Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo da se u članu 99. briše drugi stav, koji kaže da izuzetno ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako zato postoje naročito opravdani razlozi.
Predložili smo da se ovaj stav briše zato što je nedefinisan, neprecizan, otvara mogućnost zloupotreba, mogućnost slobodne ocene. Ko je taj koji je u stanju da proceni kada su naročito opravdani razlozi i koje struke bi trebalo da bude ministar da bi bio merodavan da utvrđuje da li su posebno opravdani razlozi da se primeni ovaj stav 2. člana 99. predloženog zakona?
Inače smo uvek principijelno protiv ovako nedefinisanih pojmova u zakonu, jer smatramo da zakon mora biti precizan, koncizan, jasan, a ne da ostavlja bilo kakvu širinu, gde može i ovako i onako. To nije zakonsko rešenje. Dati takva ovlašćenja jednom čoveku, mislim da je to neverovatna odgovornost za ministra da on prihvati da odlučuje o sudbini jednog deteta, ne znam da li je to uopšte normalno i moguće očekivati od ministra.
S druge strane, opet ponavljam, da li mora ministar da bude i psiholog i psihijatar i ne znam koje sve struke da bi njegovo mišljenje bilo merodavno. Ako će to da radi Ministarstvo i određene službe u Ministarstvu, treba da stoji u zakonu da je to Ministarstvo, a ne ministar. Mada mi mislimo da ne može ni ministar, ni Ministarstvo i da ne može nijedna ustanova. Ovo je neprirodan predlog. Zašto?
Ako je normalno i uobičajeno da žene rađaju između 18 i 45 godina života, zašto bismo mi usvajanjem išli ispod te prirodne granice ili prelazili prirodnu granicu; zašto bi u drugačijem položaju bila deca koja se usvajaju od dece koja se rađaju, odnosno koja imaju roditeljsko staranje, a ova druga imaju starateljsko?
Pogotovo je neprihvatljivo obrazloženje Vlade koja kaže da se amandman ne može prihvatiti, s obzirom na to da je prihvaćen amandman narodnih poslanika Ljiljane Nestorović i Meha Omerovića. Opet isto obrazloženje kao i za onaj amandman pre ovoga.
Kolege Ljiljana Nestorović i Meho Omerović su predložili, i to je Vlada prihvatila, da se kaže: "ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta". Nije šija nego vrat. Ovo je nešto što ostavlja na volju i na slobodno tumačenje ministru kada je to najbolji interes deteta da bude usvojeno od lica koje je starije manje od 18 godina ili više od 45 godina. Opet ostavlja mogućnost da ministar sam to procenjuje. Na osnovu čega? Na osnovu kojih kriterijuma?
Da ste bar utvrdili u zakonu tačno, konkretno koji su to slučajevi i koji su izuzetni razlozi, pa i da bude prihvatljivo. Ovako nedefinisano, neprecizno za nas iz SRS je neprihvatljivo. Mislimo, i to je osnovno zbog čega smo intervenisali amandmanom, da ovo zakonsko rešenje nije u interesu deteta. Ni amandman koji je Vlada prihvatila takođe nije u interesu deteta, jer nije ništa bitno promenio, samo je drugim rečima rečeno ono što je Vlada, kao predlagač, već predložila u ovom predlogu zakona.
Zato vam predlažem, poštovane kolege, da u danu za glasanje, pošto ministar očigledno neće, a ne znam zašto ne voli da me sluša, pa izađe svaki put kada govorim... Moraće onda malo duže da bude odsutan, pošto imam nameru da govorim o amandmanima SRS, zato što imam nameru da vas koji ćete glasati za ovaj zakon ubedim da prihvatite amandmane koji su, pre svega, u interesu deteta, a ovaj amandman to sasvim sigurno jeste.
