Dame i gospodo, jedini mehanizam kojim mogu da dam pojašnjenje trećeg stava amandmana, koji kaže - Vlada u svom sastavu ima 30% manje zastupljenog pola, jeste da se pozovem na poslovničku odredbu pogrešnog tumačenja. Ne mislim da se o tome radi, nego mislim da je potrebno pojasniti, s obzirom na ono što se čulo ovde za govornicom.
Dakle, kada se radi o 30% manje zastupljenog pola, u stavu jasno piše - u sastavu Vlade. Znajući koliko otpora prikrivenih, posrednih ili neposrednih može da bude za ovakvu javnu podršku i motivaciju stručnim ženama da se nađu u izvršnoj vlasti, želim da pojasnim da ne radim to kao predlog zato što piše u aktima EU. Ne radim to zato što piše na sajtu Evropske komisije i što su 30% žena u članstvu Evropske komisije i ne radim to zbog toga što to ima osam ili 12 zemalja od 25 zemalja članica EU. To predlažem zbog nas, to je dobro za nas.
Verujte mi, ako će Vlada da istumači da je sastav Vlade nivo budućih državnih sekretara ili pomoćnika, svejedno, ali zar vam ne zvuči nelogično da je u Srbiji za 12% u populaciji više visokoobrazovanih žena nego muškaraca, a da ih je 23% više nezaposlenih nego što je muškaraca. Mora da postoji nekakav nepisani razlog, nekakvo nepisano pravilo zbog čega stručne visokoobrazovane žene, sa velikim radnim iskustvom, ne mogu da dođu u poziciju da učestvuju u donošenju odluka koje se odnose na sve naše živote.
Vlada je to mesto, gde vam se donose odluke koje se tiču svih nas i najbolja odluka ove vlade ili buduće biće da kaže - jeste, imamo problema sa predrasudama, imamo problemima sa nepisanim pravilima, nikada na uštrb kvaliteta. Uvek ako su dvoje iste stručnosti, istog radnog iskustva, onda Vlada kaže - 30% mesta u sastavu Vlade, mi hoćemo da kažemo da žena ima prednost. Od toga Vlada može da ima samo koristi, od toga zemlja može samo da ima koristi.
Spomenut je ovde primer da je u vremenu između dva rata u ovoj istoj Srbiji donesen propis da svaki četvrti mora biti visokoobrazovan. Zašto? Zašto nisu visokoobrazovani po prirodi stvari hteli da budu u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Mora da je postojao neki razlog, pa je postojao neko pametan u državi, pa je rekao - hoćemo visokoobrazovane u Narodnoj skupštini.
Isti nivo zdravog razuma očekujem od svih nas, jer nam trebaju stručne žene, ogromne kompetentnosti, da rade u Vladi Republike Srbije i da učestvuju u donošenju odluka. Od toga društvo može da ima samo koristi, nikako štete.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Nemanja Šarović. Da podsetim, pošto je rasprava o amandmanu počela tokom prepodneva, reč je o predlogu da se promeni naziv dela drugog i član 10, amandman na taj deo. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS je da ne treba prihvatiti ovaj amandman, ne zbog toga što je SRS protiv učešća žena u politici, jer upravo suprotno, u SRS postoji dosta žena koje ne samo da učestvuju u politici, već i u bukvalnom smislu vode stranačku politiku, odlučuju i o svim važnim pitanjima.
Mislimo da ovo nije pravi način, jer ne možete vi ovako zakonski, veštački propisati i naturiti učešće u politici bilo kog pola, nebitno da li je to muški ili ženski, već se da bi do toga došlo mora na drugačiji način raditi, mora se stvarati svest kod ljudi i kod žena, i razvijati i ohrabrivati, i polako dolaziti do tog nivoa.
Sigurno je da smo mi kao srpski radikali svakako mnogo više od vas, koji se trudite da se prikažete kao neki proevropski put, uradili za afirmaciju žena u politici i učešće žena u politici, jer kada pogledate u kojoj stranci postoji najviše žena koje imaju važne uloge u svojim političkim strankama, a samim tim i važnu ulogu u društvenom i političkom životu zemlje, svakako je to u pitanju SRS.
Da li treba da govorimo o načelnici Novog Sada Maji Gojković, o potpredsedniku Republičke skupštine gospođi Pop-Lazić i predsedniku opštine Zemun, o Vjerici Radeti, o Nataši Jovanović, Jorgovanki Tabaković i mnogim drugim koje su se, uz potpuno ravnopravno uslove, izborile da učestvuju na ravnopravan način, da odlučuju i da budu cenjene.
S druge strane, kada pogledamo način na koji kvazidemokrate učestvujete u politici, imali smo prilike u prethodnom sazivu da gledamo i ovde neku grupu koja se zvala Ženskom političkom mrežom, kada se setimo šta su sve te gospođe radile i kako su se ponašale, da li mislite da je to put i način da neko sutradan glasa za veći broj žena u politici? Setite se samo kako je gospođa v. d. Nataša Mićić obavljala dužnost i predsednika Skupštine i predsednika Republike, i setite se kakav je stav građana o tome bio.
Prema tome, nemojte se kriti iza evropskih konvencija, nemojte se kriti iza tog puta u Evropu. U Evropu se naravno ne dolazi tim putem i što nas vi duže u Evropu vodite, mi smo od te Evrope sve dalje, nego vam savetujem da se ugledate malo na SRS.
Kada budete imali kadrove kakve imamo mi, onda će i afirmacija žena u politici, u bavljenju politikom,. biti na mnogo višem nivou, a tada vam, dame i gospodo, neće ni trebati ove i ovakve odredbe. Dakle, pustite žene da se, kao u SRS, dokazuju svojim radom i kvalitetima, a nemojte ih nipodaštavati na taj način što ćete osiguravati njihovo učešće u Vladi zakonom.

Po istom amandmanu narodni poslanik Ljiljana Nestorović, gospodin Milajić, gospođa Leila Ruždić-Trifunović. Može obrnuto, prvo Leila Ruždić-Trifunović, pa gospodin Milajić, pa Ljiljana Nestorović.

Ovde kada god govorimo o potrebi da se više žena uključi u parlamenti život u Srbiji, ovoga puta govorimo o potrebi da ih ima više u izvršnoj vlasti, dolazi do ekstremne zamene teza, te sam kao narodni poslanik koji pre svega u svom političkom delovanju i te kako jeste senzibilisan na ovu temu osetila potrebu da se javim i kažem nešto.
Dakle, društvo u kome ima 56% žena u biračkom telu, odnosno 56% stanovništva čine žene, ako se taj procenat u parlamentu odražava sa nešto ispod 10%, u Vladi imamo jednu ministarku, ne može da bude mudro društvo, niti to može da bude mudar parlament, niti može da bude mudra Vlada. Zato što ona ne odražava specifične potrebe i način razmišljanja, jer ima 56% stanovnika ove zemlje. Tu nije pitanje borbe da li su žene i muškarci, tu je pitanje da se što više žena uključi u parlamentarni život, u izvršnu vlast da bi ovo društvo bilo kvalitetno. Moram da kažem da danas u ministarstvima, u većini ministarstava tamo gde se najviše radi nalaze se žene i radnu snagu čine žene. One rade vrlo često i prekovremeno, rade naporno.
Problem nastaje onda kada žena treba da se nađe na poziciji gde se donosi strategija, gde se ustanovljavaju koncepti kako će ovo društvo da se razvija, gde realna moć leži, recimo, kada se određuje kako će novac iz budžeta da ide. Tu nikada nema mesta za žene.Moram da kažem da u parlamentu mora da postoji kritičan broj žena koje su zastupljene da bi ovde bio prikazan princip koji je ženski princip, da ne bismo stalno imali situaciju gde žene prihvataju muški princip. Mi nismo jednaki po rođenju, to niko ne tvrdi, ali moramo imati jednaka prava da svoje talente i ambicije izrazimo na ravnopravan način i u tome jeste suština.
Molim da se prosto prestane sa takvom zamenom teza i da se govori kako žene imaju pravo da učestvuju u politici, kao neko im brani, pa ako postoji dvomilenijumska diskriminacija žena, a dva milenijuma skoro nisu imale pravo ni da nasleđuju, čak ni u tako razvijenim zemljama kao što je Velika Britanija, nisu imale pravo glasa, onda ta civilizacijska nepravda ne može da se nadomesti na taj način što ćete da kažete, evo, ko vam brani.
Žene moraju da se ohrabre da uđu u politiku, da preuzmu odgovornost za razvoj ovog društva i tek onda će ovo društvo biti kvalitetnije. Zbog toga će Socijaldemokratska partija, kao i uvek kada je reč o ovakvim temama, da podrži ovaj amandman gospođe Čomić.

Reč ima narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović. Istine radi, moramo da kažemo da u Srbiji ključnu kontrolu nad budžetom, hvala bogu, obavlja dama, to je gospođica Džinić.

Samo moram reći da sam iznenađena da Vlada nije već unapred prihvatila ovaj amandman i da on nije postao sastavni deo zakona.
Prosto sam od ministra koji zastupa zakon očekivala takav postupak, iz prostog razloga što je imao senzibiliteta i sluha da na početku svog mandata učini neke stvari koje su išle u prilog ravnopravnosti polova. Iskreno mislim da je propust što ovaj mali procenat od 30% manje zastupljenog pola nije prihvaćen već onda kada je amandman uložen.
Prosto sam imala potrebu i da kažem repliku na ono što je kolega iz Radikalne stranke rekao, stranke koja ima manje od 5% žena u parlamentu. Nabrojao je ovde sedam kojih ima u kompletnoj stranci i to je dokaz da mi nemamo kvalitetnih žena, pa zato ne treba ovakav amandman da se usvoji. Nažalost, u svim našim strankama, u kojima ima preko 40% upisanih članica stranaka, mi imamo isto toliko kvalitetnih članica, u najmanju ruku koliko imamo i kvalitetnih članova.
Mi samo tražimo da se izvrši posebna mera koja će da bude jednog dana nama u nekom zakonu, koji će ubrzo biti u proceduri i koja nam nalaže da društvo koje ne vodi računa o paritetu, mada ga kao prvi korak ne tražimo, ne može biti demokratsko društvo. Društvo koje se odrekne velikog dela svog stanovništva, svog biračkog tela, većeg od 50%, to društvo ne može biti demokratsko društvo. Znači, ni organi ne mogu donositi demokratske odluke ako su jednoobrazni i ako ovakvu meru ne poštuju.
Moram još jedanput da naglasim da očekujem da će ministar da prihvati ovaj amandman, jer je po mojim saznanjima pokazao senzibilitet još na početku mandata.

Replika, narodni poslanik Nemanja Šarović, jer se na njega odnosila primedba prethodnog govornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako je pričati, ali ono što prvo želim da kažem da svakako to što u ovoj vladi ima samo jedna žena možda nije neka naročita sreća, ali moram reći i to da bi, s obzirom da znamo ko je i kako radi ta vlada, bila mnogo bolja da nije nijedna.
Može se reći za ovu prethodnu vladu da se za gospođe poput Marije Rašete-Vukosavljević, za čije se ime vezuje bezbroj afera, ne može reći da su učinile mnogo da afirmišu učešće žena u politici. Mi srpski radikali, naravno, nemamo ništa protiv toga, niti da učestvuju gospođice ili gospođe u vladi i u sudstvu, i poznato je nekima da su u sudstvu u Srbiji danas uglavnom kao sudije u prvom stepenu negde 80% žene.
U Prvom opštinskom sudu, gde sam radio, ta brojka je čak i veća, i nalazi se otprilike 90% žena, i one su sudije. Mi nikada nismo tražili da 30% sudija obavezno budu muškarci, jer bi na taj način nipodaštavali te žene koje su se valjda svojim kvalitetom izborile da budu izabrane, a mislim da bi na taj način unizili i muškarce koji su možda konkurisali, ali nisu bili izabrani.
To što kažete da mi imamo sedam žena u stranci, to zaista ne može da stoji, ima ih i u parlamentu, ima ih izuzetno mnogo i u lokalnim samoupravama. U Kikindi od 16 odbornika SRS osam su žene, dakle, 50%, a ne 30%. U Skupštini opštine Stari grad, gde sam i sam odbornik, predsednik sam tog opštinskog odbora, od devet odbornika SRS čak pet su žene. U mom opštinskom odboru, pet predsednika mesnih odbora, svih pet su gospođe, dva potpredsednika, obe su žene.
Prema tome, nemojte vi govoriti nama koliko mi žena imamo, kakvo one učešće imaju i koliko kvalitetno rade. Gledajte sebe, a za to što je ovoliko malo žena u parlamentu najviše su zaslužni oni koji se upravo tobože i najviše zalažu za njihova prava, jer su oni najviše uradili da broj žena bude ovaj.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.