Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo primer poslednjeg dana zasedanja Skupštine da pred očima celokupne javnosti i nas poslanika gospodin Marković, predsednik Skupštine, uspostavi sebe kao savetodavni organ. Gospodine Markoviću, moram da vam kažem da vaše savete treba da delite ovoj vašoj interesnoj grupi, a to je G17 plus, da treba da držite okrugle stolove i kružoke, kako bi se ujedinili i ne bi imali toliko frakcija i različitih mišljenja, a posebno oko podele plena poslednjih godinu dana.
Naime, ko je pažljivo slušao ekspoze koji je podneo gospodin Vučić... Bilo bi dobro da iz tog ekspozea vi, interesna grupa, izvučete bar jedan deo ekonomsko-monetarne politike i primenite u praksi, kako biste mogli čista obraza da odete iz ove skupštine u budućem vremenu. Nažalost, vama koji kažete da nama treba terapija treba da bude terapija i primer ekspoze gospodina Vučića, kako bi se pojedinci među vama izlečili.
Kada se radi o ovom zakonskom projektu, mi smo imali prilike da u poslednjih godinu dana u sferi ekonomsko-monetarne politike donosimo zakone koji su samo vezani za nekakve poreze, za nekakve namete. Jednostavno, svakodnevno donosimo takve zakone koji čine namet građanima Srbije. Nismo imali prilike ovde da razgovaramo ni o jednom jedinom zakonu koji je razvojnog karaktera, koji bi poboljšao ekonomske i privredne prilike u Srbiji.
Nažalost, vi gledate samo da napunite budžet, kao da negde letite u vazduhu, kao da ne živite sa građanima Srbije i ne vidite kako oni žive, kako grcaju, kako se ponašaju radnici kojima svakodnevno prodajete fabrike i ostaju bez posla. Jedan od govornika, vaših predstavnika, pre neki dan, gotovo u vojničkom stilu, za ovom govornicom reče – danas je bolje ovo, smanjili smo dug prema inostranstvu, povećali smo zaposlenost, nema više deficita itd.
Gospodinu moram da kažem otvoreno – vi koji ste prodali cementare, pivare, uljare, šećerane, sve one privredne subjekte koji su mogli da funkcionišu, koji su radili za vreme sankcija, vi ste ostavili crnilo za vama. To najbolje osećaju građani Srbije. Šta vam je ostalo još da prodate? To su mineralne vode i uopšte izvorske vode, koje danas, vidim, želite da eksploatišete. Vi ćete generacijama iza vas ostaviti samo vazduh, ako ne budete i to pokušali nekako da pakujete.
Kada se govori o Dinkiću, verujem da i malo dete zna o kome se radi. I mala deca koja su možda u prvom razredu znaju da se radi o onom čiki koji je posvađao i prodavce i potrošače, onom koji je fiskalizovao kompletno građanstvo Srbije. Taj čovek je još za vreme 5. oktobra, te kvazirevolucije, bio jedan od prvih bojovnika i udarna pesnica tadašnjeg vremena, ušao je sa fantomkom na glavi, sa automatskim puškama i heklerima u NBJ, opljačkao trezore bez ikakve primopredaje nadležne komisije i nadležnih organa. Zar o tom čoveku govoriti o moralu, zar njemu verovati? Mislim da je teško ikoga u to ubediti.
Znamo da je on bio u sukobu sa izvornim DOS-om, koji je on podržavao. Sećamo se duela između ″Bože derikože", kako su ga zvali, i Dinkića, a u stvari je to bila velika prevara za građane Srbije. Bio je cilj samo da namamite građane Srbije kako bi nešto bilo bolje, da se ukloni ″Boža derikoža" da bi došao "fiskalni" Dinkić. Mislim da građani Srbije dobro znaju kako se ko odnosi prema njima u ovom teškom periodu za njih. Verujem da na sledećim izborima neće postojati nijedna interesna grupa u ovom parlamentu poput G17 plus.

Reč ima narodni poslanik Branislav Janković, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova, gospodin Zoran Krasić je podneo amandman na član 1.
U tom smislu, SRS jednostavno ne može da veruje čoveku koji treba da prenese te reforme, a to je aktuelni ministar Mlađan Dinkić. Svesni smo da je on odgovoran za zatvaranje četiri velike državne banke, bez analize o stanju tih banaka. Odgovoran je za uvođenje inostranih banaka na tržište Republike Srbije, bez ograničenja tzv. grinfild projekata, gde je dozvoljeno da austrijske i nemačke banke bez ikakvih ograničenja pokupe štednju Srbije. Odgovoran je za omogućavanje tim bankama da tako pokupljenu deviznu štednju iznesu na račune svojih centrala u inostranstvu i da uz ogromne zarade na razlici kamatnih stopa kupuju srbijansku privredu i pljačkaju građane Srbije.
Odgovoran je za osnivanje Nacionalne štedionice, banke, uz pomoć deviznih rezervi Narodne banke Srbije, i to plasiranih od Evroaksis banke. Odgovoran je za privatno rukovanje deviznim rezervama Narodne banke Srbije. Odgovoran je za protivzakonito raspolaganje državnom imovinom u slučaju korišćenja poslovnog prostora Zavoda za obračun i plaćanje. Odgovoran je za davanje povlašćenog statusa Nacionalnoj štedionici u slučaju isplate stare devizne štednje.
Odgovoran je za vođenje monetarne politike na način koji direktno uništava srpsku privredu. Odgovoran je za uništavanje bilansa domaćih banaka do potpune okupacije koju vrše strane banke.
Odgovoran je za vođenje politike nerealnog kursa dinara, gde on, a ne tržište, utvrđuje dnevni rast kamate; ubijanje privrede Srbije kroz bankarski sektor, a čime se i najbolje srpske firme zbog kriterijuma Narodne banke Srbije u domenu supervizije proglašavaju lošim plasmanom; zatvaranje domaćih, a sada i stranih banaka, koje nisu njemu po volji, a bez jasnih i preciznih kriterijuma, što potpuno ruši ambijent za investiranje. Odgovoran je za smišljeno i organizovano uništavanje srpskih osiguravajućih društava. Odgovoran je za nerazjašnjavanje afere Kipar, podnošenje izveštaja o tome kako i na koji način su nestale milijarde dolara na Kipru.
Na kraju, ostaće upamćen kao čovek koji je za pet godina na sistematski način uspeo da uništi finansijski sistem Srbije, domaće banke, da omogući stranim bankama, čak i onim kojih nigde nema u bankarskim almanasima, da dođu i da pokupe pare građana Srbije, a onda on i njegovi prijatelji tim istim parama postanu vlasnici Srbije.
Pitanje srpskih radikala je: ko je vlasnik Evroaksis banke ili ko je vlasnik Nacionalne štedionice? Neka objasni Narodna banka Srbije zašto drži i dalje devizne rezerve u toj banci. Pošto nisu svi građani Srbije bankarski i ekonomski stručnjaci, oni i ne sanjaju dubinu ponora u koji ih je, iz svojih ličnih interesa, gurnuo Mlađan Dinkić, kao i oni koje on predstavlja.
Na kraju, rekao bih, sinoć u "Zamci" Mlađan Dinkić je obavestio građane Srbije da žive bolje, ali da to ne znaju. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, pa narodni poslanik Stefan Zankov, pa idemo redom. Izvolite.

Najpre, gospodine predsedavajući, moram da primetim da ste još jedanput obmanuli Narodnu skupštinu maločas kada ste rekli kako nemate saznanja da ste govorili duže od tri minuta. O tome jasno govore i stenografske beleške. Najpre ste upozoreni od strane predsedavajućeg, koji vam je rekao: ″Prekoračili ste vreme, privodite kraju.″ Vi ste nastavili da govorite. Posle određenog vremena, kaže – glasovi iz sale: vreme. Vi ste odgovorili lakonski: ″Vreme je uvek″, a zatim pokazali, na veoma jasan i direktan način, potpuno nepoznavanje Poslovnika, iako ste predsednik Narodne skupštine više od godinu dana, rekli ste: ″Govorim tri minuta i 56 sekundi, a imam pravo, kao što znate, pet minuta.″
Nakon toga, još jedanput vas je upozorio predsedavajući i rekao: ″Molim vas, imate pravo na tri minuta.″ Ali, ni to vam nije bilo dovoljno i nastavili ste brutalno da kršite Poslovnik i da i dalje govorite. Zato tražim da se ipak još jedanput, a uzimajući u obzir i ove činjenice, izjasnite da li ste ili niste prekršili Poslovnik. Ako treba mogu, naravno, i ove stenografske beleške da vam dam.
Što se tiče amandmana na ovaj zakon, postavlja se pitanje šta uopšte reći više o Mlađanu Dinkiću, šta reći o čoveku koji ne sme da izađe pred poslanike ove Narodne skupštine, a predato je još osam zakona. Postavlja se pitanje kako će on uopšte doći, da li će smeti da dođe, kakav on legitimitet ima, kakav legitimitet ima bilo koji zakon koji on predloži ovoj Narodnoj skupštini, ako se uzme u obzir i nepoštovanje koje on konstantno iskazuje prema svima nama, prema svim poslanicima, bez obzira na poslaničku grupu.
Dosta je toga, naravno, rečeno o Mlađanu Dinkiću, o bezakonju koje karakteriše njegov rad od prvog trenutka kada je počeo da se bavi politikom, ako se to uopšte može tako nazvati. On je u politiku ušao sa čarapom na glavi i automatskom puškom o ramenu. On je postao poznat 6. oktobra, kada je ušao u Narodnu banku; kada je preuzeo, protivno zakonu, nekoliko meseci je on obavljao tu funkciju i svuda ste ga oslovljavali kao guvernera, iako je on formalno za guvernera izabran mnogo kasnije.
Mislim da je dosta toga rečeno i o šteti koju je Mlađan Dinkić načinio ukupno našoj privredi i državi, a da ne govorim o otpuštenim radnicima četiri banke, mada je šteta koja je naneta našem ekonomskom sistemu svakako neuporedivo veća. Dosta je toga rečeno i o osnivanju Nacionalne štedionice, o obmani građana Srbije. Podsetiću vas da je tada Nacionalna štedionica predstavljena kao državno vlasništvo, da je sam Mlađan Dinkić prvi otišao tamo da pred kamerama uloži, ne sećam se više da li je bilo 50 ili 100 evra, i da na taj način dodatno, kao javni funkcioner, kao guverner Narodne banke, uveri građane da se radi o državnom poslu.
Na kraju se, naravno, ispostavilo da je ta banka u vlasništvu njegovih partnera Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, da je reč o još jednoj prevari, kao što je bila prevara i sa Evroaksis bankom, "Galenikom" i mnogim drugim firmama koje je Mlađan Dinkić ojadio.
Da li treba da pričamo i o vođenju monetarne politike na način koji direktno šteti i direktno uništava našu privredu? Da li treba da pričamo o marketinški stabilnom kursu dinara, koji u potpunosti onemogućava izvoz? Da li treba da pričamo o najnovijim potezima, o uništavanju JAT-a, nacionalne aviokompanije koja je duže od 70 godina sticala izuzetan ugled u svetu i zbog toga što su njeni avioni bili bezbedni i zbog toga što su obezbeđivali redovne polaske.
Da li mislite da je zaista slučajno to što kompanjoni Mlađana Dinkića u ovom trenutku osnivaju privatnu aviokompaniju? Da li je slučajno to što kada radnici JAT-a traže povećanje plate ministar finansija Mlađan Dinkić jasno i decidno kaže – ne, za to pare u budžetu ne postoje, radnici ne treba da primaju plate zato što su za manje od godinu dana potrošili sva predviđena sredstva. Zato pitam Mlađana Dinkića...
(Predsednik: Vreme.)
... kako je moguće... A iskoristiću vreme na onaj način, gospodine predsedavajući, kako ste nas vi to naučili. Evo, završavam, još pet-šest minuta, neću više, sigurno.
(Predsednik: Završite, molim vas.)
Da li je moguće da za radnike, odnosno nisu oni radnici nego su štrajkbreheri, koji su dovedeni iz Tunisa ima dovoljno para i da se plati dnevnica od 50 evra, i da se plati sat vremena rada 35 evra, i da se plati smeštaj u luksuznom hotelu i da svaki od njih pojedinačno košta JAT više od 9.000 evra mesečno? Odakle taj novac? Da li je bilo bolje da rade naši državljani i naši radnici, koji su uspeli, i pored sankcija i svih ostalih nedaća koje su JAT i ostale firme pogađale, da te avione održe?
(Predsednik: Šest minuta, gospodine Šaroviću, molim vas da završite.)
Evo, završavam, ali, gospodine predsedavajući, moram da napomenem još jednu stvar, da o tome ko je i kakav je gospodin Dinkić najbolje govori i sama činjenica da niko iz vladajuće koalicije ne želi da kaže bilo kakvu reč odbrane u njegovo ime, znajući koliko je posao unapred osuđen na propast, čak ni njegove stranačke kolege. I oni retki koji su...
(Predsednik: Hvala vam, 6,5 minuta.)
... izašli nisu smeli da nas pogledaju u oči, već su čitali sa kojekakvih papira, takođe znajući da nije istina i ni sami ne verujući u ono što su govorili. Hvala.

Hvala vam. Podsećam da reč ima narodni poslanik Stefan Zankov, a sledeći su: Stevica Deđanski, Nenad Mitrović, Dragoslav Milković, pa Miloš Dišić. Podsećam vas da je ovde reč o amandmanu, a ne o ministru finansija. Izvolite.

Poslanici Srpske radikalne stranke će glasati protiv Predloga zakona koji u ime predlagača, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije, predstavlja, odnosno brani aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić. Jednostavno, neko ko je u više navrata od 2000. godine prevario sve građane Srbije izgubio je svaki, a pre svega moralni kredibilitet da nešto predstavlja ili predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Radi se i o tome da je ministar Dinkić u poslednje vreme više puta ugrozio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, preko čega se prešlo, jer ga štiti, i to po svaku cenu, skupštinska većina. Ministar Dinkić je čak dozvolio sebi da napusti ovu raspravu, a uspeo je da preko predsednika Narodne skupštine spreči, apsolutno protiv Poslovnika, da na dnevnom redu ove sednice bude i tačka o inicijativi Srpske radikalne stranke za njegovu smenu.
Suštinski, Mlađan Dinkić je odgovoran za mnoge loše stvari koje su se desile u Srbiji od 2000. godine. Odgovoran je, prvo, za uništavanje bankarskog sistema zemlje, pa smo došli do situacije da svu štednju građana pokupe strane banke, iznesu iz zemlje, zarađuju na razlikama u kamatama.
Odgovoran je, jer je pokupio sve ono što su građani uspeli u onom lošem periodu, po njemu, da uštede za crne dane, a onda je na taj način povećao apsolutno devizne rezerve. O tome je govorio i sadašnji guverner Jelašić, kako rastu devizne rezerve, podatak kojim se neprestano hvale. To je ono što su građani sakupili za crne dane, a sada prodaju, da bi preživeli, po kursu koji apsolutno nije realan.
Mlađan Dinkić je govorio i o silnim milijardama koje će Srbija dobiti kada padne Milošević; prvo onih pet-šest milijardi sa zapada koje čekaju na mađarskoj granici, što se ispostavilo kao obična laž. Druga obična laž o milijardama jeste onaj novac koji se nalazi na Kipru; on ga je navodno našao, a posle je zaćutao i o tome nije ni reč progovorio. Sada se ispostavlja da tog novca ima, ali da je iz nekog razloga sklonjen negde i da se namerno o tome ćuti.
Mlađan Dinkić je prevario građane i prilikom formiranja Nacionalne štedionice, koja je trebalo da bude državna banka, da bi na jedan volšeban način prešla u ruke Hamovića, Lazarevića i njima sličnih.
Najstrašnije od svega je ipak ono što je prvo moralo da se desi da bi posle mogao da radi sve ono što radi građanima i državi Srbiji. To je da sa automatskim puškama i čarapom na glavi uđe 6. oktobra u NBJ, samoproglasi se za guvernera i u tom statusu obavlja dužnost guvernera, praktično, nekoliko meseci, do zvaničnog postavljenja.
Ono što oslikava ličnost i delo Mlađana Dinkića ipak je reklama, koja o njemu sve govori, a ja bih hteo da podsetim i građane Srbije, da ne zaborave, ovako za kraj. Za godinu dana – kaže (to je govorio 2000. godine) – novi automobil, za dve godine školovanje dece u inostranstvu, a za tri godine stan.
Situacija je danas, posle pet godina kako je Mlađan Dinkić na vlasti, da li kao guverner, da li kao ministar finansija, ali uvek u vlasti, upravo suprotna: decu je nemoguće školovati zbog cena i u zemlji, novi automobil i stan su misaone imenice za građane Srbije, koji sve teže pokrivaju osnovne životne troškove.

Narodni poslanik Stevica Deđanski, potom narodni poslanik Nenad Mitrović, Dragoslav Milković, Miloš Dišić, Milovan Radovanović, Sava Urošević, to je redosled, pa Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Krasića ukazuje, u stvari, na pravu prirodu gospodina Mlađana Dinkića i njegovog delovanja. Moram da pročitam neke podatke koji su poražavajući. Znači, građani Srbije moraju da znaju da se posle otpisa duga zemlje Pariskom i Londonskom klubu, to su rezultati Mlađana Dinkića, dug ponovo povećava i danas opet iznosi 14 milijardi dolara. Tokom 2004. godine, to su egzaktni podaci, zadužili smo se za još 2.400.000.000 dolara. Da li je neko uopšte građane pitao šta misle o tim zaduživanjima?
Najinteresantnije je da smo se samo u decembru prošle godine zadužili za 713 miliona dolara. Novcem iz novog zaduživanja uspeli smo da vratimo nekako ceo dug koji je bio za 2004. godinu od 600 miliona dolara, ali tokom 2005. dospeva na naplatu 1.540.000.000 dolara, od čega glavnica iznosi 1.070.000.000, a sama kamata na osnovu zaduživanja 472 miliona dolara, pa će biti zanimljivo da vidimo kako će to da se isplati. Ako nekako i uspe da se isplati novim zaduživanjima, pitanje je šta će biti 2006. i 2007. godine i čime ćemo to isplaćivati.
Takođe, ove sitne, prolazne stranke osećaju instinktivno da više neće imati prilike da zamajavaju narod, zato, zadužuj se što više. To je trenutno politika Mlađana Dinkića i ove vlade. Otprilike se sve svodi na to – kradi što više, jer više nikada nećeš biti u takvoj prilici. Znaju to i oni sami, znaju da odgovornost nije bila ni za one prošle koji su to radili, i tako se i ponašaju.
Mogu još da vam kažem samo poražavajući podatak za ovu godinu – rast proizvodnje u januaru ove godine iznosi svega 0,5%, a to je najbolji dokaz da reforme nema i da je to samo marketing ovih uobraženih ministara. Skok spoljnotrgovinskog deficita na rekordnih 7.430.000.000 dolara i rast inflacije od 30% godišnje, to su rezultati koje je trenutno naša zemlja postigla. Za prva dva meseca inflacija je postigla već 4%.
Daću neke podatke zbog građana Srbije. Od februara 2004. do februara 2005. godine kažu da je inflacija bila nekih 8%, 9%, 10%. Izvukao sam neke cene samo da vidite kolika je, u stvari, inflacija bila: kilogram junećeg mesa je poskupeo sa 206 na 315 dinara, svinjskog sa 197 na 329. Koliko je to procenata? Da li je to jednocifrena inflacija o kojoj su pričali? Da ne govorim o tome da je poskupeo gas 43%, dizel 35% i ugalj 50%. To su rezultati sadašnje politike ove vlade, a pogotovo ministra Mlađana Dinkića.
Podsećam na podatak da je pre dve decenije urađena jedna studija o situaciji u nerazvijenim zemljama. Tada je objavljeno da se tri četvrtine novca koji dođe u zemlju u vidu kredita, što se sada nama dešava, vraća u razvijeni svet kao privatni kapital političke oligarhije i njenih tajkuna. To je ovo što je malopre pričao gospodin Nemanja Šarović.
Znamo ko uništava JAT, ko stoji iza toga, ko otvara nove aviokompanije, ko koga štiti ovde, pa ne bi bilo čudo da taj koji otvara JAT predloži Dinkića za sledećeg guvernera, za sledećeg premijera. Takođe, i neću više objašnjavati, mislim da su ovi podaci prilično poražavajući.
Mogu samo da završim izlaganje sa porukom da Srbija stvarno nema više vremena da čeka. I, problem je samo što građani neće da idu za prevarantima koji su se maskirali u fina odela, nego hoće radikalno bolje i to će ove godine da dobiju sigurno.