Reč ima narodni poslanik Zoran Alimpić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog rezolucije koji je na dnevnom redu nepotreban je. Zasniva se na netačnim tvrdnjama, nezakonit je i neustavan, i nema mnogo smisla, odnosno besmislen je.
Nejasno je zašto je vladajuća većina u ovoj skupštini toliko žurila da se ova rezolucija što pre nađe na dnevnom redu, zašto je ova skupština radila noću, zašto je skinuto sa dnevnog reda nekoliko tačaka - samo da bi što pre počela rasprava o ovoj besmislici. Svakako ne zato što su predstavnici većine na vlasti bili željni da kažu šta misle o ovom predlogu, jer su veoma brzo odlučili da napuste raspravu i da u njoj ne učestvuju.
Ispada da je jedina svrha ove rasprave bila da se omogući radikalima da još jednom demonstriraju svoj primitivizam, svoju agresivnu i nevaspitanu retoriku, i da im se pruži prilika da ponovo izazivaju incidente u Skupštini.
(Predsedavajući: Molim vas, birajte reči.)
Mislim da poslanici SRS to rade namerno, mislim da nije u pitanju njihova nemogućnost da se kontrolišu. Umeju oni da se kontrolišu veoma dobro kada im to treba. Njihov cilj je da unize ovu skupštinu, da građanima ove zemlje ogade parlament i parlamentarizam, da oblate demokratiju i odvrate građane od praćenja politike i od izlaska na izbore.
Cilj radikala je da se diskredituje ova skupština i da se promoviše navodna prednost diktature jednopartijskog sistema, koji je toliko voleo Slobodan Milošević.
Zato smo u prvom delu ove sednice, pre nekoliko dana, čuli kako se poslanici nazivaju džukelama, miševima i lopužama, čuli smo vređanje, pa i pozive na fizičko obračunavanje. To je namerna, smišljena provokacija radikala. To nije bio bes i gubljenje nerava, to je samo odglumljeno. Oni koji su napustili ovu salu i prepustili radikalima i socijalistima da govore šta žele, bez otpora i bez odgovora, pogrešili su.
Zašto je ova rezolucija besmislena? Zato što se u njoj traži da se jednoj grupi ljudi, građanima ove zemlje, oproste svi prekršaji i krivična dela koja su možda počinili ili će tek počiniti, i da se oni stave iznad i izvan zakona, da se diskriminišu samo na osnovu njihovog porodičnog porekla, odnosno na osnovu srodstva sa jednim čovekom. To ova skupština nema pravo da učini i neće učiniti.
Ta porodica je već bila u takvoj poziciji, u poziciji nedodirljivih, svemoćnih, koji mogu da rade šta žele nekažnjeno i slobodno. Bilo je to tokom devedesetih godina, u doba neograničene lične vlasti Slobodana Miloševića i njegove porodice.
Ne mogu kod građana ove zemlje da prođu priče o tome da je to politički progon, da su to neopravdane i ničim izazvane sankcije prema nečijoj nevinoj ženi i deci. Ne mogu da prođu te priče, zato što se građani ove zemlje sećaju tog vremena, sećaju se devedesetih godina i šta su u to vreme radili članovi porodice Milošević.
Kakvu poruku ovim predlogom radikali i socijalisti šalju građanima Srbije? Poruku da će, kad vi, ne daj bože, ponovo dođete na vlast, porodice vaših lidera i predsednika biti nedodirljive i da će moći da rade šta hoće, da se bogate noseći gajbice, da postaju vlasnici najvećih diskoteka na Balkanu, zabavnih parkova, fri-šopova, radio i TV stanica, da napadaju ljude motornim testerama, da pucaju na ljude iz vatrenog oružja, da poklanjaju državne stanove svojim dadiljama i da im pravosudni organi neće moći ništa, jer bi to, zaboga, bio politički motivisan progon.
Niko u ovoj zemlji ne treba da bude izložen progonu. Zato je ova rezolucija nepotrebna. Vreme političkih progona završeno je ili je bar počelo da se završava 5. oktobra 2000. godine. Ako za nekoga postoji sumnja da je počinio neko krivično delo, on ne treba da beži u inostranstvo, nego treba, kao i svaki drugi građanin ove zemlje, da se prijavi nadležnim organima, da uzme advokata, da ide na sud i, ako nije kriv, biće oslobođen, ako jeste, treba da odsluži svoju kaznu. Ne može parlament iz političkih razloga da oprašta kazne.
Zanimljivo je pitanje zašto su baš radikali podneli ovu rezoluciju, zašto je obrazlaže šef poslaničke grupe radikala, a ne SPS-a, partije čiji je Milošević predsednik? Zašto je to Milošević, kako kažu, tražio od njih, a ne od svoje partije? Zato što je njemu, u stvari, svejedno. I jedna i druga partija su njegove.
I SPS i SRS su bili stubovi režima Slobodana Miloševića. I jedna i druga su bile deo sistema njegove neograničene vlasti i vlasti njegove porodice tokom devedesetih godina prošlog veka. Čak i u vreme kada su naizgled bili u sukobu, omiljeni Miloševićevi opozicionari - radikali, radili su u korist njegovog režima. Zato se radikali tako ljute kada im se citiraju njihove izjave u vezi Slobodana Miloševića i njegove porodice. Oni su to govorili, ali nisu nikada zaista tako mislili. Smeta im kada to izgovori neko ko tako zaista misli.
Zašto su socijalisti potpisali ovaj tekst rezolucije? Pa, u njoj piše da se navodni progon nastavlja i danas, a danas su vladu izabrali i održavaju na vlasti upravo socijalisti. Oni su izglasali i ministra pravde i ministra policije. Pa, ako oni proganjaju porodicu njihovog predsednika, zašto im jednostavno ne uskrate podršku i ne obore takvu vladu?
Prema ovoj rezoluciji, vi ste, gospodo socijalisti, ti koji podržavate i održavate na vlasti progonitelje porodice vašeg predsednika. Znate i vi, verovatno bolje od nas, da su oni - pripadnici te porodice, bili skloni da zloupotrebljavaju apsolutnu vlast koju ste im dali, da je to kompromitovalo i osramotilo i vas i vašu partiju, i da ova rezolucija ne treba da bude usvojena.
DS će glasati protiv ove rezolucije. Nadam se da će protiv biti i oni koji su napustili sednicu i da ova rezolucija neće proći.

Gospodin Nikolić, u ime predlagača.

Voleo bih, kao predstavnik predlagača, da znam da li važi prvi ili drugi deo govora, da li važi optužba da DSS sa nama u ovome sarađuje, da li je ovo Koštunica hteo da oblati DS, ili važi drugi deo govora, u kome kažete da na ovaj način pada i ministar pravde, ministar policije i još mnogi ministri.
Još jednom da vam ponovim, nešto ćete naučiti, ovo nema veze sa saradnjom SRS sa DSS, G17 plus, SPO-NS, koliko tu ima vladajućih poslaničkih grupa. Da ima, ne bi se tražilo da prestane progon, nego da se osudi progon u vreme vlasti DS. Ali, mi u ovome tvrdimo da je to u kontinuitetu i dan-danas. Da ste vi Vojislav Koštunica, da li biste prihvatili da sarađujete na nečemu što vas direktno osuđuje?
Jeste, rekao sam sa ove govornice nekome da je džukela, ali je taj koji traži da se ne krštava tako, na moju primedbu da je došlo do linčovanja Dragoljuba Milanovića i da je malo falilo da čoveka umlate motkama, dobacio "malo su ga bili".
Pa, gospodo demokrate, atmosfera linča je nestala čak i na Divljem zapadu. I tamo su ljudi shvatili da mora zakon da se umeša, da ne može selo, ne može grad, ne može država da kazni, nego mora da se ide na sud.
Vaše shvatanje demokratije je ovih dana došlo do izražaja na Zvezdari. Zamislite, vi ne prihvatate volju skupštinske većine. Skupili se odbornici, izglasali rukovodeće funkcije u opštini, donose odluke u opštini, a vi izađete, bijete u šerpe, zviždite u pištaljke, optužujete odbornike. Pa dobro, šta je trebalo da mi uradimo u januaru 2004. godine, kada je ovde formirana koalicija mimo SRS? Da srušimo Skupštinu. Šta mislite, da mi ne bismo mogli da izvedemo 500 hiljada ljudi onog časa kada se mali udruže i naprave vlast, a najveći nije na vlasti.
Što malo ne pročitate knjige? Da ste pročitali bilo koju knjigu o demokratiji, ne biste izašli na ulice na Zvezdari. Možda biste razgovarali sa pripadnicima onih koje nazivate sebi bliskima. Možda biste se dogovarali, možda biste našli zajednički jezik, možda biste skupili većinu u Skupštini Srbije, ali onaj ko sebe naziva demokratom, a izađe da demonstrira protiv odluke koju donosi većina u skupštini, očigledno da zaslužuje da malo preispita u kakvoj je to stranci učio šta je demokratija. Učili ste u lošoj stranci šta je demokratija. Niste imali vi nekoga ko bi vas demokratiji naučio.
Zato kada pričate o svemu što vezujete za Miloševića, i o kapitalu, i o novcu, i o bezbednosti porodica, stavite sve to u ravan sa onim što se dešava u DS, sa DS, oko DS. Hajde, vagajte sa jedne strane Miloševića i radikale, a sada vam kažem - nikada lažno nisam optuživao ni Miloševića ni Miru Marković, i nijednu reč ne povlačim, i bio sam u zatvoru, ali me to ne motiviše da im se svetim.
U tome je razlika između vas i nas. Vi biste i dalje da se svetite. Vi biste da se osvetite i za poraz na izborima. Što se ne ugledate na nas? Jesmo li se mi kome svetili posle 2000. godine? Ali se nismo nabili ni u mišiju rupu. Znali smo da će kad-tad vrednosti da dođu do izražaja, znali smo kakvi dolaze. Pogledajte vi kakvi su došli na vlast.
Juče sam gledao, utrkuju se televizije da vam prenose, da ste znali da isključite, da isterate sve kamere, gledao sam juče taj skup. Vi jedni druge hoćete da pojedete na tom skupu. Ako nema tu Miloševića, hajde da skočimo svi na Tadića. Ako nema Tadića, hajde svi na Čedu. Vama je važno samo da nekoga linčujete. Prošla su ta vremena, učite se malo ovom poslu. Pomalo postajem prestar, otići ću iz ove skupštine, a vi nećete da naučite to. Učite ovaj posao dok vam je vreme.

Reč ima narodni poslanik Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodnih devet dana dogodila se žestoka kampanja u javnosti, na način na koji je danas vodio i gospodin Alimpić sa ove govornice.
Naime, njihovi mediji, mediji pod direktnom kontrolom DS, ili nekog njihovog krila, poput B92, "Blica", "Danasa", "Politike" i još nekih, Studija B, naravno, vodili su žestoku kampanju protiv srpskih radikala, optužujući iz za isto ono o čemu je ovde govorio gospodin Alimpić. Govorili su kako su radikali primitivni, a naravno dobri i evropejski demokrati nikada ne bi mogli da pogreše ili da se uključe u takvu primitivnu bitku političku.
A šta se ovde zaista dešavalo? Ovo je važno zbog ljudi koji gledaju ovaj prenos da se kaže, i važno je zbog onih medija koji nisu pod direktnom kontrolom DS i koji ne žele na takav način da obmanjuju javnost. Naime, bili smo prisutni monstruoznom, rekao bih gotovo zločinačkom ponašanju poslanika DS, koje nije zabrinulo uopšte njihove medijske poslenike.
Čitavog dana predstavnici te stranke zalagali su se, ni manje ni više, nego otvoreno za fizički linč svojih političkih protivnika. I vi govorite da je neko pozivao na fizički obračun.
Pa, slušajte, muški je, a ja vama kažem - nemojte da zovete narod da se obračunava sa drugim delom naroda, nemojte da zovete one koji su hrabriji od vas, a koji možda nekada razmišljaju kao vi, nego to pokušajte vi da uradite, pokažite koliko ste hrabri, možete li to da uradite. To je bila suština.
Hajde, dođite pa me napadnite, linčujte me vi, nemojte da šaljete ljude, 50 njih da tuku Dragana Milanovića od 60 godina, da ga šutiraju u glavu, i da kažete kako je to dobro i kako je to lepo. Da li je to to vaše dobro, evropejsko ponašanje? Možete da prećutkujete koliko hoćete, to je najgora vrsta primitivizma. To je zločinačko ponašanje, gospodine Alimpiću.
Pokazujete prirodu i strukturu i vaše stranke, i vaše bivše vlasti, i vaše, ne daj bože, buduće vlasti. Na isti način biste se ophodili. Uništavali biste ljudima živote. Ako ne možete drugačije, preko svojih prljavih medija, onda hajde da ih pobijemo fizički. To je vaše rešenje. Zato ne morate to da radite, da šaljete druge ljude. Evo, vi ste mnogo jaki i hrabri, pa vi to uradite. Nemojte da neko drugi to radi u vaše ime.
Gospodine Alimpiću, ovde ste govorili o ne znam kakvom prethodnom periodu, o gajbicama, o ovome ili onome. Ne znam ko ima gajbice i ne znam o kojem ste režimu govorili, a znam da ste vi na kriminalan način, kroz korupcionaške afere, delili pare kroz vašu stranku za Vuksanovićevu kampanju protiv Zorana Đinđića, ili ste i to zaboravili, gospodine Alimipiću. Nigde nije bilo obeleženo ni koliko novca, niti postoje priznanice, a mnogo ste para podelili.
Malo je falilo Vuksanoviću da smeni Đinđića, a vi ste bili najeksponiraniji i najvažniji pomagač takve vrste kampanje.
Pošto ste pričali o raznim stvarima, o tome ko će kako da ima, koliko automobila itd, juče zamalo da se sruši čitava hala "Pionir", a posebno ona bina, ali ne od broja prisutnih, bilo je poluprazno, pa ste to gledali kako ćete i sa koje strane da prikrijete, nego je bilo nešto drugo u pitanju: od težine onih koliko para imaju. Sve go lopov do lopova se na binu popeo. Ono je čudo svetsko bilo i teško Srbiji dok je takvi lopovi u Evropu vode.

Gospodin Alimpić, po Poslovniku.

Po Poslovniku, član 100. Mislim da pozivanje na fizičke obračune sa ove govornice vređa dostojanstvo ove skupštine. Dakle, gospodine Vučiću, nisu nas građani izabrali da ih predstavljamo na taj način što ćemo mi u njihovo ime fizički da se obračunavamo, kao što vi predlažete. Skupština postoji zato da mi ovde iznosimo argumente, da govorimo pod kontrolom Poslovnika i predsedavajućeg, da na kraju o tome glasamo, upravo zato da ne bi dolazilo do fizičkog obračunavanja ljudi koji različito misle, bilo u ovoj sali, bilo na ulici. Prema tome, taj vaš predlog odbijam, iako bi mi to možda predstavljalo veliko zadovoljstvo, zbog toga što mi nismo zato ovde izabrani.
Što se tiče opštine Zvezdara, čisto da vam kažem, to nema mnogo veze sa vama, gospodo radikali, vi ste tamo dobili toliko malo glasova da vama normalno sleduje da budete na Zvezdari opozicija. Radi se o tome da je greškom jedne stranke vama poklonjena tamo vlast, nadam se da će to veoma brzo ta stranka, odnosno njihovi odbornici da isprave.

Izvolite, gospodine Vučiću. Replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, znao sam da je gospodin Alimpić mazohista, ali ovoliki, nisam ni sanjao.
Što se tiče ove lažne optužbe, samo sam rekao, nemojte da pozivate narod. Pozivali ste narod da ubija ljude po ulicama. Ako hoćete da neko to radi, ne pozivajte tuđu decu da učestvuju u ubijanju i linčovanju ljudi. Na mitinzima srpskih radikala nikada niko nije stradao, a prebrojte koliko je ljudi na vašim mitinzima stradalo, i ne na mitinzima, već na demokratskom osvajanju vlasti. Pogledajte koliko je ljudi linčovano, šta, kako i na koji način ste sa njima uradili.
Govorite ovde kako na Zvezdari je sve dobro, kako je sve u redu, jer ste vi tamo zaslužili vlast. Valjda smo mi zaslužili u Narodnoj skupštini da dobijemo poverenje, da formiramo vladu. Je l' neko zbog toga doveo građane da lupaju lonce, šerpe i poklopce, ne znam koga da govori kako niko drugi nema pravo da formira vladu. Ima onaj ko ostvari većinu. Niste vi to uradili zato što ste izgubili jednu fotelju ili jednu vlast, već ste to uradili zbog jedne proste stvari, a ta prosta stvar je da biste mogli da nastavite da pljačkate Zvezdaru, kao što ste pljačkali u prethodnih 12 godina, i to je suština cele priče.
Vi mislite da vam je 12 godina malo. Kažu - primetili ste, mi smo ovde već 12 godina, vladamo, ne može to da se promeni. Vi bi kao Tito, doživotno da vam se napiše - samo vi imate pravo da vladate, a to podrazumeva, kako vi vladate, da kradete i otimate, i niko u tome nikad ne sme da vas spreči.
Došlo je vreme da to krene da se sprečava. Kao što vodite, imamo široki koalicioni kapacitet i zato počinjemo da vas rušimo i obaramo na svakom mestu, zato što sa nama svi hoće, jer znaju da kod nas nema lopova, a sa vama više niko neće, i tačno onih 289 ljudi, aktivista i članova, koliko ste skupili ispred Zvezdare, i 27 šerpi i 13 lonaca, sve to zajedno što ste skupili moći ćete zajedno da lupate, ali ništa više protiv građana Zvezdare nećete moći da uradite što ste radili u prethodnih 12 godina. Uveren sam, više ni na Čukarici, pošto ste tamo osam godina lično vedrili i oblačili, deo ove fascikle odnosi se i na vašu vladavinu u opštini Čukarica, uskoro će građani o tome mnogo toga saznati. Hvala.