Reč ima narodni poslanik Jovanović.

Dame i gospodo, kada sam pročitao član 42, jasno je da je predlagač puno gledao američke akcione filmove, pa verovatno ponesen time uneo tu obavezu i u ovaj zakon, da svako dvorište ima sanduče i za poštu i da u svakoj kući, zgradi postoji taj sandučić itd. Nije to loše i lepo bi bilo da imamo u svakom dvorištu i u ulazu sandučić za poštu, i poštar dođe i ubaci pošiljku, ne javlja se domaćinu i ne ulazi u kuću. Međutim, čini mi se da to baš i nije materija za ovaj zakon.
S druge strane, kada se pročita stav 2. nekako se nameće zaključak da je ovo više smišljeno da bi se agenciji neki posao dodelio, tek da se opravda njeno postojanje. Drugim rečima, u drugom stavu ovog člana stoji da republička agencija za poštanske usluge propisuje tehničke uslove prema kojima će se izrađivati ovi poštanski sandučići. Zamislite koji će to projekti biti. Zamislite projekat jedne agencije, državne, propisuje kako će da izgleda jedan sandučić u koji će se ubaciti pismo.
Mislim da je osnovno pitanje koje se ovde nameće u stvari da li je ova materija bitna i da se nađe u ovom zakonu, odnosno da li joj je mesto u zakonu. Pitanje je osnovno, koji je to mehanizam kojim će se ova obaveza nametnuti građanima Srbije, kako ćete primorati ljude u selima da naprave te sandučiće i da ih stave na svoje kapije. Kako ćete primorati ljude u zgradama koji nemaju sandučiće da ih naprave i da ih postave.
Šta ćemo sa onim, a pogledajte po Beogradu samo koliko je takvih stambenih zgrada, u kojima postoje takvi sandučići, u kakvom su danas stanju; više od polovine tih sandučića je polomljeno i nije upotrebljivo više.
Nije suštinsko pitanje da li to treba ili ne, suštinsko pitanje je mehanizma kako to i na koji način obavezati građane Srbije da ovo sprovedu i da urade. Pre je mesto jednoj ovakvoj odredbi u Zakonu o izgradnji objekata, a ne u ovom zakonu. Znači, da se obaveže investitor kada gradi objekat da mora da predvidi i to. Staviti to ovde i još dati taj posao agenciji i da ona projektuje, a verovatno da ona na neki način usmerava investitore i građane od koga da kupuju i nabavljaju, i ko će da proizvodi te sandučiće itd.
Pitanje je da li je ovo još jedan prostor za nekakve mahinacije, malverzacije, ili kako već hoćete, nešto što je već viđeno i na nekim drugim stvarima za ovih nekoliko godina. Mislim da je mesto jednoj ovakvoj odredbi u drugom zakonu, Zakonu o izgradnji objekata prvenstveno, a ne u ovom zakonu o poštanskim uslugama.

Reč ima narodni poslanik Željko Ivanji.

Jednostavno, pored ovog niza amandmana koje ste dali, moram da na ovaj odgovorim. Ukoliko ne bi bilo propisano, da tako kažem, standardizovano poštansko sanduče, postavlja se pitanje kako bi operator, a bio javni ili neki drugi operator, pružio uslugu krajnjem korisniku.
Kao što znate, isti je princip i kod telefonskih aparata, recimo, nije obaveza Telekoma da nabavlja telefonske aparate svojim korisnicima. Takođe, želim da vas podsetim, telefonski aparati moraju biti atestirani, a to je stvar Zajednice JP PTT. Da li su aparati atestirani i da se to sprovodi, to je drugo pitanje.
Pitanje poštanskih sandučića i u kojem su oni sada stanju, to je pitanje kulture stanovanja i to je problem zašto su oni uništeni i zašto su u nekim zgradama, ne znam, spaljeni, a to je problem i samog kućnog saveta i vlasnika objekta. To je odraz kulture stanovanja koja je derogirana.
Zašto je derogirana? Zato što je sistem vrednosti u našem društvu pao do te mere da ne vodimo računa gde živimo, kako živimo, šta je oko nas, kako da primimo tu uslugu, odnosno pismo, a zna se ko je doveo do toga i do te derogacije sistema vrednosti i do potpunog uništavanja kulture stanovanja u Srbiji. To je onaj koji je vladao u poslednjih deset godina i koji je ovu našu domovinu doveo do toga da ne vidimo ni ko je naš najbliži komšija, ni gde živimo, ni kako živimo, ni gde odlažemo smeće, ni gde dobijamo uslugu koju nam korisnik pruža. Hvala.

Replika, narodni poslanik Jovanović.

Za razliku od vas, Srbija je nama otadžbina, a ne domovina. Što se tiče sandučića poštanskih, nisam rekao da sam protiv sandučića.
Lepo je to, rekao sam. Mene interesuje samo mehanizam kojim ćete ovo sprovesti. Da li je dovoljno samo to ovde napisati da je to obaveza svih građana, šta će biti sutra kada će ti građani Srbije ovaj posao sprovesti u delo. Da li smo negde upisali rok u kome smo morali raditi. Podrazumeva se da taj posao moraju obaviti građani koji već imaju kuće i stanove, a ne samo oni koji tek treba da to izgrade. Svi korisnici poštanskih usluga, a to znači svi građani Srbije, moraju imati poštanske sandučiće u zgradama, u dvorištima, znači, tamo gde stanuju.
Koji je mehanizam, kako ćete obavezati te ljude? Nije dovoljno samo napisati u ovom predlogu zakona. Koje su to mere koje ćete preduzeti, da li ćete ići od kuće do kuće, slati neku inspekciju, propisivati neke kazne? Znači, mehanizam je bitan.
Zato pričam da je logičnije bilo da ovo stoji u Zakonu o izgradnji objekata, ne ovde, da investitor pri izgradnji mora u projektu da planira i ovu meru, pored ostalih koje su tamo propisane. Znači, govorimo o mehanizmu, a ne o tome da li smo za sandučiće ili protiv. Valjda je to jasno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, ministar Velimir Ilić nam juče reče da mora da napusti Skupštinu jer ide na sastanak sa MMF, ali nam nije rekao da taj izgleda nije došao sam, pa je onda i danas zauzet razgovara sa tim nekim koji je došao sa tim MMF. Ali, ministar izgleda i ne mora da prisustvuje ovoj sednici, zato što narodni poslanici ovde izigravaju portparole Vlade.
Prosto mi je neverovatno da narodni poslanik izađe i kaže - posle ovoliko vaših amandmana, sada moram da vam odgovorim. U redu je da po amandmanu, a postoji i poslovnička obaveza i mogućnost, i u redu je da svaki poslanik komentariše amandmane, ali da baš mora da nam odgovori, kao da to govori u ime Vlade, to mi baš nije najjasnije.
Što se tiče amandmana na član 44. koji je podneo narodni poslanik Branislav Blažić, u ime poslaničke grupe SRS, amandman je u skladu sa načelnim stavom srpskih radikala, a to je da ova skupština ne treba i ne sme da razvlašćuje ministarstva, ne sme ono što je u nadležnosti ministarstva da se prenosi na kojekakve agencije.
Tim pre što je jedna stranka, koja je u Vladi, u svom predizbornom programu rekla i kada smo počeli rad u ovom novom sazivu, predstavnici te stranke su tvrdili da će da stave van snage neku uredbu koja je predvidela mnogo agencija, da neće formirati nove agencije, ali mi u svakom zakonu imamo nove i nove agencije.
Zaista, građani Srbije treba da znaju šta znače te agencije i zašto mi iz SRS mislimo da te agencije ne treba da postoje. Prvo, zato što postoje nadležna ministarstva, što postoji delokrug rada ministarstva, što u ministarstvu ima dovoljno zaposlenih da obavljaju sve te poslove. Ako ovi poslovi pređu na agenciju, onda se postavlja pitanje šta će tamo ministarstvo, šta će ti ljudi da rade, jer nema samo ovaj zakon agenciju, nego svaki zakon ima agenciju, ima komisiju, ne znam kako ih sve ne zovete. Onda postojanje ministarstva postaje potpuno besmisleno.
Drugo, te agencije zaista puno koštaju. Potpuno nelogično se utvrđuju plate za predstavnike tih agencija, koje su mnogo veće od plata onih koji formiraju te agencije, zapošljavaju se ljudi. Naravno, mi mislimo da treba da se zapošljavaju nezaposleni, mi mislimo da ne treba da dobijaju otkaze oni koji već rade, ali to ne može da se radi na ovaj način. Mora da se otvara proizvodnja, da se otvaraju fabrike, da oživi privreda i da se tamo zapošljavaju ljudi, da se zapošljavaju tamo gde mogu da zarađuju. U agencijama se zapošljavaju stranački aktivisti, poslušnici. To je ono što nije u redu.
Kakav je bio do sada sistem popunjavanja tih agencija? Mi sada imamo dosta iskustava sa tim agencijama i možemo o tome potpuno argumentovano da govorimo. Imamo agencije koje postoje, formirane su, a ništa ne rade. Imamo krnje agencije koje ne mogu da rade jer niste mogli da se dogovorite da ispostavljate ljude u te agencije. Imamo agencije koje rade, pa su napravile papazjaniju od onoga što rade.
Dakle, ni jedno dobro iskustvo iz postojanja ovih agencija za ovo vreme, od 2000. godine, od kada su agencije postale "modni hit", ništa dobro, ništa konkretno nije urađeno, samo su još jedan veći teret na grbači onih koji popunjavaju budžet, a zna se da budžet popunjavaju građani Srbije.
Zato smo mi iz SRS predložili i ovaj amandman i niz amandmana, kojim predlažemo da ostavite ministarstvu da radi ono što zaista jeste nadležnost ministarstva. Ovi poslovi moraju da se obavljaju u državi i treba da se obavljaju, ali nemojte više agencije, nemojte da stvarate nove mogućnosti zloupotreba. Znate, u agencije zapošljavate nazovistručnjake, ljude koji su po desetak godina studirali, koji su jedva pozavršavali fakultete i oni sad slove za, bože moj, neke eksperte, neke stručnjake.
Kada se kaže "agencija", pa neko misli - bože, kakav li je stručnjak u toj agenciji, a ono tamo neko ko je jedva završio fakultet. Nemojte to da radite.
Nije ovo prvi put. To vam svaki put ponavljam i svaki put ću vam ponavljati kada govorimo o amandmanima na zakone koje vi predlažete. Kad god nas niste poslušali, kad god niste prihvatili naše amandmane, imali ste probleme u primeni tih propisa, imali ste obavezu da vrlo brzo izlazite sa izmenama i dopunama, ali govorićemo o tome kad budu oni čuveni zakoni o agenciji za privatizaciju. Biće još o tome reči.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam, gotovo sam siguran da je ministar ovde, da ga nije zadržao juče na prijateljskom ručku MMF, video sam ovde kad se izljubio sa MMF, pretpostavljam da je on tu, sigurno bi prihvatio ovaj amandman, a svi amandmani vas upućuju na to, gospodo iz ministarstva, da ovaj zakon povučete iz procedure, da ga uredite, da bar liči na zakon i da ga onda donesete pred narodne poslanike, da o njemu raspravljamo i da glasamo.
Narodni poslanik iz SRS je podneo amandman da se reč "agencija" zameni rečju "ministarstvo". Gospodo iz ministarstva, nemojte molim vas više trošiti i vaše i naše vreme i vreme Srbije. Povucite zakon, dovedite u red, nemojte osakatiti poštu koja je, bar do donošenja ovog zakona, kako-tako funkcionisala. Sa ovim neće moći nikako.
Na kraju, kada je gospodin narodni poslanik našao za shodno da nam posle toliko amandmana odgovori, mislio sam da će, kao evropejac, kao kulturan čovek, da nam odgovori poštom, preko ovlašćenog i licenciranog operatora, u poštansko sanduče. Odmah mi je otvorio jednu dilemu. U zakonu kaže "korisnik poštanskih usluga", pa on objasni da mora da ima poštansko sanduče.
Moja porodica je tročlana. Supruga prima neke prospekte, ja primam uglavnom poreska rešenja i ostalo, sin prima ljubavna pisma. Hoće li ova agencija i ovaj ovlašćeni operator da nas teraju sada tri sandučeta da postavimo, jer smo svo troje korisnici poštanskih usluga?
I na kraju, hajde i da kupujemo te poštanske sandučiće, ali koalicioni partner našeg ministra, Bogoljub Karić, zatvorio je onu fabriku poštanskih sandučića u Vitomirici kod Peći. Tome ima već 10 godina, ukoliko se ne varam. Doduše, on je to uzeo od zajma za preporod Srbije. Trebalo je da napravi 75 fabrika, a izlio je 75 temelja i samo tu fabriku je napravio, osim ako ministar ne nađe nekog licenciranog, ovlašćenog, koji će da otvori novu fabriku i da pravi poštanske sandučiće.
Ako nam ovako odgovarate, gospodine poslaniče, bolje da nam odgovorite poštom.