Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković, a neka se pripremi Stevica Deđanski.

Uvaženi predsedniče, uvažena gospodo iz Ministarstva, gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, Republika Srbija ima izvanredne ekološke uslove za razvoj semenarstva. Uz to, ima zaista izuzetno bogat resurs biljnih genetskih potencijala. Nažalost, na međunarodnom tržištu semena nema nas preterano mnogo, a mogu da kažem da smatram da je jedan od razloga i to što nemamo jedan specijalizovan zakon koji bi pokrio ovu oblast i koji bi bio kompatibilan sa evropskim zakonodavstvom, a bez takvog zakona nažalost mi ne možemo biti prisutni na evropskom tržištu.
Značaj proizvodnje kvalitetnog i sertifikovanog semena sorti poznatog genetskog identiteta sa stanovišta poljoprivredne proizvodnje, očuvanja genetskih resursa, unapređenja semenarstva, zaštita potrošača i životne sredine, sve su to uslovi koji su nam nametnuli potrebu da se izradi jedan novi zakon koji bi pokrio ovu oblast.
S obzirom na to da postoje jako značajne razlike između ove dve oblasti, vrlo nužno je bilo da se ove oblasti razdvoje. Ovakav jedinstveni zakon u praksi je pravio dovoljno problema, bio je dosta neprimenjiv, tako da je zaista nužnost da se on razdvoji.
Moram da pohvalim napore ministarstva što su do sada pokušali da pokriju ovu oblast specijalizovanim zakonima. Do sada su doneta takva dva zakona. To je Zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja i drugi zakon koji je specijalizovan, a to je Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Sada imamo ovaj treći zakon kojim treba da bude pokrivena ova oblast.
Zakon o kome sam ranije govorila ne propisuje na odgovarajući način kategorije semena, što predstavlja osnovni uslov za proizvodnju zdravog, testiranog i kontrolisanog semena, oslobađanje od bolesti i štetočina što je, svakako, razlog zbog čega danas nismo mogli da dopremo do evropskog tržišta. Takođe je važno obezbediti seme boljeg kvaliteta i domaćim potrošačima, što će se jako brzo odraziti na kvalitetniju i uspešniju poljoprivrednu proizvodnju u našoj zemlji.
Iz svega ovoga se jasno vidi koliko je važno urediti oblast semenarstva, štititi interese i proizvođača i potrošača, a sve to uskladiti sa sličnim zakonima u Evropi.
Predlog zakona koji je pred nama usklađen je sa direktivama EU i Saveta Evrope i oni regulišu, jedinstveno uređuju, priznavanje sorti, sertifikaciju, promet i tržište semena unutar EU. Ovim zakonom uređuju se uslovi, način proizvodnje, dorada, korišćenje prometa, uvoz i ispitivanja kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, kao i priznavanje novostvorenih domaćih sorti, odobravanje i uvođenje u proizvodnju stranih sorti i upis sorti poljoprivrednog bilja u Registar sorti poljoprivrednog bilja.
Naravno, čini mi se da je ovde najvažnije reći sledeće: da se odredbe ovog zakona ne odnose na proizvodnju i promet genetski modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, na uzorke semena a razmenjuju se u cilju ispitivanja, oplemenjivanja i izvođenja eksperimenata, na uzorke semena za biljne gene, na proizvodnju sorti cveća, lekovitog, aromatično, začinskog i ukrasnog bilja, i smeša trava za parkove i sportske terene. Dakle, moram da istaknem, ne odnosi se na genetski modifikovano seme.
Na osnovu posebnih uslova i u pogledu kvaliteta i porekla semena izdvojeno je pet kategorija sortnog semena i to predosnovno, osnovno, sertifikovano seme prve generacije, druge generacije i proizvodno seme. Bitno je da kažem da je za svaku od ovih kategorija data jasna precizna definicija, a kategorije i njihovi nazivi, sve je usaglašeno sa direktivama EU.
Novina u zakonu je i način obeležavanja semena u prometu, jer svaka kategorija ima poseban tip etikete. Zakon precizira i ko vrši kontrolu nad proizvodnjom pojedinih kategorija semena. Novina u zakonu je i to da se proizvodnjom semena mogu baviti privredna društva, odnosno preduzeća, odnosno druga pravna lica i preduzetnici, pod uslovom da su upisati u Registar proizvođača semena, rasada i lekovitog bilja.
Proizvodnjom semena može se izuzetno baviti i fizičko lice na osnovu ugovora o saradnji sa proizvođačem semena, a seme proizvedeno u toj saradnji smatra se proizvodom proizvođača.
Već pomenuti Registar proizvođača je takođe plod usaglašavanja sa EU. Proizvođač mora da vodi knjigu evidencije proizvedenog semena sa podacima o količini primljenog semena, načinu proizvodnje, vrsti i datumu izvedenih radova. Takođe, proizvođač mora da proizvodi samo seme sorti koje su upisane u Registar poljoprivrednog bilja.
Proizvodnja semena u drugim zemljama, a za račun domaćeg naručioca nije bila regulisana zakonom, nego se postupalo od slučaja do slučaja.
Sada je ova oblast regulisana, jer je definisano koja je dokumentacija potrebna u slučaju uvoza semena, kako se obeležava seme tokom transporta u zemlju radi dorade i pakovanja, što je takođe odredba koja je usaglašena sa direktivama EU.
Ja ovde moram da napravim jednu digresiju, naročito me je inspirisalo ono što je govorio moj prethodnik u vezi toga šta se sve uvozi u ovu zemlju vezano za seme, rasad i sve ostalo.
Kao neko ko se bavi cvećem i biljkama, ja ću da vam pokažem jednu ambalažu, to je kesa, gde je jasno navedeno da ovu zemlju za cveće (a to je uvoz iz Nemačke) uvozi firma koja se zove "Seme". Svima onima koji su dolazili na odbore za privatizaciju poznato je ime biznismena iz ove zemlje koji je vlasnik "Semena", odnosno koji je kupio "Seme", čovek koji nam je nudio kao fenomenalno rešenje gajenje salate. Počeo je da nam nudi i rešenja na kojoj zemlji možemo da gajimo tu salatu. Ovo je ambalaža za zemlju za cveće, ali postoji ista takva ambalaža, dakle, postoji zemlja uvezena iz Nemačke i za poljoprivredni rasad, dakle za povrće.
Da se vratim na ovaj zakon. Seme može da se uvozi i izvozom može da se bavi privredno društvo, preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik, pod uslovom da je upisan u Registar. Ono se uvozi samo u originalnom pakovanju i mora da ima deklaraciju izdatu od nadležnih organa zemlje izvoznice, fitosertifikat i sertifikat o sortnosti semena. O uvezenim količinama semena vodi se evidencija na način kako to propiše ministar.
Dakle, pred nama je treći zakon u nizu kojim se ova oblast potpuno definiše. Imamo Zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, imamo Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća i sada ćemo imati zakon o semenu. Ovaj zakon je precizan, direktan, primenjiv u praksi i usaglašen sa direktivama EU i Saveta Evrope. On treba da omogući i olakša domaćim proizvođačima semena pristup međunarodnom tržištu, ali i da omogući da se kvalitet semena na domaćem tržištu popravi i poboljša, što će se, svakako, odraziti na kvalitet i na kvantitet poljoprivredne proizvodnje naše zemlje.
Zbog svega što sam navela, poslanička grupa DSS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a neka se pripremi Gordana Čabrić.

Gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, u obrazloženju ministra navode se tri razloga za donošenje ovog zakona, a to je pisalo i u obrazloženju. Prvo, da će se donošenjem zakona omogućiti proizvođačima semena pristup međunarodnom tržištu, drugo, da će se obezbediti seme boljeg kvaliteta i, treće, da se usaglasiti sa propisima EU.
Za prva dva cilja, kao što smo čuli ranije i neko je od mojih prethodnika o tome pričao, nije ni potrebno donositi zakon, jer domaće seme je sada prisutno na međunarodnom tržištu, a domaći proizvođači imaju kvalitetno seme, što se i videlo u dosadašnjem periodu sa već prisutnim vodećim svetskim kompanijama, dakle one koje su kod nas prisutne.
Radi ispunjavanja ova dva cilja potrebno je preduzeti neke druge mere, uglavnom ekonomske mere, koje će pomoći našim domaćim proizvođačima na više načina, tako što nećemo otvoriti tržište da vodeće kompanije uvoze šta i koliko hoće, iako sve to nije kvalitetno, što smo primetili u proteklom periodu. Dakle, nećemo uvesti PDV na seme poljoprivrednog bilja, takođe moramo stimulisati izvoz, a ne gušiti ga kao do sada, nećemo dozvoliti genetski modifikovanu soju, odnosno seme koje se uvozilo. Bojim se da ne bude i ovo neka prevara kao što je bilo u proteklom periodu, za vreme bivše vlasti.
Bilo je u Vršcu odakle dolazim, bilo je i u drugim gradovima. Poljoprivrednici koji su dovedeni na samu ivicu egzistencije politikom DOS-a tražili su pomoć, a vlast je formirala neke nevladine organizacije. U Vršcu je to bila "Agrora", ne znam kako su se zvale u drugim gradovima.
Tražili su oni ljudi, koji se bave ceo život ovim poslom, pomoć, i ako su uzgajali stoku, govorili su im da im loše ide zato što ne znaju da rade svoj posao, zato što nemaju biznis-plan, zato što, ne znam šta još, a ne zato što je Vlada dozvolila slobodan uvoz svega i svačega, pa i genetski modifikovane sojine sačme. Pa su ih onda terali da gaje puževe, činčile i ostalo, pa su se onda, u skladu sa demokratskim promenama, pojavile ekspertske činčile tj. eksperti za činčile, eksperti za puževe i ubeđivali seljake da im je budućnost u tome, a da batale ono što su do sada radili, jer je ovo sada "neko novo vreme".
Naši paori su, normalno, mislili da ti ljudi nisu normalni, to mogu da vam kažem iz kontakta sa njima, i to je služilo, sada povlačim paralelu, da se uništi domaće stočarstvo i oslobodi tržište. Takođe, kao i uvek, služilo je da se pod plaštom pomoći npr. kupi neki kompjuter, stavi u neku kancelariju, a ostatak novca strpa u svoje džepove.
Samo hoću da kažem da ovo ne bude slično tome. Znači, u samom zakonu upada u oči da predlagač propisuje uslove koje treba da ispuni lice da bi vršilo posao na proizvodnji, doradi i prometu semena, a ne propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati lica da bi se bavila selekcijom semena i stvaranjem novih sorti, što znači da svako može da se bavi ovim poslom. Ne znam da li je to slučajno ili namerno propušteno, ali to stoji kao činjenica.
Moje kolege su govorile i govoriće još o nedoslednostima i nedostacima Predloga zakona tj. o lošim predloženim rešenjima koja postoje, tako da bi zakon trebalo doneti, ali uz poboljšanje loših rešenja tj. usvajanjem predloženih amandmana SRS, i očekujemo da u narednom periodu čujemo obrazloženje tih amandmana da se oni usvoje kako bi glasali za njega.

 Reč ima narodni poslanik Gordana Čabrić, a Vitomir Plužarević posle pauze.

Gospodine predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, semenarstvo je grana poljoprivredne proizvodnje kojom smo mogli da se ponosimo u prethodnim godinama. Međutim, poslednjih desetak godina je došlo do zastoja u razvoju ove poljoprivredne delatnosti i do našeg zaostajanja u konkurentnosti na svetskom i evropskom tržištu.
Zakon koji je danas na dnevnom redu trebalo bi da ispravi te nedostatke i da omogući našim proizvođačima semena bolji plasman na svetskom i evropskom tržištu, a samim tim da obezbedi i bolju zaradu našim proizvođačima semena.
Ovaj zakon treba da obezbedi i zaštitu proizvođača semena, a isto tako i zaštitu životne sredine. Naime, tu je i primer povezanosti sa Zakonom o sanitarnom nadzoru gde treba voditi računa o fitosanitarnom kvalitetu semena koje se uvozi.
Ono što je novo i što vaj zakon treba da obezbedi to je kategorizacija semena koja do sada nije postojala. Ta kategorizacija je urađena u skladu sa propisima EU a to ne samo da bi se pukim izvršavanjem i pukim ispunjavanjem normi EU izvršilo nego i zbog toga da bi se olakšalo tj. da bi naši proizvođači semena stekli mogućnost da se pojave na svetskom tržištu.
Obeležavanje semena je takođe novina u ovom zakonu. Obeležavanje će se vršiti na taj način što će svaka etiketa imati određenu boju i obeležavati određenu klasu semena. Naime, to će biti osnovno seme, prve i druge generacije itd.
Postavlja se pitanje šta će ovaj zakon sada u praksi da promeni. Šta će da dožive proizvođači semena, odnosno da li može jedan poljoprivredni proizvođač kao fizičko lice da bude proizvođač semena. Njemu to pravo neće biti oduzeto, ali pod uslovom da sklopi ugovor sa proizvođačem semena koji je upisan u registar za proizvodnju semena, i koji predstavlja, ili sa privrednim društvom koje je ovlašćeno za proizvodnju semena.
Ono što najviše zanima naše poljoprivredne proizvođače, odnosno potrošače, kupce semena, jeste to ko je odgovoran za kvalitet semena.
Za kvalitet semena su prvenstveno odgovorni uvoznici ili proizvođači semena. To će se obezbeđivati kontrolom koju će vršiti Ministarstvo, i to ne samo kontrolom kada je nova sorta u pitanju, nego periodičnim kontrolama za koje je zaduženo Ministarstvo, koje će da finansira proizvođač semena, ukoliko pri toj kontroli dođe do zaključka da seme nije ispravno, a Ministarstvo će snositi troškove ukoliko je seme ispravno i pogodno za plasman na tržištu.
Predviđene su i kaznene odredbe za onoga ko ne bude poštovao ove normative, kako za fizička lica tako i za pravna i smatramo da će na taj način da se uredi tržište u ovom delu poljoprivredne proizvodnje.

Hvala vama.
Dakle, pauza je do 15,00 časova. Popodnevnu sednicu će voditi potpredsednik Vojislav Mihailović, prvi će imati reč narodni poslanik Vitomir Plužarević, pa Zoran Nikolić.
(Posle pauze – 16,25)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom. U popodnevnom radu učestvuje 141 poslanik. Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, posle njega Zoran Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o semenu ne predstavlja akt kojim bi se poboljšalo stanje u poljoprivredi. Ovim zakonom se domaći proizvođači i dorađivači dovode u neravnopravan položaj, a posebno se degradiraju instituti i zavodi u našoj državi u odnosu na druge evropske države.
Ideje koje nam stižu i pristižu iz Evropske unije su takve da one sve čine kako bi naše resurse minimizirali i time omogućili ulaz njihovih semena na naše područje, tako se to dešava i sa ovim zakonom o semenu.
Mi smo bili prvi, imali smo struku, nauku, objekte i zemljišne posede koji su ovu oblast rešavale na način da su naše sorte kukuruza, pšenice i ostalih vrsta predstavljale pravi kvalitet na našem i svetskom tržištu. Povodom kvaliteta tih sorti kod nas i u svetu neću sada da nabrajam velike i male proizvođače semena, ali želim da podsetim predlagače ovog zakona da mi treba strategiju iz ove oblasti da usmerimo na sopstvenu pamet i sopstvena sredstva i time stvaramo sorte koje nama služe u novoj reprodukciji. Verujem da se i nauka sa tim slaže. Mislim na sve regione koji su heterogeni u našoj zemlji i kao takvi moraju biti usklađeni i sa vrstama i sortama semena. Mislim na brdsko-planinsko područje, ravničarske terene i ostalo.
U obrazloženju ovog zakona, poglavlje V, kaže se da su do sada proizvodnju semena mogla da obavljaju pravna i fizička lica, što je navodno imalo za posledicu veliki broj proizvođača bez stručnog obrazovanja, a samim tim i proizvodnju nekvalitetnog i zdravstveno neispravnog semena. Očigledno da predlagač u nedostatku argumentacija iznosi tvrdnje koje nisu utemeljene u praksi, jer u dosadašnjoj proizvodnji, doradi i prometu bili su uključeni: instituti, zavodi i vrsni priznati stručnjaci u Evropi i svetu; da su se proizvodnjom semena bavila pravna lica, preduzeća, preduzetnici, odnosno proizvođači semena, kao i fizička lica na osnovu ugovora o saradnji sa proizvođačima semena, uz kontrolu nadležnih registrovanih instituta i ostalih.
Predlagač sam negira opravdanost datog obrazloženja jer u članu 5. ovog predloga donosi tekst koji je regulisan ranijim zakonom.
Tačno je da se poljoprivredna grana nalazi u nezavidnoj situaciji, ali ne iz razloga što nemamo dobar zakon, stručne semenare i dobru tehnologiju, nego iz razloga što su nam poljoprivreda, kao i ostale grane privrede urušene dolaskom vajnih eksperata finansija, privatizacije i drugih oktobarskom revolucijom.
Ove eksperte koji se svakodnevno pojavljuju bilo iz koje oblasti mi, kao Srpska radikalna stranka, kritikujemo i ukazujemo im sa ove skupštinske govornice da to što oni rade ništa ne čine dobro za naš narod i građane. Tako i ovaj zakon ima isti komentar, mi ga sada kritikujemo i pokušavamo da našim amandmanima, a poslanici su ispisali preko 40 amandmana, popravimo.
Akademik Dragan Škorić daje svoj komentar na ovaj zakon i ja ću ga u više navrata ovde citirati i koristiti. Škorić kaže: "Naši hibridi su testirani u svetu i Evropi na više od dva miliona hektara. To su novosadski hibridi. Znate li koja je to površina, ta površina daje kvalitet i rezultate u vrhunskim normama. E, tu leži priča da naše hibride treba skloniti sa te površine i uvesti neke nove koji nam se nude." Sada u Evropi našu struku marginalizuju i hoće jednim potezom da sva iskustva i sva znanja potru, i da ih zaboravimo.
Akademik Škorić, ekspert za suncokret ima 89 hibrida suncokreta i on je tu neprikosnoven. Njega ova predložena grupa koja nudi ovaj zakon nije stigla da konsultuje. Gle čuda. Akademik je bio na Odboru za poljoprivredu i samo je nemo posmatrao kako njegovi učenici to sad bolje poznaju od njega i u tom kontekstu ima dosta toga što može da se izvuče kao prava pouka iz ove oblasti.
Takođe je tačno da je izvoz semena u druge evropske zemlje ne samo otežan, već je gotovo sporadičan. Da li je u pitanju koincidencija da se ova pojava počinje dešavati od dolaska DOS-a na vlast. Interesantno je da se datum pobede oktobarskih junoša uvek poklapa sa porazom naše privrede.
U svetu i Evropi, pre tih pobeda, hibridna semena NS i ZP bila su najtraženija zbog svojih genetskih potencijala, ali isto i zbog svog vrlo kvalitetnog i zdravog semena, dorađeni i upakovani po najvišim svetskim standardima, u našim doradnim centrima u Srbiji, kao na primer, u Somboru, Sremskoj Mitrovici, Kikindi i drugim mestima.
Naš budući pravac proizvodnje semena treba da bude Rusija, Kina, Indija, Afrika i Azija. Mi smo kao srpski radikali uvek bili usmereni u tom pravcu. Na tim prostorima smo kao vrsni poljoprivredni stručnjaci ostavili traga. Neće nas Evropa dalje od Šida, jer su njihova semena već tu negde u Šidu i vrše pritisak na ovaj prostor. Taj prostor daje mogućnosti da naše semenarstvo i struka zaposli sve svoje kapacitete.
Naši instituti u Novom Sadu i Beogradu, uz pomoć regionalnih zavoda za kontrolu i laboratorijsko ispitivanje, vršili su doradu na najkvalitetniji način. Primenjivala se tehnologija sušenja semena kukuruza čime su efekti bili na zavidnom nivou.
Akademik Škorić ima svoje primedbe na ovaj zakona o semenu. Poslanik Rafailović pominje struku. Zbog te struke želim da pročitam neke primedbe akademika Škorića.
On, između ostalog, ima na ovaj zakon dosta primedbi. Ako bih sve njegove primedbe ovde komentarisao oduzeo bih mnogo vremena svojoj poslaničkoj grupi, ali ja ću samo baciti pogled na neke vrlo bitne. Poglavlje XI treba da bude poseban zakon. Naša nauka je stvorila veliki broj sorti hibrida, više nego nauka u Italiji, a da ne spominjemo neke druge zemlje. Trebalo bi da imamo adekvatnu zakonsku regulativu koja će biti usklađena sa regulativom Evropske unije. Nažalost, mi smo na začelju u Evropi.
Drugo, sve evropske zemlje imaju posebnu instituciju od nacionalnog značaja koja se bavi ovom važnom problematikom. Zašto mi to nemamo? Kome to smeta da Srbija bude deo razvijene Evrope? Ko želi da nauku u Srbiji stavi na margine, ako ona daje rezultate? Ko radi za multinacionalne kompanije? Smatram da odvojenim zakonom treba regulisati najpre formiranje nacionalnog instituta za priznanje i zaštitu novih sorti, poljoprivrednog i šumskog bilja. Zašto se ne ugledamo na susedne zemlje? Nije daleko Osijek, gde postoji takva moderna institucija. Neko bi trebalo da ode i pogleda, ako mu je daleko Budimpešta ili neko drugo mesto.
Zatim, profesor Škorić pominje nacionalni institut, kako bi se on npr. finansirao. Predlaže da finansiranje tog instituta bude iz tri etaže, da ta prva etaža bude 50% iz budžeta, druga etaža da budu sredstva instituta i da se, nakon tri, četiri ili više godina to reguliše i ostvari svojim finansijskim i ostalim delovanjem.
Zatim, on ovde upozorava i daje kvalitetan komentar vezano za međunarodne kontakte, upotrebljava sve norme koje su već bile i za koje postoje putevi i onda organizacija tog instituta, zatim, kontrola rada nacionalnog instituta. Na kraju, on daje jednu šemu koja je vrlo kvalitetna i u toj šemi on ukazuje na mogućnosti novih puteva ovog zakona.
Konkretne primedbe, a poslužiću se kad budem obrazlagao amandmane, jer imamo dosta amandmana, profesor je u nekih desetak, 12 ili više amandmana, čak je predlagao kako koji član da se menja i dopuni, tako da ću uzeti vreme i iskoristiti za te amandmane.
Imam samo još jedan komentar, vezano za genetski modifikovane biljne i životinjske vrste. Bitno je da se to uvek ističe kad se govori o poljoprivredi. Kao država nismo ništa učinili na tom polju. Počeli smo nešto u Vojvodini, a potom smo stali kao po komandi, a komanda je stigla. Verovatno građani Srbije znaju odakle. Znaju to i ovi koji trebaju da znaju. Čuli su.
Cilj svih tih svetskih proizvođača semena je da nam zagade zemljište. Bio je komentar i kako se sa tom malom količinom vrši trovanje ili zagađivanje određenih zemljišnih površina. To je i cilj svih tih proizvođača semena koji žele da na ovom našem prostoru stvore takav ambijent, kako bi oni mogli u nekoj budućnosti da na naše tržište plasiraju herbicide, fungicide, insekticide i sve ono što mi danas nemamo, a znamo kako je i taj hemijski kompleks u Srbiji uništen.
To je komentar i poruka ovog i svih ovakvih zakona koji nam donose nešto novo, a to nešto novo će verovatno građani osetiti i videti u perspektivi.

Reč ima narodni poslanik Rafailović, replika.