Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, pa Petar Jojić, ne možete vi.
Da li je tu Milan Stevović? Nije.
Miloš Aligrudić, da li hoćete reč po amandmanu? Nećete.
Da li se još neko javlja po amandmanu? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvinjavam se, gospodine Jojiću, vi se javite za reč. Izvolite.

Kada vam daju krila malo ovi iz vlasti, gospodine Markoviću, vi se osilite, ali polako, čekajte, sve ima svoj red, i to. Sednica traje, nažalost, sa ovim nebuloznim zakonom o kome sada moram da diskutujem i o amandmanu uvaženog kolege gospodina Zorana Krasića koji je i vama iz vladajuće strukture, ali i celokupnoj srpskoj javnosti pokazao da kao izuzetan poznavalac ove oblasti, kao pravnik, ima pravo da vas dodatnim argumentima ubeđuje danas, ako to niste shvatili iz načelne diskusije, da ovaj zakon treba da povučete.
Ovo nije zakon u pravom smislu reči. Nejasno je, i to smo vam rekli prilikom rasprave u načelu i zato tražimo da se prvi član briše, odnosno to je zatražio u ime naše poslaničke grupe SRS gospodin Zoran Krasić, koja su to fizička lica koja stiču pravo da podnesu prijavu i da se anketiraju. Ovo je, ponavljam, anketa, nije nikakav zakon.
S druge strane, potpuno je za nas neprihvatljivo da ovim kvazizakonom obavezujete buduću vladu, koja će svakako biti radikalska, i buduću skupštinsku većinu, koja će svakako biti sa najmanje 126 poslanika Srpske radikalne stranke, pa da se kroz ovu vašu intenciju u članu 8. i 9. usmerava na neki zakon o denacionalizaciji.
Vi niste u stanju, dame i gospodo iz vlasti, da uradite ono što je sada vaša zakonska obaveza, a ne da futuristički nastupate svakog dana i da obećavate ovde nešto što je i po Ustavu i po svim pozitivnim zakonskim normama nemoguće sprovesti u delo. Opet da vas podsetim, lično je potpredsednik Vlade Miroljub Labus izjavio da će ako ikada dođe do tog budućeg zakona – a verujemo da neće, jer naša skupštinska većina ga neće stavljati na dnevni red iz mnogobrojnih razloga koje smo izneli i u obrazloženju, to je napisao gospodin Zoran Krasić – biti potrebno 60 milijardi dolara da se obeštete svi oni koji navodno polažu pravo na svoju imovinu.
Zašto smatram da niste sposobni da uradite ništa od onoga što vam je sada zakonska obaveza pokazaću vam na samo jednom primeru iz mog šumadijskog kraja, a radi se o opštini Knić.
Možda su neki od vas imali prilike da prođu pored Gružanskog jezera, ili preko mosta. Oko 90 hektara zemlje u privatnom vlasništvu na obodu Gružanskog jezera, a radi stvaranja te neophodne akumulacije za grad Kragujevac, oduzeto je od bivših vlasnika, i to ne u ovom periodu o kome vi pričate, odnosno pre Drugog svetskog rata, nego pre otprilike 20 godina.
Među oštećenima je svakako i porodica Mijatović, Mijatović Radojka i Dragan, iz sela Kusovac; oni su dobili izvršnu presudu Opštinskog suda da se potvrđuje njihovo pravo na obeštećenje po zakonu koji je usvojen 1997. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zamislite, sud je odlučio 2005. godine, u martu mesecu, da im se isplati za četiri hektara zemlje procenjena vrednost, ali procenjena vrednost u tom nominalnom iznosu iz 1997. godine, skoro osam godina kasnije, 40.000 dinara. To je polovina plate narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pošto je ona duplirana vašom voljom i većinom u Administrativnom odboru. Polovinu poslaničke plate sud nudi ljudima koji su zauzvrat dali četiri hektara svoje plodne zemlje.
Ne bi bio problem da nam vi kažete, odnosno pre svega ljudi iz Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, da je to zatečeni slučaj i da vi nemate veze sa tim.
Problem je u tome, dame i gospodo narodni poslanici, što su danas, pored ovih katastrofalnih slučajeva i ljudskih tragedija i žrtava koje podnose u ime svih nas naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji, i ovo žrtve koje običan seljak i svaki čovek podnosi zbog opstanka na vlasti onih kojima nije stalo do države i naroda.
Naime, oni su u tom rešenju obavešteni da njihov dužnik, a to je JP Vodovod i kanalizacija grada Kragujevca, zamislite, ne zna na koji način će da im obračuna zateznu kamatu od 1997. do 2005. godine. Za njih je apsolutno isto 40.170 dinara 1997. godine i danas, 2005. godine.
E pa, poručite tom vašem ministru finansija, kada se vrati sa ovih putešestvija, da je i te kako poznat način obračuna zatezne kamate i da i te kako Zakon o obligacionim odnosima to propisuje. Svaki građanin, baš na onaj isti način na koji se pljačka i kako mu harače ove Dinkićeve haračlije, ima pravo i da dobije ono što je njegovo.
Na potezu jednog od rimskih aerodroma, a mislim da je aerodrom Fjumićino, davnih osamdesetih godina jedan Italijan, vlasnik zemljišta, nije dao da se aerodromska pista proširi za jedan hektar njegove imovine sve do momenta dok nije dobio obeštećenje od vlade. On ima pravo, po njihovom ustavu (a to je zagarantovano i Ustavom Republike Srbije), da brani svoje privatno vlasništvo, a nije dobio dovoljnu odštetu, i zbog toga je tamo, u vreme kada je izbio taj spor, pao jedan od ministara iz vlade.
Ovde ministri ne samo da se ne povlače i ne daju ostavke već se i dalje osiono i bahato ponašaju, kao i celokupna vlast koja misli da sa ovih 12 - 13% koje ima u biračkom telu – a pitanje je da li danas i toliko, kada se skupite vi i ovi koji vas podržavaju – glasova možete da dobijete.
Objasnite onda i porodici Mijatović Radojke i Dragana iz Kusovca zašto ne možete da im vratite ono što im po ovim zakonima pripada, pa tek onda dođite sa nekim od ovakvih nenormalnih projekata, kao što je ovaj anketni list u zakonu o evidentiranju, čiji prvi član gospodin Krasić predlaže da se briše.

Da li još neko želi da govori o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije jasno pod kojim to okolnostima predlagač zaboravi na povraćaj zemlje sa područja Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, koja je u sastavu Republike Srbije. Nijedne reči u Predlogu ovog zakona nema o tome da li će se ovim zakonom obuhvatiti povraćaj zemlje oduzete pre 1945. godine, i 1945. godine, kako se to predlogom predviđa i na koji način i u kom postupku će se to moći učiniti.  
Republika Srbija poseduje geodetske snimke, Vlada Republike Srbije poseduje ceo katastar Kosova i Metohije, koji je deponovan na području sadašnje Republike Srbije, pa me čudi zašto nije obuhvaćena i teritorija AP Kosova i Metohije.
Ovaj predlog zakona morao je da bude precizniji i morao je da obuhvati područje AP Kosova i Metohije, jer je to srpska zemlja, a posebno što se radi o Metohiji, o crkvenoj zemlji, koja je velike površine, a koja je danas okupirana. Znači li to da se Republika Srbija odrekla katastra, zemljišnih i katastarskih knjiga i svih evidencija koje poseduju državni organi o teritoriji AP Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije?
Trebalo je Predlogom zakona, ako neko smatra da ovaj zakon treba nešto da znači i da će biti primenljiv, da bude obuhvaćen i postupak povraćaja te zemlje, da se utvrde površine i da se utvrdi kome treba vratiti i od koga je ta zemlja oduzeta. Međutim, nijednog slova nema u Predlogu ovog zakona da Republika Srbija mari ili misli i brine o zemlji, o površini njene teritorije na području Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. To je moralo biti obuhvaćeno posebnim poglavljem i precizirano da se zemljište ima evidentirati i da se evidentira od koga je oduzeto i kome, ako bude uslova da treba da se vrati, treba povratiti.
Drugo, trebalo je predvideti i utvrditi, s obzirom na status Kosova, da je Kosovo okupirano, na koji način i u kom postupku će se utvrditi tržišna vrednost celokupne srpske imovine koja je oduzeta komunističkim zakonima Josipa Broza.
Ovo potkrepljujem i činjenicom – kako to da se posle oktobarske revolucije niko nije setio, ni prethodna vlada, a ni ova, da se donese zakon koji će staviti van snage zakone Josipa Broza, koji je zabranio Srbima da se vrate na područje Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije tj. na svoju, srpsku zemlju.
Što se tiče evidentiranja ove imovine, podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, da državni organi poseduju evidencije o oduzetoj imovini i da je ovaj predlog zakona apsolutno neprimenljiv i nema nikakvog pravnog značaja, tim pre što se ovde prejudicira – biće povraćaj; ali kada, "ne lipši magarče do zelene trave", "obećanje ludom radovanje".
Da imamo tekst zakona, koji kaže: vratiće se zemljište i industrijski objekti i sve pokretne stvari koje su oduzete od građana Republike Srbije, onda je trebalo predvideti u kom postupku i da li su za to stvorene pretpostavke, ima li za to 60 milijardi dolara ili nema, a ne samo predlagati zakon koji treba da stvori utisak kod birača i kod građana Republike Srbije da Vlada misli o tome kako su ostali bez imovine mnogi građani Republike Srbije posle Josipa Broza i zakona koje je donosio.
Podsetiću vas, poslanik Marković je i u svom amandmanu naveo 32 zakonska projekta po kojima je oduzimana imovina od građana Republike Srbije, počev od agrarne reforme, PZF-a, konfiskacija i da ne nabrajam na koje sve načine.
Zato smatram, dame i gospodo, da ovaj predlog zakona predstavlja jedno ništa, samo gubimo vreme, imali smo preča posla. Narodni poslanik Aleksandar Vučić je boraveći sa grupom narodnih poslanika na području Kosova i Metohije u subotu posetio više naseljenih mesta na Kosovu i Metohiji; posetili su Srbe, škole, srpsku sirotinju i građani - Srbi sa područja Kosova i Metohije traže da se raspravlja u parlamentu o vitalnim interesima i o njihovim životima, o njihovoj imovini.
Smatram da je ova skupština zapostavila jedno od prioritetnih pitanja, da se pomogne Srbima na Kosovu i Metohiji, u ovom trenutku kada je teritorija Srbije najugroženija. Narodni poslanik Aleksandar Vučić je to detaljnije obrazložio, pa očekujem da će ovaj parlament i naši poslanici raspravljati uskoro o ovom veoma značajnom državnom problemu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.
Zamolio bih narodne poslanike da se pridržavaju vremena od pet minuta. Prethodna dva poslanika su govorila više od sedam minuta. Mislim da može da se koncipira diskusija o amandmanu u trajanju od pet minuta.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da govorim o ovom amandmanu ne zato što ovaj zakon i ovaj član 1. zaslužuje neki naš komentar nego zato što se mi ovde zamajavamo nekoliko dana, nekoliko nedelja, meseci i godina, dok nam deo teritorije naše zemlje Arbanasi otimaju, pljačkaju, dok nam Srbi u enklavama na Kosovu i Metohiji žive u getu.
Ja sam jedan od narodnih poslanika koji su bili sa gospodinom Vučićem; obilazeći srpske enklave gledao sam, sa jedne strane, srpska sela Prilužje i Plemetinu, a ljudi na drugoj strani Sitnice imaju imanje, imovinu koju pljačkaju Arbanasi. Zamislite, mi donosimo jedan ovakav zakon, koji bi trebalo da važi na celoj teritoriji Republike Srbije, a, nažalost, deo naše teritorije je okupiran. Znači, ovaj zakon će se primenjivati samo tamo gde država Srbija ima ingerencije.
Gledajući i čitajući ono što radi nekakva ekspertska grupa, u kojoj je i onaj izdajnik Svilanović, gde se predviđa samostalnost, odnosno nezavisnost Kosova u nekakve četiri etape, mogu reći da me ovakva monotonija ove skupštine, odnosno skupštinske većine i ovakva nezainteresovanost sadašnje vlasti u Srbiji podseća na onu treću fazu. Treća faza je pred samostalnost Kosova i Metohije.
Zar je moguće da mi sebi dozvoljavamo da na ovakav način raspravljamo o nekim nebitnim zakonima, o nekim političkim pamfletima, da raspravljamo o nekom anketnom listiću, jer ovaj zakon više podseća na anketni listić nego na pravi zakon, a u isto vreme da se ne zabrinemo za sudbinu naše države Srbije i Kosova i Metohije?
To je neshvatljivo za Srbe i sve patriote ove zemlje. Nažalost, mi se ovde zamajavamo nekim zakonima koji nemaju ama baš nikakvog efekta za građane Srbije. Pitam se da li su svi ovi zakonski projekti, za koje kažete da ih donosimo radi usklađivanja sa EU ili možda sa nekim u Briselu, doneli nešto dobro građanima Srbije.
Možda bi bilo bolje da donesemo jedan zakon koji bi obuhvatio ovaj period od vaše petooktobarske revolucije pa naovamo, kada ste u bescenje rasprodali radničku imovinu, pa danas imate gotovo u svakom gradu, u svakoj fabrici širom Srbije štrajkove. Tamo je rasprodata imovina, da li kumovskim putem i vezama, da li preko veze agencija vaših eksponenata, ili na bilo koji drugi način, ali je činjenica da ste ostavili na ulici preko 800 hiljada radnika, onih koji se bore da povrate svoju imovinu, da ta imovina bude prodata po ceni koja vredi.
Samo evidentiranje po ovom zakonu je apsolutno nepotrebno. Zašto? Zato što državni organi, odnosno organi uprave države Srbije i opština imaju tačne podatke o tome koliko je zemlje konfiskovano, koliko nacionalizovano, a koliko nekakvom agrarnom reformom oduzeto.
To se, znači, moglo napraviti kratkim putem, uz to da bude procenjena tačna vrednost, pa tek onda da se napravi neki zakon koji bi mogao delimično da obešteti građane Srbije.
Na ovaj način mi ćemo omogućiti građanima Srbije da se celu godinu zamajavaju tražeći svoje tapije i papire, kako bi mogli da prijave svoju imovinu, ali od toga nikada neće imati ništa.
Gospodo, to je već shvatio deo građana; pa vidite da ispred Skupštine već imate parole građana, koje vam odslikavaju da vam ne veruju kada je u pitanju ovaj zakon o evidentiranju imovine. Građani ne veruju u to. Građani traže istinu i da se to primeni u praksi, odnosno da se napravi zakon koji bi stvarno predvideo povraćaj imovine oštećenim građanima.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine u ime poslaničke grupe SRS podneo je gospodin Zoran Krasić.
Nije tačno, kao što neki kažu, da su svi amandmani Srpske radikalne stranke isti, da su šablonski i da zbog toga to valjda nije demokratski ili je upereno na odugovlačenje ove rasprave. Upravo je suprotno. Onaj ko je čitao amandmane Srpske radikalne stranke, a nadam se da vas je dosta takvih, može da primeti (što mogu, naravno, i gledaoci da vide) da je svaki amandman Srpske radikalne stranke različit, da svaki ima dobro obrazloženje.
Evo, ovaj prvi je obrazložen sa pola strane gusto kucanog teksta, ali i pored toga mi se ne libimo da vam i dodatno, ukoliko vam eventualno nešto nije jasno, a mislimo da bismo mogli da vas ubedimo, objasnimo i da izađe i više narodnih poslanika iz naše poslaničke grupe i da se potrudi da vas, zarad dobrobiti naših građana, ubedi da prihvatite kako ovaj tako i sve ostale amandmane SRS-a.
Članom 1. predloženog zakona uređuje se postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9. marta 1945. godine.
Ovde, kao prvo, imamo jednu logičku nedoslednost, jer se traži prijavljivanje i evidentiranje imovine. Kome se ta imovina prijavljuje? Prijavljuje se državi. A ko je doneo rešenja na osnovu kojih je ta imovina oduzimana? Pa, upravo državni organi. Čemu onda služi ovo prijavljivanje? Ovo je obično zamajavanje građana.
Zna se da je od tog trenutka prošlo više od 60 godina. Veliki broj ljudi kojima je imovina oduzeta nema više ta rešenja, a možda nema ni odgovarajuće dokaze da im je ta imovina oduzeta, o kojoj imovini se radi, ali ono što je sigurno jeste da to već postoji u državnoj arhivi.
Jer, ovde se ne radi o imovini koja je oduzeta nasilno. Neki su ovde govorili o tome da su komunisti upadali u kuće i u razne organizacije posle 1945. godine. Jesu, upadali su. Isto tako, upadali ste i vi nakon 2000. godine, ali su komunisti, za razliku od vas, donosili i određena rešenja, donosili zakone, pa sve to podvodili pod određenu formu, dok ste vi to, mora se priznati, radili u mnogo manjem obimu i sa mnogo većim zakašnjenjem.
Takođe, na ovaj način, svi ovi zakoni doneti nakon 9. marta 1945. godine, o eksproprijaciji, nacionalizaciji, konfiskaciji, proglašavaju se nezakonitim, odnosno protivzakonitim i na taj način se podriva i pravna sigurnost u ovoj zemlji. Ne možete se jednostavno tim vašim revolucionarnim metodama truditi da izbrišete sve što je bilo pre vas. Neke stvari su bile dobre, neke naravno nisu.
Svakako neću reći da je nacionalizacija nešto za šta se mi zalažemo i što bismo podržali; SRS smatra da je privatna imovina svetinja, ali mislimo da ovaj zakon koji ste predložili svakako neće doneti ništa dobro građanima Srbije. Takođe smatramo da se ne može na ovakav način odrediti obaveza građanima da ono što im je već odavno oduzeto od strane države moraju ponovo da prijavljuju.
Jer, ukoliko kažete da je nekome načinjena nepravda, ukoliko želite tu nepravdu da ispravite, zašto onda ne kažete – istražićemo državnu arhivu, to što utvrdimo da je oduzeto to ćemo vam vratiti. Ne, vi upravo želite suprotno. Vi na ovaj način želite da što veći broj ljudi ne ispuni obavezu koju namećete ovim zakonom i ne prijavi tu imovinu, što je moguće iz raznih razloga: da li zato što neće imati mogućnosti da dođu do odgovarajućih rešenja, da li zato što neće imati finansijskih mogućnosti da plate da dođu do kopija iz zemljišnih knjiga, do kopija eventualnih rešenja o oduzimanju i sl. Umesto da date građanima neko pravo, vi na ovaj način i ovim zakonom želite da im to pravo uskratite, čak ukoliko i bude nekada nekim narednim zakonom kao takvo dato građanima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a molio bih kolege koje su se javljale za reč da provere da li je neko zaboravio naočare.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće protiv ovog predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Naš kolega Zoran Krasić je u članu 1. u obrazloženju jasno izneo naš stav da sve ove zakonske predloge koje ste predlagali u Narodnoj skupštini... Sada nije tu predsednik Skupštine, koji je u svojim obraćanjima javnosti dosta puta istakao da je ova skupština donela 80 zakona protekle godine.
Znači, na ovom primeru Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine može se videti koja je priroda ovog predloga zakona. Prvo, zakon je neprecizan, nekompletan i na taj način može da se kaže da je pravno neutemeljen. Ako govorimo da treba da ispravljamo nepravde zakonima, onda ti zakonski predlozi treba da budu jasni i precizni. Ovaj predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, koji je podnela vladajuća koalicija Narodnoj skupštini, ima jedino za cilj da bude još jedan u nizu zakona i da se to vodi kako je ova Narodna skupština donosila zakone u interesu građana Srbije.
Naravno, ova Narodna skupština treba da donosi jasne i precizne zakone, da bi oni mogli da se primenjuju i da bi građani Srbije od njih imali koristi. Ukoliko nastavite ovu praksu i budete se pozivali stalno na to kako ste donosili toliko i toliko zakonskih predloga i davali Narodnoj skupštini i Narodna skupština ih usvajala...
Vi ćete usvojiti i ovaj predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, kao i sve one prethodne zakone za koje smo mi iz Srpske radikalne stranke govorili da nisu dobri zakoni. Podnosili smo amandmane, tražili da budemo ovde ravnopravan partner i da prihvatate naše amandmane, jer smatramo da smo najjača politička partija, što i jesmo i što smo dokazali na izborima, građani Srbije su glasali za SRS. To će vas koštati na sledećim izborima.
Ono što je suština ovog predloga zakona jeste da on neće urediti postupak prijavljivanja i evidentiranja oduzete imovine.
Kažete da je Narodna skupština u toku prošle godine donela preko 80 zakona, i slovenačka skupština je donela preko 200 zakona, ako brojka nešto znači; ona ne može da znači ukoliko zakoni nisu precizni, jasni; ako nisu precizno i jasno koncipirani oni ne mogu da budu na onim osnovama koje će doneti dobro građanima Srbije.