a to ste pokušali i u članu 12, i moram da vam kažem i u članu 66. stav 1. tačka 11), gde ste rekli da je u nadležnosti te nove vaše agencije i određivanje tarifne stavke za univerzalnu poštansku uslugu.
Znači, ta pristupačna cena nalazi se u tarifnoj stavci. Ako se nalazi u tarifnoj stavci, onda je to propisana cena, a ne pristupačna cena.
U definiciji te univerzalne poštanske usluge i veliki nedostatak vašeg predloga zakona je što niste naveli koje su to usluge, običnim jezikom, dakle, prihvatljivim i razumljivim za sve nas u pogledu pojmova razglednica, pisama, vrednosnih pisama, da to bude ljudima jasno, jer ste ovako iza nekih rezervisanih, nerezervisanih i drugih usluga prikrili, odnosno pošli od toga da sada svi kada odu u poštu znaju da li se radi o univerzalnoj ili o nekoj drugoj specijalnoj vrsti poštanske usluge.
Vidite, da ste rekli po propisanoj ceni, da ste upotrebili neki termin, po subvencioniranoj ceni, tim pre što ste u okviru pojma univerzalne poštanske usluge u članu 2. stav 2. jedno naveli, a u članu 12. ste rekli, dakle, koja se obavlja u kontinuitetu na teritoriji Republike Srbije. I sada se vraćamo na ono o čemu smo juče pričali. Znači, to je posao iza nadležnosti države. U tome se ogleda javno ovlašćenje koje vi prenosite javnom preduzeću koje treba da vrši poštanske usluge.
Država prenosi svoju odgovornost i svoje ovlašćenje. Vlada Republike Srbije garantuje da se te usluge obavljaju na celoj teritoriji kontinuirano, u skladu sa ovim propisima gde je rok dostave dva dana, pet dana, kako se postupa sa izgubljenim, sa zaturenim, sa neuručenim pošiljkam, u kojim rokovima.
I nigde nema odredbe kako to država ovim zakonom garantuje nešto što Ustav propisuje, a to je tajnost pisma. Dakle, to se svakom građaninu garantuje kao njegovo pravo. Nije valjda da ste to pravo smestili u tehničke normative? Ako ste sve smeštali u tehničke normative, onda nam ovaj zakon nije potreban.
Sada pošta ima svoje opšte uslove na koje, naravno, saglasnost daje Vlada Republike Srbije, njima propisuje te takozvane standardizovane ugovorne odnose, po pristupu gde kada stranka dođe i traži određenu uslugu, odmah se po opštim uslovima zna koje su obaveze pošiljaoca, primaoca i onoga ko vrši tu uslugu od jednog do drugog mesta.
Znači, ovaj termin "pristupačne cene" verovatno je neuspeo prevod nečega što u našem jeziku ništa ne znači.
Da vas upozorim, na sličan način je postupano i kada je donet Zakon o javnim nabavkama. Tek posle dva meseca su ustanovili da su pogrešili prilikom prevoda sa slovenačkog jezika. Verovatno je i ovde u pitanju neka greška u prevodu.