Još jednom izvinjenje. Narodni poslanik Nenad Mitrović. Gospodine Cvetanoviću, izvinite. Dakle, Nenad Mitrović, Dragoslav Milković, Miloš Dišić, Goran Cvetanović, Sava Urošević, Bore Kutić, Hranislav Perić, Dragan Čolić, Branislav Rankić, Mita Avramov. To su do sada prijavljeni govornici. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana na član 1. Predloga zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo Zoran Krasić. Ovim amandmanom se traži da se član 1. Predloga zakona briše.
Ovde imamo primer da je ovo još jedan predlog zakona koji je zasnovan na političkim motivima, a ne na stvarnom dejstvu koje treba da ima predloženi zakon. Istovremeno, potpuna okupacija finansijskog sektora, fiskalne i monetarne politike države Srbije, kao i zloupotreba, pa i pljačka takvih resursa države Srbije, osnovno je političko delovanje Mlađana Dinkića. Takođe, zatvaranje četiri velike državne banke, bez analize o stanju tih banaka, bez ijedne kompetentne ocene o stanju potraživanja tih banaka na Kipru i Njujorku, čime je počelo rušenje domaćeg bankarskog sistema.
Nisu pomagali ni protesti hiljada zaposlenih koji su ostali bez posla, jer je Dinkić imao jasan nalog i sproveo ga je do kraja. Uvedene su inostrane banke na tržište Srbije, gde je dozvoljeno da nemačke i austrijske banke bez ikakvog ograničenja pokupe štednju u Srbiji i omogućeno tim bankama da tako pokupljenu deviznu štednju iznesu na račune svojih centrala u inostranstvu i da, uz ogromne zarade na razlici kamatnih stopa, kupuju srpsku privredu i pljačkaju građane Srbije.
Mi iz SRS-a smatramo da su sve odluke i svi predlozi zakona koje donosi i predlaže Mlađan Dinkić direktno upereni protiv građana Srbije, pa je tako i ovaj predlog zakona na štetu građana Srbije. Pozivam vas da u danu za glasanje glasate za amandman koji je ispred poslaničke grupe SRS predložio gospodin Zoran Krasić. Hvala.

 Reč ima Dragoslav Milković, pa narodni poslanik Miloš Dišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni danas ministar nije prisutan, namerno beži, jer se oseća odgovornim. Uoči izbora 24. septembra 2000. godine G17 plus, tada kao ekspertska grupa, obećava da će vratiti srpske narodne pare pokradene sa Kipra i obećava brz preporod Srbije. Dolaskom DOS-a na vlast 2000. godine dovedeni su i najbolji "eksperti" za ekonomiju i bankarstvo iz inostranstva.
Mlađan Dinkić sa naoružanim licima 5. oktobra 2000. godine upada u Narodnu banku, gde je došlo do pljačke. Decembra 2000. godine Dinkić je imao arhivu i sve važne podatke o našim parama koje su iznete na Kipar i obećava da će ih vratiti. Dinkić je preuzeo obavezu da vodi kriminal, a to je trebalo da vodi policija i organi pravosuđa. Dinkić odlazi na Kipar sa svojom ekipom, ali ne daje izveštaj o svom radu državnim organima, šta je bilo, gde su srpske pokradene pare, jer do danas niko nije zatražio izveštaj o tome. Dinkiću je u radu pomagala londonska firma FIA. Dakle, odgovornost za sudbinu srpskih para na Kipru snosi Mlađan Dinkić.
Imam nekoliko pitanja, ali ministar nije tu, ako gleda neka ih čuje. Šta je sa osam kompanija u vlasništvu države Srbije na Kipru? Gde su četiri milijarde dolara koje su iznete iz Srbije? Zašto su zatvorene četiri državne banke: Beobanka, Beogradska banka, Investbanka i Jugobanka? Zašto je došlo do otvaranja Nacionalne štedionice posle ukidanja navedenih banaka? Gde je dokumentacija o iznetim parama iz Srbije? Povraćajem narodnog srpskog novca zemlji matici došlo bi do privrednog preporoda zemlje, a danas niko u Srbiji ne pokreće pitanje povratka novca. Gde je svemu ovome kraj?

Reč ima narodni poslanik Miloš Dišić, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, onaj ko treba da nama narodnim poslanicima kaže koji je zakon na dnevnom redu i o kom zakonu je reč nije, nažalost, ovde. Ovaj amandman treba da se usvoji iz više razloga, ali krenimo redom.
Šta reći o samom zakonu? Ništa, velika sramota, sramota za građane Srbije da neko ko čini vlast tako opljačka Srbiju i građane Srbije, a da ovaj zakon stavi na dnevni red pred ovu skupštinu. Sramota, teška sramota, umesto da im vidimo leđa, da se nađu u Centralnom zatvoru Srbije, oni danas šetaju slobodno Srbijom i nama ovde pričaju bajke i priče kako je ovaj zakon dobar i zašto ga treba usvojiti.
Građani Srbije su navikli na ovako nešto. Mi iz Srpske radikalne stranke možemo da im poručimo da ova bruka i sramota neće dugo trajati i da dostojanstvo Srbiji i građanima Srbije može da donese jedino SRS.
Čućete sve, mislim da je gospodin Mirčić u svom izlaganju naveo dosta razloga i ne treba ih ovde ponavljati, ali da ih pitamo samo – šta je sa četiri banke koje su likvidirane, jer nije bilo razloga, šta je sa milijardu i 600 miliona duga "Sartida" kome je to otpisano i ko će snositi te troškove?
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja.)
Mi poslanici smo pozivali gospodina Dinkića da radi svoj posao, ali se on nije obazirao na tako nešto. Kada je bio zakon o budžetskom povraćaju sredstava ja sam nudio da dođe u opštinu Inđiju i da radi svoj posao, da pošalje inspekciju kako bi se sprečila pljačka, ali, nažalost, nije se odazvao tome. Zašto bi, ″vrana vrani oči ne vadi″, kako kaže naš narod, onaj ko pljačka državu nema razloga da štiti druge da ih ne pljačkaju. To su sve razlozi zbog kojih gospodin Dinkić treba da podnese ostavku, i zbog čega treba da se usvoji ovaj amandman, i da lepo završi iza brave Centralnog zatvora Srbije, a u tome će mu SRS pomoći zdušno, ne treba da se sekira oko toga.

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, a neka se pripremi narodni poslanik Sava Urošević.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici Srpske radikalne stranke su poznati po tome da kada imaju dobar i kvalitetan amandman onda ga zaista svi poslanici brane, a jedan od takvih amandmana je upravo i ovaj koji je pred nama.
Tim amandmanom želimo mnoge stvari da razjasnimo. Pre svega, kako je gospodin Mlađan Dinkić iznosio devizne rezerve komercijalnih banaka u "Standard banku" u Londonu, ostvarivao razliku u prihodu, u vrednosti od dva i po miliona dolara godišnje. Kako je moguće da su deponovana devizna sredstva Narodne banke u Veksim banku, a sada je već to Evroaksis banka iz Moskve?
Da li su osnovane sumnje za nestanak zlata, srebra iz trezora, ili su neosnovane? Šta je sa novčanicama koje su štampane u Londonu, a posle toga se pokazalo da nije adekvatno štampa urađena? Šta je sa donacijom francuske vlade u iznosu od 399.000 evra, koju je gospodin Dinkić primio?
Gospodin Dinkić je pre svega poznat po furioznom upadu, zajedno sa grupom naoružanih lica, 5. oktobra 2000. godine u popodnevnim časovima u zdanje Narodne banke Jugoslavije, tadašnji Bulevar revolucije, a danas Bulevar kralja Aleksandra, gde se inače nalazi arhiva o novcu iznetom na Kipar. Lica koja su se tada predstavljala kao ljudi iz kriznog štaba, naoružana pištoljima, lično je predvodio gospodin Dinkić. On je obično ljude koji su bili prisutni bez legitimisanja prošao i rekao im je da moraju da sačuvaju svu arhivu i građu koja se tu nalazi, dakle tamo gde je kompletna dokumentacija u Narodnoj banci. Do današnjeg dana mi ne znamo šta je urađeno sa tom arhivom.
Gospodin Dinkić ima dobre veze po svetu, pre svega ima dobre veze sa Londonom; Velika Britanija mu je najinteresantnija destinacija, naročito agencija FIA iz Londona.
Ona pruža obaveštajne usluge vladama, kompanijama ili pojedincima, prikuplja dokaze od organizovanog kriminala, tako da nije ni čudo što gospodin Dinkić ima dobre veze sa njima. FIA je samo tražila negde od 500.000 do milion engleskih funti za nadoknadu da gospodin Minić, kao predstavnik agencije FIA, uradi adekvatne stvari za gospodina Dinkića. Nije velika nadoknada za to data. NBJ je platila samo 100.000 funti u startu.
Kasnije, za četiri meseca predstavnici agencije FIA potrošili su samo 300.000 funti, samo za hotelske račune i avionske karte je potrošeno 150.000 funti.
U analizama eksperata, pošto je G17 plus poznat po tim analizama, došlo se do toga da postoje dve alternative, dva razloga za sve to. Prvi je da gospodin Dinkić i njegov tim ne žele da se uđe u trag parama, jer ne žele da niko, kao treće lice, učestvuje u tome, pre svega zbog svoje sujete, a postoji i velika verovatnoća da je to zbog neznanja, ili da svu slavu za otkriće nestalih milijardi zadrži za sebe.
Drugi zaključak koji se nameće poslanicima i građanima Srbije je da njegov tim ima potpuno druge namere, a te namere sigurno nisu povraćaj novca u Srbiju, i da upravo za takve aktivnosti nije poželjan niti je potreban nijedan svedok.
Činjenica je da za povratak tih para zaista nema ni teoretske šanse, jer ni jedan jedini dolar nije vraćen u Srbiju. Gospodin Dinkić je posle preuzimanja guvernerske fotelje prigrabio, zajedno sa svojim saradnicima, isključivo pravo da se on bavi tim istragama. On je početkom 2000. godine odbio bilo kakvu stručnu pomoć od bilo koga. Bio je siguran da to sve može sam da uradi. Ne bih imao ništa protiv da je on to i realizovao.
Gospodin Dinkić je pronašao dokumentaciju, kao paravan firme, i to pre svega "Anteksola", sklonio je od očiju javnosti, a firme koje su baratale sa milijardama dolara naših para prepustio je Kipranima da i dalje upravljaju njima, jer su sposobniji od nas. Pokrenuo je postupak za likvidaciju četiri banke u Beogradu, protivzakonito, time što je sprečio njihovu sanaciju.
Pomenute banke, odnosno vlasništvo SDK, prebacile su vlasništvo u Nacionalnu štedionicu, koju su zatim pretvorili u privatno vlasništvo bliskih poslovnih partnera. Potraživanja likvidacionih banaka pretočili su u dug koji građani Srbije moraju ubuduće da plaćaju.
Gospodin Dinkić o istragama na Kipru do današnjeg dana nikoga nije obavestio. Ti izveštaji koje su potpisali članovi njegove ekipe do današnjeg dana su skriveni od javnosti. Podsetiću vas na kraju da je, po članu 22. Zakona o NBJ, gospodin Dinkić bio obavezan da podnese izveštaj iz oblasti svog delovanja Skupštini Republike Srbije. Hvala lepo.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Sava Urošević, a neka se pripremi narodni poslanik Bore Kutić, a potom Hranislav Perić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, pažljivo sam slušao diskusije prethodnih kolega, koje su bile i u prilog ovog zakona a i protiv ovog zakona. Svi argumenti izneti u ovim diskusijama se motivišu korišću građana. Oni su i ovakvi i onakvi. Mogu da se osporavaju, mogu da se potvrđuju, ali izneću dva argumenta. Prvi je da je po zatvaranju četiri velike srpske banke jedino u srpskom bankarstvu, kao delu srpske privrede, porasla zaposlenost. Danas u srpskom bankarstvu radi veći broj ljudi nego u vreme kada su okosnicu bankarskog sistema činile četiri velike banke.
Drugi argument je nešto što su radili građani. U vreme kada su okosnicu bankarskog sistema činile četiri velike banke štednja građana je bila zanemarljiva. Danas kada imamo novi bankarski sistem, koji je postavljen na novim osnovama, štednja u srpskim bankama je milijardu i 400 miliona, što je najbolji dokaz za to da je potez sa gašenjem i likvidacijom četiri banke potpuno uspešan i da vodi oporavku srpskog bankarstva.