Dame i gospodo narodni poslanici, sve ili gotovo sve zemlje sveta imaju problem sa organizovanim kriminalom i taj problem se rešava tako što je država, odnosno nosilac vlasti u stalnoj borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno da i mi u državi treba da rešavamo na takav način problem i nailazimo kod toga već na jedan problem, što smo shvatili da ćemo usvajanjem zakona o borbi protiv organizovanog kriminala već ispuniti uslov da se sa organizovanim kriminalom obračunamo. Međutim, mnogo važniji uslov, da bi se obračunali sa tim, jeste želja vladajućih struktura da se obračunaju sa organizovanim kriminalom. Sam po sebi zakon ne može obećati rešavanje tih problema, ali ukoliko postoji volja nosilaca vlasti i ako se uključe u borbu protiv organizovanog kriminala, onda možemo očekivati rezultate.
Međutim, kod nas je problem u tome što nosioci organizovanog kriminala imaju želju, kao i u ostalim zemljama sveta, da se povežu sa nosiocima vlasti, odnosno sa političkim strukturama u zemlji. Na našu veliku žalost, u našem slučaju uglavnom uspevaju. Borbu protiv organizovanog kriminala vi posmatrate po principu vaših koalicionih kapaciteta. Da ova vlada ima drugačiji sastav, sigurno bi neki ljudi koji se bave tzv. biznisima već bili proglašeni za nosioce organizovanog kriminala, ali naravno oni to nisu zato što imaju političku zaštitu od nekih iz vladajućih struktura. Inače, zakon sam po sebi, odnosno Predlog o izmenama ovog zakona, sadrži svega tri člana, ako se ne računa četvrti, koji govori o tome kada zakon treba da stupi na snagu, i uglavnom se odnose na brisanje odredaba koje tretiraju dužinu pritvora, moguću dužinu pritvora, i povećanje novčanih kazni.
To je navedeno u obrazloženju kao želja da se ovaj zakon uskladi sa Zakonikom o krivičnom postupku. Mi smo, prilikom govora u načelu i u pojedinostima, kada se ovde donosio Zakonik o krivičnom postupku, izračunali da pritvor po tom zakonu može trajati čak šest i po godina, bez obzira što je ministar ovde izneo jednu tvrdnju da je pritvor od devet godina negde u Italiji, da Evropska zajednica, odnosno Savet Evrope na njega gledao pozitivno. Nije to dobro. Ako onaj ko je tužilac ne uspe da nabavi za jedno određeno vreme dokaze protiv optuženog, neprimereno je da se optuženi drži šest i po godina u pritvoru bez ikakvih dokaza.
Takođe je neprimereno da se kod povećanja novčanih kazni, iako nas ubeđuju nosioci izvršne vlasti, pogotovo iz Ministarstva finansija, da je inflacija na godišnjem nivou jednocifrena, ali kakvo je onda obrazloženje da se povećanje kazni vrši za 500%. Koje može biti objašnjenje da se kazne povećavaju pet puta, ako je inflacija jednocifrena, ukoliko je prilikom donošenja ovog zakona, a to nije bilo tako davno, onaj ko je predlagao ovaj zakon i tada tvrdio da je zakon dobar, da su i ove kaznene odredbe zakona dobre. Kako su za tako kratko vreme ostale prevaziđene i to u tako ogromnom iznosu?
Problem organizovanog kriminala se ni ovim izmenama neće rešiti, jer zakon koji to tretira je dugo na snazi, ali pomaka u rešavanju tog problema nema. Rekao bih da su najveći problemi koji stvaraju organizovani kriminal u uvozničko-izvozničkom lobiju i u privatizaciji.
Zbog toga je ogroman trgovinski deficit, zbog toga je trošenje novca ove države, koji nepovratno odlazi u inostranstvo, bez ikakve mogućnosti u budućnosti da se iskoristi kvalitetnije za pokretanje naših privrednih aktivnosti. Zbog toga je potpuno obezvređena imovina koja se privatizuje. Naravno da se u najvećem broju slučajeva privatizacija vrši po već unapred dogovorenom scenariju, bez obzira na javno raspisivanje tendera ili aukcija.
Sve zemlje sveta ovoj problematici prilaze na način da se što više pred javnošću pokaže kako političke strukture u tim zemljama nemaju nikakvu vezu s organizovanim kriminalom. Vi ste i sami videli da je prethodna vlada imala ljude koje je štitila, za koje se kasnije ispostavilo da su imali veze sa organizovanim kriminalom.
Kada su građani očekivali da će ova vlada, a između ostalog zbog toga i nije htela da uđe u koaliciju sa DS koja je bila nosilac aktivnosti u onoj vladi, da se obračuna sa pojedinim ljudima, ispostavilo se da to neće biti njeno opredeljenje i da i dalje sa tim ljudima, koji su bili nosioci svih tih poslova, pogotovo uvozničko-izvozničkih i privatizacija, koje su takođe u javnosti izazvale mnogo ogorčenja, ova vlada nije pokazala želju da se do kraja obračunaju.
Naprotiv, i ovde postoji želja da se određeni nosioci organizovanog kriminala polako povežu sa nosiocima vlasti i da polako nastave i dalje da učestvuju uglavnom u privatizacijama, da ovo što je preostalo od naših preduzeća, društvene imovine, da se pokuša postepeno prevesti u privatne ruke, naravno, bez ikakvih pravila ili ekonomskog opravdanja.
Mogao bih da vam navedem veliki broj primera iz svoje lokalne sredine. O njima se malo priča, ali garantujem da svako od vas u svojim sredinama ima veliki broj primera, gde taj organizovani kriminal funkcioniše, praktično, po principu države.
Naime, postoje određene centrale koje se bave raznim poslovima, da li je u pitanju droga, naoružanje, belo roblje, trgovina ljudima itd. Te centrale imaju svoje poslovne jedinice, kako se to kaže, u raznim manjim mestima. Svako ko bude poželeo da se obračuna sa organizovanim kriminalom moraće prethodno da bude potpuno čist i da dokaže pred građanima da nema nikakve veze, niti je imao u prošlosti bilo kakve veze sa nosiocima organizovanog kriminala.
Takva vlast u budućnosti će biti u stanju da se obračuna sa organizovanim kriminalom, zato što neće imati dužnika među njima, niti poverilaca. Jedino, i građani su svesni, a pretpostavljam i vi ovde u sali, da je to SRS.