Izvolite. Reč ima Dušan Proroković, zamenik šefa poslaničkog kluba DSS.

Poštovani narodni poslanici, nažalost, danas smo svedoci menjanja ranije utvrđenih odredbi Ustavne  povelje koji se tiču načina izbora poslanika u parlament državne zajednice Srbija i Crna Gora i rokova za raspisivanje izbora. Kažem, nažalost, jer nije postojala politička volja u jednoj državi članici da se sve odredbe Ustavne povelje ispoštuju.
Što se rokova tiče, nisam primetio da je bilo koja stranka u Srbiji i polovina stranaka u Crnoj Gori istupala u prethodnom periodu sa željom da se rokovi za raspisivanje izbora pomere, jer osnovna politička premisa jeste da je uvek bolje imati direktno izabrane poslanike, neposredno izabrane poslanike, nego indirektno, odnosno posredno izabrane poslanike preko takozvanog delegatskog sistema.
Ponavljam, nažalost, nije postojala politička volja u delu političke elite jedne države članice, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Mi smo bili prinuđeni da težimo ka kompromisnom rešenju, jer šta bi se desilo da ne postoji ta težnja i ta želja Beograda da idemo ka kompromisu. Plašim se da bi se kriza dodatno produbila, da bismo imali novo zahlađenje odnosa na relaciji Beograd-Podgorica; da bi se granica između Srbije i Crne Gore pretvorila u međunarodnu, a ne međurepubličku granicu; da bismo imali još veće probleme sa prometom roba, ljudi i usluga i da bi se jedni od drugih dodatno udaljili, a to nam nije u interesu.
Nije nam ni u nacionalnom interesu, jer se radi o dva bliska naroda koje vezuju: zajednički jezik, kultura, zajednička istorija i tradicija. Nije nam ni u strateškom interesu, jer i Srbija i Crna Gora imaju i privredne, i saobraćajne, i ekonomske i svake druge vrste relacija koje nam samo međusobno mogu pomoći u razvoju ovih sistema.
Naravno, kompromis iziskuje strpljenje. Pred nama je period u kojem ćemo morati to strpljenje, i sav demokratski kapacitet koji Beograd ima, da pokažemo u punom svetlu, kako bi se država sačuvala, kako se ne bi rasturala.
Pre konstituisanja Srbije i Crne Gore, podsetio bih, imali smo dvostruki valutni sistem. U Crnoj Gori je, najpre, zvanično važila nemačka marka, pa potom evro, a u Srbiji sve vreme jugoslovenski, pa potom srpski dinar. Imali smo jednu jaku inicijativu za formiranje crnogorske pravoslavne crkve. Imali smo jaku inicijativu za priznavanje tzv. crnogorskog jezika, sa nekim novim slovima. Imali smo deo crnogorskih političkih stranaka koje su potpuno bojkotovale savezne institucije.
Danas je stanje bolje. Možda će neko reći da je malo bolje, neznatno bolje, ali ipak je bolje. Određene separatističke tendencije u Crnoj Gori su zaustavljene. Svi crnogorski politički subjekti učestvuju u radu institucija. Opet će neko reći da delom i opstruiraju i blokiraju rad tih institucija, ali do pre nekoliko godina ih nismo ni imali u tim institucijama, a danas ih i u Saveznom parlamentu i u Savetu ministara imamo.
Dakle, ostvaren je jedan osnovni preduslov, načinjen je prvi korak kako bismo išli ka daljem integrisanju Srbije i Crne Gore. Ono što je takođe bitno jeste učešće Brisela u ovom sporazumu.
Pitanje referenduma, koji se gromoglasno najavljuje od separatista u Podgorici, relativizovano je izmenom Ustavne povelje. Jasno je rečeno da se moraju poštovati osnovni standardi i osnovni principi Evropske unije i prilikom raspisivanja referenduma, i prilikom njegovog sprovođenja, ali i prilikom tumačenja rezultata referenduma.
Nekoliko evropskih zvaničnika je reklo do sada, od potpisivanja ovih izmena i dopuna Ustavne povelje do danas, da nije dovoljna većina i da se glasa 51:49 ili 53:47 da bi se jedna republika članica otcepila, odnosno da bi proglasila svoju nezavisnost.
Šta će se desiti sutra? Možda se sutra okolnosti promene, možda dva ili tri posto u biračkom telu počne da razmišlja drugačije, pa nećemo svake četiri godine da se razdvajamo i ponovo spajamo.
Takođe, strpljenje nam je potrebno i zbog svih ljudi koji su poreklom iz Crne Gore ili ostvaruju svoje radno pravo, pravo na penziju, pravo na školovanje, pravo na zdravstvene usluge u jednoj ili drugoj republici. Proces razdvajanja, proces separacije jeste težak, čak i tamo gde je bio miran, kao u slučaju Češke i Slovačke. Do dan danas ti problemi nisu rešeni.
Valjda nam je svima u interesu da nemamo novih 100 hiljada ili 200 hiljada problema u ovom pogledu. Valjda nam nije u interesu da naši građani ili građani Republike Crne Gore pokušavaju ta svoja prava da ostvare u višegodišnjim parnicama pred sudovima. Zašto ljude terati na to, kada očuvanjem zajedničke države možemo da izbegnemo sve takve neželjene situacije.
Na kraju, želeo bih da kažem, mada su se čuli i drugačiji govori, da dajem potpuno za pravo onim poslaničkim klubovima koji su rekli da neće glasati za ove promene, da to učine, ali da i dalje jesu za očuvanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer to je dokaz da imamo, praktično, stoprocentnu podršku u ovom trenutku u Skupštini Srbije, da se državna zajednica Srbija i Crna Gora sačuva.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Bez namere da izazivam polemiku, ali smatram da je povređen član 100, zato što ovde treba precizno da se izražavamo.
Slušajući vašu diskusiju, mogao sam da steknem utisak kako su institucije počele da funkcionišu kad je Ustavna povelja usvojena. Rekli ste da do tada nismo u institucijama imali predstavnike Crne Gore. Nije tačno.
(Dušan Proroković, sa mesta: Dela.)
Nemate ni sad deo crnogorskih političara u institucijama. To je sistem vlasti i opozicije. Sada bi i oni u Crnoj Gori mogli da kažu: mi smo imali do sada DOS u zajedničkoj državi, imali smo radikale, sada su radikali u opoziciji u saveznoj državi, a DOS je tamo na vlasti.
Nikada nikome ne mogu da dozvolim, jer to je bio osnov naših sukobljavanja u vreme SRJ, ako jedna politička stranka nije u saveznoj vladi i ako vam je po volji, vi onda kažete da ne funkcioniše savezna vlada. Nije tačno. Stvarale su se koalicije i tada. Tada je SNP pravio većinsku koaliciju u Veću građana i imali smo 21 glas u Veću republika. Vi ste podržavali DPS, govorili kako je pogažen Ustav SRJ.
Pričam o DOS-u, vi ste pripadali DOS-u. Možda vaša stranka nije, ali DOS je tada insistirao na tome da je povređena Crna Gora, da se gazi Ustav SRJ zato što vlast Crne Gore ne učestvuje u vlasti u SRJ. To nije osnov za komentar da li je povređen Ustav ili nije.
Znači, funkcionisala je savezna država i u vreme dok vi niste bili na vlasti. Kad ste pobedili, posle petooktobarske revolucije, na vlasti je prvo ostao sa vama onaj deo Crne Gore koji je bio i sa nama, a onda su došli i izbori na kojima se potpuno umešala DPS u vlast u saveznoj državi i tada je počeo sukob. Tada je došlo do Ustavne povelje.
Znači, nikada vam neću zameriti ako pronađete partnere u Crnoj Gori da stvorite većinu, ali ne možete sa celom Crnom Gorom da imate većinu. Neko će tamo ostati u opoziciji.
Mi smo imali jedan paradoks, da je onaj ko je na vlasti u Crnoj Gori bio u opoziciji u saveznoj državi. Pa šta, nije stvorio većinu. Zbog toga treba ovde jasno reći: Ustavna povelja nije napisana da bi se uključili predstavnici Crne Gore u funkcionisanje. Bili su uključeni oni koji su hteli. Ustavna povelja je bila prelaz ka razbijanju države i nažalost ovim amandmanima me u to ubeđujete. Da nije prelaz ka razbijanju države, do sada biste je potpuno poštovali i funkcionisala bi država.
Zašto nisam za ovaj predlog zakona o sprovođenju amandmana, kojim kažete da će istovremeno biti održani izbori na republičkom i na saveznom nivou? Ako čekate republičke izbore, onda uopšte ne morate direktne savezne, jer će ti republički dati pravu sliku u Srbiji i ovde formirane poslaničke grupe će poslati pravi broj poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Nama su neposredni izbori potrebni onda kad nema neposrednih za Skupštinu Srbije, a vi istog dana održavate iste izbore. To je besmisleno. Ti izbori su potrebni kad je prošlo godinu dana mandata Republičke skupštine, dve godine, tri godine, kad znate da se promenilo raspoloženje biračkog tela. A, da održite u isti dan i savezne i republičke, to potpuno gubi smisao, jer onaj ko bude imao 70 poslanika, isti taj procenat imaće i na izborima za Skupštinu Srbije i Crne Gore.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić, po Poslovniku.

Ono što najpre želim da kažem, to je da imamo nesreću što postoji pravno-politički akt koji se zove Ustavna povelja, takav kakav jeste, jer u uporednom pravu zaista nemamo mnogo primera da bismo mogli da ga uporedimo sa drugim pravnim aktima.         Imamo situaciju gde svaka vrsta analize može da nas dovede do toga da u prvi mah zaključimo da je napravljen tako da ne bi funkcionisao. Činjenica je da mnogo toga ne funkcioniše.
Međutim, svi oni koji žele da zajednička država opstane, mislim da treba da podrže izmenu i dopunu Ustavne povelje, iz razloga što ona daje šansu da se u dogledno vreme, ono što nije funkcionisalo, na neki način, prevaziđe i da damo šansu da ta država profunkcioniše.
Oni koji žele da ova zajednica ne funkcioniše i da ova zajednica što pre okonča svoj život, neće podržati ove izmene i dopune i daće šansu onima u Crnoj Gori, koji stalno traže razloge da ova zajednica prestane da postoji.
Zato bih zamolio sve poslanike da podrže ovu izmenu i dopunu, upravo iz razloga da ne damo podršku onima u Crnoj Gori, koji žele da ova država što pre dođe u situaciju, mislim na Srbiju i Crnu Goru, da zbog nefunkcionisanja nestane kao međunarodno-pravni subjekt.
Prema tome, mislim da je dalja rasprava izlišna. Pozivam sve poslanike da damo podršku ovim izmenama i dopunama, kako ne bismo bili razlog da se u Crnoj Gori pozivaju na nas; da jednostavno oni učine isto, odnosno, ne učine korak izmena i dopuna ovog zakona, odnosno Ustavne povelje, i na taj način se dovede u pitanje egzistencija Srbije i Crne Gore. Mi ćemo je podržavati dok, ne samo Ustavna povelja, ne samo zakon, nego i najmanji propis, bude činio da zajednička država opstane, jer mislimo da je interes svih građana Srbije i Crne Gore da zajednička država opstane.
Ono što želim da kažem, vezano za naš region, jeste činjenica da i Srbi, Bošnjaci i Crnogorci iz našeg regiona, podržavaju opstanak ove zajednice, i u tom smislu želim da prenesem ovu poruku. Hvala.

Zahvaljujem na diskusiji. Molim vas da prijavite koji član Poslovnika reklamirate. Na ovaj način unosimo zabunu ako se javljamo, izlazimo za govornicu i diskutujemo, umesto da govorimo o Poslovniku ili pravu na repliku, kako već ko želi.
Za reč se javio, po Poslovniku, gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč po istom članu Poslovnika po kojem i gospodin Omeragić. Računam da, pošto ste dozvolili članu svoje poslaničke grupe da govori po tom članu, meni nećete praviti nikakve smetnje.
Dakle, povodom onoga o čemu mi danas razgovaramo, gospodin Omeragić je rekao jednu stvar, na koju bi mogli da se ugledaju predstavnici njegove političke stranke i da prihvate tu politiku. U ovoj zemlji postoji deo onih – neki za novac, neki za glisere, neki iz razloga što su uvek želeli da ovoj zemlji bude lošije ili stanje neuporedivo gore od onoga kako jeste – koji su zato podržavali separatističku politiku Mila Đukanovića ili bilo koga drugog ko bi takvu politiku sprovodio.
Kada je neko danas spominjao Broza, mogli ste da vidite na jednoj od naših televizija koliko je duboko ukorenjeno, i kako i na koji način se vrši rasrbljavanje i uništavanje ideje zajedničke države u Crnoj Gori. Ti, koji su tobože najveći naslednici, zastupnici Brozovih ideja, samo govore o "mojoj" suverenoj Crnoj Gori, "separatnoj", kako je nazivaju, a to im je sada zabranjeno da govore, pošto izraz "separatizam" loše zvuči i kod građana Crne Gore i kod građana Srbije, pa su smislili, a ne umeju do kraja da izgovore, pa skrate i kažu: "independisti". To je od engleskog "independent", trebalo bi da znači "za nezavisnost", ili za – ne znam šta.
Danas se suočavamo sa sličnim pokretom koji je postojao još ranije u Crnoj Gori. Sekula Drljević i Savić Marković, kao nosioci ustaškog pokreta i ustaške ideje u Crnoj Gori, nešto su kasnije nastali, odnosno nešto kasnije su i rođeni ti pokreti, ali imali smo te pokrete. "Zelenaši" i "bjelaši" su se delili po tome ko je za tzv. "federalnu državu", kao što su bili "zelenaši", ali i jedni i drugi su bili za zajednicu sa Srbijom.
Danas imamo veliki problem da pojedine stranke, nije tu reč o gospodinu Bogdanoviću; pošto mnogo vremena provodim u Crnoj Gori, ne zato što sam odande, već zbog odluke predsedničkog kolegijuma i Tomislava Nikolića da tamo pomažem našoj stranci i ljudima kada učestvuju na lokalnim izborima, pa znam; nije stvar u Bogdanoviću, Boris Tadić je učestvovao u kampanji DPS-a. Predsednik ove zemlje je učestvovao u kampanji DPS-a sada u Budvi.
On se sa Svetom Marovićem šetkao po Miločeru, Svetom Stefanu, da ih svi vide, sve kamere ih slikale. Nisu ni o čemu razgovarali, zato što je tri dana ostalo do izbora u Budvi, da bi se reklo – eto, vidite, i zvanična Srbija, nismo mi separatisti, ovde je uz nas.
Kakav Nenad Bogdanović. Nenad Bogdanović je sitno neke gluposti pričao tamo na njihovom završnom skupu koji je održan u Budvi, ništa posebno. Jedina tema tog skupa je bila: nezavisna Crna Gora.
Vi kažete da je danas stanje u Crnoj Gori bolje. Stanje u Crnoj Gori ne da je lošije; oni imaju danas zakupljenih 500 bilborda sa reklamom internet sajta www.cgnezavisnost.com; oni su krenuli u žestoku kampanju za odvajanje od Srbije. Mi dole imamo danas, po zvaničnom popisu, 31,4% Srba, a ne 34%.
Ali, taj procenat bi išao na 50% da nije bilo Predraga Bulatovića, koji je rekao: nemojte da se izjašnjavate kao Srbi, izjašnjavajte se onako kako nam je još drug Tito rekao, kao Crnogorci. Ali, onih koji govore srpskim jezikom, koji su protiv nezavisnosti, osim onih koji će da kupuju, ima preko 66% ljudi. Sada će neko da ide dole, predsednik ove zemlje ide u Crnu Goru da bi pružao podršku.

Gospodine Vučiću, vreme. Četiri minuta i 16 sekundi, a po Poslovniku je tri minuta.

Nadam se da ćete da shvatite da ne želim da čujem tu primedbu, jer niste opominjali gospodina Omeragića, a niste ga ni pitali na koji način, po kom članu Poslovnika se javio. Bar sam objasnio da sam se javio po istom članu, kao i on.