Hvala. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić (nije tu).
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, za DS predložena rezolucija predstavlja šamar demokratskoj Srbiji. To je šamar svim onim ljudima koji su deset godina radili na procesu jačanja institucija i demokratizacije države i društva. O čemu se to govori u predloženoj rezoluciji? O navodnom progonu porodice Milošević.
Hajde da se podsetimo ko je zapravo ta porodica Milošević. Govori se o progonu porodice Milošević, koja će crnim slovima biti upisana u istoriju države Srbije; o progonu porodice koja je svesno radila na unakazivanju države i društva; o navodnom progonu one porodice zbog čije je politike na stotine hiljada mladih ljudi napustilo ovu državu.
O navodnom progonu one porodice za čije je vlasti proizvedena nezabeležena hiperinflacija, opljačkana stara devizna štednja, uvedene sankcije, Srbija zaratila sa čitavim svetom. O navodnom progonu one porodice koja je vodila ratove u kojima na kraju nismo učestvovali, u kojima je hiljade ljudi izgubilo svoje živote, a na stotine hiljada prognano sa svojih ognjišta.
O navodnom progonu one porodice koja je proizvodila smrt, glad, bedu, strah i haos. O toj porodici danas parlament Srbije raspravlja.
Demokratska stranka u ovoj raspravi brani onu ponosnu Srbiju koja neće i ne može da zaboravi. Ne da bi se svetili, već da bi to služilo kao upozorenje i nauk za naredne generacije. Demokratska stranka u raspravi brani i onu pristojnu većinsku Srbiju, koja je pod Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković vređana, ponižavana i gažena.
Zato Demokratska stranka, bez ikakvog ustezanja jedina u Srbiji, jasno i glasno kaže – da, Slobodan Milošević treba i mora da odgovara za ono što je radio proteklih 10 ili 15 godina u Srbiji.
Govorimo o navodnom progonu porodice Milošević, a zaboravljamo da se pitamo šta je sa porodicom Đinđić. Nije li progon to što obezbeđenje sestre ubijenog premijera čita knjige čiji je autor jedan od ubica? Šta je sa porodicama čija su deca zauvek ostala na raznim ratištima? Hoće li se njihovi roditelji ikada poigrati sa unucima, kao što je to imao prilike da uradi Slobodan Milošević?
Govorimo o navodnom progonu one porodice koja je društvo potpuno razorila, sejala strah, pljačkala, u Srbiju uvela principe ucene, pretnje, iznude, kao modele ponašanja društva, sasvim normalne i prirodne, valjda za njih. O toj porodici danas govorimo.
Demokratska stranka i demokratska Srbija zna da nije problem u ovom trenutku u jednom delu predlagača, u Socijalističkoj partiji Srbije, što mi danas ovo pitanje imamo na dnevnom redu. Problem je u onima koji su Srbiju stavili u vremeplov i koji je vraćaju u 90-te godine. Najsrećniji bi bili ti spavači kada bi im se danas vratio Slobodan Milošević, ali bi imali veliki problem šta da rade sa Vojislavom Koštunicom.
Poštujući sve one ljude koji su patili i platili zbog politike Slobodana Miloševića, Demokratska stranka neće i ne može da ih zaboravi i to će činiti istom onom snagom i energijom kao i 3. februara 1990. godine, kada smo obnovili svoj rad, i sa istom voljom kao i 5. oktobra, kada smo krenuli u raščišćavanje Srbije, samo što smo sada iskusniji jer smo imali prilike da vidimo ko je iskreno želeo promene u Srbiji, a ko je želeo da sa dželatima pravi dogovore verujući da može da se Srbija demokratizuje.
Proizvod Koštuničine politike je ova današnja rezolucija. Demokratska Srbija, da konstatujem još jednom, dobila je vruć šamar, ali sam isto tako uveren da će demokratska Srbija, sa Demokratskom strankom započet proces zaustavljen 12. marta 2003. godine, završiti na valjan način.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, u ime predlagača.

Pošto ste vi ovde govorili u ime Demokratske stranke, ada od vas očekujem da odete da raskopate grobove predaka Slobodana Miloševića i da ih izvedete na suđenje. I oni su krivi što su preci Slobodana Miloševića.
Čitav vaš govor ovde bio je posvećen krivici porodice Milošević, a samo vas upozoravam na to da o krivici govori sud. Sud utvrđuje krivicu, a ne narodni poslanici.
Kada bi narodni poslanici utvrđivali krivicu, gospodine Radosavljeviću, nikada više ne biste bili narodni poslanik, jer ste vi mahali falsifikovanim kartama avionskim, kojim je Neda Arnerić doputovala iz Bodruma da glasa.
Da se vi lepo pokrijete, i po ušima i po drugim delovima tela, i da se ne javljate sa ove govornice.

Replika, gospodin Radosavljević.

Gospodine Nikoliću, i ja i svi poslanici Demokratske stranke, i poslednji član Demokratske stranke, mogu uvek i u svako doba sve vas u oči da pogledaju. Svestan sam političkog ožiljka koji nosim zbog afere Bodrum. Ne krijem se i ne bežim od toga, ali da vas podsetim, Demokratska stranka je po tom pitanju načinila možda i politički presedan u Srbiji.
Onog trenutka kada je predsednik Srbije, da vas podsetim, predsednik Srbije, Boris Tadić, a u tom trenutku nosilac izborne liste, saznao za informacije kojim nismo raspolagali, javnosti je to saopštio. Odgovorni političari tog trenutka podnose ostavke na svoje funkcije na kojima su bili. To sam učinio, i izvinili smo se građanima. Hoćete li se vi izviniti građanima za ono što ste radili sa SPS-om proteklih godina? Nisam imao prilike da tako nešto čujem.
Još jednom kažem da uvek mogu da vas pogledam u oči i uvek možemo da odemo u Kragujevac, ja i vi, da vidimo šta ko od nas i koliko vredi.

Narodni poslanik Vučelić, replika.

Poštovani poslanici, ima jedna vrsta pravog i potpunog nemorala i licemerja koju zagovaraju oni ljudi koji izađu za govornicu i kažu o sebi najgoru stvar, i misle da su time sve rešili.
Kaže – jeste, lagao sam, krao sam, hapsio sam i mislim da je time stvar završena. Nije. Iz toga proističu posledice. "Falsifikovao sam, krao, lagao", otkud tu. Ne spasava se iskazom koji čovek daje od nekog zlodela.
Oni koji su bili istinski dželati, za vreme čije vlasti se ubijalo, za vreme čije je vlasti bez sankcija iz zemlje izašlo isto toliko mladih ljudi koliko i ranije, koji su donosili zakon o radu glasajući iz Soluna, druge zakone iz Bodruma, koji su rešili da menjaju Ustav prostom većinom u Skupštini, što se nikada i nigde nije dogodilo, koji su počinili najveći zločin koji je počinjen u civilizovanom svetu, i ograničili ljudska prava, pohapsili 12.000 ljudi odokativno, pod čijom je vlašću policija vršila torture, zakopavala, pucala oko njih, koristila struju, premlaćivala ašovima, zlostavljala, ubila slikara Tapija itd, ta vlast odjedanput, dželat, hoće da se pretvori u pravednika. Kriminalac da se pretvori u žrtvu.
Dakle, imamo odjedanput jednu poplavu i vidimo zašto je ova skupštinska deklaracija neophodna. Neophodna je zato što imamo jednu stranku opasnih namera, koja poistovećuje zakone i Ustav sa svojim pukim voluntarizmom i pukom tobož revolucionarnom voljom, koja se hvali time da ne poštuje ni Ustav, ni zakon, koja pravi alibi bombardovanju i sankcijama, koja samo to ne pominje kao uzroke naših nevolja i nedaća.
Jasno je da je ova rezolucija neophodna jer mi i dalje, posle svih ovih godina, posle ovoliko ustava u Srbiji, 15 koliko ih je doneseno do sada, i posle preciznog Ustava i preciznog Ustavnog osnova imamo svest koja bi da vlada, hapsi, sudi, uvodi preke sudove, baš kao što je ministar pravde te vlade Batić tražio smrtnu kaznu na mesec-dva dana da pobije koga treba prekim sudom.
Tu vlast i tu logiku političku imamo ponovo na delu. Ta se politička logika želi predstaviti kao demokratska Srbija, ni manje ni više, ona koja ne poštuje ni zakone, ni Ustav itd. Uz to izriče najgore neistine, izriče neistine o tome da je neko kriv pre suda, da neki proces nije ni počeo itd. Svaki njihov nastup koji u Skupštini imaju, a posebno na ovom poslednjem zasedanju, govori da je ova rezolucija sve neophodnija i da onaj ko je malo sumnjao, ako ima savesti, mora da glasa za nju.

Gospodine Radosavljeviću, pretpostavljam da po Poslovniku tražite reč. Ne, replika na repliku ne postoji, nego verovatno ćete po nekom članu Poslovnika iskoristiti pravo.

Drago mi je što je gospodin Vučelić priznao da je lagao, krao, otimao, uništio državu Srbiju...