PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 03.02.2005.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

9. dan rada

03.02.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:35 do 13:30

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a posle toga narodni poslanik Marko Krstin.       

Miljko Četrović

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, dokaz da predlagač zakona nije želeo da menja mnoge stvari koje su vezane za radne odnose, za primenu postojećeg zakona o radnim odnosima, koji se pokazao pogubnim za radnike pre svega. Predlagač odbijajući i ovaj amandman dokazuje da ni Vlada, ni Ministarstvo ne želi da taj položaj radnika menja u zakonskom smislu.
Stvarno stanje je da su radnici prepušteni šikaniranju i zloupotrebama, počev od samog zasnivanja radnog odnosa, pa do ostvarivanja svih prava iz radnog odnosa, a da ne govorimo o otkazima ugovora o radu, gde su bez ikakve zaštite i od strane inspekcije rada, da ne govorim o vrlo sporoj i skoro nedostupnoj zaštiti od strane sudova.
Sada u ovom vremenu taj radni odnos ili ugovor o radu počinje probnim radom, pa je tu taj prvi korak koji je trebalo zakonodavac ili predlagač ovog zakona da učini.
Ovo obrazloženje, koje je dato odbijanjem ovog amandmana, da za pojedine složene poslove period probnog rada od tri meseca nije dovoljan, predlagač je mogao da prevaziđe, u najblažem slučaju da razdvoji poslove, i da taj probni rad traje najduže, ako je bio dosledan i želeo da ostane dosledan, šest meseci za najsloženije poslove, a za manje složene poslove ili proste poslove taj probni rad da traje najduže do tri meseca; pa čak i taj probni rad mogao je da se raspodeli na kraće vreme.
Zamislite, probni rad radnika koji se bavi na poslovima čišćenja, da ne govorim o poslovima prodavca, poslovima u kafićima i znam mnogo primera u Kraljevu da se ogromna zloupotreba vrši kroz ovaj ugovor o probnom radu. Često i nema ugovora, i ti poslodavci koriste nefunkcionisanje naših institucija sistema, konkretno inspekcije rada, tako da radnici nisu u stanju da budu zaštićeni i u više navrata zasnivaju taj svoj radni odnos kroz probni rad, pa ih taj poslodavac posle određenog roka otpušta, prima druge.
Postoji ogromna nesigurnost radnika, koji žive u zabludi da su zasnovali radni odnos, ali u suštini nikada trajno nisu zasnovali za sve ovo vreme. Ovo je jedan od ključnih amandmana koji treba da ispravi ovu ogromnu nepravdu, šikaniranje radnika.
Nažalost, odbijanjem ovog amandmana želi se i dalje da se samo štiti poslodavac, a u krajnjom slučaju taj radnik ne može nikada biti u ravnopravnom odnosu sa poslodavcem ni kod zasnivanja radnog odnosa, ni kod svih ostvarivanja prava u radnom odnosu. Ako iza tog radnika ne stoji država, ako ne stoji Ministarstvo rada preko inspekcije rada, ako ne stoji sudska zaštita za ostvarivanje ili kršenje ljudskih prava radnika iz radnog odnosa, onda kome će radnici da se obrate i od koga će tražiti zaštitu.
Svedok sam da u Kraljevu inspekcija rada u suštini ne odgovara svojim poslovima, ne izvršava zakonske obaveze, ne štiti radnike kada je u pitanju probni rad, da ne govorim o drugoj zaštiti koja je nužna kod otkaza ugovora o radu, nezakonitih, suprotno svim pravnim normama. Ali, nažalost, ti radnici ostaju bez posla, šikanirani su, obraćaju se Opštinskom sudu u Kraljevu. Ti postupci su dugi, spori i često poslodavci neće ne samo da izvršavaju rešenja inspekcije rada, ako do njih dođe, čak ni presude opštinskog suda.
To je jedna realnost, koja verujem da je u celoj Srbiji. Zato su očekivanja da ovaj predlog zakona bude daleko bolji u odnosu na postojeći zakon, koji je katastrofalan po radnike, u svim delovima rada u Srbiji nije doneo ništa dobro, ali nažalost ministar neće da prihvati opravdane primedbe, kao što nisu ni prihvaćeni amandmani koji su bili usmereni da se delimično ispravi ovako loš predlog zakona.
U tom smislu ovaj amandman treba prihvatiti i barem zaštiti radnike kod ovog probnog rada, jer taj probni rad opet je neka prepreka da će ubuduće doći do stalnog radnog odnosa.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
 Reč ima poslanik Marko Krstin.

Marko Krstin

G17 Plus
Predsedavajući, dame i gospodo, oko amandmana na član 36. mislim da bismo se mogli složiti da je potrebno pojačati zaštitu radnika koji se nalaze na probnom radu. Mislim da je to sada zajednička poenta ove diskusije.
Međutim, bojim se da zaštitu ne pojačavamo time što skraćujemo sa šest na tri meseca. Mislim da sama norma tako kako je postavljena ne štiti dovoljno radnika. Da pođemo prvo od toga da probni rad jeste mogućnost, nije obaveza, i može se prevideti ugovorom, a ne mora.
Dakle, neće biti za svako mesto probni rad. To je jako važno, da ne budu u toj dilemi da probni rad destruiše radni odnos. Ne, on treba da uvede radnika u radni odnos kroz proveru njegovih sposobnosti.
Međutim, mi smo u zakonu, koji ima unutrašnji defekt, doveli u situaciju zaposlenog da mu poslodavac može otkazati, s tim da mu da otkazni rok pet dana, nezavisno od toga na koliko je ugovoren probni rad.
Ako čitate stav 3. ovog člana, za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu, sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Prema tome, izgleda nebitno uopšte da li je zaključen ugovor o probnom radu na tri meseca, na četiri ili šest, jer poslodavac i tako može bez ikakvog uslova da to otkaže, s tim da da otkazni rok radniku pet dana.
Taj defekt norme može da se otkloni amandmanom, koga sam predložio na isti član. Poslodavac bi mogao da otkaže pre isteka ugovorenog roka, ukoliko radnik ne pokaže odgovarajuće znanje i sposobnost da bi radio na radnom mestu. To je amandman koji bi po meni zadovoljio i ove primedbe da je radnik u nedovoljnoj meri zaštićen kada je na probnom radu.
Dakle, probni rad je očito nužnost. On služi i radniku i poslodavcu, ali ne bismo smeli ostaviti da poslodavac može u svako doba sa otkaznim rokom da otkaže radniku probni rad. Ako je ugovoren na četiri meseca, na tri meseca, na šest meseci, a radnik u toku tog trajanja nije pokazao rezultate, mogao bi da mu otkaže, ali mora prethodno da utvrdi da nije pokazao rezultate koji ga kvalifikuju da nastavi dalje.
To je moj predlog, da se prihvati ovaj amandman koji sam dao na član 36, tako da se stavovi 3. i 4. zamene, jer jedino ovo zadovoljava bolju zaštitu radnika od eventualnog mogućeg otkaza pre isteka roka. Znači, poslodavac bi mogao onda da daje otkaz, ako radnik u toku roka ne pokaže rezultate, i pre isteka roka, a ne inače kako je sada predviđeno, bez ikakvog razloga, bez ikakvog utvrđivanja, samo da otkazni rok pet dana.
Predlažem da se prihvati moj amandman i mislim da bi na taj način zadovoljili i ova ukazivanja koja kažu da je radnik previše tu u rukama poslodavca i da ovaj može njemu da otkaže kad hoće, samo da da otkazni rok od pet dana. Nebitno je da li probni rad traje tri meseca, četiri ili šest, već koji su uslovi da se on otkaže pre isteka roka od strane poslodavca, i kakva je zaštita radnika.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ostoja Stojanović.

Ostoja Stojanović

Slažem se sa amandmanom gospodina Stamenkovića i smatram da je ovaj rok od šest meseci veliki rok. Svaki poslodavac je u roku od dva meseca, u roku od tri meseca u stanju da vidi da li mu radnik koga je primio u radni odnos odgovara ili ne odgovara. Zato podržavam ovaj amandman koji je podneo gospodin Stamenković.
Međutim, ima jedna stvar koju sam, gospodine ministre, hteo da vam saopštim ispred ove govornice.
Pre godinu dana, tačnije 18. februara 2004. godine, na jednom Odboru za privatizaciju tada je aktuelni ministar, gospodin Aleksandar Vlahović, izjavio: "Privatizacija iz 2003. godine, odnosno plodovi privatizacije iz 2003. godine osetiće se u drugoj polovini 2004. godine naglim zapošljavanjem radnika".
Onda ćemo 2005. godine biti u mogućnosti ili biće nam potrebno da uvezemo svežu radnu snagu. Nakon toga, došli su izbori za predsednika Republike i u svojoj kampanji gospodin, a sada aktuelni predsednik, Tadić, odmah je obećavao 500.000 radnih mesta. Sećate se, odmah, odmah, a mislio sam da su to ta radna mesta koja je obećao gospodin Vlahović.
Međutim, sada vidim da je to bilo bacanje prašine narodu u oči. U potpunosti se slažem sa ovim amandmanom koji je podneo gospodin Stamenković, poslodavac će u roku, za tri meseca, moći da zaključi ili da donese odluku da li radnik koga je primio u radni odnos odgovara ili ne odgovara. Zahvaljujem se.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Toma Bušetić.

Toma Bušetić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 37. reguliše radni odnos na određeno vreme.
Mi smo u našem amandmanu predložili da radni odnos na određeno vreme traje godinu dana, tačnije rečeno, naš amandman glasi: "Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje u određeno vreme, zamena odsutnog radnika i slično, za vreme trajanja tih potreba", ali da to ne traje duže od 12 meseci.
Smatramo da ako bi radni odnos na određeno vreme trajao tri godine, kako se predlaže u zakonu, s pravom se može postaviti pitanje da li poslovi za koje je radnik primljen na određeno vreme stvarno imaju privremeni karakter.
Rad na određeno vreme treba ograničiti samo na određene slučajeve i poslove. Znači, kada su to stvarne potrebe, a ne prilično nejasnim definisanjem ovog oblika rada dozvoliti poslodavcu prijem radnika na određeno vreme za poslove koji imaju trajni karakter.
Kada se radi tri godine, ne može se reći da su to poslovi privremenog karaktera. Svaki posao koji traje tri godine ili je duži od godinu dana nema privremeni karakter. Ovo je tvorevina pređašnjeg zakona i onih koji su predložili ovaj zakon.
Moguće je u toku tri godine da poslodavac nameće zaposlenom razne poslove koji su ispod kvaliteta njegovog znanja, mogućnosti, jer stvarno je to vreme od tri godine vreme velike neizvesnosti. Uostalom, ove odredbe u pređašnjem zakonu, koji je važio do 2001. godine, bile su vezane za vreme od šest meseci.
Naravno, jasno je propisano u kojim uslovima se zasniva radni odnos na određeno vreme. Radni odnos na određeno vreme se zasniva kada dođe do iznenadnog povećanja obima poslova, a pored ovih poslova koji su privremenog karaktera, ali najčešće radni odnos na određeno vreme dolazi kao zamena nekoga ko je odsutan sa posla.
U tom zakonu su jasno precizirani ti uslovi, u kojim slučajevima dolazi do zamene. Dolazi do zamene u slučaju kada se radnik razboli, kada ode u vojsku, kada je na javnoj funkciji. Mislim da su u najvećoj meri ti slučajevi upravo zastupljeni.
Ako bismo to tumačili po tom nekom redosledu, kada je reč o bolovanju, možda bih prihvatio predlog ministra Lalovića, da radni odnos bude na određeno vreme, jer u Srbiji je sve veći broj ljudi koji je bolestan od malignih bolesti. Sve je to, pre svega, rezultat NATO agresije, bombardovanja, NATO bombi sa uranijumom. Ono što nas boli u SPS-u, od 2001. godine skoro niko nije smeo da podigne glas i da kaže šta je nama NATO uradio. Lekari to kažu, ali veoma skriveno i mediji to takoreći ne prenose.
Ako govorimo o zameni nekog ko odlazi u vojsku, onda bi ova naša odrednica od jedne godine bila sasvim dovoljna, a čak možda i šest meseci. Mi smo vojni rok sveli na devet meseci. Predsednik države svaka tri meseca, a mislim na Svetu Marovića, smanjuje i skraćuje vojni rok. Velika su zalaganja svih ministara odbrane, od Tadića, pa i današnjeg, da vojsku treba svesti na 20.000 - 30.000 vojnika.
U našem okruženju nemamo takvu situaciju, nemamo to neprijateljsko okruženje, a pre svega na Kosovu i Metohiji. Očigledno da se i danas, bez obzira na promenu, ne vodi državnička politika kada je reč o ovom ključnom pitanju, vojska se razbija na svaki mogući način.
Kada govorim o ovim javnim funkcijama, ne znam ko bi bio u pravu, da li ministar ili mi. Uzmimo poslanike kao značajne javne radnike, mandat prošlog saziva je trajao tri godine. Mandat ovog saziva moguće je da traje i kraće.
Predsednik Pokreta snaga Srbije, Bogoljub Karić, najavljuje da će ukrasti poslanike, ukrasti, jer kako je moguće da Bogoljub Karić ima poslanike kada nije izašao na izbore. Očigledno da je u ovoj zemlji sve moguće. Želimo da pitamo Bogoljuba Karića, ta krađa poslanika, da li je to domaćinski, da li je to srpski, šta je to. On ne odustaje.
Prema tome, ako sve ovo razmotrimo, radni odnos na određeno vreme, a vraćam se ponovo na to ključno pitanje, treba da traje godinu dana. Ova dobra evropska pravila, otprilike je to od godinu do tri godine, pa moguće je da to u Evropi bude i tri godine mahom, ali za naše uslove i prilike je sasvim dovoljno godinu dana. Sve drugo je velika neizvesnost za onog koji radi.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici sindikata, sa kolegom Tomom Bušetićem, u ime SPS, podneo sam amandman na član 37. Osim ovoga što je gospodin Bušetić rekao, želim još jednom da kažem i da zamolim gospodina ministra i narodne poslanike da razmotre argumentaciju koju smo ponudili. Razumem zašto je zakonopisac tačno napisao kao što ovde stoji i ovo što predlažemo amandmanom ima izvesne rizike, ali verujem da su rizici manji od mogućnosti manipulacija koju zakon na ovaj način obezbeđuje.
Dakle, radni odnos na određeno vreme u trajanju od tri godine može da bude izvor manipulacija, može da bude izvor pritiska na onog ko permanentno radi tri godine. Na drugoj strani, može jedan broj ljudi da onemogući da na taj način i zasnuju radni odnos. Jesam svestan rizika, ali pošto nisam ovde advokat poslodavaca, ovde govorim u ime radnika, a uz dopuštenje u ime sindikata, pa mislim da je onda važnije da ne postoji u zakonu ni jedna mogućnost koja jeste element pritiska na one koji se zapošljavaju na određeno vreme.
Postoji različita argumentacija, postoji drugačiji pristup. Praksa je pokazala da kada neko ima potrebu da kontinuirano nekoga zaposli na tri godine na određeno vreme, onda bi objektivno mogao da to učini i na drugi način. Dakle, tri godine su duge za onog ko radi na određeno vreme. Za onoga ko ne radi uopšte, one su još duže. To razumem i imam razumevanja za takav pristup, ali verujemo, kada biste pitali radnike i nezaposlene, oni bi se izjasnili za ovo što smo kolega Bušetić i ja napisali u amandmanu.
Verujem da će kolege narodni poslanici ovaj amandman SPS podržati, izuzev ukoliko gospodin ministar to ne prihvati ranije, pa postane sastavni deo zakona.