Dame i gospodo narodni poslanici, svojevremeno je država Srbija formirala Fond za razvoj nedovoljno razvijenih područja na teritoriji Srbije, pa je 90% tih sredstava odlazilo na Kosovo, ali ne podjednako svima, nego su te pare uglavnom završavale u džepovima Šiptara, koji su, nešto prinudom, nešto novcem, kupovali srpsku zemlju i polako Srbe istiskivali sa tog područja.
Fond za obnovu i razvoj, ili kako se već zvao, formiran je 1994-1995. godine; tu su velika sredstva uložena, građani su ulagali i kapom i šakom, a pojedini, bliski centrima odlučivanja, dobijali su ta sredstva.
Konkretno, danas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji dobio je sredstva da napravi 50 fabrika na Kosovu i Metohiji i 25 fabrika od onih sredstava koja su odvojena za Fond nedovoljno razvijenih područja. Napravio je 75 kamen-temeljaca i jednu jedinu fabriku za proizvodnju poštanskih sandučića u Vitomirici kod Peći. Ta je radila godinu dana, zapošljavala dvadesetak ljudi, posle toga je ugašena i dan-danas stoji 75 kamen-temeljaca na Kosovu i Metohiji.
Pare su usmerene u neke druge projekte, pa se danas ne zna koliko je on uložio u Telekom, a koliko je uložila država Srbija. Od 290 miliona evra (to je onaj što nas savetuje sada kako da sadimo salatu) pet miliona evra ide Republici Srbiji, a 285 miliona, preko ″Astra simita″ i raznih drugih firmi, odlazi na druge strane, puni neke druge džepove i tim novcem se kupuje ova osiromašena privreda koju danas rasprodajemo.
S obzirom na to da je sudbina svih tih fondova takva da se ko je bliže vatri malo više ogreje, bojim se da i ovaj fond ne doživi istu sudbinu, tim pre što razloga za formiranje ovog fonda nema. Imamo potencijale, oni koji bi ulagali imaju sredstva, rado bi se mnogi ogledali u tome; u prethodnom izlaganju spomenuo sam italijanske investitore zainteresovane za marinu na dunavskom keju u Zemunu, ulaganja na ostrvu Lido, mnoga ulaganja u oblasti turizma. Donesimo zakon koji će omogućiti investitorima da ulože sredstva i da država tim zakonom garantuje sudbinu uloženih sredstava, da bude na neki način zagarantovana.
Ne trebaju nama nikakvi fondovi, jer će se desiti možda baš da se ovaj Ilić koji je kupio "Putnik" i upropastio ga sad pojavi kao interesent za korišćenje sredstava iz ovakvog fonda. Srpska radikalna stranka smatra da ovaj član zakona i naslov iznad člana treba brisati i da fond ne treba formirati.

Reč ima narodni poslanik Nikola Lalić.

Dame i gospodo poslanici, pokušaću ukratko da potkrepim ovaj predlog SRS-a da se naslov iznad člana 48. i član 48. brišu. Razlog je sledeći: članom 20. je predviđeno osnivanje turističke organizacije Srbije; sredstva za finansiranje su određena iz fonda. Zatim, predviđeno je da se razvoj turizma takođe finansira iz fonda.
Kada uzmemo sve to u obzir, i da ćemo imati i turističku regiju, ako zemlju podelimo na turističke regije, a članom 11. je predviđeno da se turistička regija može putem tendera dati na korišćenje, odnosno koncesije, pitanje je šta onda treba da ostane za TOS i za ovaj fond da bi mogao normalno da radi. Faktički nemamo šta onda da izdajemo, apsolutno nema šta fond da radi i nema razloga da postoji.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se pre svega povodom amandmana kojima se predlaže da se članovi 48, 49. i 50. ovog zakona brišu. Sva tri člana se odnose upravo na fond za razvoj turizma. Za razliku od predlagača ovih amandmana, mislim da to nije dobro rešenje. Upravo nam treba fond, jer nema mogućnosti da se sprovede dugoročna strategija razvoja u turizmu, ukoliko ne postoje sigurni i dugoročni izvori finansiranja osnovnih i kapitalnih stvari u razvoju turizma.
Ako se opredelimo za varijantu, koja je, razume se, moguća, da u okviru budžeta za određenu godinu i u okviru Ministarstva za trgovinu i turizam finansiramo razvojne aktivnosti u turizmu, mislim da će to biti politika kratkog daha i samim tim neuspešna.
Pogledajte određenja iz člana 48: dakle, Vlada Republike Srbije otvara budžetski fond. Vidite, ovde je važna ta formulacija – ne osniva, nego otvara. Fond se otvara na neograničeno vreme, što je takođe važno, a budžetska godina, kao što znate, traje 12 meseci. Ako bismo se opredelili da finansiramo iz budžeta Ministarstva, onda bismo imali kratkoročne efekte i nepovoljnu situaciju u turizmu, možda čak i pogoršanu u odnosu na sadašnje stanje.
Dalje pogledajte, Ministarstvo može, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, stručne i finansijsko-tehničke poslove fonda poveriti Fondu za razvoj Republike Srbije, banci ili drugoj stručnoj organizaciji. Dakle, stručne poslove. Mislim da je predlagač trebalo da bude hrabriji u ovom članu 48. pa da fond postavi kao pravno lice poput Fonda za razvoj, a ne samo da bude budžetski fond.
Ili, recimo, ako pogledate član 49, fond se finansira iz: budžeta Republike Srbije, dakle jedan izvor prihoda; dalje, 20% prihoda od turističke naknade; treće, donacija, zajmova i kredita iz zemlje i inostranstva.
Naročito ukazujem na ovu tačku 3) - donacije, zajmovi i krediti iz zemlje i inostranstva. Da li postoji saznanje o tome da imamo inostrane partnere koji će dati kredit ministarstvu i ta sredstva ubaciti u budžet Republike Srbije za jednu godinu?
Nemamo, i to nije logično, ali ćemo imati te tzv. strane fondove, strane banke, strane donatore koji će biti spremni da iz sopstvenog interesa, pre svega poslovnog, ubace sredstva u ovaj fond za razvoj turizma i da se iz toga dugoročno finansiraju određene aktivnosti iz te oblasti.
Za mene je takođe problem što je predlagač ovde pristupio sa idejom da nisu potrebna dodatna sredstva za realizaciju ovog zakona, a kada bi mene neko pitao, ja bih upravo za osnivanje ovog fonda u budžetu, i to rebalansom, u ovoj godini opredelio bar dve milijarde dinara.
Jer vi sada imate situaciju da je svega 146 miliona dinara namenjeno za razvoj turizma; dakle, 70 miliona za subvencije, a 70 miliona ili nešto više za aktivnosti Turističke organizacije Srbije. Pitam vas, ko razuman u ovoj sali misli da se sa 70 miliona dinara putem subvencija može nešto ozbiljnije uraditi u turističkoj privredi koja je u takvom stanju u kakvom jeste.
Zato moramo ići u tom pravcu da napravimo rebalans budžeta i da ovaj fond iz budžeta već u startu osnažimo sa dve milijarde dinara, pa da fond trajno posluje, a oni koji koriste sredstva da vraćaju sredstva u fond sa nekom kamatom, ne sa visokom kamatom, tako da bi oni za pet, šest ili deset godina mogli da koriste ta sredstva fonda i da to bude jedno trajno opredeljenje, da ne zavisi od budžetske politike za jednu godinu, od stavova MMF-a, od toga da moramo da smanjimo javnu potrošnju i mnoge druge budžetske izdatke. Ako bi se ta stvar finansirala iz Ministarstva za trgovinu i turizam, u svakom slučaju, u ovoj godini, pa i u narednoj, sredstva bi bila i te kako ograničena.
Zato mislim da nije dobro smetati i predlagati da se ovi članovi brišu, jer se time čini višestruka šteta upravo onima kojima bismo hteli da pomognemo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Todorović je izneo svoje mišljenje, ali prevashodno njegov zadatak nije da ovde puno misli, nego da podržava Vladu Vojislava Koštunice, jer tako se opredelila njegova poslanička grupa.
Ne da mislim, nego apsolutno odgovorno tvrdim da bi otvaranje ovakvog fonda za razvoj turizma dovelo do mnogobrojnih zloupotreba. Već imamo takvo iskustvo i kod Fonda za razvoj Srbije. A kada već spomenuste to, moram da vas podsetim na aferu sa bivšim ministrom Marijom Rašetom-Vukosavljević. Njenom svekru su odobrena sredstva za neke navodne razvojne poljoprivredne projekte, a zapravo je napravljen jedan objekat, odnosno nešto što je, u najmanju ruku, mesto za okupljanje ljudi sumnjivog morala ili, da ne kažem, žena.
Zaista je neshvatljivo da vi nama sugerišete da nešto što je naš stav nije u redu. Vi imate pravo da iznesete svoje mišljenje, imate pravo da branite ovo što zagovara Vlada Republike Srbije, ali moram da vam kažem da u zemljama u Evropi gde je turistička delatnost i ponuda veoma razvijena i gde je prihod od turizma u bruto nacionalnom dohotku mnogo veći od 0,4%, kao što je slučaj u Srbiji, zbog sveukupne privredne situacije, tamošnje vlade nisu svuda pribegle tom modelu da osnivaju, odnosno otvaraju fond koji će da utiče na razvoj turističke privrede.
Dakle, to nije jedini način i metod, a ono što mi zagovaramo kao stranka, a spremni smo da vam damo niz argumenata da je to moguće, samo da postoji podrška od strane Ministarstva, Vlade, grada Beograda, kada su u pitanju neki projekti za beogradske opštine, jesu direktne strane investicije zainteresovanih ino-partnera za razvoj turističke privrede.
Veoma je važno da dođemo u situaciju da imamo zakon o banjama, da se, kako vi volite da kažete, mislim na ove DOS-ovce, na transparentniji način izvrši privatizacija, da se ne desi da se izvrši privatizacija najvećeg turističkog operatora "Putnika" onako kako je to uradila Živkovićeva vlada i on lično, zbog toga što je taj kupac "Putnika", izvesni Ilić, njegov školski drug ili prijatelj iz mladosti. Potrebno je definisanje onoga šta je naš nacionalni proizvod, i da se pozovu strani investitori preko poslovnih banaka da ulažu u našu turističku privredu.
Bezbroj je primera u susednoj republici iz naše državne zajednice, u Crnoj Gori, gde je kroz osnivanje jednog takvog fonda došlo do mnogobrojnih zloupotreba. Kolege iz raznoraznih hotelskih kompleksa su se više puta javljale na konkurs zbog pomoći od tog crnogorskog fonda za razvoj turizma i, naravno, uvek je odziv imalo samo jedno preduzeće, a to je preduzeće koje je pod direktnom kontrolom njihove vrhuške, odnosno preduzeće koje je doskoro imalo i ministra turizma, do pre dve godine, čoveka koji je pre toga bio direktor tog hotelskog kompleksa, mislim na Bečiće. Isti će slučaj da se desi ovde.
Mislimo da je pravac i put, a znamo da su sredstva ...
(Predsedavajući: Koleginice, isteklo je vreme za repliku.)
... koja nisu za razvoj turizma ono što je ključni problem, dakle, da se kroz direktne strane investicije, bez novih zaduživanja i bez opterećivanja republičkog budžeta na bilo koji način, dođe do novca koji bi pospešio našu turističku privredu.
Rekli smo vam i juče i danas da su pojedine opštine, kao što je opština Zemun...
(Predsedavajući: Molim vas, hoćete li završiti vašu repliku?)
...gde je na vlasti SRS i gde je predsednik srpski radikal, gospođa Gordana Pop-Lazić, u nemogućnosti da od grada Beograda kao nadležnog dobiju sredstva za promociju turizma. Ali, bez obzira na to, održani su dani Beograda u Zemunu, najbolje su urađeni, mnogo bolje nego centralna manifestacija u Beogradu. Sada su pripremljeni dani Italije, koji će trajati 14 dana u opštini Zemun, zato što je to opština koja zna da iskoristi i ona skromna sredstva; ali, doći će strani investitori, kao, uostalom, svuda gde su radikali na vlasti.

Replika, poslanik Jovan Todorović.
Izvinjavam se, narodni poslanik se javlja po Poslovniku, član 100.

Mislim da može po članu 97, pojašnjenje onoga o čemu sam govorio. Koleginice Jovanović, očigledno niste razumeli ono o čemu sam govorio ili niste hteli da razumete, kao što mi se čini da niste razumeli ni suštinu odredaba koje se odnose na otvaranje fonda za razvoj turizma.
Dakle, nemam nameru sa vama da polemišem o tome, ali sam prosto izneo svoj stav. Vi me dobro poznajete, četiri godine sam u ovoj skupštini i nikada nisam govorio ono o čemu ne znam da govorim ili ono što ne mislim. Dakle, nije moj posao samo da podržavam Vladu, nego upravo i to da kažem zašto je podržavam, a i da kažem svoje mišljenje kao narodnog poslanika koji već petu godinu radi u Skupštini zajedno sa vama.
Pošto ste tako uporni da ste u pravu da treba brisati odredbe koje se tiču fonda za razvoj, da vas pitam kako ćete u članu 50. da sprovedete tačku 4) ili, recimo, tačku 7) ukoliko zadržite da je samo Ministarstvo za turizam i trgovinu u mogućnosti da investira u neke stvari. Tačka 4) – učešće u finansiranju izgradnje, rekonstrukcije i opremanja smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata u turizmu. Pod 7) – učešće u finansiranju prioritetnih investicionih programa i projekata razvoja iz programa fonda.
Nemoguće je sa tekućim budžetskim sredstvima u okviru Ministarstva izdvojiti sredstva potrebna samo za ove dve tačke, da ne govorim o svim drugim odredbama koje se nalaze u članu 50, a i u nekim prethodnim članovima ovog zakona. Dakle, u tome je suština.
Ja samo zagovaram trajno rešenje finansiranja kapitalnih investicija u oblasti turizma. Ne može se to činiti iz budžeta za svaku godinu pojedinačno, jer time mi nemamo dugoročnu politiku u oblasti turizma. Ako imamo strategiju koja je dugoročnog karaktera kao dokument, ma od koga bila doneta, da li od ove skupštine, da li od Ministarstva, da li od Vlade, onda ta strategija mora da se sprovodi dugoročno. Da bi se neke stvari radile dugoročno, moramo imati dugoročne izvore finansiranja da bi se strategija sprovela i moramo imati sistem povraćaja tih sredstava da bi ih i drugi koristili.
Nije ovde pitanje u tome ko će ta sredstva da koristi, nego da li će uopšte postojati podsticaj za razvoj turističke privrede, koja jeste (o tome ste govorili vi, ja, a i svi poslanici) komparativna prednost zemlje Srbije. Mi to moramo da uradimo da bismo mogli da učinimo konkretne dokaze da zaista želimo da turizam bude u boljem stanju nego što je to sada slučaj.
Dakle, to je bila suština mog zalaganja da se odredbe o fondu zadrže, jer mislim da je to najkvalitetniji deo ovog zakona i najbolja novina koja je doneta Predlogom zakona o turizmu.

Za repliku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Pravo na repliku je tri minuta. Moram da vas obavestim, izgleda da vam nije poznato.