Samo o temi i pričam i potvrđujem sve navode koje smo jutros imali prilike da čujemo, a vi ste bili opravdano odsutni pa niste čuli, pa ne možete da se uklopite u raspravu.
Da sada samo podsetim da je u pitanju objedinjena rasprava o dve tačke dnevnog reda. Tiču se amandmana na Ustavnu povelju i ustavnog zakona za sprovođenje amandmana na Ustavnu povelju državne zajednice. Moram da vam skrenem pažnju da u stvari mi pričamo o potpuno drugoj tački dnevnog reda.
Ona je mogla da ima i naziv "Hronologija destrukcije SFRJ", "Hronologija destrukcije SRJ" ili možemo da pričamo o kontinuitetu destrukcije koji se dešava na teritoriji koju danas obuhvata državna zajednica. Moram da vas podsetim da iz jednog grubog kršenja Ustava SRJ mi nismo mogli ni da očekujemo drugo nego kontinuitet tog kršenja i kao kontinuitet tog kršenja javila se i Ustavna povelja.
Samo da podsetimo, u vreme dok je bio na snazi Ustav Savezne Republike Jugoslavije rečeno je da pojedine njegove odredbe predstavljaju faktor nestabilnosti, da moderna federacija ne može da zaživi i onda smo imali taj 5. oktobar, a pre 5. oktobra imali smo izbornu kampanju.
Kao svedok nekih događaja na teritoriji Republike Crne Gore DOS je imao vrlo dobru kampanju, njihov kandidat Vojislav Koštunica je bio zastupljen u medijima, tada nije bila nikakva smetnja što se tiče tog nenarodnog režima DPS-a.
Šta se desilo posle 5. oktobra? Posle 5. oktobra se desilo da se napravila neka nova koalicija između DOS-a i onog dela socijalista iz Crne Gore. Da li je to bilo iskreno? Pa naravno da nije bilo iskreno. Neki su podržavali taj SNP, a drugi takođe u Vladi zajedničkoj, SNP-a i DOS-a, podržavali su DPS. Kao rezultat toga imali ste izopštavanje DPS-a iz savezne vlasti i kao rezultat toga imali ste Ustavnu povelju Boška Ristića i kompanije, koja u stvari ne predstavlja ništa.
Ovde ste svi u pravu kada kažete da niko ne zna šta je Ustavna povelja, da li je to ustavni akt, da li je to konstitutivni akt, da li je u pitanju državna zajednica, da li je u pitanju unija, da li je u pitanju federacija, konfederacija. Moram da vam stvarno objasnim, u pitanju je ništa. To ništa je napravljeno tako što je vladajuća nomenklatura u Crnoj Gori formirala jednu posebnu ustavnu komisiju na nekom paritetnom osnovu, koja je uradila tu Ustavnu povelju. Ta Ustavna povelja je na mišiće izgurana u svim ovim mogućim skupštinama i kao rezultat toga smo imali ovo što se danas menja.
Imali smo situaciju da su prvi ti navodni izbori, koji treba da predstavljaju kontinuitet SRJ, bili po posrednom izbornom sistemu, gde su Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Crne Gore delegirale svoje poslanike u Skupštinu Srbije i Crne Gore. Ta Skupština Srbije i Crne Gore je nekako zaživela, ali nijedna druga institucija nije zaživela, ne samo u roku koji je propisan ustavnim zakonom za sprovođenje Ustavne povelje, nego i u odlagajućim rokovima koji bi možda mogli na neki način da se tolerišu.
Mi imamo situaciju da je u startu nešto što je zamišljeno nefunkcionalno i ne postoji. Nastalo je na bazi jednog sporazuma, a podsećam vas da su se dva potpisnika tog sporazuma, Miroljub Labus i Zoran Đinđić, odmah posle potpisivanja prekrstili i rekli su - ne znamo šta smo potpisali.
I ovi koji kažu da su za približavanje i neku zajedničku državu, svi ste vi neiskreni. Vama nije stalo do zajedničke države i to je činjenica. Možete vi ovde deklarativno da se ubijate, da dokazujete ko je veći, ko je manji patriota, ko više misli o nekoj zajedničkoj državi. Vama nije stalo do zajedničke države.
Vama je stalo da tamo u institucije, kako to sada zovete državne zajednice, ubacite ove izanđale kadrove, koji vam smetaju na republičkom nivou, te je tako otišao i Vuk Drašković.
Neću njegove izjave da komentarišem, ali ste saučesnici u tim njegovim izjavama, jer nikada niste podržali našu inicijativu da se ukloni sa te funkcije čovek koji poništava međunarodno-pravni subjektivitet naroda koji živi na teritoriji ovoga što vi zovete Srbija i Crna Gora. To je istina, to građani Srbije lepo znaju.
Sada da se vratim na ove amandmane. Pre nekoliko meseci, kada je istekao rok za održavanje neposrednih izbora na teritoriji Srbije i Crne Gore, došao je Havijer Solana, nije hteo da se sastane sa ljudima, pošto nisu postigli svoj dogovor, ali je kao zamena za njegovo razočarenje izašla vest kako Srbija i Crna Gora ne sarađuju sa Haškim tribunalom.
Znači, reči Haški tribunal se zloupotrebljavaju uvek i na svakom mestu kada vladajuće oligarhije nisu sposobne da primene ono u šta su se zaklele, a zaklele su se u Ustavnu povelju. Da li je oni zvali mala povelja ili velika povelja, velika priznanja iz inostranstva, sve je to prazno, u to ne možete da ubedite ni jednog građanina na teritoriji Republike Srbije.
Ovo je jedna neuspela ekskurzija, kako eksperti pokušavaju da budu vidoviti, kako oni žele da pametuju, a u stvari uništavaju. I vi ste na tom tragu, to je vaš put uništavanja svega onoga što bi bilo zajednička država koja bi obuhvatila teritoriju Srbije i Crne Gore, a pri tom kunete se svi u Kosovo i Metohiju. Baš vas briga za Kosovo i Metohiju.
Da ste brinuli o Kosovu i Metohiji, onda bi verovatno od 2000. godine i češće bili tamo, a ne kao što smo imali neke situacije da DS ne može da održi svoj sastanak, pa Tadić kuka na nekoj administrativnoj granici, kako ga nije KFOR pustio da održi sastanak tamo negde prema Kosovskoj Mitrovici.
To je istina, to građani Srbije vrlo lepo znaju. Vi ste ucenjeni i kao rezultat te ucene javio se prvo veliki Solana, a sada i mali Solana u vidu amandmana na Ustavnu povelju. Mogu da shvatim da Solana ne zna naš jezik, ali ne mogu da shvatim da ovaj nelegitimni predlagač amandmana ne razume normalnu komunikaciju i normalne reči koje se koriste u Republici Srbiji.
Kako ste mogli u prvom amandmanu na Ustavnu povelju, recimo, da upišete reči "republički parlament", jer tako nešto ne postoji u zakonodavstvu Crne Gore niti u zakonodavstvu Republike Srbije. Ako se odražava i treba da se označi najviši zakonodavni i ustavotvorni organ jedne države, onda se kaže za Srbiju - Narodna skupština Republike Srbije, a za Crnu Goru se kaže - Skupština Crne Gore.
Republički parlament ne postoji, to jeste politička kvalifikacija, ali pravna nije. Međutim, to stoji u prvom amandmanu, u kome se navodi da će neposredni izbori biti održani odvojeno u obe države članice kada se održavaju izbori za republičke parlamente.
Vi na taj način nešto, što bi moralo da se konstituiše istog dana, dakle da ima isti sadržaj i iz Crne Gore i iz Srbije, odvajate, jer vezujete konstituisanje Skupštine Srbije i Crne Gore od datuma kada se održavaju izbori odvojeno u državama članicama.
To je nedopustivo za organ kakav bi trebalo da bude Skupština Srbije i Crne Gore. To što ste naveli u prvom amandmanu na Ustavnu povelju razrađujete dosledno u članu 1. Ustavnog zakona, pa precizirate kada će predsednik Srbije i Crne Gore da raspiše izbore, te neposredne izbore, pa onda se kaže, dan pošto se raspišu izbori u državi članici.
Vi tu pravite jednu veliku grešku, jer smo mi to slično imali u postojećoj Ustavnoj povelji i nije bilo te sile koja je mogla da natera Svetozara Marovića da raspiše izbore. On je vrlo vešto koristio situaciju da u Crnoj Gori ne postoji poseban zakon o izboru poslanika, neposrednom izboru poslanika za Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Vi na ovaj način amnestirate jedno stanje koje je stvoreno, a nedavno smo imali prilike da saznamo da neposredni izbori nisu odgovarali samo Crnoj Gori, nego i režimu u Srbiji. Zašto? Uplašili su se zato što je došlo do promenjene izborne volje u Republici Srbiji. Odbacite pola od ovih istraživanja, neka bude na vašu štetu, ali opet vama ne odgovara, jer vladajuća koalicija, kada sabere sve te ankete, ne može da dođe, što bi rekao gospodin Albijanić, ni do kolena onoj stranci koja ima najviše. To je vaš problem i vi ste svi na tragu kako da se spreči SRS da osvoji vlast.
Odmah da vam kažem, na pogrešnom ste tragu, radi vašeg saznanja, vi ste otpisani. Dakle, vi ste otpisani, prvo od građana Republike Srbije, a drugo, što svi međunarodni faktori sve više saznaju da problemi u Srbiji i Crnoj Gori zavise od oligarhija u Srbiji i Crnoj Gori.
Druga stvar gde se pravi velika greška jeste amandman II na Ustavnu povelju, gde govorite o demokratskim standardima u kojima treba da se održi referendum. To je jedna obična floskula, jedno zamajavanje, da upotrebim izraz Milana Markovića, zamajavanje kome su skloni ovi pripadnici demokratske opcije ili stranke demokratskog bloka, jer ta politička konstatacija u Ustavnoj povelji ništa ne znači, jer nije dignuta na nivo pravne norme.
Ako pričamo o demokratskim standardima za održavanje referenduma, moram da vas podsetim da tako nešto ne postoji u Evropskoj uniji. Sutra će u Holandiji da se održi prvi referendum u istoriji te države i oni nemaju nikakav standard povodom referenduma.
Ako pričamo o zapadnoj Evropi, doduše pričamo o državi koja nije članica Evropske unije, a to je Švajcarska, oni gotovo svake nedelje održavaju poneki referendum.
Jer njihov konfederalni status i pravo lokalnog samoupravljanja podrazumeva, između ostalog, da se o bitnim pitanjima za život i rad građana na teritoriji nekog grada, nekog zaseoka, svi građani izjašnjavaju na referendumu i tu postoje potpuno drugi standardi.
Ono što je problem u funkcionisanju ove državne zajednice, kada je u pitanju referendumsko pitanje oko nezavisnosti i otcepljenja jedne od republika članica državne zajednice, jeste pitanje da li je u Republici Crnoj Gori moguća zloupotreba referenduma. A ona jeste moguća i ova ustavna povelja to ne razrađuje i ne sprečava. Zašto?
Moguća je, počev od referendumskog pitanja, u zavisnosti od toga da li se postavlja u pozitivnim ili negativnom kontekstu, mogući su različiti odgovori i različito tumačenje volje na referendumu birača u Republici Crnoj Gori. A zatim, da vas ne ubeđujem, postoje i druge mogućnosti vezane za tehniku sprovođenja referenduma, gde je vlast u mogućnosti da okrene izbornu volju, odnosno referendumsku volju građana.
To se u Republici Crnoj Gori demonstrira na svim izborima, i u Nikšiću, i pre nekoliko dana u Budvi. U Nikšiću se to demonstriralo na taj način što su građani, koji su na vreme bili obavešteni kako treba da glasaju, dobili glasačke listiće sa specijalnom tačkom, sa mobilnim telefonima da se snimi njihov glas, i tako je režim Mila Đukanovića obezbedio da vlada i na lokalnom nivou.
Moram da vam kažem, ova državna zajednica u suštini ne zavisi niti od Srbije niti od Crne Gore, a verujte mi mnogo manje i od Solane, a mnogo više od državnog tužioca u Napulju i Bariju. Zašto? Onog momenta kada se objavi članak da državni tužilac razmatra kakve su mogućnosti da se uskrati imunitet predsedniku Vlade Crne Gore, njegova sestra advokat sa jednom torbom punom para odlazi da potkupi italijanske medije i italijanske zvaničnike, kako bi se za šest meseci sprečila ta priča, a onda naravno on preko Brisela i svojih drugih glasnogovornika to digne na nivo državotvornog problema.
A onda u Srbiji imamo podeljenu vlast, gde je demokratski blok pojačan sa G17 plus. A usput da kažem to je stranka koja je protiv državne zajednice i protiv približavanja. Ali, zbog toga da bi bili i dalje u prilici da manipulišu i kontrolišu sve finansijske tokove u Srbiji, oni su spremni da progutaju knedlu i da kažu Čedi Antiću, smiri se malo, viši državni interesi kažu da moramo da budemo za ove ustavne promene, jer ukoliko nismo za ustavne promene, moramo da izađemo iz Vlade, a ako izađemo iz Vlade onda je otišla carina, otišle su banke, otišli su svi izvori sredstava. Jer, uostalom, ova stranka, čiji je poslednji predsednik poslaničke grupe, gospodin Albijanić, i postoji zbog toga da bi što više vršili kontrolu finansijskih tokova u Republici Srbiji.
Tu su demokrate u pravu kada napadaju G17 plus, jer nije dosledna. Naravno, Čeda Antić će da se smiri, daće mu se 100 evra za neku emisiju i biće sve u redu. Slična je situacija i što se tiče DS-a. Njih ne interesuje državna zajednica, jer da ih je interesovala državna zajednica, oni nikada ne bi dali saglasnost da Davinić bude taj koji će da zakopa Vojsku Srbije i Crne Gore, već bi se verovatno potrudili da uzmu nekoga koji bi manje zakopao, nekog doslednog naslednika Borisa Tadića, jer je i on zakopavao tu vojsku.
Znate, ako se svađate na levici, ako se svađate unutar demokratskog bloka, imate toliko medija, idite tamo i svađajte se, ovde se priča o nečemu što je državni interes.
Pošto često čujemo od predstavnika DS-a da su oni državotvorna stranka, ne znam koju su oni državu napravili, ali znam jednu koju su uništili. Ta jedna koju su uništili zove se SRJ, a što se tiče Republike Srbije, tu ćemo da vas sprečimo.
Tu ćemo da vas sprečimo i tu neće da vam pomogne ni Kasa, ni ovaj vaš Bogoljub Karić. Dakle, neće ni Bogoljub Karić da vam pomogne, i to što ste međusobno u nekoj koprodukciji oko ekstraprofita i oko vraćanja kamate, to je posebna priča, o tome smo raspravljali i zbog toga je pukao onaj vaš Živković.
Ali, vodite računa, jer kada izađete za ovu govornicu, mi ne znamo koja frakcija priča. Da li frakcija porodice Tadić, ili frakcija Bogdanović, ili frakcija Šutanovac ili ko zna koja frakcija. Zato idite vi na Studio B, dogovorite se tamo u okviru emisije "VIN" da zauzmete jedinstveni stav, a ako vam je potreban medijator, ja sam stečajni upravnik i vrlo rado ću da završim svoj posao. Da vam kažem pošteno, posao mi vrlo dobro ide i za to moram da vam ukažem zahvalnost, olakšali ste mi posao, jer se raspadate na svim nivoima. Ove statistike pustite.
Znači, SRS ne može da podrži ovo zato što je ovo u funkciji rastakanja države. Još jedna stvar: Vlada Republike Srbije nije ovlašćeni predlagač ove tačke dnevnog reda i ovog predloga. O tome mora da se vodi računa, kao što poslanici moraju da vode računa o članu 45. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gde Ustavni odbor nije ovlašćen da razmatra i napiše ono što je napisao u izveštaju. Tu je došlo do grubog prekoračenja ovlašćenja Ustavnog odbora.
Da je malo pravde i pravičnosti i da je malo više poštovanja Ustava Republike Srbije, pa i vaše Ustavne povelje i našeg Poslovnika, ova tačka dnevnog reda se danas ne bi našla na dnevnom redu, a ukoliko bi se i našla na dnevnom redu, onda bi poslanici mogli da podnose amandmane na predloženi tekst, pa tek nakon te rasprave da vidimo šta je volja Republike Srbije, pa sa tom voljom da idete da se usaglašavate sa voljom kojom dolazi iz Republike Crne Gore.
Ovako su ovo uradila dva neovlašćena organa, pod pritiskom Havijera Solane. Samo ste zaboravili jednu stvar, zadnji događaji pokazuju da i Havijer Solana nije svemoguć. Vidite i sami, publika i građani i u Evropi vrlo su često skloni da kritikuju Solanu, ne prihvataju njegove predloge. Čućete i sutra kada Holanđani završe. Neću da prejudiciram neke stvari, ali obratite pažnju, ni Holanđane više ne mogu da prevare, ni neki drugi neće moći da se prevare više, jer je osujećena podvala globalizma koja negira elementarne interese svih evropskih naroda. O tome vodite računa.
Ako želite stvarno da vodite politiku, onda dajte neke ustavne amandmane i zakon za sprovođenje tih amandmana, koji bi bio ozbiljan, pre svega kao pravni akt, a zatim akt koji bi izražavao političku volju građana Republike Srbije i građana Republike Crne Gore. Ovo što se ponudili nije volja građana Republike Srbije i Republike Crne Gore, nego volja Havijera Solane na zalasku karijere i poslednji potezi ili trzaji republičkih oligarhija kako da spreče nove izbore, kako da zaustave novu izbornu volju građana i da sebi omoguće da zloupotrebe ove pozicije na kojima se nalaze.
Dokaz za tu zloupotrebu je i sama činjenica da ste pre nekoliko dana odbili da raspravljate o Vladi i da formirate anketni odbor povodom afere "Erikson".