Gospodine Vučiću, valjda ja ovde rukovodim sednicom.

 Kažu da sam se ipak pre javio.
Dame i gospodo narodni poslanici, na nekoliko stvari hoću da odgovorim koje se na volšeban način pojavljuju u raspravi, kao da neko usput hoće to da prebaci svojim političkim protivnicima, svojoj političkoj konkurenciji.
Već nekoliko puta sa ove govornice slušamo reči koje govore o ubistvu Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije i mnogih drugih ljudi u nekom prethodnom periodu. Moram da kažem jednu stvar sa kojom sam siguran da će se složiti svi narodni poslanici, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripadaju. Ne postoji ubistvo ili bilo koji zločin, pretpostavljam, koji neki od narodnih poslanika najoštrije ne osuđuje i za koji ne zahteva da se pronađu počinioci i da budu najtežim mogućim kaznama kažnjeni. Svaki zločin u pravnoj državi mora da bude sankcionisan.
Vas pitam, pošto ste obećali ljudima da će biti sankcionisani i ustanovljeni krivci, zašto to niste uradili u periodu u kom ste vladali, već u periodu u kom ste vladali množila se ta ubistva, a ne želim da kažem da ste za njih vi odgovorni, pa ni za ubistvo gospodina Pantića; je l' njegov život manje vredan, pa ga nešto ne pominjete, i on je novinar.
Da li o njemu nećete da pričate? Da li nećete da pričate o Gavriloviću, pa je njegov život manje vredan od Badžinog, koga ste malopre pomenuli. Istim su se poslom bavili. Nije. Ko ga je ubio, taj mora da odgovara i taj mora da bude kažnjen drastično, drakonskom kaznom za primer, da se nikada više to u Srbiji ne ponovi. Za to je svaka poslanička grupa, pretpostavljam, u ovoj skupštini, a mi, srpski radikali, svakako da se za to zalažemo.
Pošto ste govorili o tome kako su predlagači motivisani time da valjda imamo više "Bambilenda" i ne znam ni sam čega sve ne, nismo, nemam pojma, pravo da vam kažem, osim što znam da je negde u Požarevcu, a ni gde je i čemu to služi, nisam nikada ni bio, možda sam nešto i propustio. Ono što znam to je da u vašim redovima ima onih koji imaju mnogo više i od "Bambilenda", i od gajbica, i od cigareta. Znam da su oni koji su vam se juče penjali na onu binu teški po nekoliko desetina miliona evra, a ne dinara.
Znam kada govorite o uticaju na sudstvo da se šalite. Šalite se zato što nikada brutalniji pritisak na pravosuđe nije bio nego u vaše vreme; brutalniji pritisak na porodice vaših političkih protivnika i na pravosuđe. Vi ste direktnim naređenjem iz vrha vaše stranke čoveku o kom politički sve najgore mislim, Draganu Maršićaninu, uništili porodicu, jer ste vi odneli tekst u jedne dnevne beogradske novine kako je otišao sa devojkom ovom ili onom.
To nikada niko u ovoj zemlji nije radio do vas, zato što se znalo da je nečija porodica svetinja, zato što vama ništa sveto nije. To ste vi uradili i izađite i kažite da nije istina, a reći ću vam ko je, kada i u koje vreme doneo to. Treba da vas je stid i sramota. Vi ste to uništavali ljudima živote na svakom koraku.
Vi sada govorite o nekome nešto i nečemu. Na svakom koraku, ono što nikada niko neće da ispriča nigde, i svašta možemo da kažemo jedni o drugima, ali postoji nešto što se nikada niti govori, niti što sme da bude tema. Sada ću da se mešam u to šta vam deca rade ili vi u to šta moja deca rade. To ste vi radili.
Onaj Đelić, nesrećni, izlazi ovde i urlikao je i pre nego što popije tri kockice leda, pa mu liči na nešto to što izlaže, izađe ovde pa urla, svi su lopovi, oni koji su, kaže Đelić, stavljali kod poslovnih banaka račune ministarstava, budžetska sredstva. On stavio ceo budžet u dve banke, a 0,3% se od toga dobija. Sračunajte koliko miliona evra je stekao. Svi to u ovoj zemlji znaju i nikom ništa. Svi se prave kao da je sve u najboljem redu, a on je pošten, a neki drugi su lopovi.
Gonio ljude što su radnicima bonove delili. O tome ste pričali. Taj se hvalio na televiziji, a vi se toga sećate, gospodine Ristiću, znam da ste vi obrazovan čovek i sećate se toga.
Sećate se, gospodine Ristiću, kada se hvalio – evo, sada sam zvao tužioce da vidim dokle se stiglo, a evo sad sam zvao sudije; nije više zainteresovan samo za sudbinu svojih prijava idiotskih, već je zainteresovan za to da li je stiglo do glavnog pretresa i kada će da se okonča. Vi ste od toga priloge na televiziji pravili. Vi govorite nekome o pritisku na pravosuđe. Vi govorite o nekome....

Vodite računa o vremenu, gospodine Vučiću.

Završavam. Vi bilo kome govorite o tome kako se vlast zloupotrebljavala. Samo da vam kažem, nikada u medijima u Srbiji nije bilo toliko reči o porodicama svojih političkih protivnika nego u vaše vreme. To ste vi naučili da radite na najbrutalniji način. Samo još nešto da vam kažem.
Niko ovim nije želeo ni da amnestira ili abolira bilo koga od neke pravnosnažne presude ili od samog krivičnog gonjenja. Samo pokušavamo i spremni smo da vam kažemo, upišite ime i porodice Đinđić, upišite šta hoćete, jer mi to što vi radite nećemo da radimo.
Deset puta ste danas spominjali neku kuću i završavam to. Kako vam ne pada na pamet da pominjete neke koji protivpravno dobiše vilu, a mi ćutimo o tome. Protivpravno, suprotno svim zakonskim normama, cela Srbija ćuti, zato što se neke stvari podrazumevaju da se o njima ćuti. Vi ne umete, zato što jedino što ste znali, a to je kako i na koji način ćete prljavo da radite.
Govorili ste o Ćuruviji. Neće Toma Nikolić da vam kaže, zato što je čovek ponosan. Jutro posle ubistva Slavka Ćuruvije slučajno je bio Toma Nikolić tu kada sam došao i video sam da je insistirao kod pokojnog Vlajka Stojiljkovića da mu se dostavi sve što je moguće ko je u to umešan i da se ubice na najbrži način pronađu. Neće vama da se pravda, jer vi koristite tuđu krv i tuđu smrt da biste se vi dočepali vlasti i da biste vi mogli da kradete i otimate, a ne zato što nekoga iskreno žalite i zato što vam je do nekoga stalo. Hvala.

Hvala vama. Gospodin Živorad Smiljanić, pravo na repliku narodnom poslaniku Bošku Ristiću.

Izgubio je pravo na svoj život i mi mislimo da je to ispravno.
Međutim, želim da vas podsetim sećate se kako su završili Dušan Spasojević i Mile Luković. Prikazali su ih da su u jednoj vikendici bili opkoljeni i da su poginuli tu probijajući se. Dušan Mihajlović je to objašnjavao onako, čekajući dok on dve rečenice izgovori, čoveka muka uhvati. Dušan Spasojević i Mile Kum Luković, kako su ga zvali, ležali su i držali su kalašnjikove sa drvenim kundacima, oko pojasa su im bile bombe i to je prikazano da su tako ubijeni.
U svim partizanskim filmovima, kada se neko probija iz obruča, prvo baca bombe, pa onda tek puca i probija se kroz obruč. To je bilo više nego smešno. Drugo, vođe klana, pa ne beže oko Beograda sa kalašnjikovima, valjda bi nosili "uzi" ili "heklere", koji se mogu sakriti, pa onda šetati oko Beograda.
Oni su streljani. Ali zašto? Upravo ono što je Legija rekao - ubiše Stambolića da bi Milošević izgubio izbore, jer nema logike da Milošević ubije Stambolića ako mu on nije bio ni protivkandidat, niti mu je ičim smetao. Dve nedelje pre toga Koštunica je utvrđen za protivkandidata i to je notorna istina. Ali, nadam se da će istina isplivati. Progovoriće oni koji su organizovali ubistva i videće se ko je iza toga stajao.
Molim vas, pročitao sam napis novinara Brkića, opraštajući se od svog velikog prijatelja Tapija, a dao mu je i posmrtnicu, pa je rekao - kada stigneš gore, pozdravi mi Kizu. Posle toga su ga uhapsili. Brkić je opisao kako su mu prijatelja ubili. Nabili mu kesu i udavili ga. A, znate zašto su ga udavili? Ti koji ispituju ne poznaju fiziologiju čoveka. Kada mladom kriminalcu nabijete kesu na glavu, on može dosta dugo da izdrži, a starcu kada nabijete kesu, on je za dva minuta gotov. Tako je Tapi udavljen.
Prema tome, kada govorite o demokratiji, kada pričate o svemu šta se desilo, žarko želimo da se utvrdi ko je pokušao ubistva Vuka Draškovića. Nije Vuk Drašković smetao socijalistima. Nekom drugom je on smetao, i napolju i unutra. I trebalo ga je skloniti da ne bude vođa opozicije, jer je on takav, on je razbijao opoziciju, pa su ga se hteli rešiti. Slobodan Milošević ga je sigurno uvažavao, jer je znao da mu je takav protivnik i da nikada neće izgubiti izbore. Drugima je smetao on. Drugima, i unutra i spolja, i to će se dokazati, videćete.
Na kraju, u svim likvidacijama uvek ista grupa. Znači, i kada je rušena naša vlast, oni su bili 5. oktobra da podrže, kada se ulazilo u institucije, pa nisu ulazile vojska i policija sa kalašnjikovima, nego ispred onih koji su osvajali i Trgovinski sud, i Narodnu banku, i Carinu, sve su išli kriminalci ispred onih koji su ulazili.

Gospodin Boško Ristić, po Poslovniku se javlja.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, javljam se po Poslovniku, ali mi je žao što predsednik Skupštine nije na svom mestu.
Prigovorio sam da je povređen član 46, i to u stavu 1, gde su navedene odgovornosti Zakonodavnog odbora u pogledu ocene usklađenosti podnetih predloga zakona, rezolucija, odluka, i to je prethodno ispitivanje pravne mogućnosti da nešto uopšte dođe na sednicu Skupštine.
Meni je žao što je gospodin Marković dezavuisao javnost, znači slagao pred svim medijima, gledajući u oči javnosti, i moje reči iskrivio. Dakle, Zakonodavni odbor se stara o usklađenosti predloga zakona, rezolucija, rešenja sa Ustavom Srbije. On to nije učinio. Kaže - Zakonodavni odbor je mogao da se sastane sam. To niti je praksa, niti je pravna mogućnost.
Predsednik Skupštine je taj koji se stara o proceduri u Skupštini, u skladu sa članom 28. Poslovnika. Dakle, on je dužan svaki predlog odluke koji dobije da prosledi nadležnom odboru. A, da li će se nadležni odbori izjasniti ili ne, to je pravo tog odbora.
To je samo deo onoga da se utvrdi ponašanje predsednika Skupštine pred licem javnosti, a javnost će ceniti da li je to u skladu sa zakonom i da li je on dosledan onome što priča za ovom govornicom.
U ostalom delu samo želim da kažem da se delimično slažem sa izlaganjem gospodina Vučića, pre svega u oceni da ne treba praviti razlike među ubijenima, stradalima, umrlima, i da ničiji život nije vredniji od života druge osobe. I, prihvatam zalaganje svakog poslanika da se u sudskom postupku, u nadležnim institucijama, utvrdi ko je izvršio, pod kojim okolnostima, koje krivično delo, ko su nalogodavci i kakva je motivacija. Tek tada će Srbija biti na putu pune i prave demokratizacije.
Naravno, nisam u poziciji da se izjasnim i da pomenem sva imena ubijenih lica u ovoj napaćenoj zemlji, ali je jasno da se moj govor odnosio na sve žrtve takvog ponašanja i upućeno je saučešće svim porodicama takvih žrtava.
Onaj deo govora koji je upućen nekima u Srbiji, da su iznosili lične i porodične prilike bez argumenata, o pojedinim poslanicima ili o pojedinim javnim ličnostima, zasigurno ne spadam u takve poslanike koji lične prilike drugih poslanika iznose za ovom govornicom.
Ukoliko neko ima argumenata da me demantuje u ovom stavu i tvrdnji, molio bih konkretno da to za govornicom iznese. Ali, uvek ću se boriti i zalagati da svako bude pozvan na odgovornost za ono što je činio, da to bude pred licem javnosti. To sam činio kao poslanik. To sam činio i kao predsednik nekih skupštinskih odbora, iako sam kritikovan za neke političke odluke tih odbora, ali su sve odluke, da podsetim, donete javno, transparentno. Svaka sednica odbora kojima sam predsedavao bila je unapred zakazana, pozvani su mediji, pozvani su svi zainteresovani o čijim pravima se odlučivalo, i to mogu i oni sami da potvrde.
Neke sednice skupštinskih odbora se zakazuju tajno, ne pozivaju se svi članovi, a posebno ne oni o čijim se pravima odlučuje. Ti koji su tako radili, njima takav posao služi na čast.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, neki poslanici su govorili o tome šta predstavlja ova rezolucija.
Ova rezolucija predstavlja dokument koji treba da doprinese da konačno zavlada pravo i vladavina prava u Republici Srbiji. Moj prethodnik reče da su svi pred zakonom jednaki. I Srpska radikalna stranka smatra da su sve porodice jednake pred Ustavom, jednake pred zakonom u ovoj državi.
Ova rezolucija poziva vlast da poštuje Ustav i svoje zakone i sve norme međunarodnog prava koje je ova država ratifikovala. Danas je teško zamisliti državu koja ne ugrađuje ljudska prava u svoje najvažnije pravne dokumente, pogotovo ustave i zakone, i ne obezbeđuje valjane garancije da se poštuje Ustav i zakon.
Suštinu pravne države novijega doba ili države vladavine prava čine neprikosnovenost ljudskih sloboda. Zato i pojam - ljudskih prava čine ona prava koja se ne duguju državi i njenoj vladi, dakle prava koja su nezavisna od države, koja su nastala pre nastanka države. Takva građanska i ljudska prava i jednakost istovremeno podrazumevaju i pravnu i političku jednakost. Pravna jednakost znači da su svi jednaki pred zakonom, a politička jednakost se prvenstveno odnosi na upravljanje državom kao zajednicom.
Mada se čini da je napred rečeno već dobro poznato, činjenice govore da nije baš tako. Moderne demokratije, zasnovane na načelima vladavine prava, i danas imaju velikih problema da bi u potpunosti naciji obezbedile građanska i politička prava u praksi.
Dame i gospodo narodni poslanici, stanje je još teže u našoj zemlji, jer je aktuelna vlast izrazito sklona kršenju građanskih i ljudskih prava, a što se posebno dramatično i katastrofalno odrazilo u akciji "Sablja", kada je uhapšeno više od 12.000 građana Srbije u kratkom roku, kada je uspostavljena pravna nejednakost naših građana pred zakonom.
Moramo se podsetiti na istorijske korene, zakone o slobodama i pravima čoveka, kao što su: Hamurabijev zakon, Zakon 12 tablica i Dušanov zakonik; univerzalna dokumenta o ljudskim slobodama i pravima, Povelja UN iz 1945. godine, Opšta deklaracija o pravima čoveka iz 1948. godine, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1996. godine, Međunarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije iz 1965. godine, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Posebno želim da istaknem ustavna dokumenta sedam zemalja sveta: Ustav SAD, ustavne dokumente Engleske, Ustav Republike Francuske iz 1958. godine, Deklaraciju o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine i preambulu Ustava iz 1946. godine, Ustav Republike Italije iz 1947. godine, Ustav Ruske federacije iz 1993. godine, Ustav SRJ iz 1992. godine i Ustav Republike Srbije.
Sve što sam želeo da kažem u ovom delu mog izlaganja odnosi se na pitanja poštovanja ljudskih prava i sloboda naših građana posle 5. oktobra 2000. godine. Mnoge međunarodne dokumente koji se odnose na ljudska prava i slobode naša država je ratifikovala. Međutim, moram reći, nažalost, da se u našoj zemlji krše osnovna ljudska i građanska prava na najgrublji mogući način.
Primera radi, to je bila akcija "Sablja". Naše pravosuđe je bačeno u političku arenu i, umesto da se bavi pravdom, u mnogim slučajevima se naše pravosuđe bavi politikom, jer od 5. oktobra 2000. godine naše pravosuđe se bavi izvršavanjem naloga političkih stranaka na vlasti, a manje se bavi deljenjem pravde.
Najbolji primer za ovu tvrdnju jeste progon porodice Slobodana Miloševića i bezakonje u akciji "Sablja". Najbolji primer je slučaj Marka Miloševića i uloga pravosudnih organa u Požarevcu u njegovom procesu.
Dame i gospodo, postoji izjava koju ću vam citirati: "Mi, dole potpisani funkcioneri SRJ iz Srbije, jasno opredeljeni da sprovodimo zakon i uspostavimo pravnu državu, a u želji da sprečimo dalje nepotrebne žrtve, izjavljujemo: krivični postupak pokrenut pred Okružnim sudom protiv Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srbije, SRJ i predsednika SPS, nije pokrenut na zahtev Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, već zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo iz člana 26. Krivičnog zakona SRJ.
Stoga ćemo biti u prilici da ne dozvolimo da se Slobodan Milošević izruči nijednom sudu u inostranstvu, da ćemo porodicu Slobodana Miloševića obezbediti i da ćemo omogućiti kontakt porodice Milošević sa svojim članovima i sa samim Miloševićem."
Aneks 1. Potpisnik ove izjave jeste predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica, predsednik Republike Srbije, zatim predsednik Vlade Republike Srbije, dr Zoran Đinđić. U vezi sa ovom izjavom, postoji potpisan i overen aneks: "Slobodan Milošević neće biti izručen nijednoj pravosudnoj niti drugoj instituciji izvan zemlje."
Aneks 2. "Slobodanu Miloševiću će se garantovati svakodnevna poseta porodice."
"Za aneks 1 i 2, po ovlašćenju predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Đinđića, Čedomir Jovanović, 31. marta 2001. godine". Dame i gospodo, prethodni govornici su rekli da sam advokat i branilac Marka Miloševića. Jesam i biću branilac i advokat svakom poštenom i nevinom građaninu. Za mene neće biti razlike ko je iz koje stranke, ko je koje vere ili ko je koje nacije i kakvog je imovnog stanja. Braniću svakog, da se dokaže da je nevin.
U slučaju Marka Miloševića, reći ću vam da je izdata sramna centralna poternica. Nije to centralna poternica za teritoriju bivše SRJ ili Republiku Srbiju. Ova sramna centralna poternica, tzv. crvena poternica, izdata je posle pogibije dr Zorana Đinđića, predsednika Vlade Republike Srbije, a da za to nije bilo nijednog pravnog osnova. Ovom poternicom je osujećen svaki postupak, osujećen je i onemogućen kontakt familije i porodice sa Slobodanom Miloševićem.
Vi, dame i gospodo, znate kako je uhapšen Slobodan Milošević; na najbrutalniji način. Pa, ni stranog državljanina, ni stranog neprijatelja srpski radikali onako ne bi hapsili ni proganjali, nijednog čoveka na kugli zemaljskoj ne bi onako isporučili, ne bi ga prodali, ne bi uzeli pare za njegovu glavu na tuzlanskom aerodromu. Zato napominjem da je Opštinski sud u Požarevcu, sa MUP-om Srbije, izdao ovu sramnu poternicu, koja uskoro mora biti ukinuta i mora biti brisana.
Dame i gospodo, danas smo čuli mnoge demokrate koji govore ovde kako je to demokratska vlast vladala. Odgovaraće svi oni koji su učestvovali u tome, jer o tome postoje precizni podaci koji su dostavljeni Odboru za bezbednost Skupštine, gde se kaže da je u Beogradu uhapšeno 4.583; u Boru 200; u Valjevu 191; u Vranju 158; Zaječaru 174; Zrenjaninu 391; Jagodini 206; Kikindi 21; Kragujevcu 400; Kraljevu 58; Kruševcu 164; Leskovcu 125; Nišu 154; Novom Pazaru 141; Novom Sadu 303; Pančevu 1.204; Pirotu 75; Požarevcu 187; Prokuplju šest; Smederevu 480; Somboru 695; Sremskoj Mitrovici 242; Subotici 382; Užicu 132; Čačku 210; Šapcu 704.
Ima li ko iz Šapca ovde, da kaže ovde građanima Srbije i građanima Šapca, zašto su uhapšena 704 čoveka i građanina? Šta ćemo sada da radimo sa 12.000 uhapšenih? Nema više da se preko ovoga može preći. Nemojte da se zavaravate da ćete doći ponovo u situaciju kao što ste bili 5. oktobra.
Dame i gospodo, optužiše Marka Miloševića samo zato što je rekao: dovedite mi Milovanović Zorana da ga pitam ko ga plaća, koliko ga plaća SPO, koliko ga plaća Otpor i koliko ima otporaša u Požarevcu. To je iluzorno. Zašto bi Slobodan Milošević, kao predsednik države, tražio podatke od jednog Milovanović Zorana iz Požarevca, kada je imao šefa bezbednosti, ministra unutrašnjih poslova, načelnika sekretarijata u Požarevcu, koji je znao kada se ko nakašljao u Požarevcu, a ne koliko ima otporaša i koliko ko koga plaća.
Dame i gospodo, podsetiću vas na taj proces. Ni u Nirnbergu mnogi nisu imali dosije kao što ima Marko Milošević u Požarevcu. To je predmet sa 600 i nešto strana. Evo ga, dame i gospodo, bilo bi mi drago kada bi ga narodni poslanici Skupštine Republike Srbije pročitali, osudili onoga ko vodi postupak i izbacili ga iz suda, da više nijednog minuta u sudu ne radi.
Taj sudija koji sudi Marku Miloševiću je dobio stan. Odlukom Fonda za izgradnju stanova solidarnosti opštine Požarevac jedan stan je dodeljen Opštinskom sudu u Požarevcu, s tim da sud u zakonitom postupku taj stan dodeli svom zaposlenom radniku. Dakle, ovaj stan nije namenjen za birana lica, ni postavljena. Za ovaj stan, dame i gospodo, konkurisale su dva sudije i četiri-pet zaposlenih.
Naredbom predsednika suda, Milice Perić, izvršeno je bodovanje, a ne postoji ni pravilnik o raspodeli stanova, ali je ona donela naredbu kako treba taj stan da se dodeli i kome. Posedujem jednu pismenu izjavu i prijavu, kako god hoćete da je nazovete, u kojoj se ukazuje da je predsednica suda toj gospođi sudiji, koja se dobrovoljno prijavila da sudi neistomišljenicima, između ostalog i pripadnicima SPS u Požarevcu, ona se zove Marija Vučićević, ranije Marinković, dodelila 80 bodova, a radnici mogu da dobiju najviše 50. Kada će radnik u opštinskom sudu da onih 30 bodova dobije? Nikada.
Dame i gospodo, što se tiče rada toga sudije koji sudi Marku Miloševiću, skrenuću vašu pažnju da je u predmetu KV 202/02, u kome je određen pritvor Jovanović Zoranu iz Požarevca, potvrđeno rešenje od strane drugostepenog Okružnog suda u Požarevcu. Predmet je vraćen, ali je ovaj isti sudija Vučićević - Marinković Marija formirala veće koje treba da odluči o pritvoru Jovanović Zorana, koji odgovara za smrtnu posledicu i kome je izrečeno 30 meseci zatvora.
Dame i gospodo, interesantno je, a u sudskoj praksi nezabeleženo, stručna javnost ako ovo čuje imaće prilike da se zgražava, gospođa Marija Marinković je u veće postavila i sudiju koji nije bio u Požarevcu. U sastav toga veća ušla je i sudija Adelaida Anđelković, koja pet dana tada nije bila u Požarevcu, jer se nalazila na savetovanju.
Kada je ovom sudiji Adelaidi, u međuvremenu kada je došla, ponuđeno da potpiše zapisnik o većanju i glasanju, o ukidanju pritvora, ona se tome suprotstavila i nije želela da potpiše taj zapisnik, jer nije učestvovala u odlučivanju. Posle pet dana predsednica suda, a ujedno i predsednica veća, i sudija ispravljaju i falsifikuju to rešenje i tako donose drugo, a o tome su obavešteni i tužilac i predsednik suda. Međutim, ništa nisu preduzeli
Dame i gospodo, skrenuću vašu pažnju na obaveštenje Opštinskog odbora DHSS povodom kontakata sa pravosudnim organima u opštini Požarevac.
Obaveštenje - ocenjujemo da je najbolje obaveštenje ono koje se daje u pismenoj formi i za koja se daju argumenti, dokazi. (Dosledno tome rečenom, tako se i postupa.) DHSS u Požarevcu, usmeno ili pismeno, obraća se veći broj fizičkih i pravnih lica radi pružanja pravne pomoći i traženja zaštite njihovih interesa od nasrtaja nezakonja, zloupotrebe službenog položaja, kriminala izraženog u raznim oblicima, kao i od drugih izraženih zloupotreba.
Da bi mogli preduzeti određene mere i aktivnosti, po svim pitanjima je razgovarano, a konačan zaključak donosi se na Glavnom odboru DHSS. Ovde želimo, kažu oni, da navedemo nekoliko karakterističnih slučajeva, koji ukazuju na kršenje i zloupotrebu zakona, kako sudećeg sudije, tako i od predsednika Opštinskog suda u Požarevcu.
Krivična stvar i slučaj Marjanović Save. Dana 6. 11. 2002. godine pismenim putem odboru DHSS obratio se Marjanović Sava iz Požarevca, kojim je tražio da bude pravno zaštićen i da se pravilno primeni zakon prema učiniocu krivičnog dela i da se odgovori predsedniku suda Požarevca, i to Opštinskog suda, itd.
Naime, pismom Marjanović ukazuje da je u saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila 13. 4. 2002. godine, izgubio život njegov sin, a nesreću je izazvao i skrivio okrivljeni Jovanović Zoran iz Požarevca. Protiv Jovanovića je pokrenut krivični postupak i izrečena je kazna, ali je tokom postupka zloupotrebljen institut pritvora. Naime, radi se o krivično-pravnoj stvari u predmetu K broj 325/02. Učiniocu krivičnog dela je izrečena kazna zatvora u trajanju od 30 meseci, sa produženjem pritvora i upućivanjem na izdržavanje kazne zatvora.
Dame i gospodo, kao što vidite, čak i Opštinski odbor DHSS u Požarevcu je na ovo intervenisao. Šta se dogodilo? Kada je ukinut pritvor ovom Jovanović Zoranu, taj je otišao, nije upućen na izdržavanje kazne zatvora, sudija falsifikuje zapisnik o većanju i glasanju, donosi nezakonito rešenje i niko ne pokreće krivični postupak. Ovo je bilo samo jedno skraćeno obraćanje vezano za postupajućeg sudiju.
Dame i gospodo, u slučaju Marka Miloševića, pročitao sam detaljno sve zapisnike, sva dokumenta i sva pismena, međutim, dame i gospodo, mogu vam reći da Marko Milošević nije izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Okružni sud je ukinuo po našoj žalbi presudu prvostepenog suda i rekao da je prvostepena odluka bila nezakonita, da je obrazloženje sa izrekom presude u kontradikciji, da kao takva nije mogla opstati i zbog toga je ukinuta. Na kraju je zakazan glavni pretres 4. marta ove godine, gde ću ga braniti kao čoveka, a ne samo zato što je on sin Slobodana Miloševića.
Dame i gospodo, koliko je Opštinski sud bio pristrastan, evo samo na nekoliko primera. Imate slučaj da pročitate u zapisniku o glavnom pretresu od 15. marta 2003. godine.
Ovo nije zapamćeno u sudskoj praksi. Kaže na strani 71 - u ovoj fazi postupka glavni pretres je prekinut deset minuta zato što je oštećenom malo pozlilo.
To je negde oko 11,30, a ovo je bilo oko 9 sati, sudija, koji inače, kao što se ovde vidi, ne sudi po zakonu, kaže - u ovoj fazi postupka nastavljeno je saslušanje oštećenog, kada je oštećeni tražio da ga sud pusti za 45 minuta da ode kod prijatelja na groblje na parastos. Sud donosi rešenje: omogućava se oštećenom da ide na parastos. Na kraju, koliko taj ima privilegije, i sudija mu je bio advokat.
U ovoj fazi postupka oštećeni pita - da li će glavni pretres još dugo da traje jer je gladan. Gde ovo ima? Ovo nije bilo ni u Bangladešu. Dame i gospodo, Okružni sud kaže u obrazloženju, kada je ukinuo presudu, ukida se presuda Opštinskog suda u Požarevcu K br. 504 od 23. 7. 2004. godine. U obrazloženju sud navodi i kaže: kakve su to konstrukcije bile prvostepenog suda kada su izjave u istrazi date jedne, a na glavnom pretresu druge, sud prihvata neke izjave što je čuo sa ulice ili u istrazi, a ne prihvata nijednu izjavu koja je data na glavnom pretresu. Međutim, Zakonik o krivičnom postupku obavezuje sud da zasniva svoju odluku samo i isključivo na dokazima koje je izneo na glavnom pretresu.
Dame i gospodo, ponovo ćemo se suditi, što bi onaj rekao - ponovo se moramo ćerati. Da vidite još jednu nelogičnost. Da li je ovo zapamćeno, taj oštećeni je bio član jedne partije, prvo je rekao da je bio član SPO, zatim da je član Otpora, zatim ide u DS da te večeri ispriča članovima DS da ga je Marko Milošević pozivao i da mu je pretio.
Međutim, taj isti Milovanović Zoran, oštećeni, na glavnom pretresu kaže - nemojte, molim vas, pojma nemam o tome da je meni pretio Marko Milošević. Kaže - izvinite, molim vas, meni Marko Milošević nije pretio, i Marko Milošević nije imao testeru, i sa Markom Miloševićem nisam imao nikakav fizički kontakt. Šta dalje? Šta će sud sada da radi? Šta da radi jadni i bedni sudija kada mu ovako i sam oštećeni kaže? Šta će tužilac da kaže kad i sam oštećeni kaže - nemojte, to sam govorio na ulici.
Tog Milovanović Zorana posle 5. oktobra zaposle u SUP-u, zaposlio ga načelnik i jedan glavešina iz MUP-a da radi u SUP-u Požarevac. Bilo kako bilo, bilo bi do ujutro da pričam koliko sam u ovom predmetu imao priliku da se uverim kakvo je to bezakonje, kakva je to neustavnost, kakav je to bezobrazluk.
Mogu vam reći da je porodica Slobodana Miloševića opljačkana, sve što su mogli opljačkali su, čak danas supruge nekih funkcionera u Požarevcu nose bunde, cipele i tašne iz kuće, doma i porodice Slobodana Miloševića. Odneli su čak iz pekare i WC šolju. Dame i gospodo, nije ostalo ništa.
Neki mediji su se toliko zalagali samo da bi oborili bivšu vlast. Pronašli su jednog čoveka preko koga treba da se izvrši jedna teška propaganda i prikaže kako je stanje u Požarevcu nemoguće zbog Marka Miloševića. Dame i gospodo, neće biti tako.
Ovo nije zapamćeno, za jednu običnu priču da bude predmet Marka Miloševića od 700 stranica, da država u ovo uključi ceo svoj pravosudni i policijski aparat, a to debelo državu košta. U ovakvim slučajevima, da je bio neki pametan sudija, oslobodio bi Marka Miloševića. Marko Milošević mora biti oslobođen, sviđalo se to nekom ili ne. Srpski radikali će štititi svakoga, doći ćemo na vlast, tako ćemo se ponašati, za nas nema razlike ko je i šta je. Hvala vam.