Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 37. reguliše radni odnos na određeno vreme.
Mi smo u našem amandmanu predložili da radni odnos na određeno vreme traje godinu dana, tačnije rečeno, naš amandman glasi: "Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje u određeno vreme, zamena odsutnog radnika i slično, za vreme trajanja tih potreba", ali da to ne traje duže od 12 meseci.
Smatramo da ako bi radni odnos na određeno vreme trajao tri godine, kako se predlaže u zakonu, s pravom se može postaviti pitanje da li poslovi za koje je radnik primljen na određeno vreme stvarno imaju privremeni karakter.
Rad na određeno vreme treba ograničiti samo na određene slučajeve i poslove. Znači, kada su to stvarne potrebe, a ne prilično nejasnim definisanjem ovog oblika rada dozvoliti poslodavcu prijem radnika na određeno vreme za poslove koji imaju trajni karakter.
Kada se radi tri godine, ne može se reći da su to poslovi privremenog karaktera. Svaki posao koji traje tri godine ili je duži od godinu dana nema privremeni karakter. Ovo je tvorevina pređašnjeg zakona i onih koji su predložili ovaj zakon.
Moguće je u toku tri godine da poslodavac nameće zaposlenom razne poslove koji su ispod kvaliteta njegovog znanja, mogućnosti, jer stvarno je to vreme od tri godine vreme velike neizvesnosti. Uostalom, ove odredbe u pređašnjem zakonu, koji je važio do 2001. godine, bile su vezane za vreme od šest meseci.
Naravno, jasno je propisano u kojim uslovima se zasniva radni odnos na određeno vreme. Radni odnos na određeno vreme se zasniva kada dođe do iznenadnog povećanja obima poslova, a pored ovih poslova koji su privremenog karaktera, ali najčešće radni odnos na određeno vreme dolazi kao zamena nekoga ko je odsutan sa posla.
U tom zakonu su jasno precizirani ti uslovi, u kojim slučajevima dolazi do zamene. Dolazi do zamene u slučaju kada se radnik razboli, kada ode u vojsku, kada je na javnoj funkciji. Mislim da su u najvećoj meri ti slučajevi upravo zastupljeni.
Ako bismo to tumačili po tom nekom redosledu, kada je reč o bolovanju, možda bih prihvatio predlog ministra Lalovića, da radni odnos bude na određeno vreme, jer u Srbiji je sve veći broj ljudi koji je bolestan od malignih bolesti. Sve je to, pre svega, rezultat NATO agresije, bombardovanja, NATO bombi sa uranijumom. Ono što nas boli u SPS-u, od 2001. godine skoro niko nije smeo da podigne glas i da kaže šta je nama NATO uradio. Lekari to kažu, ali veoma skriveno i mediji to takoreći ne prenose.
Ako govorimo o zameni nekog ko odlazi u vojsku, onda bi ova naša odrednica od jedne godine bila sasvim dovoljna, a čak možda i šest meseci. Mi smo vojni rok sveli na devet meseci. Predsednik države svaka tri meseca, a mislim na Svetu Marovića, smanjuje i skraćuje vojni rok. Velika su zalaganja svih ministara odbrane, od Tadića, pa i današnjeg, da vojsku treba svesti na 20.000 - 30.000 vojnika.
U našem okruženju nemamo takvu situaciju, nemamo to neprijateljsko okruženje, a pre svega na Kosovu i Metohiji. Očigledno da se i danas, bez obzira na promenu, ne vodi državnička politika kada je reč o ovom ključnom pitanju, vojska se razbija na svaki mogući način.
Kada govorim o ovim javnim funkcijama, ne znam ko bi bio u pravu, da li ministar ili mi. Uzmimo poslanike kao značajne javne radnike, mandat prošlog saziva je trajao tri godine. Mandat ovog saziva moguće je da traje i kraće.
Predsednik Pokreta snaga Srbije, Bogoljub Karić, najavljuje da će ukrasti poslanike, ukrasti, jer kako je moguće da Bogoljub Karić ima poslanike kada nije izašao na izbore. Očigledno da je u ovoj zemlji sve moguće. Želimo da pitamo Bogoljuba Karića, ta krađa poslanika, da li je to domaćinski, da li je to srpski, šta je to. On ne odustaje.
Prema tome, ako sve ovo razmotrimo, radni odnos na određeno vreme, a vraćam se ponovo na to ključno pitanje, treba da traje godinu dana. Ova dobra evropska pravila, otprilike je to od godinu do tri godine, pa moguće je da to u Evropi bude i tri godine mahom, ali za naše uslove i prilike je sasvim dovoljno godinu dana. Sve drugo je velika neizvesnost za onog koji radi.