Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ne može da se prihvati iz još jednog razloga, a to je što u stavu 1. predviđa jednog ili više potpredsednika. Članom 91. Ustava Republike Srbije jasno je predviđeno da vladu čine predsednik vlade, potpredsednici i ministri.
U Predlogu samog zakona stoji jedan ili više potpredsednika, i ovim amandmanom je predviđen jedan ili tri potpredsednika, ali ne može da bude jedan, zato što je Ustav tu nedvosmislen i kaže - potpredsednici, znači, u množini.
Mogu da budu dva ili više potpredsednika vlade, ali jedan nikako ne može, jer ne može da bude - jedan potpredsednici.
Da se mislilo na potpredsednike uopšte, a ne u množini, onda bi pisalo da Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika Vlade i jedan ili više ministara. Zašto bi moralo da bude više ministara? Mogao bi jedan ministar da bude, jedan predsednik Vlade, jedan potpredsednik Vlade i da čine komplet celu Vladu. Nema potrebe za više ministara.
Mislim da je taj stav, kako u Predlogu zakona, tako i u ovom amandmanu, naprosto neodrživ, a i razlikovanje na resorne ministre i ministre bez portfelja je neprimereno, pravno-tehnički neodrživo u tekstu zakona. Ministri imaju svoj resor ili ga nemaju. Mogu da budu resorni ministri ili ministri bez resora, ministri sa portfeljom ili bez portfelja, ali ne može kombinacija jednog i drugog.
U celom zakonu je napravljen ogroman propust, a vezan je za ovaj član i trebalo bi da stoji u stavu 1. ovog člana zakona to da svi članovi Vlade moraju da budu državljani Srbije. Apsolutno nema ni pomena o tome ko može da bude član Vlade. Ovako predloženim zakonom apsolutno je moguće da vam stranac bude ministar ili predsednik Vlade. Apsolutno nema ograničenja u pogledu državljanstva.
Čak i u ovom sledećem zakonu, o kome će se raspravljati povodom amandmana, nije nigde pomenuto ko može da bude javni službenik. Verovatno će to biti uređeno posebnim zakonom, ko može da bude državni službenik, pa će se verovatno i kriterijumi za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima utvrditi. S obzirom da je ovo poseban zakon koji se odnosi samo na Vladu mislimo da bi morala da stoji odredba o tome da državljani Srbije mogu da budu članovi Vlade.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

 Dame i gospodo, ovaj amandman i razlozi za njegovo odbijanje  su ilustracija za nepoznavanje kako treba da funkcioniše Skupština kao institucija.
Dakle, radi se o amandmanu na član 11. naslova - Nespojivost i sukob interesa. Čitam član kako je predložen u Predlogu zakona. On glasi: "Izuzev funkcije narodnog poslanika, članovi Vlade ne mogu biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, institucijama Srbije i Crne Gore, organu autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda, vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva sa dužnosti člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa".
To je napisano tako da ne verujem da bilo ko od vas može da ponovi, a da mnogo nas i ne razume šta je pisano. Amandman je jezičke prirode i zato ilustracija bahatosti i tvrdoglavosti.
U amandmanu stoji: "Član Vlade može biti narodni poslanik. Za člana Vlade ne može biti birano lice koje obavlja drugu javnu funkciju u državnom organu, institucijama Srbije i Crne Gore, organu autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda.
Član Vlade ne može obavljati delatnost koja je po zakonu nespojiva sa dužnostima članova Vlade, niti sme biti učesnik sukoba interesa. Kandidat za člana Vlade mora otkloniti svaku smetnju ili sukob interesa najkasnije na dan izbora Vlade".
Dakle, amandmanom se nismo mešali ni u šta, osim u preciznu jezičku formulaciju. To je sada već poslednji obrt tvrdoglavosti. Možete da kažete - dometnuli ste rok. I jesmo. Četvrti stav glasi: "Kandidat za člana Vlade mora otkloniti svaku smetnju ili sukob interesa najkasnije na dan izbora Vlade". Zašto bi bilo koja vlada to odbila? Zašto, ako se odredbom o otklanjanju sukoba interesa sa krajnjim rokom otklanjaju te smetnje. Smatramo da je neophodna jer je pretpostavka za članove Vlade.
Postojeći predsednik Vlade i svaki budući predlagaće ljude koji se i inače bave nekim poslom od javnog interesa. U Vladu ulaze i izlaze ljudi koji su u raznim sektorskim delovima javnih poslova ili poslovima od opšteg značaja generalno i zašto onda ne prihvatiti stav da, ako se već bavio javnim poslom, otkloni svaku smetnju najkasnije do dana izbora Vlade. U skladu je sa Zakonom o sukobu interesa i potpuno čvrsto daje odredbu da se postaje član Vlade potpuno u skladu sa zakonom.
Na Odboru na kojem je bilo rasprave nije bilo razumnog obrazloženja zašto se ovaj amandman odbija, ali činjenica da hoćete da odbijete amandman samo radi odbijanja amandmana je slika atmosfere. To je pravo većine, ali to nikada nije dobro po većinu. To je kratak užitak od sadašnjih dva minuta glasanja i dugačko žaljenje za sledećih dve, pet i 20 godina, nakon pogrešnih odluka čije zadovoljstvo traje samo dva minuta.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, samo sa jednom rečenicom koju je izrekla gospođa Čomić da polemišem pred svima vama. Po mom shvatanju parlamenta i Vlade nespojivo je da narodni poslanik može biti ministar, iako u ovom trenutku nema ograničenja niti novi zakon to ograničenje predviđa. Te dve grane vlasti su potpuno odvojene. Moj politički ideal jeste da postoji jasno razgraničenje između te dve grane vlasti. Narodni poslanik može formalno doći u situaciju da se izjašnjava i samo jednim glasom, ako je kandidat za ministra, da uspostavi kabinet, da svojim glasom održava kabinet i da ima pravo da se o svom pravu izjašnjava dva puta.
Naravno, pitanje koncepta. Svako ima pravo da predlaže ono što misli. Ovo je jedna pragmatična forma iz razloga koje razumem, ali ako hoćemo da poboljšamo parlamentarizam, duh parlamentarizma da izvedemo na samu čistinu, kada bismo to želeli iskreno, kada ne bismo imali ova funkcionalna i stranačka ograničenja, onda bismo mirne duše mogli da kažemo da narodni poslanik ne može biti ministar i da to jeste pitanje sukoba nadležnosti.
Izvinjavam se, polemišem sa nečim što je već rešeno, Zakon o sukobu nadležnosti je usvojen i on ovo ne osporava. Iznosim svoj stav u vezi sa tim. Postoji čitav niz pitanja. Ministarstvo podnosi nadležnom skupštinskom odboru izveštaj o radu jednom godišnje. Vlada bi trebalo da jednom godišnje podnosi parlamentu izveštaj o radu. Ministar koji je narodni poslanik ima višestruko uvećana prava u odnosu na ono što bi bilo normalno.
Ne izjašnjavam se ni za, ni protiv amandmana, samo sam prosto mislio da je ovo mesto gde to treba da se kaže. Kada bih sam odlučivao nikada se ne bih izjasnio da narodni poslanik može biti ministar zbog toga što Narodna skupština bira Vladu i zbog toga što Narodna skupština preuzima odgovornost za kvalitet obavljanja izvršne vlasti te Vlade, i zbog toga što narodni poslanik koji je ministar često može da ima spekulacije koje nisu najbolje po građane, već koje se tiču njegove pozicije u Vladi, odnosno u samom ministarstvu.

Hvala, gospodine Baraliću.
Molim da se spreči trgovina slikama u zadnjim redovima.
Reč ima narodni poslanik Dušan Proroković, povodom istog amandmana. Izvolite.

Nijedna parlamenta stranka nije rekla ništa protiv striktne podele na izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast. Ali, ovaj član zakona stoji zbog člana 91. Ustava Republike Srbije, u kome se govori da predsednik, potpredsednik Vlade ili ministri mogu biti izabrani iz reda narodnih poslanika i, ukoliko se to desi, zadržavaju mandat narodnog poslanika.
Dakle, ovo je ustavna kategorija. Onog trenutka kada budemo imali konsenzus o promeni Ustava Republike Srbije verovatno ćemo menjati i ovaj član zakona. Postoje parlamentarne demokratije gde poslanici nikako ne mogu biti ujedno i ministri, a postoji i kolevka demokratije - Velika Britanija, gde ministar mora da bude poslanik, odnosno ministar se bira iz reda narodnih poslanika zbog njihovog pravila da ministar mora biti neko koga su građani direktno podržali. Ali, o ovome kada promenimo Ustav.
Što se Demokratske stranke Srbije tiče, možemo razgovarati i o jednom i drugom. Mnogo bitnije je da ove tri grane vlasti, što je moguće više, učinimo nezavisnim jednu od druge.

Hvala poslaniku Prorokoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima poslanik Nemanja Šarović o istom amandmanu. Izvolite.

Gospodine Markoviću, vi malo pokušavate da iskoristite ovu buku u sali, pa da pređete malo brže nego što bi trebalo sa amandmana na amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da nije dobro da isto lice vrši dve ovako odgovorne funkcije, kao što je funkcija narodnog poslanika i člana Vlade. Ono što je sigurno jeste da to, u bilo kojoj velikoj stranci koja raspolaže obiljem kadrova, a kakva je na političkoj sceni Srbije samo Srpska radikalna stranka, ne može da dođe u obzir. Takva situacija moguća je, pre svega, u ovim kombi strankama, koje ukupno imaju po tri-četiri člana, a i toliko mesta u parlamentu i Vladi.
Pa se onda dešava ovakva situacija kakvu imamo, da je ovaj nesrećni ministar za rad istovremeno i narodni poslanik. Ne može nas niko da ubedi da on dobro obavlja bilo koju od te dve funkcije. Da li može bilo ko da izađe za ovu govornicu i da kaže: Slobodan Lalović je dobro obavljao funkciju narodnog poslanika. Naravno da ne može. Da li može bilo ko da izađe i da kaže: Slobodan Lalović je dobro obavljao funkciju ministra. Naravno da nije.
Samim tim što dalje u zakonu vi predviđate da ministar, pored te funkcije, može imati drugu, s jedne strane, a sa druge strane obilje nekih pomoćnika, specijalnih savetnika, zamenika i ne znam čega sve ne predviđate za ministra. Ukoliko je to odgovorna funkcija, izuzetno teška, kakva bi trebalo da bude, kako onda možete predvideti kakav bi to uopšte čovek trebalo da bude, sa kakvim intelektualnim i fizičkim, pre svega, sposobnostima, da bi mogao istovremeno da obavlja ovakve dve funkcije. Mislim da ga nema. Ali, nije to toliko sporno.
Veoma je zanimljiv ovaj naslov iznad ovog člana, gde kaže: "Nespojivost i sukob interesa". Kakva nespojivost. Tu je trebalo da stoji, eventualno, što se može naslutiti kasnije iz člana 11. koji sledi, da se radi o nespojivosti funkcija. Ali, to nigde nije rečeno.
To nije uneo onaj ko je pisao ovaj zakon, a ministar i dalje neće da nam otkrije ko je to, mogao bi gospodin Balinovac, ukoliko je on kriv za ovaj zakon, da klimne glavom, evo - klima da nije, tako da smo došli do jedne zanimljive situacije, da gospodin ministar nije pisao zakon, gospodin Balinovac ga nije pisao. Možda bi trebalo premijer Koštunica da dođe pa da odgovori ko je ovaj zakon pisao.
Sledeća stvar, u ovom članu kaže se - izuzev funkcije narodnog poslanika, članovi Vlade, pa onda nabrajaju - ne mogu vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva "sa dužnosti" člana Vlade. Ovo je još jedan izraz koji se svakako ovako ne koristi u srpskom jeziku. Svako bi od nas ovde rekao da se ne može vršiti delatnost koja je nespojiva sa "dužnošću" člana Vlade. Prema tome, jasno je da je ovaj zakon pisao neko ko ne poznaje dobro ni srpski jezik, ni srpski gramatiku, ali bi osnovni red bio da, kada neki zakon dolazi u skupštinsku proceduru, prethodno, bar stručne službe u ministarstvima, verujem da su za to sposobne, obrade tekst zakona, da ga prilagode srpskom jeziku i duhu zakona inače u Srbiji, pa da tek onda ovo dolazi do skupštinske rasprave. Hvala.

Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.