Dame i gospodo, argumentacija za podršku amandmanu narodne poslanice Anite Beretić, ponovo.
Dakle, član 59, koji tretira poreklo, prvi stav: "Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji". Amandman podrazumeva i deo rečenice: "bez obzira na uzrast".
Zašto dajem argumentaciju kao podršku? Zato što imamo mogućnost da usvajanjem ovog amandmana ublažimo proteste koji se tiču članova 249, 250. i 251. Predloga ovog zakona, gde se govori o utvrđivanju materinstva, odnosno očinstva i to do navršene desete godine života deteta. Ne sumnjajući da će ovakvi članovi, kako su predloženi, proći, usvajanjem ovog amandmana ostavili bismo jedan širok kanal za komunikaciju one dece za koju roditelji, o kojima smo i danas čuli za ovom govornicom, smatraju da su im deca, jednostavno rečeno, ukradena, da mogu u bilo kom trenutku svog života tražiti istinu o svom poreklu.
Dakle, amandman narodne poslanice Anite Beretić omogućava da se i ovo uputi kao poruka ljudima koji imaju ličnu tragediju u životu zbog kriminalnog dela, utvrđenog, potvrđenog, neutvrđenog, to ostaje na nadležnim organima da saopšte konačnu istinu, da bar njihova deca imaju prava, bez obzira na uzrast, da utvrde i da znaju ko su im roditelji.
Ovo nije ni u kom slučaju u suprotnosti sa Konvencijom koja je navedena u obrazloženju. Tim pre bi trebalo da se poslanička većina usaglasi i da kaže, ako će proći članovi 249, 250. i 251. u predloženom tekstu, ako majka i otac samo do detetove desete godine rođenja, odnosno majka može da utvrđuje svoje materinstvo, pustite onda pravo ovim zakonom da dete to može da radi dokle god je živo, bez obzira na to da li će mu roditelji u trenutku utvrđivanja istine o sopstvenom poreklu biti živi ili ne.
Ovo je važno pitanje zbog toga što mislim da dodiruje bazične emocije koje kao ljudi delimo, i kao nečija deca i kao roditelji neke dece. Malo empatije sa ljudima koji imaju takav tragičan doživljaj u svom životu pokazalo bi se kroz glasanje za amandman narodne poslanice Anite Beretić.