Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedniče, ovde se za govornicom čulo dosta ocena u vezi sa radom članova DS, poslanika i nosilaca javnih funkcija u vreme kada je DS učestvovala u Republičkoj vladi. Međutim, meni nije jasno zbog čega se te primedbe čuju i u odnosu na period kada funkcionišu institucije u kojima DS nema nikakav uticaj. To mi uopšte nije jasno.
Ovde se pominje uticaj na pravosuđe, a pre svega u odnosu na tzv. progon porodice Milošević, supruge Slobodana Miloševića, gospođe Mire Marković, njene dece. Koliko znam, ćerka Slobodana Miloševića se nalazi u Crnoj Gori, a znači na teritoriji državne zajednice Srbija i Crna Gora, gde veoma dobro funkcionišu institucije službe pravne pomoći. Dakle, ona je dostupna ovim organima, ali očigledno je opstrukcija u korist ćerke Slobodana Miloševića, koja se ne pojavljuje pred nadležnim sudom i time da doprinos da se rasvetli slučaj po kome se vodi postupak.
Gospodine Anđelkoviću, govorili ste o nekoj krađi pasoša, upadu u stan nekih ljudi, za tog čoveka prvi put i čujem, ne znam o kome ste pričali, i u kontekst te vaše izjave stavili ste i moje ime i prezime. Apsolutno ne znam gde ste videli bilo kakvu vezu između moje ličnosti i takvih nekakvih postupaka.
U svakom slučaju, uvek ću se uporno i dosledno zalagati da odgovaraju svi oni koji su činili štetu građanima Srbije, koji su kršili masovno i organizovana ljudska prava, koji su prekrajali izbornu volju građana, koji su krali izbore 1996-1997. godine, sve sudije koji su bili predsednici izbornih komisija, a nijedan do sada nije odgovarao za izbornu krađu.
Primera radi, bilo je to i u Nišu, predsednik Okružnog suda, okružni tužilac, svi članovi izborne komisije, oglasili su se nenadležnim po krivičnim prijavama i oglasili nadležnim sud u Leskovcu, gde je zastareo krivični progon protiv njih, jer navodno koalicija "Zajedno" u Nišu nije imala adresu i nije mogla kao supsidijarni tužilac da preduzme gonjenje u momentu kada to nalaže Zakon o krivičnom postupku. Zar to nije zloupotreba?
Ali, ko je to radio? Nije valjda 1997. godine DS kadrirala sudije u Srbiji. Ceo taj društveni talog koji je bio kreiran iz političkih centara moći, a pre svega komunističkog, a posle od njihovih naslednika, jasno je bio pod dirigentskom palicom jednog centra moći. Sam Milošević je priznao, pod pritiskom dokaza, izbornu krađu i doneo leks specijalis. Puno je sudija došlo na osnovu preporuka iz jedne političke centrale. Prema tome, gospodine Anđelkoviću, imali ste dominantan politički uticaj na pravosuđe u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Pa, nadam se da ćete biti tolerantni, kao što je gospodin Anđelković bio prema vama kada ste iznosili ...

Žao mi je, Poslovnik ne poznaje analogiju. Drago mi je da insistirate da se Skupština vodi onako kako je vodi gospodin Anđelković, ali ja je vodim po Poslovniku. Izvolite.

Prekršili ste Poslovnik i kada ste se obratili povodom replike i prekoračili vreme; prekršili ste Poslovnik i onda kada niste Zakon o radu dostavili Zakonodavnom odboru radi pravno-tehničke redakcije, ukoliko je takav tekst upućen predsedniku; prekršili ste Poslovnik i onda kada ste ovu rezoluciju stavili na dnevni red, a niste omogućili Zakonodavnom odboru da se izjasni da li je ona Ustavom osnovana i da li je pravno moguća; to su vaši prekršaji Poslovnika. Naravno, kada budem dobio reč po redosledu prijavljivanja, ukazaću na tu povredu Poslovnika i tražiću da se o tome Skupština izjasni. Odgovorite građanima Srbije zašto tekst ove rezolucije niste dostavili Zakonodavnom odboru na izjašnjenje. Ili je odgovor da se radi o političkim kalkulacijama u cilju podržavanja većine u Vladi Srbije. Mnogi bi govorili ...

U svakom slučaju, vreme je isteklo i zahvaljujem. Završite.

Zahvaljujem i vama.

Brzo ćete dobiti priliku, reč ima narodni poslani Miroslav Martić, pa potom narodni poslanik Živorad Smiljanić, a onda narodni poslanik Boško Ristić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova rezolucija o političkom progonu porodice Slobodana Miloševića ne samo da je neprihvatljiva za DS, nego je neprihvatljiva za celu demokratsku javnost Srbije, jer jednostavno politički progon porodice Slobodana Miloševića ne postoji.
Uvažavajući činjenicu koju je izneo predlagač, Tomislav Nikolić, da su čisto ljudske korektne namere bile, a da iza ovoga ne stoji politika, ne mogu da se otmem utisku da iza ovoga ipak stoji nekakav politički interes. Ne mogu da se otmem utisku da je Slobodan Milošević imao više poverenja u Radikalnu stranku, nego u svoje političke drugove dojučerašnje. Umesto da govorimo o teškoj ekonomskoj i privrednoj situaciji, o teškoj socijalnoj situaciji, o teškoj političkoj situaciji, mi trošimo dragoceno vreme i pare poreskih obveznika raspravljajući sada o tome da li postoji politički progon porodice Milošević. Gospodo, ne možemo zatvarati oči pred tim da je zločina bilo i da su pravljeni ratni zločini, i da su se ratni zločini dešavali i s jedne, i s druge i s treće strane.
Gospodin Milošević je u Hag otišao zato što je osumnjičen da je učestvovao u svemu tome. Ukoliko nije, voleo bih da on to dokaže, ne zbog njega, više bih voleo zbog Srbije i srpskog naroda. Za ono što je gospodin Milošević, dok je bio na vlasti, njegov režim, uradio za Srbiju i srpski narod u onih 10 godina njegove vladavine, on treba da odgovara za to ovde.
Nemojte mi pričati da ubistvo Stambolića ili Ćuruvije, ili Ibarska magistrala, da se to dešavalo a da to porodica Milošević nije znala, hajde neću da kažem grubu reč, da su bili nalogodavci. Uostalom, sve će se valjda nekada utvrditi, ali da oni kao čelni ljudi nisu znali za to, to je u sferi, onako, velikih bajki.
Uostalom, kao i svi ostali, znam da ni Mira, a ni Marko nisu oterani iz ove zemlje, nego su otišli, da ne upotrebim grubu reč - pobegli iz ove zemlje. I, ko im uostalom brani da se vrate? Ukoliko ne postoji zakonska odgovornost, ukoliko Marko ništa nezakonito nije uradio, ukoliko gospođa Milošević ništa nije nezakonito uradila, zašto se ne vrate u zemlju. Ne vidim da bi onda postojala nekakva atmosfera njihovog linča ili političkog progona. Uostalom, vi se dobro sećate šta je Šešelj govorio za Miru Milošević, šta je gospodin Vučelić govorio za Miloševića posle 5. oktobra. To je bilo neko veče na televiziji, pa smo se svi zajedno podsetili. I, ne mogu da shvatim takav žar sa kojim sada predstavnici SRS brane porodicu Milošević i traže da se ona politički ne proganja.
Hajte da budemo pošteni pa da vidimo, da mi samo kažete jedan primer kada su Mira, kada je Milošević, kada je neko iz njihove porodice obišao nekog od ratnih vojnih invalida ili porodicu nekoga od onih koji su poginuli u ratovima koji su se dešavali u vreme njihove vladavine. Ako tražimo da sve porodice budu zaštićene, o čemu je gospodin Tomislav Nikolić govorio u uvodnom izlaganju, onda to podrazumeva valjda i porodice ratnih vojnih invalida i porodice onih koji su ostali bez dece u ovom zadnjem ratu.
Ne može nečija porodica, samo zato što je vladao deset godina, biti privilegovana. Šta se dešava sa porodicama gospodina Ćuruvije ili gospodina Stambolića? Šta da radimo sa porodicama ratnih vojnih invalida, o kojima ova država ne vodi uopšte računa. Da li razmišljamo šta se dešava sa njima? Kako žive deca onih koji su poginuli?
Ako već pričamo o nekom političkom proganjanju, kada slušam ovde gospodina Vučelića, kao da sanjam ružan san, kao da mi se to ponovo dešava, ono što se dešavalo pre nekoliko godina. Sada slušam njegovu priču o demokratiji, o krađama, o nepoštenju. Pa, gospodine Vučeliću, vaša stranka i vi ste učestvovali u svemu tome godinama. Ako pričate o proganjanju porodica, da to ne treba da svodimo na nivo dece, ko proganja vašu decu.
U javnosti niste rekli, odnosno javno na televiziji niste rekli, a bili ste javno pitani od Protića u jednoj emisiji, da li je tačno da plaćate 100.000 švajcarskih franaka godišnje za školovanje svoje ćerke. Niste tada hteli ništa da kažete. Ćutanje je bilo potvrda onoga što vas je pitao.
O školovanju dece u inostranstvu ja, a verovatno i mnoge moje kolege, možemo samo da sanjamo, da vam ne pričam o tome da elementarne uslove za život mnoga deca u Srbiji mogu samo da sanjaju.
Pitao bih Tomislava Nikolića, drago mi je što je on ovde, uvažavajući to da je on v.d. predsednika stranke, uvažavajući to da je bio predsednički kandidat, koji je izgubio ali bio značajan kandidat na tim predsedničkim izborima; nemoj me požurivati (obraća se Tomislavu Nikoliću), nažalost nisam u poziciji da budem tako blizu tebi da tebe požurujem, a slušao sam te ovde svakog dana bar po dva - tri sata. (Glasovi - od kada ste na ti?)
Moram priznati, evo gospodine Nikoliću, vi, da se ispravim, uvažavajući sve to i da ste dobar govornik, da ste ovim predlogom imali u vidu isključivo ljudske i humane namere, moram da vas podsetim da ste vi ovde u parlamentu, u prethodnom sazivu, rekli nešto što me je duboko iznenadilo kao čoveka, a to je da vam nije žao što je ubijen Ćuruvija.
Malopre ste ovde rekli jednu tešku reč poslaniku koji je nešto slično rekao, da mu nije žao što su Milanovića tukli, rekli ste da je đubre... (glasovi-džukela), dobro, džukela, šta vi mislite, gospodine Tomislave Nikoliću, šta bi vama trebalo reći na izjavu da vam nije žao što je ubijen Ćuruvija.
Ne ulazeći u ideološke razloge zašto ste to rekli, ali ne mogu da shvatim da onda imate različite principe. Ako se zalažete za ljudskost i humanost, zašto se ne zalažete da se utvrdi istina zbog porodice Ćuruvija, kako je i zašto je ubijen.
A, što se tiče dokaza koje ste pominjali, za sve ovo što se dešavali sa porodicom Stambolić, sa Ćuruvijom, na Ibarskoj magistrali, pa vi isto tako dobro znate da su ti dokazi uništavani sistematski odmah posle 5. oktobra. Isto znate da je Jovica Stanišić, kao načelnik Službe državne bezbednosti, sve to uništio ili uništio najveći deo toga što je moglo da se uništi. Te tako, ako govorite o doslednosti, o humanosti, mislim da treba da se držite istih principa, bez obzira na ideološke razlike.
Zbog toga mislim da podnošenje ove rezolucije nije baš onako kao što ste predstavili, humano i ljudski, već ima i političku dimenziju, a politička dimenzija je ipak u tome, pretpostavljam, da deo glasača SPS-a pridobijete za sebe. Hvala.

Za repliku se javio gospodin Milorad Vučelić, a dao bih jedno obaveštenje. Demokratska stranka ima još četiri minuta na raspolaganju, a tri govornika, a SPS šest minuta, a tri govornika. Izvolite.

Poštovani poslanici, pre svega Slobodan Milošević nije dojučerašnji politički prijatelj i drug, on je predsednik SPS-a, izabran na Šestom kongresu, i to je i dalje.
Kada ga smatrate toliko lošom i opasnom ličnošću, čudi me zašto ga stalno onda odvezujete od SPS-a i privezujete za Srpsku radikalnu stranku i obratno.
Upravo zato što ima veliki ugled i veliku težinu, veliki uticaj u narodu onim što čini i onim što je činio. A, ono što je činio je svaki dan sve lepše, a i onda je bilo dobro i časno, zahvaljujući takvima kao što ste vi i vašoj političkoj stranci.
Šta ste vi rekli? Vi ste izvršili najstrožu selekciju među porodicama. Vi ste upravo dali argumente jednog vašeg fašistoidnog odnosa prema porodicama. Da li je ikada ikome palo na pamet u ovoj skupštini ili u javnosti da okrivi porodicu predsednika Vlade ili nekog drugog za Gavrilovićevu smrt, za samoubistvo Vlajka Stojiljkovića, za smrt Pavla Bulatovića; zašto stalno izdvajate; za smrt Žike Petrovića, za smrt Radovana Stojčića; zašto tu pravite permanentno selekciju, stalnu, selektivni teror vršite prema porodicama.
U isto vreme terorišete i moju porodicu. Pitajte mene odakle mi i kako pare, a ne uvlačite u to ćerke, sinove, unuke itd. Toga treba da vas je sramota. Vi produžavate jednu fašistoidnu praksu oko te stvari. Ponavljam, nisam dužan da polažem račune nikome u javnoj emisiji ko poteže argumente ćerke i sina, oca, svekrve i snaje. To je sramota oduvek u srpskom narodu. Neću da učestvujem u sramnim stvarima, ali hoću da odgovaram za ono šta sam radio. Deset godina nisam dobio ni jednu jedinu državnu platu i deset godina sam privatnik.
Kada je reč o Slobodanu Miloševiću i 5. oktobru, mene je Slobodan Milošević smenjivao dva puta 1998. godine. Siguran sam, da sam bio u vlasti 2000. godine, da vi nikada ne bi ni došli blizu vlasti. I, oni koji su smenjeni da su ostali uz vlast, da su ostali uz Slobodana Miloševića, ne bi imali nikada priliku da počinite zlo Srbiji koje ste počinili.
To u čemu se s njim nisam slagao, a znao sam uvek da je reč o istorijskoj ličnosti, bio sam spreman i hrabar da kažem njemu u lice onda kada je bio na vlasti. A to što je izgubio vlast, zbog toga sam ga kritikovao, i rekao sam mu razloge zbog kojih to smatram, i to sam govorio posle 5. oktobra, to i dan-danas mislim - da nije trebalo da raspiše izbore, da nije trebalo da sluša savetnike itd. To je to u čemu je razlika.
Mi smo u milosrđu bili uvek široki. Najbolje to zna Vuk Drašković, koji je pisao pismo Miri Marković i koga je abolirao Slobodan Milošević. Kažete da nismo vodili računa o borcima. To je neistina ili neznanje. Mi smo doneli Zakon o izjednačavanju prava boraca u tim ratovima sa pravima boraca oslobodilačkih ratova. To je istina. To je mnogo više od vaših lažnih marketinških obilazaka i atentata koje vrše kučići po autoputevima prema vama.
Dakle, nama je svaka suza i svaka žrtva teška, i ta Ćuruvijina i Stambolićeva. Naravno, poznavao sam obojicu, kao i ove druge koji su mrtvi. Ali, ne vršimo diskriminaciju. Vi vršite selektivni teror i linč prema građanima. Vi razlikujete krv, vi favorizujete jedno, a drugo krivite bez suda i sudije, tobož slatkorečivo, slatko, zabrinuti, a u stvari, vi sudite bez suda i sudije.
Ko vama smeta evo peta godina, a od toga ste četiri godine bili na vlasti, u kojima je Vlada razrešila 150 tužilaca. Vi govorite o zakonodavstvu? Niste primenili odluku Ustavnog suda, relativizovali ste je i sada vi odjedanput ponovo vršite teror, izdvajate porodice i ponovo kaštigate i linčujete porodice. Imali ste, imate sud, ako je nešto presuđeno, dosuđeno, onda imate pravo da tražite da se sprovodi pravda. Ovo što radite, to je sprovođenje terora.
Zato vam je Srbija rekla ne i to vam nikada neće uspeti, ma šta pričali, ma koga varali, vi više nećete sa tim terorom proći. Vreme tog terora, bezakonja, koje je najveće u prošlom veku u Srbiji, to vreme je prošlo. To nije ni pravo, ni Ustav, a ni nekakva tobož humanistička retorika koju nam vi ovde sladite, vodeći selekciju među krvi i upražnjavajući najgore batinaške metode.

Gospodin Nikolić.