Član 103. Predloga zakona kaže da strani državljanin može usvojiti dete pod tim i tim uslovima. Mi smo podneli amandman na član 103. u kome kažemo: "Strani državljanin ne može biti usvojitelj".
Ovako krut stav može se braniti sa više argumenata, a Vlada odbacuje ovaj amandman pozivajući se samo na naše obaveze po Konvenciji UN o pravima deteta. Ne znam da li je izričito potrebno da primenimo direktno Konvenciju, ali navešću razloge koji govore da ne treba da postoji zakonska mogućnost usvajanja dece od strane stranih državljana. Prvi razlog znamo svi, to je demografski, i ovom prilikom o tome ne treba šire otvarati raspravu.
Drugi razlog je što se nakon zasnivanja stranog usvojenja gubi mogućnost praćenja načina ostvarivanja roditeljskog prava od strane stranih državljana. Organ starateljstva, domaći sud više nisu u mogućnosti da nadgledaju kako usvojioci vrše roditeljsko pravo i ne mogu da reaguju, čak ne mogu doći ni do saznanja da je došlo do grubog kršenja roditeljskog prava u smislu zloupotrebe dece.
Ovde je navedeno da se usvojenje od strane stranog državljanina može odobriti, odnosno da ministar to može odobriti, ako se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima. A, u stavu 2. se kaže: "Smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među domaćim državljanima ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u jedinstveni lični registar usvojenja."
Kada budemo došli do tog člana koji tretira postupak zasnivanja usvojenja, značaj tog ličnog registra usvojenja, onda ćemo videti da ovaj rok od godinu dana nije nikakva garancija i nije nikakav dokaz da se za dete nisu mogli naći domaći državljani, zato što ovaj zakon ne postavlja apsolutno nikakve rokove organu starateljstva da otpočne i završi postupak usvojenja.
Po dosadašnjoj praksi, koja ovim zakonom apsolutno nije ni dovedena u pitanje, organ starateljstva, po mesnoj nadležnosti, može beskonačno dugo da ostavi dete bez roditeljskog staranja, a da ga ne pusti u postupak usvojenja. Nikakvi rokovi tu ne postoje, pa su zbog toga moguće situacije da neko namerno određeno dete čuva za konkretnog stranog državljanina, potencijalnog usvojitelja.
Dete koje ima izuzetno pozitivne karakteristike, pre svega zdravstvene, rasne, može biti čuvano za stranog državljanina tako što će se namerno propustiti rok od godinu dana da se pronađe adekvatan bračni par naših državljana, koji su spremni za postupak usvojenja, a znamo da ima mnogo više potencijalnih usvojitelja od dece koja su na raspolaganju.
Već sam rekao, kada se saglasimo sa stranim usvojenjem i kada ono bude zasnovano, naši organi, sud, organi starateljstva, gube svaku mogućnost da imaju uvid u to šta se zbiva sa tim detetom. Tu su moguće, ne samo u teoriji, to znamo iz prakse, teške zloupotrebe i ne bi trebalo tako olako da se ogrešimo o sudbinu naše dece. Hvala.
