Replika, narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, ovde očigledno ministar nije razumeo mene ili ja nisam razumeo ministra.
SRS se ne protivi uvođenju probnog rada u Predlog zakona, odnosno u zakon. Mi kažemo da probni rad ne može trajati duže od tri meseca i da mora postojati komisija koja će utvrditi stručne i radne sposobnosti kandidata koji obavlja probni rad, i da se to ne može ostaviti poslodavcu zbog mogućnosti zloupotreba na koje smo ukazali, jer može radnika držati pet i više meseci, a onda reći - nisi zadovoljio.
Onda pozove drugog na probni rad, naravno ponuda radne snage je ogromna, potreba za radnim mestima je mala i svako će prihvatiti. Daće mu manju platu i tako će imati jeftinu radnu snagu, možda nekoliko godina, dok konačno ne odluči ko će to biti.
Ministar kaže da to nije imperativno nego da se ugovorom o radu može predvideti i kategorija probnog rada kao rezultat neposrednog dogovora između poslodavca i radnika. Zamislite tu situaciju gde poslodavac kaže radniku - molim vas da ubacimo i probni rad. On kaže - kako da ne. Onda mu ovaj kaže - može li dva meseca, a radnik kaže - nema šanse, može 15 dana. Poslodavac na to pristane, ali to može samo u bajkama.
Dakle, to je ono što mi kažemo, bez obzira što je fakultativno, na jednoj strani stoji poslodavac koji nudi novac i platu, a sa druge strane radnik koji je prinuđen da radi da bi primio zaradu, i mi želimo da ih na ovaj način dovedemo u jedan ravnopravni odnos. Probni rad je interes poslodavca, ali tri meseca je interes radnika i komisija, koja će nepristrasno utvrditi da li radnik ispunjava sve svoje obaveze, da li je fizički, zdravstveno, intelektualno, na bilo koji način sposoban da obavlja te poslove.
Dalje, ministar kaže da nigde ne piše u članu zakona da će zbog toga, kada radi na probnom radu, radnik imati manju platu. Zar će mu dati na probnom radu punu platu ili će mu možda neku premiju dati? Možda u nekoj drugoj državi, a ovde kod ove prvobitne akumulacije kapitala, kod ovih Karića koji grabe, kod ovih drugih tajkuna, nema toga, nema im milosti. Ovde je samo otimačina i iskoristiti.
Vidite ovu dečicu po dragstorima kako plaćaju. Stalno stoji oglas da je potrebna nova radnica, potreban novi radnik. Tri meseca i to je gotovo. Ne isplati mu ni platu, kaže - vi ste ukrali nešto, pao nam je profit ili nestala je neka roba, to morate vi da platite.
O tome pričam, pričam o realnom svetu, a zakon pominje neke idealne uslove. Toga ovde nema. Uostalom, da su normalni uslovi ne bi Beba Popović bio na slobodi danas.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo, amandman na član 53, koji je podneo gospodin Đorđević, govori o prekovremenom radu i ovde je navedeno da je četiri sata dnevno moguće da radnik radi prekovremeno, što znači ukupno 12 časova. S time bih se složio ako je u pitanju naporan fizički rad.
Međutim, imamo kompleksne sisteme, kao u elektroprivredi, gde je recimo potrebno više dežurstvo nego sam fizički rad, tako da smatram da ovo predloženo rešenje ne stoji, iz razloga što se kaže osam časova nedeljno može ukupno da radi prekovremeno, znači da to ne bi bilo u skladu sa sistemima kao što je elektroprivreda.
Takođe, hteo bih da apelujem na sindikate, pre svega mislim na sindikate u EPS-u i u manjim preduzećima, ne mislim na Čanka i Smiljanića, koji su korumpirani sindikalci i koji rade za Karića i ostalo društvo. Hteo bih da im skrenem pažnju da utiču na formiranje statuta preduzeća i da maksimalno zaštite radnike u tom pogledu, posebno kada je u pitanju prekovremeni rad.
Navešću primer u elektroprivredi, gde su recimo radnici obavezni da ustanu u bilo koje doba dana ili noći, u obavezi su da izađu na neke intervencije i da dođu na radno mesto. Vrlo često njima se uopšte ne plati taj prekovremeni rad, a često čak ne mogu ni da uzmu slobodno vreme da iskoriste odrađene sate, tako da su tu često nezadovljni i često se dešava, kada dođu da ih zovu na intervencije, obično pošalju suprugu na vrata da kaže da nisu kod kuće. Možemo da zamislimo ako se desi neka havarija koja iznosi neke velike sume, za neko mizerno plaćanje par sati prekovremenog rada, da se tu izuzetno krupne greške prave.
Juče je gospodin ministar pominjao izvesne krokodile, koji kada gutaju svoje žrtve puštaju suze. Gospodo, zaista nisam veće krokodile video nego na Odboru za privatizaciju, gde naši tajkuni koji su pokupovali budzašto preduzeća jednostavno dođu cinično, tako se ponašaju, a tu dolaze radnici koji preko 30 godina radnog staža imaju u svojim preduzećima, a koji su sada ostali na ulici bez parčeta hleba. Oni plaćaju, podmićuju, da ne kažem koga i u kom ministarstvu, i na taj način kupuju budzašto. To su primeri "Jugoremedije", "Gorice" i ostalih preduzeća. To ćemo kada bude tačka zakon o privatizaciji, pa ćemo mnogo opširnije na tu temu.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Opet nema ministra. Drugo se bavio ekstraprofitom, pa je malo zaboravio ovu materiju sindikalnu i radno pravo.
Ima jedan problem, kaže - promenjen je karakter radnog odnosa, pa je to čist ugovorni odnos. Ne može baš da bude čist ugovorni odnos iz jednog prostog razloga što ugovorne strane nisu ravnopravne i ne mogu baš mnogo slobodno da izraze svoju volju prilikom zaključenja ugovora o radu. I zbog toga što postoji svest o toj neravnopravnosti, zato se između ostalog donosi ovaj zakon, kojim se kanališe volja poslodavca, a bogami i zaposlenog, u nekim granicama koje se zakonom propisuju.
Ono što je opet nedostatak ovog člana, to je član 53. Predloga zakona, on počinje - na zahtev poslodavca. Znači, opet nema opšteg akta, opet nema nečega što se zove objektivni uslov, opet nema nečega što se može protumačiti kao situacija koja je unapred propisana i predviđena, već zahtev. To može u našim uslovima da bude prosta volja, hir, pa i šikana, jer zavisi od volje poslodavca, pa bez obzira u tim metamorfozama kako se taj poslodavac javljao, da li kao gazda, da li kao vlasnik, da li kao direktor ili na drugi način.
Ono što dalje ide kao nedostatak, to je što postoje dve kategorije tog prekovremenog rada. Jedna kategorija je obavezna, a druga je ona fakultativna, kada je zaposleni dužan, obavezan, ne može da bira da li hoće, da li neće, već mora da ostane prekovremeno da radi.
To su te situacije kada nastupi višak. To je situacija koja ovde nije predviđena. Ako može da nastupi šteta po poslodavca, kada je obavezno da se ostane na poslu, da se duže radi, da jednostavno ne bi ostao čovek bez mogućnosti da sutra dođe na posao, da nestane firma, pričini se velika šteta u tehnološkom procesu, ekonomski problemi, džabe što je on insistirao na tome da ne treba prekovremeno da radi. On je izgubio materijalnu osnovu da će sutra da dođe da radi i to ovaj zakon ne predviđa, nego sve prepušta – hajde na ugovor.
Na ugovor, kao da ne postojimo, kao da kod nas nije bila situacija da su za proteklih deset, petnaest, pa možda i dvadeset godina firme otvarali ljudi koji nisu znali u tom trenutku da popune opštu uplatnicu da bi platili taksu. Oni sada treba da tumače ovde šta je iza svake reči, kako svaka reč treba da se tumači, šta ona predstavlja u vremenu i prostoru.
To je osnovni nedostatak, a ovo oko gramatike i pravopisa, na šta se ne odnosi ovaj amandman, nego samo želi da potencira, da da ograničenja u pogledu dužine trajanja prekovremenog rada na nedeljnom i dnevnom nivou, treba da se odnose na konkretnog pojedinca, na zaposlenog kao jedinku. Ne može on danima da radi i uvek da radi po pet ili šest sati duže od redovnog rada.
Da vam kažem iskreno, džaba vam i ova odredba, kada je u postojećem zakonu propisano puno radno vreme, pa zaposleni moraju da idu i subotom i nedeljom, pa im se nekako na kašičicu računaju i ti odmori u toku dana, nedeljni odmori, i onda stvarno deluje degutantno da se priča o nekom novom većem nivou zaštite prava zaposlenih, a praksa nam pokazuje da nije pružena zaštita u onome što je minimum.
Nemojte baš uvek da se pozivate na konvencije MOR-a i na direktive EU, kada niste sigurni da to što ste naveli u Predlogu zakona odražava sadržinu tih akata. Ovako imamo samo jednu podvalu. U obrazloženju se napiše, to je u saglasnosti sa tim i tim, a kada uzmete tu konvenciju i pogledate šta tamo piše i šta je ovde predviđeno, vidite da su to dva teksta koja su u suprotnosti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo poslanik Goran Jakšić
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo poslanik Stevica Deđanski.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu koji sam podneo  tražim da se ograniči ko može da dobije otkaz i pod kojim uslovima, gde se spominju radnici mlađi od 18 godina itd.
U objašnjenju je dato, dakle, kao obrazloženje zašto se odbija, da je u nekom navodno članu zakona to regulisano, a ne bih sada da citiram tačno, ne znam napamet, ali mislim da, svejedno, i pored tog objašnjenja, postoji opravdana bojazan i strah da se to neće primenjivati, pa ne vidim zašto je bio problem da se kao posebna tačka stavi to u zakon.
Poznavajući i imajući iskustvo u proteklom periodu o nebrizi koja se dešavala prema ljudima koji su zaposleni, još jedno dodatno osiguranje svega toga ne bi bilo loše i zato predlažem da se taj amandman usvoji.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored toliko nesuvislih rečenica koje se nalaze u ovom predlogu zakona, rečenica kojima nije mesto u ovim članovima, ovako tvrdoglavo ne dozvoliti da se usvoji amandman koji će pojasniti, koji će doprineti da  zakon bude makar malo bolji, ne vidim razloga za to.

Naime, u članu 60. kaže se: "Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona."

Ispred poslaničkog kluba SRS, narodni poslanik gospodin Stevica Deđanski traži da se u članu 60. doda stav 2. koji glasi: "Zaposlenom mlađem od 18 godina, trudnici i roditelju deteta predškolskog uzrasta ne može se vršiti preraspodela radnog vremena".

Član zakona je u redu i biće kompletan tek ukoliko u danu za glasanje usvojimo i ovaj amandman i dodamo stav 2.

Na kraju, samo još jedna opaska vezana za jednu od prethodnih diskusija, kada je rečeno da Bogoljub Karić krade poslanike. Gospodo, Bogoljub Karić je krao i nakrao se, a sada može da kupuje i on kupuje poslanike. Već sam markirao neke od poslanika koji će uskoro potpisati ugovor o radu sa Bogoljubom Karićem i preći u njegovu stranku.