Reč ima poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, samo nekoliko rečenica u prilog ovoj raspravi.
Mislim da se ovaj institut "rad na određeno vreme" danas najviše zloupotrebljava. U tom kontekstu treba podržati ovaj amandman, iz razloga što radom na određeno vreme, na period od tri godine, poslodavac najčešće izbegava onu obavezu, kad prestane potreba za radnikom, da isplati otpremninu i druga davanja koja je u obavezi da ispoštuje kada je imao situaciju da radnik radi na neodređeno vreme.
Kad pogledamo zadnji stav, gde se govori da rad na određeno vreme prerasta u rad na neodređeno vreme ako zaposleni ostane da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je primljen, radnik nije u prilici da insistira na tome, iako se to često dešava, od straha da će da se zameri poslodavcu i onda neće imati u budućnosti šansu da se zaposli kod istog poslodavca, čak i ako ima potrebe za radom, čak i ako se pokazao kao vredan i dobar radnik.
Mislim da su najčešće zloupotrebe rada na određeno vreme ovako kako je sada. Znam da zakon nikada nije prepreka, koliko sam u toj oblasti, da se neko zaposli. Problem je ima li ili nema posla, a sve ostalo je manje važna priča.

Reč ima Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, i na primeru člana 37. se vidi da zakon o radu, koji je predložila Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini, ne daje rešenja koja će rešiti ovu oblast na onaj način kako to žele građani Srbije, kako to žele radnici, čiji se interesi ne štite.
Recimo, u članu 37, kao što su kolege koje su govorile pre mene rekle, rad na određeno vreme da traje tri godine, mislim da je to dugačak period. Naravno, taj period treba skratiti. Suština ovog člana 37. je da niste obratili dovoljno pažnje. Mislim da su velike zloupotrebe bile i tek mogu da budu, ukoliko se ovaj član 37. ovako bude usvojio u ovom predlogu zakona. Jasno je da ovaj amandman, koji su podnele kolege iz druge političke organizacije, u ovoj oblasti skraćuje ovaj period sa tri na godinu dana. Naravno da je to bolje rešenje.
Znači, ovaj predlog zakona kada je koncipiran očigledno se nije vodilo računa o ovom delu kada je u pitanju zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, a interesi su, da ne bi došlo do zloupotrebe poslodavaca u odnosu na zaposlene, da se zaštite. Ovaj član 37. Predloga zakona nije dobro urađen.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Živodarka Dacin, ali su taj amandman i povukli.
Na član 44. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i pored toga što smatramo da će ovaj zakon biti neprimenljiv u dobrom delu, pokušao sam amandmanom da ispravim, da bar bude dovoljno pismeno urađen. Izgleda da kod prepisivanja ili kod prevođenja nije se poštovao ni red reči, tako da je ispalo nešto sasvim drugo.
Član 44. kaže: "Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu". Ovako tumačen član zakona znači da poslodavac može u kafani sa nekim da ugovori poslove, što njemu kao poslodavcu niko ne zabranjuje. Suština člana 44. je da poslodavac može da ugovori poslove koji će se obavljati izvan prostorija zaposlenih.
Ne shvatam zašto amandman nije usvojen. Ne remeti redosled, ne remeti ništa u zakonu, a samo ga poboljšava. Shvatam da jezičko i leksičko doterivanje zakona ne znači mnogo za ljude koji, da ne kažem nepismeno, ali nelogično nastupaju. Sećam se uvodnog izlaganja ministra, kada je rekao "tako će Srbija biti evropskija". Gospodine ministre, u komparaciji pridev "evropski", ne može biti "evropskiji", "najevropskiji" itd. Usvojite ovaj amandman, da bi zakon mogao da liči bar na nešto i usvojite ovaj amandman, da bi taj član mogao da bude primenjen onako kako ste zamislili.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, na član 53. stav 2. podneo sam amandman, u ime poslaničke grupe SRS, da se reči "po zaposlenom" zamene rečima "za zaposlenog". Mislimo da je formulacija koju smo mi dali ovim amandmanom primerenija. Odgovor Vlade je da ne prihvata amandman na član 53. stav 2. Na neki način, možemo da kažemo da se tu pokazuje bahatost Vlade Srbije.
U ovom članu, gde se rešava pitanje prekovremenog rada, kaže se sledeće: "Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad").
U drugom stavu kaže: "Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom." Mislimo da je primerenije da se ove reči "po zaposlenom" zamene rečima "za zaposlenog". Primedba je bila od strane sindikata na član 53. da treba da se doda "najviše 240 časova u kalendarskoj godini", znači, da se precizira koliko može da bude taj prekovremeni rad.
Na ovom primeru takođe se pokazuje da ne želite da usvojite ono što i nije neki problem, s obzirom da čak nećete da prihvatite i da ste pogrešnu gramatičku formulaciju primenili u ovom predlogu zakona.
Tu pokazujete svu prirodu vašeg ponašanja, a i kada branite zakon o radu treba da imate u vidu da to gledaju svi oni koji su glasali na prethodnim izborima, i sve političke partije koje su danas parlamentarne imaju, pre svega, zadatak da u ovoj skupštini podnose predloge, da učestvuju u radu kod donošenja zakona, da daju svoje sugestije ukoliko vladajuća većina koncipira zakonske predloge koji ne rešavaju potpuno zakone u pojedinim oblastima.
Kada je u pitanju ovaj zakon, smatram da ste ovaj zakon rešili da donesete po svaku cenu, da ubedite građane Srbije da je ovaj zakon bolji od prethodnog, a takođe da kažete da ste ga doneli efikasno i brzo. Činjenica je da ovaj zakone neće rešiti probleme i da nije velika razlika između prethodnog i ovog zakona.
Našim izlaganjima, braneći amandmane koje smo podneli Narodnoj skupštini u ime poslaničke grupe SRS, imali smo cilj i smatrali smo da ćete imati dovoljno sluha da prihvatite veći deo amandmana SRS. Vi to niste učinili, pokazali ste da nemate volju, da je vaš cilj da se donese zakon. Nije važno ono što je bilo pre i ono što je za vas bitno, a za nas jeste važno da su pre svega interesi građana Srbije da donosimo kvalitetne zakone.
Treba da štitimo ovakvim zakonom i zaposlene i poslodavce. Ovaj zakon nije dobro uređen, ne reguliše na pravi način ovu oblast i neće rešiti probleme u ovom delu koji je veoma bitan. Rešili ste da ovaj zakon donesete, voljom vaše većine vi ćete ga verovatno usvojiti, ali ne zaboravite činjenicu da vas gledaju svi oni koji su slušali vaša obećanja u izbornoj kampanji pre godinu i po dana. Vi od toga niste ostvarili ništa.
U principu, ako govorite o prethodnoj vladi, o njima možemo da kažemo ono što smo govorili za ovom govornicom. Cilj ove vlade i Narodne skupštine je da promeni ono loše što je prethodna vlada uradila. U ovoj oblasti prethodna vlast DS je, kada su u pitanju radnici, načinila veliku štetu i državi i radničkoj klasi, na jedan način je ponizila građane Srbije, a što se vas tiče, kada donosite ove zakone, treba
da imate u vidu da morate da vodite računa da vas ljudi gledaju i da će se prema tome ponašati na sledećim izborima.
Ovim zakonom niste zaštitili interese zaposlenih, niste zaštitili interese građana Srbije.

Hvala. Reč ima ministar Lalović.

Hteo bih nekoliko komentara da dam u vezi jutrošnje rasprave povodom amandmana, mislim da je potrebno da bi se neke stvari razjasnile.
Kada se radi o amandmanu i kada govorimo o probnom radu koji je bio ovde predmet rasprave, želim da ukažem na činjenicu da je zaista promenjen njegov karakter u odnosu na prošla vremena i tu je potpuno u pravu onaj ko je na to ukazao. Naravno da sa promenom u sistemu moraju da se promene instituti, da se usklade sa tim. Mislim da se u tome svi slažemo. Nekada je imao probni rad, pa svoj karakter, pa komisije, pa sve ostalo.
U promenjenim okolnostima, kad ne bi mi promenili institute, pravili bismo grešku. Dakle, u promenjenom sistemu koji gradimo, mislim da ga uspešno gradimo i siguran sam da ćemo ga izgraditi i u tom smislu promeniti lik Srbije, probni rad je jedna mogućnost da poslodavac i zaposleni u ugovoru o radu, ako se dogovore da se unutra unese probni rad, jer to može biti i interes poslodavca, kažu (poslodavac) – hoću tebe da primim, ali hoću da te proverim određeni vremenski period, da li prihvataš pod tim uslovima da radiš; (zaposleni) - prihvatam; potpišu ugovor o radu i tamo piše koliko meseci.
Dakle, potpuno promenjen karakter radnog odnosa menja sve druge stvari i to je delimično stvar koja izaziva izvesne zabune. Mi smo ovde rekli - najduže do šest meseci. Koliko će se oni dogovoriti, to je stvar te dve strane. Naravno, kada je u pitanju probni rad, nijednom odredbom ne kažemo, niti možemo da kažemo da će u toku probnog rada taj neko imati manju platu ili nešto manje nego što bi imao da nema probnog rada. Nigde to nismo rekli i to nije stvar koju treba da kažemo.
Normalno je da će imati odgovarajuću, istu platu, ali to je stvar ugovora o radu, gde će dogovoriti sve te elemente. Upućujem još jednom, ne samo zbog poslanika, nego i zbog građana Srbije, da je radni odnos u Srbiji definitivno promenio svoj karakter. Mi se teško na to navikavamo, on je postao ugovorni odnos i to je ono što je važno, s tim da država kroz zakonodavstvo uređuje određena pravila igre zbog onih koji su slabiji u tome, a to su oni koji traže posao. Zato država kroz zakone pre svega štiti njihovu poziciju, a poslodavci, ako poštuju zakone, imaju slobodu ugovaranja sa ljudima koji treba kod njih da rade.
Taj potpuno promenjeni karakter radnog odnosa je uzrokovao kao neminovnu stvar i promenu karaktera probnog rada. Mi i dalje imamo pripravnički u zakonu na drugom mestu, malopre je to bilo pobrkano, imamo pripravnički rad i on ima drugi karakter.
Probni rad je nešto drugo i u tom smislu je to potpuno jasno objašnjenje, i mislim da nema razloga da menjamo rešenje iz zakona, niti ima ikakve logike za tako nešto.
Moram jednu stvar reći - ovde je na neki način više puta rečena primedba da Vlada nije prihvatila amandmane koji idu za poboljšanje teksta zakona. Moram reći još jednom da smo prihvatili sve one amandmane za koje mi ocenjujemo da donose poboljšanje u zakonu, pošto je najveći broj govornika iz jedne političke organizacije, tu smo prihvatili tri amandmana SRS, za koje mislim da su od ta tri dva vrlo značajna i dobra. To je bila naša ocena.
Sledeće što je važno, kada govorimo o radnom odnosu na određeno vreme, sami podnosioci amandmana su govorili o rizicima. Mi moramo neki put da rizikujemo. Dakle, radi se o stvaranju određenih fleksibilnih oblika radnog angažovanja. Da li je bolje, ukoliko jedan poslodavac u jednom mestu u Srbiji ima interes i hoće da zaposli na određeno vreme 100 ljudi tri godine da rade, ili je bolje da mu mi ovde ograničimo sezonski rad, da oni mogu najviše godinu dana da rade, a on hoće da ih zaposli na tri godine.
To je takođe jedna stvar koju moramo da prihvatimo, bolje ranije nego kasnije, da su fleksibilni oblici rada u interesu radnika i u interesa povećavanja zapošljavanja u Srbiji. Vrlo često čujemo da je problem nezaposlenost. Naravno, najveći društveni problem Srbije je nezaposlenost. Ali mi se borimo da se ona smanji.
Jedan od mehanizama jeste i definisanje fleksibilnih oblika radnog odnosa, kako bi stvorili optimalne uslove da poslodavci zapošljavaju ljude, i radni odnos na određeno vreme do tri godine jeste jedna od fleksibilnih formi. Kad ne bismo to imali, bili bismo direktno protiv radnika i direktno protiv nezaposlenih. Dakle, ovim predlogom Vlada u potpunosti izlazi u susret, ide u tom pravcu.
Još jedna sitna stvar i jedna krupna. Sitna stvar - poslednja dva amandmana koja smo imali ovde na raspravi su jezički. Moram reći da smo povodom oba ta amandmana obavili konsultacije sa republičkim zakonodavstvom i lektorima, i njihov je stav, sugestija i mišljenje da su ova rešenja koja su u zakonu bolja pravno-tehnički i jezički od ova dva amandmana. To je odgovor, da znate o čemu se radi. Ne mislim da je to krupno pitanje, ali prosto da znate da se uvek konsultujemo kad su te stvari sa onima koji su plaćeni da to znaju.
Još jedna napomena, pošto je ovde komentarisano, naravno da nije prvi i osnovni razlog donošenja ili predlaganja ovog zakona usklađivanje sa evropskim, radnim i socijalnim standardima, naravno da nije. Jeste jedan od dva ključna i jeste drugo bitno, da radništvo Srbije i radnici u Srbiji imaju budućnost samo ukoliko ova Srbija postane deo evropskih integracija i članica Evropske unije. Imaju dobru budućnost.
Ima i druga budućnost, loša budućnost. Ako Srbija ne bude tamo, da ostanemo slepo crevo Evrope i onda će to biti jako loša budućnost za sve radnike Srbije. Mislim da je i to bilo važno ovde reći.