Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marko Krstin.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Gašo Knežević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Gašo Knežević.

Predstavnik predlagača nije prihvatio ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O AKCIONOM PLANU HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA DRŽAVA ČLANICA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA RADI SPREČAVANjA I UKLANjANjA PREPREKA SLOBODNOM PROTOKU LjUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Ovlašćeni predstavnici su za Srpski pokret obnove Miodrag Stamenković i za Socijalističku partiju Srbije Jovan Todorović, po ovoj tački, ukoliko bude diskusije.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, želi reč?

Dame i gospodo, u smislu člana 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije Vlada Republike Srbije predlaže izmene Zakona o Akcionom planu radi harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Naime, 2003. godine donesen je Zakon o Akcionom planu za harmonizaciju ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore zbog toga što je ta harmonizacija bila neophodan uslov za naše pristupanje Evropskoj uniji. To je bio uslov koji su postavili iz Evropske unije. Zbog toga je donet taj zakon.

Međutim, taj zakon je u velikoj meri ostao mrtvo slovo na papiru zbog toga što očigledno crnogorska strana nije htela da harmonizuje ekonomski sistem sa Srbijom. Ova situacija je stvorila objektivnu nemogućnost da se nastavi postupak približavanja Evropskoj uniji i zbog toga se, nažalost posle godinu dana izgubljenog vremena, došlo do zaključka da se neće moći sprovesti harmonizacija ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore.

Evropska unija je na svom sastanku Saveta ministara u Mastrihtu u oktobru mesecu takođe došla do zaključka da nema svrhe više čekati da se harmonizuje ekonomski sistem Srbije i Crne Gore i zbog toga su usvojili princip duplog ili dvostrukog koloseka u pogledu trgovine i ekonomije za Srbiju i Crnu Goru. U tom smislu su se predstavnici srpske vlade, crnogorske vlade i Saveta ministara dogovorili da se izmeni Akcioni plan i upravo nacrt tih izmena je pred vama.

Ukratko ću da vam objasnim u čemu je postignut dogovor, a to je da carinski stope ne mogu da se usklade. Trebalo bi još da skidamo carinske stope, što nama nije u interesu, tako da je harmonizacija carinskih stopa isključena iz Akcionog plana. Takođe, otvorena je mogućnost da Srbija sama ulazi u međunarodne sporazume.

Zatim, iz Akcionog plana u smislu harmonizacije isključen je spoljnotrgovinski režim za Srbiju i Crnu Goru, tako da smo mi na osnovu ovog nacrta u mogućnosti sami da kreiramo spoljnotrgovinski režim koji odgovara Srbiji. To je jako važno zbog vrlo različitih struktura privrede Srbije i Crne Gore, i nije normalno da imamo režim koji je potpuno usklađen sa njima kada praktično nemaju uopšte industriju.

Konačno, ovaj nacrt zakona omogućava Srbiji da samostalno pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer u smislu statuta Svetske trgovinske organizacije one teritorije koje imaju samostalan trgovinski i carinski režim mogu da budu članovi, kao što je na primer Hong Kong u okviru Kine postao član Svetske trgovinske organizacije.

Takođe, ove izmene derogiraju obavezu da poreski sistem uskladimo sa Crnom Gorom i na taj način se de fakto deblokira naš put pristupanja EU koji je bio, nažalost, blokiran preko godinu i po dana.

Predlažem da Narodna skupština usvoji ovaj zakon i ukoliko ima još nekih pitanja molim da me pitate.

Hvala. Da li predsednici nadležnih odbora žele reč, Odbora za finansije Radojko Obradović? Ne. Hvala. Zamenik predsednika Odbora i Zakonodavnog odbora Miloš Aligrudić, predsednik Odbora? Ne. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Jovan Todorović, a potom se javio gospodin Vučić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, znam da je kraj radnog vremena, odnosno približava se 18,00 časova i nastojaću da u najkraćem iznesem mišljenje SPS o predloženom zakonu o izmenama Akcionog plana o harmonizaciji ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore.

Nažalost, a ministar je to rekao, desilo se ono što su socijalisti pretpostavili 2003. godine kada smo usvajali osnovni zakon o planu harmonizacije ekonomskih sistema države Srbija i Crna Gora – da to jednostavno neće moći da funkcioniše i da državna zajednica Srbija i Crna Gora neće moći da obezbedi ni približnu harmonizaciju dva ekonomska sistema u dve republike.

Mnogo je razloga za to, ali polazeći od načela da su obe države članice državne zajednice Srbija i Crna Gora ravnopravne, ovde se ipak u realnom životu pokazalo da je jedna od tih članica ravnopravnija i potpuno je jasno da je reč o Crnoj Gori. Crnogorska vlast nije prihvatila bilo kakvu mogućnost dogovaranja sa Republikom Srbijom, niti bilo kakvu mogućnost realnog usaglašavanja dva ekonomska, po svemu različita, sistema.

Od činjenice da nemamo jedinstven monetarni sistem, jedinstvenu valutu, danas ovim izmenama i dopunama Zakona dolazimo do toga da nemamo ništa zajedničko kada su u pitanju carinske stope, spoljnotrgovinski režim, poreski sistem i odnos prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji. To su četiri tačke koje su od preostalog dela o protoku robe, jednog poglavlja koje se nalazi u Akcionom planu harmonizacije, veoma važne ili najvažnije.

Kolege i koleginice narodni poslanici, želim da vas u ovom trenutku podsetim na to šta je ostalo u tom poglavlju – protok robe. Videćete da je zapravo i to moglo da se ovim izmenama i dopunama zakona ukine, jer toliko malo utiče na realni život, na usaglašavanje dva ekonomska sistema, da skoro i da nije potrebno.

Osim prve dve tačke koje se odnose na carinsku teritoriju i na carinski postupak, ali o tome ću nešto kasnije reći, ostala je veterinarska, sanitarna i fitosanitarna kontrola, ostali su sporazumi o slobodnoj trgovini, u skladu sa odredbama Ustavne povelje i ostali su odnosi prema Evropskoj uniji, u skladu sa odredbama Ustavne povelje.

Sve ostalo je brisano, a ovo što je ostalo ili je nepotrebno ili nije toliko važno ili je na nivou načela koja najverovatnije neće moći da se sprovedu, bar ne u isto vreme. Evropska unija nas je u vreme donošenja Beogradskog sporazuma, u vreme usvajanja Ustavne povelje i u vreme donošenja osnovnog zakona ubeđivala u suprotno, da moramo jednim kolosekom u Evropu, i mi i Crna Gora, da ne može drugačije i da ćemo zbog toga pretrpeti i sankcije itd.

Upravo ta Evropa od oktobra meseca prošle godine kroz svoj Savet ministara kaže – ne, vi više ne možete da idete zajednički u Evropu, jednim kolosekom, morate ići u istom pravcu, ali na dva koloseka.

To mi liči na trulu priču o dvostrukim standardima, jer "stara frajla" Evropa nikako da razume da ovde postoje neki ljudi koji misle i koji ukazuju na probleme u odnosima sa Evropskom unijom, ali kojima nije sporna priča u smislu da li Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, nego je pitanje kada i kako da uđe u tu Evropsku uniju. Mi smo u vreme donošenja prvobitnog Akcionog plana od strane one vlade slušali prognoze o tome kada ćemo u Evropsku uniju, pa su neki optimisti govorili da će to biti 2007. godine, a sada od ove vlade, bar od nekih ljudi iz te vlade, slušamo prognoze da će to biti 2012. godine.

S druge strane, imamo skoro orkestriranu i jednoglasnu kampanju jedne grupe političkih stranaka potpomognute medijima da nam slede sankcije od strane SAD, Evropske unije, da nam se preti zato što ne sarađujemo u potpunosti sa tzv. Haškim tribunalom itd, da je sve to na štetu srpskog naroda i da ćemo se teško bilo kada priključiti EU ukoliko ne budemo uradili baš to što se od nas traži.

Pri tome, ti koji o tome pričaju ne uzdržavaju se da iznose i neistine, počev od toga da SAD nisu uvele sankcije Republici Srbiji, to je istina, nego su samo suspendovale pomoć u visini od 10 miliona evra i tu pomoć uslovile obavezom Republike Srbije da izruči generala Mladića, a ne i ove druge generale, pa do toga da Evropska unija u nekim naznakama kaže - morate potpuno da sarađujete sa tribunalom, znači nema ništa od Evropske unije.

Čovek mora da postavi logično pitanje – kakve veze ima tribunal sa ekonomskim sistemom, sa ulaskom Srbije u EU, a pogotovo na dva koloseka, i dokle će to sve da traje? Šta će biti kada isporučimo i ta četiri generala, hoće li onda doći na red pukovnici, pa potpukovnici, pa majori, oficiri do desetara i hoćemo li po principu komandne odgovornosti isporučivati masu građana, Šormaza i mnoge druge koji su se, eto, odazvali pozivu otadžbine i učestvovali u odbrani slobode srpskog naroda?

Naravno da ne želim da politiziram tu priču, ali hoću da ukažem na apsurdnost pojedinih zahteva koji dolaze iz EU, a koje bi ovde neki tzv. demokrate da prihvate i da ih čak pogoršaju u odnosu na onu formu u kojoj su rečeni ili u kojoj postoji namera da se takve pretnje i realizuju. Priča o sankcijama govori o tome da mi zapravo dajemo ideju EU i SAD i tom tzv. zapadnom svetu da nam upravo uvede sankcije. Ta priča najčešće može da se čuje, nažalost, i od predsednika Republike, od našeg ministra inostranih poslova i mnogih drugih značajnih državnih funkcionera, kojima kao da je stalo da u ovoj zemlji bude sve gore da bi njima bilo bolje ili da bi oni jednog dana bili u pravu.

To mi takođe liči na onu priču kada se otvorila mogućnost da Srbija sudi svojim građanima za eventualno počinjene ratne zločine u toku ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije. Onda je iz DS došla priča o tome kako će, eto, Hrvati suditi Srbima za zločine u Hrvatskoj, a bosanska država i sudovi u BiH će suditi Srbima za zločine u BiH, a onda se najedanput ta priča začula upravo i iz Hrvatske, iz BiH, pa i iz nekih centara EU.

To je primer kako mi ne treba da radimo u korist svoje štete zato što se trenutno na političkoj sceni, u vlasti ili u Vladi nalaze neke druge političke opcije, a, eto, mi nismo u toj vlasti prisutni.

Kada je u pitanju Predlog zakona, moram da kažem još nekoliko rečenica koje se odnose na efekte eventualnog usvajanja ovakvog zakona i njegove primene. Naravno da efekti imaju uvek negativan ili pozitivan predznak.

U predlogu je rečno da bi usvajanje ovog predloga zakona omogućilo prevazilaženje zaostajanja u procesu evropskih integracija i nastavak pregovora sa EU o izradi Studije izvodljivosti i zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, kao i ubrzan pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji, koji je u ovom trenutku blokiran. Ako me pitate pošteno jesu li ovi efekti pozitivni, jesu. Kako ćemo do njih doći, to ćemo da vidimo.

Kakva će biti buduća politika ove vlade, naročito u onom delu koji se odnosi na odluke Vlade o tarifama i o visini carinskih stopa za određene proizvode koji su predmet ovog zakona? Da li ćemo odustati od nekih rešenja, na koja smo bili prinuđeni zbog tzv. harmonizacije ekonomskih sistema sa Republikom Crnom Gorom, da smanjimo carinske stope za najveći broj proizvoda i da time omogućimo povećani uvoz i de fakto stvorimo iluziju kod naših građana i uvoznika da nam je sve jeftinije iz uvoza?

Ovim smo u protekle četiri godine stvorili stravičan spoljnotrgovinski deficit. Hoćemo li išta u toj oblasti menjati? Ministar kaže da nećemo. Hvala bogu da nećemo, jer smo u međuvremenu sa prosečne stope od 15% na uvoz skinuli na 7,5% i time svoju privredu izložili takvoj vetrometini, koju jednostavno nije bilo moguće izdržati a da se ne poklekne.

(Predsednik: Izvinite, gospodine Todoroviću, hoćete li da iskoristite i drugih 10 minuta? Izvolite.)

Stvorili smo takvu rupu u spoljnotrgovinskom prometu da nas 2007. i 2008. čeka jako teško, mislim skoro nemoguće izvršavanje svih obaveza Republike Srbije po osnovu privrednih kredita, po osnovu preuzetih obaveza, servisiranja dugova, koji su u međuvremenu od 2000, a i ranijih godina, nastali.

To će biti vrlo veliki problem, pogotovo ako se pogleda struktura onoga šta smo uvozili. Uvozili smo najviše robu široke potrošnje, i nažalost, veliki broj poljoprivrednih proizvoda. Primer banana je dosta prisutan u našoj svesti, da ga ne treba ni pominjati. One ne rastu u Srbiji i hajde što njih uvozimo, mi uvozimo i ono što Srbija ima u izobilju, čak i jabuke, stajsko đubrivo i neke druge proizvode na koje odlivamo devize.

Pogledajte kolika je količina ili vrednost uvezene tehnologije i opreme. Videćete da je to jako malo prisutno u ukupnom uvozu, a bez tehnologije i opreme skoro da nema realne mogućnosti da se ova domaća privreda osposobi za izvoz.

Ako nemamo izvoza, onda imamo sve veći problem sa međunarodnom zajednicom, sa samima sobom, jer ne možemo da radimo ono što nam je raditi i ono što predstavlja ekonomsku politiku za neki duži period. Kada ne možemo da izvozimo, onda nismo konkurentni u Evropskoj uniji i nismo prihvatljivi za Evropsku uniju.

U međuvremenu, svi ste svedoci, imamo najezdu tzv. lizing kompanija, domaćih, stranih, a najčešće stranih banaka, koje našim građanima i privredi nude najpovoljnije moguće uslove da uzmu nešto na kredit ili na lizing. Ako pogledate šta se zaista kupuje na lizing, onda ćete videti da u tom lizingu sa 90% učestvuju putnički i drugi automobili. Nema tu opreme, nema tehnologije, nema onoga što je važno da se ova privreda pokrene.

Dalje, od današnjeg dana ili od dana kada budemo usvojili zakon, kad budemo gledali šta nam je još preostalo u ovom Akcionom planu harmonizacije, videćemo i nekoliko stvari na koje nemam odgovor, a nadam se da ministar može o tome govoriti kompetentno, zato što, pretpostavljam, imate informacije.

U odeljku 4 - Planirane mere harmonizacije, u tački 30. kaže se: "U oblasti koja se odnosi na carinske teritorije, mere poboljšanja funkcionisanja svih ustanovljenih procedura biće sprovedene do 31. decembra 2004. godine, u cilju nesmetanog protoka roba u međusobnom prometu".

Pitanje je da li je to urađeno sa tim rokom - 31.12., ali je mnogo važniji drugi stav te tačke koji kaže: "Administrativna carinska linija će se ukinuti sa okončanjem prelaznih perioda definisanih Akcionim planom. Do tog momenta kontrola na administrativnoj carinskoj liniji će se vršiti samo u vezi i u meri u kojoj je to neophodno radi kontrole implementacije prelaznih aranžmana".

Ako uđete u tekst osnovnog zakona i ovog teksta koji ste ovde dobili, kao poslanici, videćete da su svi ovi prelazni rokovi u suštini prošli.

Znači li to da ćemo od tog trenutka kada usvojimo zakon biti u obavezi da carinsku liniju na granici sa Crnom Gorom faktički nemamo? Kakav će biti tretman "uvoza" proizvoda iz Crne Gore? Hoće li to biti klasična carina, kao što je i sada slučaj, pa će ono što je jednom uvezeno u Crnu Goru, kada pređe tu zamišljenu graničnu liniju sa Crnom Gorom, carinsku, administrativnu, kada pređe u Srbiju, biti ponovo ocarinjeno, oporezovano, kako sledi po našim propisima, ili će to biti neki drugi režim?

Treće pitanje koje želim da postavim, radi suštine, odnosi se na principe na kojima je počivala harmonizacija ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Jedan od ključnih principa je bio liberalna spoljnotrgovinska politika i zaštita svojine. Zaštita svojine, kao čoveku koji ponešto zna o tome, uopšte nije sporna, a liberalna spoljnotrgovinska politika, u onoj meri u kojoj je to bila u protekle četiri godine, i te kako mi je sporna.

Iz potrebe da se, eto, prilagodimo propisima i praksi Evropske unije, moramo da omogućimo uvoz svega i svačega, pri čemu vas podsećam da upravo u ovom tekstu koji pred sobom imate proizvodi koji dolaze iz Evropske unije na neki način, po mom tumačenju ovih odredbi, imaju povlašćen tretman.

U tački 37. poglavlja koje se takođe odnosi na planirane mere harmonizacije, u stavu 2. kaže se: "U vezi sa proizvodima koji vode poreklo iz Evropske unije, Srbija i Crna Gora će se uzdržati od uvođenja novih carina i dažbina sa ekvivalentnim efektom ili od povećanja postojećeg nivoa carina ili od uvođenja nekih drugih uvoznih ograničenja".

Šta ovo znači? To znači da ne smemo učiniti ništa što bi eventualno smanjilo obim uvoza iz Evropske unije. Ne smemo povećati carinu, iako bismo time bitno povećali prihod u našem republičkom budžetu, de fakto poskupeo je taj uvozni proizvod, i time malo olakšali život domaćoj privredi, upravo u tim granama. Ali, faktički ne smemo ni vancarinskom politikom i nekim ekonomskim merama uticati na to da odvratimo one koji bi da uvezu iz Evropske unije i ono što ovde imamo.

Ono što je proizvedeno u Evropskoj uniji lepše je zapakovano, ima navodno veći kvalitet i u tom slučaju nema nikakvog smisla akcija - kupujmo svoje, jer onda to u ovim uslovima i ograničenjima, ako su tako postavljena kako ih ja vidim, doduše vidim ih pomalo pesimistički, nema nikakvog smisla, nego je lakše uvoziti, sve dotle dok zadnji cent iz naših jastuka, slamarica ili sa naših deviznih knjižica ne ode.

Mi imamo apsurd, inače smo zemlja apsurda, da platni deficit raste, spoljnotrgovinski deficit raste, devizne rezerve takođe rastu. Izvoza nema i onda se jasno postavlja pitanje odakle su upravo te devize. Tu postoje samo dva realna izvora. Jedan je od naših radnika koji su na privremenom radu u inostranstvu, dolaze u našu zemlju da ih troše; drugi je da vadimo to iz svojih slamarica, zamenjujemo u poslovnim bankama, koje su sada, po pravilu, inostranog kapitala i trošimo da bismo preživeli.

Kada to budemo potrošili onda ćemo se pitati šta da radimo, jer u međuvremenu nismo imali odgovarajuće stimulacije za izvoz i nismo uvozili opremu i tehnologiju koja bi omogućila proizvodnju proizvoda koji će biti konkurentni i na evropskom tržištu.

Dakle, za mene je to ključno pitanje, da ne mučim sve vas, a ni ministra, neću više ništa da pitam, nego samo pitam hoćemo li mi od ovih izmena imati zaista koristi i hoće li Vlada biti dosledna da sprovede upravo ove mere, pa makar došli neki drugi pritisci iz Evropske unije u smislu - uradite nešto drugo, idite ponovo jednim kolosekom sa Crnom Gorom, jer, eto, to je sada neko naše shvatanje stvari.

Da zaključim, Socijalistička partija Srbije će, po prirodi stvari, pošto je to naizgled tehnički zakon, ja sam govorio o suštini, glasati za ovaj zakon zato što vidimo da je ovo bolje nego što je bilo.

Moram da postavim pitanje bar moralne odgovornosti za one koji su insistirali i u ovoj skupštini obrazlagali da je upravo ovo što sada brišemo bilo najbolje za Srbiju i za građane Srbije.

Da li neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Gospodin Vučić, a pre toga replika, gospodin Šormaz.

Ja ću samo kratko, pošto me je gospodin Todorović pomenuo, naravno, u pozitivnom smislu. Ja to tako razumem i zahvaljujem za zabrinutost gospodina Todorovića za moju sudbinu zbog učešća u onom poslednjem ratu kada je NATO pakt bombardovao Srbiju. Hoću samo da kažem da ja apsolutno nisam zabrinut za sudbinu svih onih koji su bili u tom delu linije komandne odgovornosti, o čemu ste vi govorili, zato što ova Vlada Republike Srbije odlično sarađuje sa Haškim tribunalom i do toga sigurno neće doći.

Naravno da će, zahvaljujući radu ove Vlade Republike Srbije, vrlo brzo Srbija i Crna Gora biti sastavni deo Evropske unije. Ubeđen sam da ću u tom budućem evropskom parlamentu, u kome bude i Srbija i Crna Gora, i ja biti poslanik, evropski parlamentarac. Hvala vam na toj zabrinutosti.

Hvala vam na ambiciji.

Gospodine Vučiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, ne znam zašto nema TV prenosa, ne razumem kakve su to utakmice važnije od ovako značajnih tema za građane Srbije, ali šta da radimo. Nadam se da je ovo izuzetak, gospodine predsedniče. Uveren sam, bez ikakvog sarkazma govorim, da vam nije namera da sakrijete od javnosti ono što se zbiva u ovoj skupštini.

Razlog za donošenje ovog zakona, koji je naveden iza teksta samog zakona, potpuno je besmislen. Osim formulacija koje se navode i zaključka u kome se kaže da su se članice državne zajednice Srbija i Crna Gora dogovorile, mi nemamo nikakvu drugu informaciju, pre svega zato što je ovaj dogovor posledica činjenice da nije poštovana Ustavna povelja, da ono što ste sami pisali i sastavljali, a za šta smo govorili da je na krhkim, staklenim nogama, ne funkcioniše.

Sada na kraju dolaze ovde svi predstavnici različitih političkih stranaka sa nekom vrstom separatističke politike, tobože, štiteći interese Srbije, pa nam ovde ministar kaže u jednom trenutku - toliko su različiti privredni sistemi, privredne okolnosti, razvijenost između dve države članice unutar državne zajednice, da je dobro da idemo na potpuno razdvajanje tih sistema, ne bismo li sami dobili mesto u Svetskoj trgovinskoj organizaciji itd.

Da li je ista privredna razvijenost Beograda, Levča, Stiga, Crne Trave ili nekog drugog mesta u Srbiji? Nije. Da li je to razlog da dalje delimo teritoriju, da li je to razlog da dalje urušavamo Ustavnu povelju, zato što nam je neko rekao - imate jedan kolosek, a posle toga imamo dva koloseka, pa ste vi u Vladi ćutali, niste nas obaveštavali kakav je vaš stav po tom pitanju, dok na kraju nismo shvatili: naravno, naš stav je onaj koji ste nam vi ponovo doneli, iako nas niste ni pitali da li se slažemo sa tim stavom ili ne.

Kažete da se ovim postiže zaštita posebne poreske stope, posebne carinske stope, mi ćemo tako da zaštitimo našu poljoprivrednu proizvodnju. Šta ćemo da radimo kad oni uvezu poljoprivredni proizvod po carinskoj stopi od 7,5%, kod nas carinska stopa 15%, a oni bez ičega to donesu u Kruševac i kažu - evo, mi imamo mnogo jeftiniju, neuporedivo povoljniju robu nego što imate vi. Po tom pitanju ništa nismo uradili, osim što smo napravili još jedan korak ka rastakanju državne zajednice.

Ovo je krupno političko pitanje. Znam da je ovo nekima - ajde da ne govori niko, da završimo što je pre moguće i ne sekiramo se mnogo.

Ovo jeste krupno političko pitanje. Deo po deo zemlje nam se odvaja i nikom ništa. Ajde da gledamo utakmicu. Sada je utakmica najvažnija, a ovo će noćas da ide u tri, četiri ujutru. Nije važno, važno je da piše, da ostane u nekim papirima, ne mora ni da ide. (Dobacivanje iz sale.)

Ne znam da li ste čuli šta su neki dobacivali. Rekli su nešto što ima veze sa onim o čemu sam diskutovao i vremenom u kojem se emituje. Ali, da se vratimo na ozbiljnije teme.

Razumem ja kad dođe vreme u Skupštini, dugo sam poslanik, kad svakome popusti koncentracija i onda bi da se razgovara na drugačiji način. Nije ništa čudno i ne mogu nikoga zbog toga da osuđujem. Sada vas molim, ako imate strpljenja, neću duže od tri - četiri minuta, pa onda razmišljajte o tome kakve ćete filmove da gledate i sve drugo.

Znači, nama svakog dana preti dalje rasparčavanje teritorije. Malo ko o bilo čemu brine, malo ko o bilo čemu ozbiljnom govori. Jedino čime se bavite jeste kada se pojavi bilo koji ministar, kada bilo ko dođe u ovu zemlju ko nije ministar, sekretar, pomoćnik, zamenik nekoga i nečega. Sve da vas pitam u Skupštini, možete li za one koji su poslednjih dana bili glavni hedovi u vestima da mi jednu funkciju njihovu navedete, garantujem da nas 250 ne bi znalo za dvoje ili dvojicu da navede.

Dakle, sem toga, imamo li mi rešenje za neki problem, osim - evo, dobro, odustali smo od zajedničke carinske stope, od zajedničkog spoljnotrgovinskog režima, od odnosa prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji, od poreskog sistema, odustali smo od svega i svačega, a efekti i akta su nam model "dvostrukog koloseka", koji nam je neko rekao.

Zašto niko nije razmišljao u ovoj zemlji kako da iskoristimo to što neki u našem okruženju jesu u EU ili će uskoro biti, a mi nismo; kako da privučemo inostrani kapital i našom radnom snagom koja je jeftinija, i našim fiskalnim propisima koji bi bili povoljniji za njih i povoljnijim, rekao bih, ekonomskim ambijentom, punom pravnom sigurnošću. Mi time možemo da ih privučemo i da dobijemo mnogo više nego zemlje EU u ovom trenutku.

Ajde neka neko razmišlja o tome, neka neko misli šta da radimo danas, a ne samo to - došao je neko, pa mi je rekao. Ajde da onda ne vodimo politiku, ajde da nemamo Skupštinu, da nemamo Vladu, da nemamo ništa, da kažemo narodu da mi nemamo državu.

Od većine vas slušam sve jedno te isto, kao i građani Srbije. Pojavi se prvo onaj jedan koji kaže: na zapadu ništa novo i u Srbiji ništa novo, a on ministar, najviši funkcioner ove zemlje. Novo je samo da ide sa po tri aviona, da mu zadnjica vidi put i nigde ništa, nikom ništa.

Šta je urađeno za zemlju - ništa. Veoma smo plodonosne razgovore imali, kako se zove onaj - Dimitrij Rupel, veoma plodonosne razgovore sa njim. On sutradan ode na Kosovo, kako on kaže, da nikoga iz Srbije nije ni pitao. Bukvalno sutradan. Kaže: najveća ekonomska pomoć. Koja ekonomska pomoć? Da li vas obaveštava neko? Što narodu ne kažete da u Savetu Evrope sve glasaju sa Šiptarima? Što narodu ne kažete da nam ruše svaki akt u Savetu Evrope, svaku rezoluciju glasaju protiv nas?

Ali, najvažnije je da je jedan ministar zaposlio svoju ženu, drugi ministar čeka da mu zaposle ne znam koga, da li rođaka, prijatelja ili bilo koga drugog, a zemlja propada, zemlja ode u propast.

Dovodite nekoga ko će politički da vas podrži negde, ko će zajedno sa nama da brine da nam opstane zemlja, da nam opstane državna zajednica. Baš lepo, sada smo se oslobodili Crne Gore. Gospodine Parivodiću, ne znam da li znate, pošto volite da se dodvoravate na B92, jer mislite da je to jedini deo Srbije, jer ste vi mnogo fini, a mi nismo, pa da vas pitam - kakva je razlika između Srbina iz Pljevalja i Srbina iz Prijepolja? Ako mi budete pronašli tu razliku, bilo kakvu, a ne znam da li znate, samo ih prevoj Jabuka razdvaja, granica...

(Ministar Parivodić, sa mesta: Interna granica.)

Gospodine Parivodiću, to je naš problem što Broz stoji u glavama onih koji se predstavljaju za najveće demokrate u današnjoj Srbiji. Mi moramo da uradimo sve što je u našoj moći, apsolutno sve, da sačuvamo državnu zajednicu. Tamo žive naši ljudi. Da ne razmišljamo o onima koji su za zajedničku državu ili nisu. Po poslednjem popisu, uz sve moguće pritiske policije Mila Đukanovića, celokupnog separatističkog režima, 32% ljudi se izjasnilo kao Srbi. Ne znam da li vi to razumete. Ne razumete, baš vas briga. Tako će i bez Crne Gore i bez Kosova, važno je samo da bude dvostruki kolosek. Baš me briga za dvostruki kolosek, imamo našu državu.

Mislim da neko u ovoj zemlji mora da kaže u kako se teškoj situaciji nalazimo, iz više uglova. Međunarodna krizna grupa donosi skandalozne akte, kriminalne, svuda se raspravlja o nezavisnosti KiM, a mi – hajde da završimo što pre, ne bismo li gledali vaterpolo utakmicu, a onda nam sledi rukometna utakmica. Pošto ste sve to uspeli da uništite, i tu nigde niko neće ništa da uradi, a onda nam od države ne ostade ništa. Suština je samo ko će svega toga da se dočepa ne bi li imao malo više poslovnog prostora, i ništa više.

(Predsednik: Izvinite, gospodine Vučiću, hoćete da koristite i drugih deset minuta?)

Završiću za dva minuta, imam još deset minuta. Samo hoću da vam kažem da se zemlja nalazi u užasnoj krizi, da Vlada ne preduzima ništa, stoji i čeka da se nešto desi.

Zatiče nas jedna, druga i treća situacija. Nešto mora da se uradi. Imamo problem Kosova i Metohije. Imamo problem sa Crnom Gorom. Imamo problem sve lošije ekonomije u zemlji. Niko ne govori ništa. Vi kažete - hajde da ispunimo sve njihove uslove, pa posle tih vaših uslova će da dođe uslov Crna Gora, pa će da dođe uslov KiM i doveka će da budu uslovi i ekonomija će i dalje da propada.

Napravite ekonomski ambijent, da je nekome spolja stalo da u nešto investira. Nije tačno da postoje prepreke.

Recimo, firma "Basics", koja je gradila evropski parlament, jedna od najpoznatijih evropskih firmi za građevinsko preduzimaštvo, poslala mi je pismo (javno sam vam ga pokazao) o namerama, ukoliko pobedim, u šta žele da investiraju, koliko para, stotine miliona evra su u pitanju. Možda to nije za vas veliki novac. Mislim da za Srbiju jeste. Ne mislim na vas lično, nisam hteo da vas uvredim.

Znači, hoće, ali zato što imaju svoju računicu, ali im to napravite, radite na tome. Ljudi žive u bedi i jadu. Nema rešenja. Hajde da gledamo vaterpolo i rukometnu utakmicu. Za to što smo još dalje od Crne Gore, što smo se još malo otcepili, a da se nismo do kraja pocepali, niko se ne sekira. Pola Vlade vodi politiku separatizma, pola Vlade vodi politiku zajedničke države, ne zna se kakva je politika Vlade. Da pitam jednog člana jedne poslaničke grupe, da pitam drugog člana poslaničke grupe, daće mi različite odgovore. Jedni su separatisti, jedni su unionisti ili federalisti, i takvu Vladu imamo.

Mislim da takve stvari moraju u Srbiji da se menjaju i da moramo narodu i građanima da kažemo kakve nas opasnosti čekaju. Mi nećemo da budemo ti koji će po pitanju države, ne ovoj vladi, bilo kojoj vladi, bilo kada praviti problem. Kada je država u krizi, u velikoj opasnosti, mi nismo ti koji ćemo državi da zabijemo nož u leđa. To je ono što znate. To je ono što zna bilo koja druga vlast, bilo kad. Kada mi padnemo sa vlasti, sutradan, prekosutra da to znaju.

Ovako ćemo da izgubimo sve u državi. Ovako ništa, što niste digli viku i dreku da to ne može. Bilo je - hoćemo na izbore; doneli smo zakon, hoćemo na izbore. Šta je sa izborima? Je l’ nas neko obavestio šta je sa izborima u februaru? Je l’ nam neko rekao nešto o tome? Kada idu ti izbori u februaru? To je propisao najviši pravni akt u ovoj zemlji - leks superior. Izgleda da ima neki veći leks superior. Je l’ to Solana, onaj što ste tri dana tužili što nije došao u Srbiju? Tri dana glavna vest - jao ljudi, šta da radimo, nije došao, nije se pojavio. Ko nam je javio? Da li nam je javila njegova sekretarica? Šta to znači, kakvu je poruku želeo da pošalje? To što ste pogazili pravni poredak, nikom ništa.

Baš me briga šta kaže Havijer Solana kada imam sveto pismo koje se zove Ustav, Ustavna povelja. Ako to nije tako kao što kažem, ako ćete da kažete drugačije, onda kažite građanima Srbije - državu više nemamo, postavićemo gaulajtera. Organizovaćemo cirkuske predstave da se radujemo kada vi vežete nekog Srbina, pa ga tučete, a posle toga ćemo da kažemo kako ste vi naš veliki oslobodilac.

Da vas podsetim na nešto, jedan čovek leži u zatvoru zato što je bio u televiziji koja je bombardovana. Tužite i žalite, ko dodole prizivate Boga, ne bi li vam Solana stigao što pre, koji je direktno ubio tih 16 ljudi. Govorim vam koliko pravnog poretka kod vas ima, ništa drugo.

Ovako, pored činjenice da pravne sigurnosti nema, da se ne zna šta važi, šta ne važi, vi imate ministra inostranih poslova koji mrtav ’ladan kaže - vojnici, nemojte da idete u vojsku. Je l’ se za to ide u zatvor? Je l’ se to goni po službenoj dužnosti? Od vas sam učio, gospodine Parivodiću, da se to goni po službenoj dužnosti. Samo mi klimnite glavom, neću da kažem ništa publici. Je l’ se to goni po službenoj dužnosti?

(Ministar Parivodić, sa mesta: To je verbalni delikt.)

Nije to verbalni delikt, gospodine Parivodiću, to je poziv na rušenje ustavnog poretka, na dezerterstvo, na uništavanje vojske, oružane sile ove zemlje, to je teško krivično delo koje tužilac mora da goni odmah. Kakve mi tužioce imamo? Imamo tužioce koji gone ljude zato što su davali bonove radnicima sa računa za reprezentaciju umesto da troše u kafani. Najgore lopuže i kriminalce ne gone. Ne gone ministra inostranih poslova kada počini tako teško krivično delo. Koga ćete da gonite? Zašto ćete da gonite bilo koga? Nema zakona u Srbiji. Nema zakona koji se poštuju. To je ono što mora da se spreči, a vi gledajte šta ćete.

Čekam sledeći put da bude trostruki kolosek. Trostruki kolosek će da bude - još malo ga pocepajte, a onda ćemo da dobijemo i četiri koloseka. Četiri koloseka će da bude - pocepaj Srbiju na četiri dela. Nadam se da to nećemo dočekati. Nadam se da će ostali u Srbiji na vreme shvatiti kakva se opasnost sprema. Hvala najlepše.

Hvala vama. Da li još neki ovlašćeni predstavnik ili predsednik želi reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li ministar želi reč? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres. Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.
Nastavljamo u ponedeljak u 10,00 časova, po članu 81. stav 4, zbog toga što nećemo raditi sutra i prekosutra, da bismo nadoknadili, nastavljamo sa 6. tačkom dnevnog reda.