Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Inače, gospodine Boško Ristiću, pročitajte Poslovnik. Možete do govornice da dođete tek kada vas predsedavajući pozove. Prema tome, molim vas da sedite u vašoj klupi i da se ponašate kao narodni poslanik u skladu sa Poslovnikom.
Gospodine Markoviću, vašu sam ruku video, polako, fino, lepo, samo sačekajte. Gospodine Markoviću, vi ste zloupotrebili sada pravo na javljanje za reč. Podigli ste Poslovnik i dao sam vam pravo da se javite po Poslovniku. Vi ste govorili o izborima na Kosovu, gde je predsednik Republike prekršio odluku Skupštine i pozvao Srbe na Kosovu, iako je Skupština zaključila drugačije. Vi ste kršili Poslovnik tako što ste govorili politički govor, a ne citirajući član Poslovnika koji je ovde prekršen. Zato vas molim da ubuduće, kada se pozovete na Poslovnik, i govorite o povredi Poslovnika.
Drugo, predsedavajući, shodno članu 97, ima pravo da odluči. U slučaju stava 1. i 2. ovog člana, gde se govori o replici, odluku donosi predsednik Narodne skupštine. Doneo sam odluku, i kada je reč o zahtevu gospodina Žarka Obradovića da se javi za repliku po vašoj diskusiji, i kada je reč o narodnom poslaniku Bošku Ristiću da se javi za repliku, da nema osnova za to, nego smo prešli na diskusiju. Pošto se gospodin Boško Ristić javio po Poslovniku, za to ima pravo i dobiće pravo po Poslovniku. Izvolite, gospodine Ristiću.

Ovog puta, dame i gospodo poslanici, ne mogu da se obratim poštovanom predsedavajućem zato što nikako ne mogu da poštujem ovo njegovo uzurpatorsko ponašanje u upravljanju Skupštinom, izborom miljenika za davanje reči...

Ja sam blagi lek u odnosu na Natašu Mićić. Držao sam po 20 minuta ruku, javljao se za reč, a ona me nije primećivala jer sam nizak. Prema tome, poznat sam kao najtolerantniji potpredsednik ovde, ali moram da poštujem Poslovnik. Vi ste naučili na privilegiju kod gospođice Nataše Mićić, a ta privilegija ovde ne postoji, samo poštovanje Poslovnika. Zato se vratite na Poslovnik, a ne tražim da me poštujete, već samo da se međusobno uvažavamo.
Izvolite, gospodine Ristiću. Evo, vratiću vam vreme.

Gospodine predsedavajući, ukoliko želite da komuniciramo na takav način, da pijemo kafu, pa možemo da proćaskamo na način kako ste zapodenuli ovaj razgovor meni iza leđa, što je neprimereno i što je očigledna povreda Poslovnika, što je neprimereno predsedavajućem u parlamentu Srbije.
Želim da ukažem na povredu Poslovnika iz člana 100. jer ste zajedno saučestvovali i združenom snagom sa ostalim poslanicima učestvovali u pokušaju da sprečite predstavnike Demokratske stranke da iznesu svoje legitimne stavove u ovom parlamentu. Dopustili ste niz uvreda prema Demokratskoj stranci i njenom predsedniku, i prema predsedniku države, niste reagovali, a bili ste dužni po Poslovniku da čuvate integritet Skupštine i lica koja nisu trenutno u parlamentu, nemaju mogućnosti da sa ove govornice demantuju laži koje su se sa ove govornice čule.
Zato očekujem da ćete se prizvati Poslovniku i da ćete ubuduće poštovati Poslovnik prema svim poslanicima na podjednak način. Demokratska stranka vodi doslednu politiku. Demokratska stranka vodi reformsku politiku. Demokratska stranka se zalaže za načela demokratičnosti u svim sferama života, pa i u ovom parlamentu.
Za ovom govornicom se čulo šta će Srbija uraditi da spreči referendum u Crnoj Gori, gde bi se građani Crne Gore izjašnjavali o svom statusu. Ovde se kaže da predsednik Tadić i Demokratska stranka ništa nisu učinili da spreče separatističke težnje u Crnoj Gori. Molim vas da tu retoriku iz devedesetih godina prošlog veka stavite van snage, van ove govornice.
Dok su neki čuvali tadašnju Jugoslaviju, onu veliku i ovu SRJ, videlo se kakva je njena sudbina bila. Metodi nasilja, metodi majorizacije, metodi nespremnosti da se čuje glas svakog pojedinca u Srbiji, Crnoj Gori i u bivšoj Jugoslaviji, govori o tome da tu nema demokratičnosti, da tu nema demokratije. Nema nametanja konačnih rešenja.
Demokratija znači nenasilno rešavanje konflikata, rešavanje suživota i rešavanje interesa na način gde ljudi treba da štite svoje interese, ali i da štite interese manjine, ukoliko postoji većina koja misli drugačije. Zaštita manjina jeste načelo demokratičnosti.
Demokratska stranka se zalaže za amandmane na Ustavnu povelju, da bi se omogućio suživot i da bi se omogućila normalna demokratska rasprava u interesu građana Srbije i građana Crne Gore.

Gospodine Ristiću, isteklo vam je vreme po Poslovniku. Molim vas da završite. Inače, to što ste govorili, govorili ste repliku, a ne povredu Poslovnika.

Želim na kraju da tražim pravo na repliku po osnovu člana 100, pošto ste uskratili pravo da odgovorim onima koji su napadali Demokratsku stranku i njenog predsednika.

Zahvaljujem se, gospodine Ristiću. Gospodine Vučiću, gospodine Obradoviću, ne vidim razloga za repliku. Zbog čega?
Prvo, gospodin Obradović ovde nije uvredio ni Demokratsku stranku, niti je uvredio predsednika Republike Srbije. Moram da kažem da bih kao predsedavajući intervenisao da je gospodin Obradović lično uvredio predsednika Republike Srbije, ali iznošenje različitih političkih stavova i neslaganje sa stavovima predsednika Republike, valjda za to služi parlament. Nemoguće je da takve stvari prihvatamo kao uvredu. Prema tome, nije bilo uvrede. Molim vas da ne zloupotrebljavate Poslovnik, nego da se vratimo dnevnom redu.
Po Poslovniku prvo Žarko Obradović, pa onda po Poslovniku gospodin Marković.

Izašao sam da reklamiram povredu Poslovnika, i to člana 97, zato što je gospodin Ristić rekao da se služim lažima i izrekao još niz uobičajenih propagandnih parola, koje demokrate vole da promovišu, a suštinski rade potpuno drugo.
Jedna od rečenica je bila - demokratija je nenasilno rešavanje konflikata. Postaviću pitanje tim zagovornicima nenasilnog rešavanja konflikata, kako objašnjavaju tvrdnju vodeće pi-ar firme Nemačke, 18. marta 2004. godine, da je organizovala putovanja po Evropi za vreme agresije u maju 1999. godine, na kojima su govorili njihov prethodni predsednik gospodin Đinđić zajedno sa Milom Đukanovićem u prilog NATO agresiji. To je nenasilni metod rešavanja konflikata.
Drugo, pozvao sam gospodina Bogdanovića, i još jednom ga zovem neka izađe, neka nam ovde kaže šta je to govorio u Crnoj Gori. Ako kao pripadnik SPS mogu biti u zabuni, to je nešto što se može shvatiti, a možete misliti u kakvoj je zabuni tek akademik Tadić, kao član DS, koji kritikuje to ponašanje. Nemojte mi reći da odlazak na jedan predizborni skup, koji promoviše politiku nezavisne Crne Gore, nije podrška toj politici.
Postavio sam sasvim logična pitanja: da li Demokratska stranka priča nešto, a radi drugo? Zašto? Zato što poslanici, izabrani sa liste Demokratska stranka - Boris Tadić, idu i promovišu ideju o razbijanju Srbije i razdvajanju Crne Gore. Gospodin Bogdanović je jedan od njih, gospodin Svilanović je drugi, Nataša Mićić, Žarko Korać. To su ljudi koji učestvuju na ovakvim skupovima. To su ljudi koji promovišu ove ideje.
Nije ovde reč o demokratskom načinu rešavanja problema, nego završavanju poslova protiv Srbije i Crne Gore. Nijednom rečju, niti sam pomenuo, niti rekao da ima bilo ko nameru da spreči bilo koji referendum. Naprotiv, stalno sam upotrebljavao izraz da se ovim amandmanima kupuje vreme da bi se rešio problem. To što vi sebe prepoznajete u nekim rečenicama, ne mogu ništa, ali nijedna od izgovorenih reči nije bila uvredljiva. Naprotiv, zasnivala se na onome što su predstavnici Demokratske stranke tvrdili i što su mediji preneli. Izvolite, odgovorite da li je to tačno ili ne. Hvala.

Po Poslovniku, reč ima gospodin Marković. Izvolite.

Meni je žao ako je gospodin Ristić rekao za vas da lažete, ali onda nije trebalo da govorite ovo što ste sada govorili, jer je gospodin Ristić bio potpuno u pravu, jer nema potrebe da izlazi i da to ponavlja.
Što se tiče novinskih napisa, gospodine Obradoviću, jednom smo imali polemiku o novinskim napisima, odnosilo se na vaše partijske kolege, i tada smo zajednički zaključili da novinski napisi i nisu baš neki merodovan način da ovde vodimo diskusiju. U novinama može da se piše sve i svašta, i vi dobro znate da sve što ste ovde pričali vezano za pokojnog premijera Srbije jeste gruba neistina, kao u vreme kada ste bili na vlasti, ne znam šta ste sve pričali, kao i za vile na Ženevskom jezeru.
Što se tiče vas, gospodine predsedavajući, vi ste na jedan nekorektan način ponovo obmanuli javnost i ovu Narodnu skupštinu. Vi i ja smo u jednoj TV emisiji raspravljali o tome šta je ova Narodna skupština utvrdila povodom Kosova i Metohije i koliko to veze ima sa pozivom Srbima da izađu na izbore. Gospodin Tadić, predsednik Republike Srbije, ni na jedan način nije prekršio ni jednu jedinu odluku ove Narodne skupštine. To mora da bude jasno.
Vi ne možete opravdati vašu pogrešnu političku procenu po pitanju izlaska na izbore Srba na Kosovu i Metohiji time što ćete sada vređati predsednika svoje države. Vi ste tada pogrešili i priznajte grešku. Loša je procena bila, neizlazak Srba na Kosovu i Metohiji je naneo štetu Srbima na Kosovu i Metohiji i položaju Republike Srbije u međunarodnim odnosima, i razmerom po pitanju sudbine KIM.
Nemojte da pokušavate svoju lošu političku procenu da sakrivate time što ćete vređati predsednika svih nas, predsednika Republike Srbije, gospodina Borisa Tadića.