TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 28.02.2005.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

28.02.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:00 do 17:50

OBRAĆANJA

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Nataša Jovanović, a neka se pripremi Meho Omerović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, gospođo Pop-Lazić, kada je pre mesec dana u dvorani "Sava centra" – u onoj manjoj u koju nije moglo da stane onih 2.000 ljudi, koji su čekali ispred i pokušali da čuju elitu iz naše pravne nauke, cenjene i ugledne naučne radnike i ljude iz javnog života – održan skup pod nazivom: Politički i pravni aspekt optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
Svi ti prisutni gosti, uslovno rečeno, ali pre svega ljudi koji su nesumnjiv doprinos dali u našoj pravnoj teoriji i praksi, naučni radnici su rekli da tom nazivu nedostaje još jedna reč, a to je - moralni aspekt optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
Kada danas govorimo o ovoj rezoluciji, koja ima cilj da potpuno razobliči prirodu današnjeg režima pošto u najvećoj meri predstavlja kontinuitet propale DOS-ovske garniture, mi treba da govorimo o onome šta ova rezolucija zapravo jeste, a što mnogi poslanici, isključujući poslanike SRS i SPS, dakle svi ostali, nisu shvatili.
Ni oni za koje je gospodin Tomislav Nikolić upotrebio pravi narodni izraz – pobegulje, a koji danas nose najveću odgovornost zbog činjenice da su oni na vlasti i da su stožer okupljanja, tu pre svega mislim na DSS i Vojislava Koštunicu, kao premijera svega onoga što nema nikakav potencijal u Srbiji, niti pravi predstavljački kapacitet.
Jer ako pogledate ko su te stranke iz Koštuničinog okruženja, doći ćete do jednostavne činjenice koja bi trebalo njega da zabrine, i treba da ga brine, još od 5. oktobra pa do današnjeg dana, da se našao na čelu jednog nesrećnog konglomerata stranaka, danas podeljenog u nekoliko kolona, koji je personifikovao u to vreme, a i danas kroz izjave njihovih zvaničnika predstavlja najveće zlo za demokratiju, najveće zlo za srpsko društvo u celini, za srpski narod i sve građane Srbije.
Sve ono što smo mogli da čujemo danas i pre deset dana, kada je otpočela rasprava o ovoj rezoluciji, dokaz je da svaka rečenica i svaka reč napisana u ovom tekstu rezolucije zapravo predstavlja jedinu pravu istinu, a to je da je politički progon neistomišljenika posle 5. oktobra i uoči 5. oktobra, od strane onih koji danas predstavljaju poražene i gubitničke opcije u Srbiji, nije prestajao i ne prestaje ni dan-danas, već na ovaj ili onaj način, kroz nedovršene sudske procese, kroz stavljanje krivičnih dela u fioku za predstavnike DOS-ovskog režima, kroz imenovanje najnečasnijih ljudi na sudijske funkcije, zapravo je oličenje svega onoga protiv čega se bori SRS od svog osnivanja.
Moram da vas vratim na sve to kako je počelo, kada je u pitanju bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević. Ono što imam u ruci, dame i gospodo poslanici, jeste stenogram sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije od 31. marta 2001. godine.
Tog dana je Đinđićeva vlada, sa onim nesrećnikom Božidarom Đelićem, koji nema ni stida ni obraza kada je juče mogao sa pozornice davno posrnule DS da govori o nekim reformama, dakle, tog dana je usvajan budžet za 2001. godinu i paket poreskih zakona, koji je označavao početak sve veće bede i nemaštine za srpski narod, za sve građane Srbije.
Na toj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, govoreći o tako pogubnoj budžetskoj politici koju je sprovodila i počela da sprovodi DOS-manlijska vlada kroz Đelićeve projekte, prof. dr Vojislav Šešelj je, pošto je čuo, a već se celog dana govorilo o tome da su jake policijske snage oko kuće, odnosno rezidencije bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, veoma jasno i glasno sa skupštinske govornice upozorio DOS-manlije, one koji su par meseci pre toga otpočeli hajku i progon političkih neistomišljenika, da ne čine nova zla po Srbiji.
Rekao im je i poručio to kao političar, kao odgovoran političar na čelu danas najveće političke stranke u Srbiji i kao čovek koji je uvek od početka svoje političke borbe u bilo kakvim kontaktima sa političkim neistomišljenicima, onima koji govore i koji rade bilo šta sa mržnjom, da to ne čine jer će na kraju ta mržnja da ih pojede. U pravom smislu reči to se i desilo, jer je ta mržnja i ostrašćenost pojela DOS i mnoge političke stranke su nestale sa političke scene Srbije.
Ostala je Demokratska stranka koja se, kao što je pokušala juče i danas, hvali time da ima nekakav kapacitet i snagu. Međutim, sasvim je očigledno, a dokaz za to je i njihova snaga koju su imali, o čemu su govorili juče, između dva svetska rata, da su uvek bili daleko iza Srpske radikalne stranke.
Predsednik naše stranke je posle tako ostrašćenih istupa i očigledne namere da se uhapsi Slobodan Milošević sa skupštinske govornice poručio: "Pozivam državno rukovodstvo, znam koliko ste vi neozbiljni i vama mnogo i ne govorim (govorio je poslanicima u sali, koji su u istom maniru kao i mnogi danas dobacivali iz klupa), na razum i trezvenost. Ako se prolije krv, onda se može desiti da krvavom kolu ne bude kraja.
Znate, to je opasno i zato pozivam na razum i trezvenost. Vi koji nemate razuma, ništa vam tu nije ni jasno. Nadam se da ima onih koji su razumni, a trenutno raspolažu sredstvima sile u svojim rukama. Zbog toga ovo govorim. Biće veoma loše ako padne krv.
Nemam nikakvih ličnih razloga da branim Miloševića, ali ovo što vi radite večeras je na štetu državnih interesa".
Naravno, predsedavajuća Nataša Mićić ga je sve vreme prekidala i govorila mu da on nije ovlašćen da o tome govori. Predsednik naše stranke je nastavio dalje i rekao: "Želim da moja savest bude mirna. Ovde sam naciji, a ne parlamentu, saopštio šta se dešava i moja je savest mirna. Za sve ono što se eventualno mnogo gore desi snosiće odgovornost oni koji su to organizovali".
Nastavlja se sednica i predsednik naše stranke je, govoreći o tako pogubnom budžetskom projektu i poreskim zakonima, još jednom upozorio i rekao, s obzirom na to da su svi mediji javljali o dramatičnoj situaciji oko rezidencije Slobodana Miloševića: "Sve ovo što se događa je veoma ozbiljno. Vi pravite haos na svim područjima, a uopšte ne razmišljate o posledicama. Vaša nervoza, vaša mržnja koju ovde ispoljavate samo je za mene dodatni argument da sam potpuno u pravu. Vi niste ovde došli zato što mislite svojom glavom, nego zato što ste poslušni NATO paktu. Vi ste ovde izabranici NATO pakta. Vi činite sve ono što je protiv vašeg naroda".
Predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj je nažalost tog dana bio u pravu zato što se drama nastavila i zbog toga što su tog dana preduzeli Čedomir Jovanović, uz pomoć Dušana Mihajlovića, Gorana Vesića i svih onih koji su personifikovali zlo dosmanlijskog režima i Demokratske stranke, danas razbijeni po nekakvim frakcijama.
Naš predsednik i mi, poslanici Srpske radikalne stranke, napustili smo sednicu i otišli na plato ispred Predsedništva Srbije, gde nam je protivzakonito i protivpravno oduzet džip u vlasništvu Srpske radikalne stranke.
Dok je kordon policije kroz nasilje koje su primenili, najbrutalnije moguće nad poslanicima Srpske radikalne stranke, vodio brigu o tome da nam oduzima naše vlasništvo i našu imovinu, policijske snage, kao i narod koji se okupljao oko rezidencije Slobodana Miloševića, bili su sve brojniji.
I, desilo se to da on 31. marta uveče bude uhapšen, sproveden u Centralni zatvor, a zatim 28. juna te iste godine odveden u Haški kazamat, kada je prekršen Ustav ove zemlje i kada je sasvim mirno Koštunica neobavešten o tome prisustvovao koncertu Jovana Kolundžije ili nekog sličnog.
Mi smo danas kao, pre svega, visokomoralni i odgovorni ljudi, i političari koji su spremni da vode ovu zemlju i ovaj narod u bolju budućnost, da se poštuju Ustav i zakoni ove zemlje, podneli pred vas, pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, rezoluciju kojom smo hteli da ispravimo jednu nepravdu. Ovde se samo spominje porodica Slobodana Miloševića. Uopšte se ne govori o tome kako se zove njegov sin, kako se zove njegova supruga.
U pitanju su njegovi najbliži, u pitanju je porodica bivšeg predsednika Srbije i SRJ, koji ne brani danas sebe, kao što je to danas neuko, da ne kažem zlonamerno, izrekao jedan poslanik Demokratske stranke, nego čitav srpski narod i sve ono što smo radili braneći se od agresije, NATO pakta i spasavajući srpske zemlje zapadno od Drine i Dunava.
Onda se postavlja to pitanje, i vraćam se na reč moral koja se potencira u ovoj rezoluciji, koja je na tom visokom naučnom skupu nedostajala kada se govorilo o političkoj optužnici protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Postavlja se pitanje da li narodni predstavnici u najvišem skupštinskom domu, oni koji su bili ogorčeni protivnici Slobodana Miloševića, imaju imalo ljudskosti i morala kod sebe.
Ispostavlja se da nemaju, jer je njima danas 31. mart smešan, smešan im je i 28. jun, naš najveći praznik Vidovdan, kada je protiv Ustava i zakona odveden u Haški kazamat predsednik Srbije i SRJ. Smešno im je u poslaničkim klupama dok ovo govorim, ali neka se sete onoga što im je Slobodan Milošević uputio, ma koliko da imaju samosvest o tome da im je nekada bio politički protivnik.
Tog dana, pošto je na tako ponižavajući način, kao bivši predsednik ove države, odveden u Hag, opet ponavljam, optužen po nekakvoj komandnoj odgovornosti koja nigde ne postoji, koja je ustanovljena u tom ad hok tribunalu, rekao je i poručio – braćo Srbi, vi ste danas svoj posao završili, ali ne zaboravite – danas je Vidovdan.
Onda vas vraćam na reči koje je sa ove govornice uputio tada poslanicima vladajućeg DOS-a prof. dr Vojislav Šešelj. Upozoravao vas je, obraćam se vama koji ste nekada bili predstavnici tog režima koji je mnogo zla naneo ovoj državi i narodu, obratio vam se i rekao – svako onaj ko počini greh, a najveći je greh veleizdaja, da izda svoju državu i svoj narod kroz služenje zapadnim srpskim ucenjivačima ili vašim mentorima, kako god hoćete, stići će ga prokletstvo do 11. kolena.
Naravno, to je prof. dr Vojislav Šešelj rekao ne želeći da se to bilo kome od vas ili od onih koji su sedeli sa ove strane desi, ali desilo se to da vas više srpski narod nije želeo. Vi govorite o nekakvoj toleranciji, nama spočitavate da smo primitivni, ovakvi ili onakvi.
Treba li da vas podsećam na slučaj danas prisutnog kolege Živojina Stefanovića, koji sedi ispred vas, nekada predsednika opštine Leskovac i načelnika Jablaničkog okruga. Treba li da vas podsećam na to da on nikada nije izašao bilo šta da vam kaže sa ove govornice, a dva puta su vam vaši aktivisti i vaši sledbenici u poslepetooktobarskoj euforiji spalili kuću, uništili sve, opljačkali. Horda došla na vrata, bez obzira da li su tu žena, deca, unučići, izađi napolje. Vaš obračun i vaš linč političkih protivnika bio je više nego očigledan u prvim danima novog saziva Skupštine posle 5. oktobra, kada su u pitanju moje kolege iz Srpske radikalne stranke.
Setite se samo svih gnusnih laži lansiranih protiv žene koja je, a eto vidite kako se sve to vrati kao bumerang, imala posle tri godine tu čast da obori vaš dosmanlijski režim, protiv gospođe Gordane Pop-Lazić. Setite se samo koliko ste dugo mahali nekakvim, blago rečeno, besmislenim prijavama i optužnicama protiv bivših ministara iz redova Srpske radikalne stranke. Da vam ne govorim o svom slučaju i o činjenici da sam doživela i to da, posle najčasnijeg dela koje sam uradila u Skupštini Srbije i pokazalo se da sam bila u pravu, na svim informativnim emisijama, na svim centralnim televizijama, glavna vest bude izjava tadašnjeg ministra Vladana Batića i šefa poslaničke grupe koji vam sada rovari po stranci Čedomira Jovanovića, o tome da treba da snosim najgoru moguću kaznu zbog polivanja tadašnje predsednice Skupštine Nataše Mićić.
Vidite kako narod razmišlja svojom glavom i vidite kako se sve na kraju složi, kockice dođu na svoje mesto, i kako je razuman srpski narod i kako zna pravilno da odluči. Tako će znati i da odluči i u drugoj polovini ove godine, kada budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, građani Srbije će, pored sveg zla koje ste naneli, a mislim vi kao bivši režim, da se sete toga i da su za vreme vašeg režima ostali bez posla, i da su bili ponižavani, i da su imali akciju "Sablja", i da ste jednu ženu koja nije imala veze ni sa čim u svom životu, podmetnuli da sa tašnom preko ruke kaže: odlučila sam da uvedem vanredno stanje.
Iako vas je tog dana gospodin Tomislav Nikolić upozorio da je to protivustavno i da ne možete tako da se ponašate. Setićete se tog dana građani kada mu se budu nudile opcije između SRS i ostatka vas iz dosmanlijskog propalog režima, da ste hapsili ljude, da ste upadali ljudima noću u kuću, da ste najgore moguće laži širili, i to i dan-danas radite protiv političkih neistomišljenika, a pre svega SRS.
Setiće se i toga, da niste imali ničeg ljudskog kod sebe kada ste se podsmevali svemu onome što je pretrpela porodica, ne Slobodana Miloševića po imenu i prezimenu, nego za vas koji morate da budete svesni toga da ste rođeni u Srbiji i da ste izabrani po zakonima ove zemlje, bivšeg predsednika Srbije i SRJ.
Šta da govorim vama, odnosno svima vama za koje je pre nekoliko dana predsednik Izvršnog odbora SRS, gospodin Dragan Todorović, lepo rekao, da ste pod jednom neverovatnom groznicom, pod jednom bolešću koja samo vas napada, pod groznicom SRS, pa kako ko izađe za govornicu, sve su mu veći i veći plavi pečati na licu, sve veći bes i gnev izbija. Pozivam vas na razum i na toleranciju, i tu reč koju vi tako često koristite u samo vaše marketinške i promotivne svrhe.
Pogledajte opet, jer imam utisak da vi niste čitali od početka do kraja šta piše u tekstu ove rezolucije. Nemojte da nam nudite nekakav drugi memorandum, da nam nudite neke druge opcije, jer vi da ste imali šta normalno, posle svega što ste uradili za tri godine vaše vladavine, da ponudite srpskom narodu i građanima Srbije, vi biste ostali na vlasti.
Ovako, ostaje vam samo žal za tim vremenom, jer vam je bilo udobno, jer ste se lepo nauživali i vi i vaši sledbenici, do najsitnijeg činovnika koga ste imali u svom okruženju. Građanima Srbije ostaje da posle ove diskusije i posle argumenata koje su izneli poslanici, pre svega SRS, a onda i SPS, vide ko je bio u pravu.
Treba da budete svesni toga da svaki građanin Srbije, pre svega, pripadnik srpskog naroda, kada gleda prenos suđenja i procesa protiv Slobodana Miloševića, kao bivšeg predsednika Srbije i SRJ, ima osećaj pripadnosti svom narodu i svojoj državi, i zna da bi ova rezolucija i mogućnost da bivši predsednik Srbije i SRJ vidi svoju porodicu i da ostvari sa njom kontakt posle toliko godina, pomogla njemu još više da odbrani interes naše države i našeg naroda.
Ako vam nije bilo dovoljno to što on govori, zašto niste obratili pažnju na svedočenja u procesu odbrane onih koji pomažu odbranu Slobodana Miloševića, i da vidite kako mu se obraćaju, a nisu državljani Srbije i SRJ, već su visoki zvaničnici, a pre svega Ruske federacije. Zašto vama nije palo na pamet da obratite pažnju na to da se i bivši ministar inostranih poslova i premijer Ruske federacije Primakov obraća sa gospodine predsedniče, da mu se na isti način obraća i general Ivašov i drugi zvaničnici.
Mi, dakle, govorimo o tome da je u pitanju politički progon bivšeg predsednika Srbije i SRJ. Mislim da vi niste želeli, a i naravno zbog vaše političke ostrašćenosti i svega onoga što predstavlja vaša politika, a što ne ide u smeru demokratije i normalnog razvoja ovog društva, da vidite kakav je zapravo i šta predstavlja tekst ove rezolucije.
Da ste svesni toga da ste vi izabrani na tim vašim listama, a to se odnosi i na vladajuću garnituru, znali biste da danas, odnosno koliko večeras ili narednog dana za ovu rezoluciju treba da glasaju svi predstavnici bilo koje stranke, izabrani u parlament, u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer se u njoj govori o bivšem predsedniku Srbije i SRJ. Vama ostaje na vašoj svesti i savesti da o tome dugo razmišljate, a zbog toga će da vas opominju kada to shvate, posle vas, naravno, i vaša buduća pokolenja. Hvala.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Direktno pominjanje, pravo na repliku, narodni poslanik Stefanović. Izvolite.

Živojin Stefanović

Socijalistička partija Srbije
Uvaženi poslanici, uvažena predsedavajuća, malopre sam pomenut u istupanju gospođice Jovanović. Nisam nikada za ovom govornicom govorio o tome kako su se dosovske vlasti obračunavale na terenu.
Vi ste znali šta se dešavalo u Beogradu, znali šta se dešavalo u Saveznoj skupštini, ali na terenu dole, na lokalu bilo je gore nego ovde. Ovde je imao ko i da vas zaštiti, i tadašnji ministri policije i pravde itd, na terenu smo ostavljeni sami sebi, sa svojim delom porodice.
Posle 5. oktobra, a koji vi nazivate da je revolucija, a to je bila klasična pobuna grupe građana, negde naoružane puškama, kalašnjikovima, a negde Molotovljevim koktelima ili nekim drugim priručnim sredstvima za paljenje.
Tamo, upravo u onim okruzima ili opštinama gde je 24. septembra naša opcija sa radikalima pobedila, kao što je u Leskovcu, i Milošević je pobedio Koštunicu u okrugu, opštinska lista za odbornike pobedila, onda tome, koji je tada predstavljao socijaliste i bio saradnik predsednika Miloševića, ili ga ubiti ili mu kuću spaliti i vlast oduzeti.
Na moju žalost, a na sreću, porodica mi nije bila u kući, nisam ni ja bio u kući. Kuća je kompletno uništena od horde koju je predvodila perjanica Demokratske stranke u Leskovcu, oličena u tadašnjem DOS-u, jer nisu mogli da prežale da na transverzali Beograd-Preševo bude jedna, kako su oni rekli, crvena tačka, Leskovac, a zaboravili su da je Vranje slično Leskovcu, koji je tada, takođe, pobedio.
Ukoliko je takav obračun bio sa nama koji smo bili obični, da kažem, državni činovnici ili sitni partijski rukovodioci, onda mogu pretpostaviti kakve je torture imala porodica Slobodana Miloševića i on sam; od nezakonitog hapšenja, a za dela za koja se još uvek nije obelodanilo zbog čega je odveden u CZ, do kršenja Ustava, vi ste legalisti, koji ste Ustav pregazili i prebacili ga u Hag, pa do njegove porodice.
A malopre je rečeno koji su to dokazi za progon, sasvim dovoljno kada se za dela, po Krivičnom zakonu društveno neopasna i za koje je zaprećena toliko mala kazna, izdaje međunarodna poternica. Govorite da je rezolucija neustavna i nezakonita. Ona je naprotiv i ustavna i zakonita, jer Narodna skupština ima pravo kontrole primene vlasti i izvršne i sudske, jer bira i postavlja, ali vama to ne odgovara danas koji nećete glasati za ovu rezoluciju, zato što idete na pojedinačne pritiske na sud, na organe otkrivanja, gonjenja i presuđivanja. I dan-danas, iako kažete da ste u opoziciji, DS ....
(Predsedavajuća: Vodite računa o vremenu.)
Demokratska stranka je na vlasti u mom okrugu, danas sve funkcije SUP-a, tužilaštva i suda drže predstavnici DS i stranke Vladana Batića.
Oni upravo sude po tim principima, po principima naloga. Zato već četiri i po godine, od paljenja te kuće do današnjeg dana, nije pokrenut postupak, i do današnjeg dana za javnog tužioca, i okružnog i opštinskog, u pitanju je n.n. izvršilac. A vi zato što je neko nekoga zamolio da mu da stan ili zato što je neko napravio uličnu tuču izdajete međunarodnu poternicu.
Baš zbog toga treba usvojiti ovu rezoluciju, da svi mi, i tadašnji predsednik Srbije Milošević, i ja, svi vi, vaše porodice, imamo jednaka prava po zakonu. Ni manje ni više od toga. Zato treba ovu rezoluciju glasati, a i danas sam spreman da podnesem i veću žrtvu, jer znam da sam pripadao partiji i da je vodio čovek koji je izvanredno vodio zemlju, a danas sam još više u tom uverenju, jer izvanredno dokazuje ko je napravio ovo u Srbiji. Hvala.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala vama. Narodni  poslanik Meho Omerović, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Samostalni poslanik
Zahvaljujem, poštovana potpredsednice, dame i gospodo uvažene kolege narodni poslanici, dobro je što smo evo već na samom kraju rasprave o jednom aktu koji za nas iz SDP-a nije trebalo ni da se nađe na dnevnom redu.
Kažem da je dobro što smo na kraju rasprave, jer smo u prethodnom delu čuli toliko toga što predstavlja kršenje Poslovnika i povredu dostojanstva poslanika i Skupštine, jer je izrečeno toliko mržnje, toliko besa, toliko žuči od strane poslanika prema drugim poslanicima, da me je u pojedinim trenucima bilo i sramota što uopšte sedim u ovoj sali. Mogu da pretpostavim kako su se osećali građani Srbije koji posredstvom TV prenosa gledaju ovaj rad Skupštine Republike Srbije.
Bio sam u uverenju da posle rasprave o predloženim zakonima o izjednačavanju ravnogoraca i partizana nećemo jedni drugima govoriti toliko teške i ružne reči, ali nažalost prevario sam se. Žao mi je što današnjim radom ne predsedava gospodin Zoran Anđelković jer bismo onda upotpunili sliku apsurda, onda bismo vratili točak istorije nekih 10 do 12 godina unazad.
Za nas, ponavljam još jednom, iz SDP-a ovaj akt je neprihvatljiv i nepotreban. Jedna ovakva rezolucija koja se, kako predlagač to kaže u svom nazivu, bavi odbranom porodice Slobodana Miloševića od navodnog progona, nije ni trebalo uopšte da se nađe na dnevnom redu.
Zašto se ona uopšte našla na dnevnom redu? Pa, zato što predsednik Skupštine Republike Srbije, gospodin Predrag Marković, izgleda nije niti odgovorio tačno gospodinu, kolegi Bošku Ristiću, niti je pametno, rasuđujući mudro, tumačio Poslovnik, koga svi moramo da se držimo. A, šta kaže Poslovnik?
Poslovnik u članu 46. doslovce kaže da Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom. Pa, član 135. tog istog poslovnika kaže - predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona.
Znamo da Vlada nije predlagač zakona, ali poslednji peti stav tog istog člana kaže - ukoliko nadležni odbori i Vlada ne dostave izveštaje, odnosno mišljenje, Narodna skupština može odlučiti da se predlog zakona razmatra i bez njih, ili utvrditi novi rok u kome su dužni da to učine.
Gledajući u stenogram sa početka rasprave o ovoj rezoluciji konstatovali smo, i svedoci smo, da nadležni i Zakonodavni odbor nije podneo mišljenje, niti da je predsedavajući konstatovao da nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora, niti je pitao Skupštinu Republike Srbije, odnosno većinu prisutnih poslanika da li možemo da radimo bez mišljenja Zakonodavnog odbora.
Dakle, u tom kontekstu mislimo da je ovaj akt suprotan Poslovniku o radu Skupštine Republike Srbije.
Čime se mi bavimo već evo 11 dana? Podsetiću vas da smo počeli raspravu 18. februara, a danas je 28. februar. Bilo je reči u raspravi od strane nekih kolega, koji su kritikovali ovu rezoluciju, da je reč o velikoj Srbiji. S druge strane, od nekih drugih je bilo reči da je ovde reč o evropskoj Srbiji. Za nas u SDP-u, kada biramo između te dve Srbije, mi biramo normalnu Srbiju.
Lično bih voleo i tražio od svih poslanika da rade onaj posao za koji su nas građani Srbije birali. A toliko zakona, drage i poštovane kolege, čeka u proceduri da raspravljamo i da razgovaramo u ovom visokom domu o njima, a mi treba da donosimo jedan ovakav akt koji, podsećam, po mišljenju nas iz SDP-a, nije u skladu sa Poslovnikom i suprotan je Ustavu.
Čini mi se da je predsednik Skupštine Republike Srbije uradio nešto što obično rade neki nastavnici u školama. Znate, date slobodnu temu đacima, pa onda svako piše i priča šta god hoće. U prethodnom toku rasprave o ovoj rezoluciji, nažalost, upravo se tako nešto i dešavalo.
Razumem političke motive predlagača i to je sasvim legitimno i dopušteno od strane onih koji su ovo tražili. Međutim, izgleda da je dogovor postignut ne ovde u Beogradu, nego u Haškom tribunalu, odnosno u njegovim pritvorskim jedinicama, a dogovor su postigli predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj i, čini mi se, budući počasni predsednik SRS, gospodin Slobodan Milošević.
Jer, koliko vidim, socijalisti nisu ovlašćeni zastupnici interesa Slobodana Miloševića i njegove porodice, nego valjda nemajući poverenja u njih, pošto su ga davno izneverili, on je ovlastio na neki način predstavnike SRS da ga zastupaju.
Na samom kraju, SDP će glasati protiv ovakve rezolucije ukoliko ona dođe na glasanje u Skupštinu Republike Srbije. Nadam se da će poslanici vladajuće koalicije DSS-a i G 17 plus ući u salu Skupštine Republike Srbije i glasati protiv jedne ovakve rezolucije, odnosno protiv jednog ovakvog dokumenta. Zahvaljujem se na pažnji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Izvolite, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Vjerica Radeta, što će biti poslednji govornik. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Rezolucija o omogućavanju odbrane Slobodana Miloševića u Hagu, obustavljanjem progona njegove porodice.
Slobodan Milošević, građanin Republike Srbije, nalazi se u Hagu kao bivši predsednik Republike Srbije, kao bivši predsednik SRJ, i hteli vi to da priznate ili ne, u Hagu se ne sudi Slobodanu Miloševiću kao pojedincu, u Hagu se Slobodanu Miloševiću sudi kao predsedniku države. Sudi se njemu, a istovremeno se sudi i srpskom narodu.
To je razlog koji bi trebalo da bude dovoljan da svi vi, bez obzira na partiju iz koje dolazite, budete dovoljno zainteresovani da date svoj doprinos u pomaganju njegove odbrane.
Način na koji su mnogi poslanici, koji neće glasati za ovu rezoluciju, govorili o njoj, pokazuje nam jedino to da je verovatno nisu ni pročitali.
Ovom rezolucijom tražene su dve stvari: da se naloži nadležnim državnim organima da se prekine politički progon članova porodice Milošević; druga stvar je da se momentalno obustavi zloupotreba sudske i izvršne vlasti u političke svrhe.
Pitam vas - da li su oni koji su danas protiv ove rezolucije u stvari za politički progon i za dalju zloupotrebu sudske i izvršne vlasti. Nije ovom rezolucijom SRS tražila niti aboliciju, niti pomilovanje za bilo koga od članova porodice Milošević.
Ono što smo mi tražili to je pravo na suđenje za članove porodice Milošević kao i za sve druge građane Srbije. Optužili ste nas da smo govorili sve najgore o Slobodanu Miloševiću, o njegovoj supruzi Mirjani Marković, i to jeste tačno, ali ste zaboravili da kažete kada i u koje vreme je to bilo.
To je bilo u vreme kada su oni bili najjači. To je bilo u vreme kada su čelnici naše stranke bili zatvarani. To je bilo vreme kada su čelnici vaših stranaka tajno odlazili na sastanke sa tom istom Mirjanom Marković. To je bilo vreme kada javno niste smeli ni reč kritike da kažete o njima.
Slobodan Milošević već duže vremena nije politički protivnik SRS. On je sa političke scene sišao. Mi, srpski radikali, po Slobodanu Miloševiću udarali smo najjače što smo mogli, ali onda kada je on bio na vrhuncu moći. Sada kada je poražen, kada više nije naš politički protivnik, kada se nalazi u prašini, sada nemojte tražiti od nas da ga šutiramo i dalje.
Nama radikalima to nije svojstveno, jer smo se mi prema svojim političkim protivnicima, a pogotovo prema poraženima, oduvek odnosili viteški. Govorite o ubistvima, o raznim zloupotrebama, milijardama dolara na Kipru i sličnim stvarima. Postavljam vam pitanje, da li je vaš interes da odgovorni za ta ubistva odgovaraju, da se to utvrdi u sudskim procesima i da se na te priče jedanput stavi tačka, ili želite da oni koje optužujete ne dobiju priliku da se brane? Da li želite da na ovaj način, isterujući ih iz zemlje, u stvari, donesete presudu bez presude?
Kažete da ste uveli demokratiju. Pitam vas da li ta demokratija važi za sve ili važi samo za one za koje vi odredite? Ima li demokratije i za porodicu Milošević ili ćete možda osnovati i neku komisiju koja će određivati ko ima pravo na demokratiju, ko nema. Osnovni problem mnogih od vas je što ste svoju ideologiju gradili na mržnji prema svojim političkim protivnicima, na mržnji prema porodici Milošević i što ste sada, kada njih u političkom životu Srbije praktično nema, vi izgubili kompas.
Zašto i danas, posle toliko godina, praktično slepo usmeravate mržnju prema članovima porodice Milošević? Da li je moguće da ste sve svoje razloge za bavljenje politikom iscrpili? Bilo je ovde raznih teza, kao npr. da članovi porodice Milošević treba da budu zahvalni zbog milosti koju su prema njima pokazali nosioci petooktobarske revolucije? Da li je to ta evropeizacija Srbije i tolerancija koju nudite? Pozivam vas da, kroz odnos prema ovoj rezoluciji, pokažete i svoj odnos prema građanima Srbije. Pozivam sve, bez obzira na političku pripadnost, da za ovu rezoluciju glasaju, jer ovo nije rezolucija o porodici Milošević, ovo je rezolucija protiv mržnje, ovo je rezolucija za toleranciju, ovo je rezolucija za demokratiju. Vaš odnos prema ovoj rezoluciji biće vaša mera čovečnosti.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, radi javnosti Srbije, radi poslanika koji su u raspravi ovu rezoluciju nazivali izgužvanim letkom, običnim papirom, papirom bez teme i ne znam kakvim sve pogrdnim nazivima, radi dela ovog parlamenta tzv. legalista, koji su se kukavički izvukli iz ove rasprave, da ne bi građanima Srbije rekli da li oni žele ili ne žele da pomažu naše građana zatočene u Hagu, kratko ću da vas podsetim da je tzv. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju jedna nelegalna i nelegitimna tvorevina, nastao na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 808, od 20. februara 1993. godine, što je potvrđeno, takođe, Rezolucijom Saveta bezbednosti 827, od 25. maja 1993. godine, a sve to suprotno Glavi VII, članovima 39. do 51. Povelje UN.
Ovo vam je, drage moje kolege, nepodeljeno mišljenje stručne, pravničke svetske javnosti. To je ono o čemu štampa i mediji u Srbiji ne izveštavaju, a takvi izveštaji su prisutni u međunarodnim medijima. Skoro je i 18 advokata zemlje Holandije, koja je domaćin Haškog tribunala, poslalo jedno protesno pismo UN, upozoravajući ih kako je taj Haški tribunal nelegitimna i nelegalna tvorevina. Taj tzv. Međunarodni krivični sud, dame i gospodo, jeste mesto gde se na najgrublji mogući način krše osnovna ljudska prava. Mi srpski radikali uvek govorimo o kršenju ljudskih prava našeg predsednika dr Vojislava Šešelja. Podsetiću vas da je gospodin Šešelj dva puta od 1993. godine tražio holandsku vizu da ode u Hag, da tamo kaže šta ima da kaže o Srbiji, o srpskim nacionalnim interesima koje će tamo da brani i da odbrani, naravno. Nije dobio vizu.
Drugi put je obrazloženje bilo da bi njegovo prisustvo ugrozilo bezbednost holandske kraljice, pa se sada baš nešto brinem kako li je holandskoj kraljici već dve godine, otkad je Vojislav Šešelj u Hagu. Nikome ne pada na pamet da počne konačno suđenje, da mu se pusti prilika da kaže i da odbrani nacionalne interese Srbije, zbog čega je dobrovoljno i otišao u Hag.
Dakle, Vojislav Šešelj je dobrovoljno, odmah kada je beogradska optužnica potpisana od strane Karle del Ponte protiv Vojislava Šešelja, svojim novcem kupio kartu, dobrovoljno otišao u Hag, zato što je to obećao građanima Srbije. Kada je odlazio, rekao je da bi za Srbiju bilo najbolje da on bude poslednji Srbin koji će otići u Hag i pozvao sve protiv kojih je već bila podignuta optužnica ili one protiv kojih će biti podignuta optužnica da niko više posle njega ne ode u Hag. To je stav SRS kada je u pitanju Haški tribunal.
U raspravi oko ove rezolucije čule su se zaista najstrašnije izjave, ne samo u ovoj sali, nego i u medijima, između ova dva dela sednice sa ovim dnevnim redom. Žal za 6. oktobrom je svakodnevno bio više nego prisutan. Čula sam jednog funkcionera DS, kada je skoro u jednoj TV emisiji rekao da je 5. oktobra bilo nezamislivo da će pet godina kasnije u Skupštini Srbije neki ljudi da govore šta god hoće i da će pet godina kasnije Skupštinom da šetaju poslanici poput Vučelića, Tome Nikolića i Aleksandra Vučića. To govore oni koji su politički primitivci, oni koji govore govorom mržnje, a koji sve to pokušavaju da nametnu onome ko na sasvim drugi način politički razmišlja i govori.
Dame i gospodo, 5. oktobra nikada više neće biti. Vi koji žalite za tim 6. oktobrom, šansu ste propustili. To je bilo prvi put, zadnji put i nikada više. Hoću da vas podsetim da niko od vas, koji neće glasati za ovu rezoluciju, nije govorio o kršenju ljudskih prava u Hagu.
Niste govorili ni u ono vreme kada je gospodinu Vojislavu Šešelju osam meseci bilo zabranjeno da kontaktira sa članovima svoje porodice, sa članovima stranke, sa svojim prijateljima. Niste reagovali ni sada, kada ste iz saopštenja SRS, pretpostavljam, saznali da je Vojislav Šešelj premešten u drugu pritvorsku jedinicu, koja čak ne pripada UN, nego je iznajmljena od holandskih vlasti.
Niste govorili ni o tome kako ste kidnapovali Slobodana Miloševića i kako ste progonom njegove porodice pokušali da onemogućite njegovu briljantnu odbranu pred Haškim tribunalom.
Dame i gospodo, još ću samo kratko da vas podsetim, pretpostavljam da su sve poslaničke grupe dobile jedno pismo, jer je naslovljeno na sve poslaničke grupe, od jednog gospodina koji kaže da nam piše u ime dela nesrba privrženih istini, pravdi i Srbiji. Trebalo je da pročitate, ako već niste, imate u poslaničkim grupama, pa da vidite kakvo mišljenje o ovoj rezoluciji imaju građani Srbije.
Danas je za ovom govornicom pokušano, koleginica Ljiljana Nestorović...