Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, i na primeru člana 62. se može videti priroda ovog zakona.
U obrazloženju zašto Vlada nije prihvatila amandman poslaničke grupe SRS, odnosno našeg poslanika gospodina Darka Glišića, Vlada navodi da je to iz razloga što je odgovarajuća zaštita zaposlenih od noćnog rada utvrđena u Predlogu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
To je moja koleginica lepo objasnila. Predlog je jedno, taj zakon nije usvojen.
U skladu sa tim predlogom, zaposleni može da odbije rad noću ako bi, prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje i da se obrati inspekciji rada.
Ovim učešćem nadležnog zdravstvenog organa - inspekcije rada, obezbeđena je veća zaštita zaposlenih. "Ovakav sistem zaštite zaposlenih u slučaju noćnog rada u skladu je sa Direktivom Evropske unije broj 93/104 (član 11.), prema kojoj je poslodavac dužan da pruži obaveštenje o redovnom noćnom radu nadležnom državnom organu samo na njegov zahtev".
Zašto sam naglasio reč "obaveštenje"? Ono što je posebno bitno i što želim da naglasim, Vlada se baš nije vodila preporukama da ispoštuje preporuke MOR. Činjenica je da je jedno obaveštenje, a drugo je ako se traži mišljenje.
Kaže da je poslodavac u stavu 2. dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću. Vrlo zanimljivo, kako je Vlada dala obrazloženje zašto odbija amandman SRS.
Suština amandmana poslaničke grupe SRS, odnosno gospodina Darka Glišića, koji je podneo amandman na član 62. stav 3, jeste da se iza reči "mišljenje" dodaju reči "Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike".
Neophodno je da poslodavac prilikom uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje i Ministarstva rada. Suština je u tome, da ne bi dolazilo do zloupotreba.
Mišljenje ne obavezuje, to je jasno, a poslodavci se preterano ne obaziru na mišljenje sindikata. To je uvek bilo i tako će biti. Mora se dopuniti član obavezom poslodavca da zatraži mišljenje, pre svega, od nadležnog ministarstva. Ovim bi se izbegle te manipulacije koje poslodavci mogu da primene, koje su već prisutne u preduzećima. Na kraju, ispoštovale bi se preporuke MOR, tako da ovo što ste dali u obrazloženju ne stoji.
Pošto gospodin ministar nije tu, u njegovom izlaganju, kada je govorio o prethodnim članovima zakona koji je branio, na naše amandmane koje smo podneli u ime poslaničke grupe SRS, govorio je da je važno, pre svega, zaštiti interese zaposlenih, pa na kraju i poslodavaca, pa tek onda taj zakon uskladiti sa evropskim zakonodavstvom.
Da je tako kao što je ministar govorio u svom izlaganju, onda bi u razlozima za donošenje zakona o radu prvo naveli ono što je najvažnije: zaštita interesa zaposlenih, zaštita interesa poslodavaca.
Kada se govori o osnovnim ciljevima koji se žele postići donošenjem ovog zakona, vi ste ovde prvo naveli: "dosledna primena direktive Evropske unije u ovoj oblasti". Takođe, u ovom razlogu za donošenje zakona i u ovom prvom razlogu koji ste naveli vidi se priroda i način na koji želite da donesete ovaj zakon.
Dakle, Predlog zakona, koji ste podneli Narodnoj skupštini, neće zaštititi zaposlene. To je suština vašeg predloga.
On će delimično rešiti i možda popraviti ovaj prethodni zakon, koji je na snazi, koji je donela DS, koja je vladala tri godine pre formiranja vaše vladajuće većine u ovoj skupštini.
(Predsednik: Vreme.)
Suština je da danas nemamo ni jednog poslanika bivše vlasti da kaže nešto o ovom predlogu zakona.
Dakle, činjenica je da smo mi iz SRS ovim amandmanima želeli da pokušamo da ovaj zakon prilagodimo i da ga popravimo na način koji će ovu zakonsku regulativu rešiti u interesu, pre svega, svih građana Srbije. To je osnovni cilj poslaničke grupe SRS.
