Dame i gospodo narodni poslanici, pošto najjača karika u Vladi Srbije kaže da su amandmani na njen predlog, da najjačoj pročitam kako izgledaju amandmani, pošto ne zna.
Prvi amandman: "Neposredni izbori za Skupštinu Srbije i Crne Gore biće održani odvojeno u obe države članice onda kada se održe izbori za republičke parlamente. Mandati sadašnjih poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore biće produženi do održavanja tih izbora".
Drugi amandman: "Regulativa o mogućem referendumu mora biti zasnovana ..."
Gde ovde piše da će biti posle referenduma održani izbori? Gde piše, kariko, ne mislim lično na vas, mislim na najjaču kariku. Vi sada nama ovde rušite dostojanstvo. Rekli ste da sam srušio dostojanstvo Skupštine. Moguće. Možda ovde treba neko dostojanstveniji od mene da zastupa stavove SRS, ali zašto obmanjujete građane Srbije? Ovo gledaju ljudi u direktnom prenosu.
Zašto obmanjujete ljude da će izbori biti posle referenduma, kada to ne piše u amandmanima na Ustavnu povelju? Zato vas pitam kada će biti održani izbori, sada već i u Srbiji i u Crnoj Gori. Pitao sam vas za Crnu Goru, pošto nemate nikakvog uticaja na rukovodstvo Crne Gore.
Možda bi žuti mogli da utiču na rukovodstvo Crne Gore kada će biti izbori, ali vas sada pitam kada će biti izbori u Srbiji za Skupštinu Srbije i Crne Gore i šta će nama prolongiranje tih rokova? Zašto se niste dogovorili sa rukovodstvom Crne Gore da oni prolongiraju rokove, a da mi održimo izbore?
Zašto da mi gazimo Ustavnu povelju? Ima li neki razlog Srbija da ne održi neposredne izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore? Nema.
Jedini razlog je što i najjača karika, najveća karika i sve druge karike ne bi više predstavljale ovaj lanac koji nas vuče na dno i koji će jednog dana da nas podavi. To je razlog.

Reč ima gospodin Krasić, po Poslovniku. Gospodin Nikolić je razjasnio nejasnoće koje su bile u pogrešnoj interpretaciji. Da vidimo šta je sada povređeno u Poslovniku.

Gospodine Anđelkoviću, vi ste čuli šta je gospodin Nikolić prigovorio, ali vi niste mogli da pretpostavite šta ću ja da prigovorim.
(Predsedavajući: Zato pitam.)
Znam da je vidovitost karakteristika nekih drugih, a ne predsedavajućeg.
Dozvolite mi da kažem da je prekršen član 100. Poslovnika i da ste bili dužni da upozorite gospodina Albijanića. On ima stvarno potrebu, kao poslednji predsednik poslaničke grupe G17 plus, da izađe ovde, ali nema potrebe da nas ovde omalovažava.
Gospodine Albijaniću, vi treba da protumačite reči koje se čuju sa ove govornice. To što vi imate politički stav, to je dobro. Još bolje je kada o tome obavestite građane, ali nemojte da menjate teze. Vi pričate o nečemu što ne stoji u predlogu za promenu Ustava.
Vi izlazite i ovde osporavate narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije pravo da, kao reprezent volje građana Republike Srbije, utiču na formiranje zajedničkog predloga za promenu Ustava i Ustavne povelje. To je zabranjeno.
Ne smete više da kažete da ste za demokratiju. Kako vi možete da kažete da ste za demokratiju? Vi ste za dogovor partijskih oligarhija, koje pukom slučajnošću još uvek vladaju, zato što se ovde nije prelomilo, a odavno treba da se prelomi, odavno mora da se prelomi.
Mi imamo situaciju da su neki ljudi greškom na vlasti. Greška se desila. Sada, mi vam ovde sa razlogom objašnjavamo, to što se vi pozivate i potencirate kao neku vašu prednost, neko vaše opredeljenje, to je magla. Mi upravo građanima Republike Srbije, kao što smo to rekli i pre tri, četiri i pet godina, kažemo da je to podvala, kao što je Ustavna povelja bila podvala.
I tada smo vas kritikovali i rekli - dajte, ako želite da napravite državnu zajednicu, da liči na državu, da Ustavna povelja bude ustav, najviši pravni akt, dajte neposredne izbore, pa da imaju neke svoje autonomne rokove u kojima se obavljaju, u zavisnosti od mandata Skupštine Srbije i Crne Gore. Ne, vi ne želite izbornu volju građana. Vi omalovažavate građane.
Ali, niste vi iz G17 plus u tome jedini. Tu su i ove demokrate. Kod njih je cela matematika u medijima. Nema njih u stranci.
Nema njih u Skupštini. Oni se nalaze u "Blicu", B92, Narodnoj kancelariji. Koja je to institucija Narodna kancelarija?
Nemojte, molim vas, nas da kritikujete da smo mi protiv. Vi ste protiv državne zajednice. Vi ste protiv bilo kakve pomisli o federaciji ili nekom drugom obliku, gde bi se formirala država koja bi obuhvatila Srbiju i Crnu Goru.
Vaš politički stav i politički stav Demokratske stranke jeste nezavisno Kosovo i to jasno kažite. Nemojte, skrivajući se preko Čede Antića, Čede Jovanovića, Zorana Živkovića, Gorana Svilanovića, "ide maca oko tebe", kažite jasno i glasno.
Vi ste protiv ove države. Vi ste pozivali bombardovanje. Vi ste prvi rekli kolika je ratna šteta, a niste ni znali da li je rat počeo.

Sačekajte malo, gospodine Albijaniću. Ne znam da li je povređen Poslovnik. Gospodine Krasiću, vi ste, po običaju, svi iskoristili pravo po članu 100, gde se kaže da je narodni poslanik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, narodni poslanici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem. Nisam shvatio, kao predsedavajući, da se gospodin Albijanić sa neuvažavanjem odnosio prema bilo kom drugom poslaniku, sem ako su različiti politički stavovi neuvažavanje.
Mislim da nema potrebe da dalje raspravljamo o ovom pitanju. Ako smatrate da je povređen član 100, molim da se u danu za glasanje o tome izjašnjavamo.
Gospodine Albijaniću, i gospodin Krasić je izneo različite političke stavove, ne znam šta vas je povredio.
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Replika)
Ako je replika, onda izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram vas podsetiti da sve stranke Vlade Republike Srbije, i Demokratska stranka je iznela taj stav, predlažu promenu Ustavne povelje, odnosno podržavaju predlog koji je pred nama. Da raščistimo tu situaciju, ko je za kakav predlog ili ne.
Ono što je jako važno, mi ne koristimo reči, kao što su "gazimo". Mi ne gazimo Ustavnu povelju, već je menjamo amandmanima. To je primereno. I ne osporavamo pravo skupštinama da se izjasne. Skupština je najveće zakonodavno telo u Srbiji i izjasniće se o predloženim amandmanima. Stvar je samo da prođe skupštinsku proceduru ono što je rezultat dogovora političkih elita u Srbiji i Crnoj Gori.
Neko je pomenuo, dakle, kada će biti izbori i osporio ono što sam rekao, da promenimo Ustavnu povelju posle referenduma u Crnoj Gori. Svakako je moje očekivanje da će izbori biti posle referenduma u Crnoj Gori, a ovde će izbori sigurno biti posle 2006. godine.
Juče sam vam rekao da će biti 23. decembra 2007. godine, da vam učinimo onih pet dana, pošto 28. nije nedelja. Hvala.

Reč ima gospodin Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je teško slušati predstavnike ove stranke, čiji je prethodni govornik član, kada brani Ustavnu povelju i priča nam o Ustavnoj povelji, ali ne želi da kaže da je ovde, u stvari, na delu konačno razbijanje i ove države, pa makar i ovako nakazne kakva je sada.
Ono što je istina, kažete i sami da je ta država potpuno nefunkcionalna, ali nećete da kažete da je upravo Miroljub Labus bio potpredsednik Savezne vlade, nećete da kažete da je upravo Miroljub Labus bio i jedan od tvoraca i pisaca ove ustavne povelje. Nećete da kažete da imate i ministre u ovoj saveznoj vladi, koji su upravo i najviše uticali na rastakanje same države, a gospodin Davinić je odlučujuće uticao na rasturanje Vojske Jugoslavije.
Ono što je, takođe, nesporno je i to da ne samo što sada gazite Ustavnu povelju, nego ste Ustavnu povelju pogazili već nakon 30 dana, jer je 30 dana bio rok za konstituisanje svih organa u skladu sa Ustavnom poveljom, a to zahvaljujući vama i vašim koalicionim partnerima iz Crne Gore nije urađeno.
Ustavna povelja pogažena je i onda kada niste raspisali izbore u skladu sa njom, a niko od vas u vladajućoj koaliciji, ni u jednom trenutku, nije bilo šta rekao u javnosti, insistirao ili bilo šta drugo. Imali ste za to mogućnosti, da ti izbori budu raspisani.
Vi ste, pored toga što je u parlamentu Republike Srbije donet Zakon o neposrednom izboru poslanika u Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora, propustili da to isto zatražite i od onih koji su to bili dužni učiniti u Crnoj Gori. Čekali ste da rokovi prođu, ćutali ste, a onda ste rekli, ovo je sada realnost i mi to moramo da prihvatimo.
Da li ćete vi i kroz dve godine, kada proteknu ponovo rokovi za raspisivanje izbora i po ovim amandmanima, koje ste sada dali, reći, evo, proteklo je vreme, ovo je sada realnost, mi moramo da prihvatimo ovo ili će biti nešto mnogo gore.
Zanimljivo je i to što nam govorite da ćemo upravo, preko ovih amandmana, doći do te Evrope, razne stvari ste nas ubeđivali da treba da uradimo zarad te Evrope, evo, sada treba ove amandmane da donesemo. Doduše, čudi me i stav Vlade Republike Srbije, odnosno njenog predstavnika ovde, gospodina Lončara, koji kaže da je 7. aprila, pod pokroviteljstvom same Evropske unije, kako je on rekao, "potpisan sporazum o izmeni Ustavne povelje."
Zaista ne znam kada je to Havijer Solana postao sama EU, odnosno personifikacija te unije, i trebalo bi da nam kažete kada je to neki od zvaničnih organa EU predložio upravo ovakve amandmane. To, naravno, nikada nije učinjeno.
Ko je uopšte ovlašćeni predlagač izmena Ustavne povelje? Da li je to Vlada Republike Srbije, da li je to Vlada Republike Crne Gore, savezna država, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, ili je to Havijer Solana. Mislim da je nakon ovoga što se desilo 7. aprila jasno da se radi samo o Havijeru Solani, da jedini ovlašćeni predlagač izmena je on, jer ovakva ustavna povelja je bila njegovo čedo.
Prethodni put ste, doduše, malo duže pregovarali, a ovog puta došao je praktično bez najave, doleteo, dao vam tekst ovih amandmana i rekao, potpisujte ovo brže-bolje i gurajte u parlament.
Ono što čudi je da vi pokušavate – i pored toga što ste rekli, evo neće biti izbora još dve godine, ovom parlamentu istekao je mandat, ali će mu taj mandat produžiti još dve godine – da očuvate neki privid nekakve demokratije. Bilo bi zanimljivo da vidimo šta bi to ova Evropa, kojoj svi toliko težimo, rekla kada bi neka druga zemlja, zašto ne bi, na primer, Francuska rekla, evo, umesto pet godina mandat će parlamentu sada trajati sedam; nema potrebe da raspisujemo izbore, biće to dobro i ovako, produžićemo mandat i ministrima i svima ostalima, nema potrebe da se izjašnjavamo, imamo mi i važnijih stvari.
Zašto nam kažete da način izbora poslanika ostaje neposredan? Kako može da ostane neposredan, ukoliko su ovi poslanici izabrani posredno. Onda valjda način ostaje posredan, jer vi njih na posredan način ovlašćujete da još dve godine sede tamo gde sede, iako iza toga ne stoji volja naroda. Način izbora poslanika će biti neposredan tek onda kada ga bude, a sada dok nema tog izbora, dok im vi na ovakav način, koji je svakako protivan Ustavnoj povelji, produžavate mandat, ne možete reći dosta je neposredan izbor.
Fraze da se ovim amandmanima usklađuju propisi na nivou državne zajednice, da se omogućava funkcionalnost državne zajednice i da je na ovaj način rešena kriza u funkcionisanju institucija državne zajednice, u najmanju ruku, teško su objašnjive. Jer, podsetiću vas i na to da ste do 2000. godine govorili da je jedini problem u funkcionisanju savezne države Slobodan Milošević. Nakon pada Slobodana Miloševića rasturili ste, suprotno tada važećem Ustavu, SRJ.
Napravili ste državnu zajednicu, a naravno niste ispoštovali rokove u vezi izbora ni organa, niti u vezi izbora suda. Niste ispoštovali ni odredbe koje određuju da ne mogu iz jedne države članice biti i ministar odbrane i ministar inostranih poslova.
Niste ispoštovali ni odredbe koje kažu da nakon dve godine moraju da se zamene ministri sa njihovim zamenicima. Sve u svemu, niste ispoštovali ništa. Zgazili ste od prvog do poslednjeg slova ove ustavne povelje.
Zaista, i pored najbolje volje, ne mogu da vidim, niti da zamislim kako će ova dva amandmana, koja produžavaju mandat nečemu što ne funkcioniše, uspeti da to promene. Na koji će to način profunkcionisati ova zajednica, koja nikada ne može da profukcioniše, zaista bi bilo dobro da nam odgovorite.
Takođe, treba da nam date odgovor na pitanje kako mislite da usaglasite odnose u državnoj zajednici, ukoliko vi, čak ni u ovoj vladi Srbije, koja ima negde sve zajedno oko 15 posto popularnosti, ne možete da usaglasite stavove u vezi ovoga. Izlaze predstavnici G17 plus i otvoreno se zalažu za raspad državne zajednice.
Gospoda koja su prethodno govorila ne samo da nisu mogla da pogledaju u kameru, nego nisu mogla ni ovde svojim kolegama poslanicima, mrmljali su nešto u bradu, pa ni sami nisu znali kako bi i zašto opravdali svoj stav po ovom pitanju.
Onda kažu radikalima, vi ste protiv toga, protiv ovih amandmana, i tako ćete i glasati. Naravno da je tako. Mnogo je bolji taj stav i mnogo je lakše objasniti stav naš, nego vaš stav da ste protiv, ali ćete glasati za. Kako je to moguće?
Što se tiče održavanja neposrednih izbora, već smo vam rekli da je potpuno besmisleno održavati isti dan i izbore za republičke parlamente u Crnoj Gori i Srbiji, i izbore za poslanike u državnoj zajednici. Smisao ove ustavne povelje, prethodno potpisane, i ovog neposrednog izbora bio je da se proveri volja građana.
Nema potrebe da volju građana proveravate dva puta u istom danu, jer u zavisnosti od stavova političkih partija glasaće ljudi i za poslanike u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Razlika između glasova koje neka stranka dobije na jednoj i na drugoj listi može da bude samo minimalna.
Ovo je potpuno izigravanje i Ustavne povelje i onoga što ste obećali građanima. Budite sigurni da ovo što ste smislili oko amandmana neće tako lako proći kao što mislite.
Zakon o sprovođenju amandmana na Ustavnu povelju takođe je predlog zakona, kao i svi ostali zakoni koji dolaze ovde u proceduru. Morao je, ponavljam, morao je Zakonodavni odbor da se izjasni i o tom zakonu, morao je da se izjasni o amandmanima na taj zakon, isto kao što ćete morati da stavite i na raspravu i na glasanje amandmane koje su podneli predstavnici SRS. Sve suprotno što uradite, a ne bi vam bio prvi put, predstavlja gaženje i volje naroda, i suštine parlamentarizma, i Poslovnika o radu ove Narodne skupštine.
Zato još jedanput dobro razmislite šta ćete i kako ćete raditi, jer ste već umnogome prevazišli one u prethodnom sazivu, koji su čuveni po gaženju Ustava, zakona i Poslovnika. Vi, iako vam je za sada nešto kraći mandat, a verujem da nećete uspeti da dostignete po trajanju mandata one prethodne, uspeli ste da ih za ovo kratko vreme prestignete po broju koliko ste puta prekršili Ustav i zakon. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Šaroviću. Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta. Gospodine Markoviću, nemojte da padnete, i još da budem kriv kao predsedavajući, i da izlomite nogu. Nemojte, molim vas, izvolite.

Dobro, obzirom da je to moj prijatelj i kolega, znam da je to bilo slučajno na tom mestu.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da ponovim ono što se čulo u prepodnevnoj raspravi i ono što je izneo ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Demokratske stranke, Boško Ristić, o stavu naše stranke o današnjoj temi i uopšte o stavu naše stranke prema državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
Najpre, DS smatra da je državna zajednica Srbija i Crna Gora optimalan pravni i politički okvir za ono što su ciljevi građana Srbije i Crne Gore. Iskreno se nadamo da ćemo u taj stav ubediti i građane Crne Gore. Dakle, ova zajednica koju sada imamo jeste najbolje sredstvo da zajednički pristupimo evropskim integracijama i uđemo u EU.
Naravno, drugo pitanje je efikasnost zajednice u kojoj danas živimo i u tom smislu potpuno su opravdane kritike koje su se čule ovde u poslednja dva dana. Zbog toga će DS uložiti maksimum svojih napora da se poboljša efikasnost državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Naš stav je posledica pre svega realnosti. Dakle, realnost je takva da nas tera da budemo pragmatični u vođenju politike i da pragmatično sagledavamo okolnosti koje determinišu našu političku scenu.
Naša tema su amandmani na Ustavnu povelju. Ovde su se isticala dva pitanja. Jedno od tih pitanja jeste procedura, a drugo pitanje jeste uopšte kako je došlo do stvaranja državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Što se tiče procedure, mogu da uvažim argumente koji su se ovde iznosili protiv ovakve procedure kakvu danas imamo, ali morao bih da podsetim na nekoliko činjenica zbog kojih ti argumenti ne stoje. Prvo, ova procedura je najpre utvrđena procedurom od prošle godine kada je usvojena Ustavna povelja. Ta procedura prošle godine je zasnovana na Beogradskom sporazumu, koji je usvojen u martu 2002. godine.
Beogradski sporazum je de fakto sporazum dve strane, i u tom smislu to je pre svega jedan operativni dokument koji ima konstitutivni karakter i koji se ogleda u stvaranju države Srbije i Crne Gore.
Ne bih rekao da je izvršeno razbijanje SRJ, nego je stvorena nova tvorevina, a to je državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Kao takav, sporazum podleže proceduri ratifikacije, i tako je bilo i u Saveznom parlamentu i parlamentu Crne Gore, a tako i parlamentu Srbije. To može da nam se ne sviđa, ali sigurno je da zajednica koju smo pre toga imali je de fakto prestala da postoji i u njoj smo imali mnogo više elemenata koji su nas razdvajali od onih elemenata koji spajaju Srbiju i Crnu Goru.
Ma kako to danas izgledalo i ma kakve kritike se mogu uputiti na račun postojanja zajednice Srbija i Crna Gora, sigurno da u funkcionalnom smislu je napravljen korak napred u odnosu na SRJ. U njoj, da podsetim, imali smo granicu između Srbije i Crne Gore, koju su karakterisala dva monetarna sistema, dva tržišta, i ono što je bilo najgore karakterisala je tenzija, političko nasilje i verbalni konflikti rukovodstva Srbije i Crne Gore.
Druga tema jeste kršenje Ustavne povelje. Nema nikakve dileme da je Ustavna povelja prekršena više puta, mi prosto to moramo priznati i to je sramota za sve nas u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Mi smo svedoci političkog voluntarizma, i ne samo kada je u pitanju Ustavna povelja. Nas prosto zakoni vrlo često ne obavezuju i to se ponavlja.
Nije se to desilo kada je u pitanju Ustavna povelja, to se dešava i u ovom parlamentu, i da ne bih sada vraćao temu, da ne bismo otvorili diskusiju koja je bila pre podne, jednostavno želim da se sami podsetite svih onih momenata kada su politički interesi i kada je pritisak izvršne vlasti nad zakonodavnom bio takav da se nisu poštovali ne samo Poslovnik Narodne skupštine, već i Ustav. Dakle, politički voluntarizam koji postoji u našoj državi jasno pokazuje da smo mi daleko od ideala vladavine prava kome svi težimo.
Jedna od tema ovde jeste i odnos prema političkim faktorima u Crnoj Gori. Dakle, u Crnoj Gori kao i u svakoj državi imamo vlast, imamo opoziciju na vlasti, na vlasti je partija DPS, u opoziciji je niz partija, od kojih je najveća SNP i sada se postavlja pitanje našeg odnosa prema njima i mi iz DS-a smo ovde pretrpeli kritike od uvaženih kolega, zbog toga što mi smatramo da sa tim strankama treba sarađivati na jedan direktan i otvoren način.
Mi smatramo da je to najbolji način da se borimo za zajedničku državu. Mislimo da je jedini način da radimo u interesu građana i Srbije i Crne Gore, da damo šansu zajedničkoj državi, upravo je taj da sarađujemo i sa vladajućom i sa opozicionim partijama u Crnoj Gori. Mi moramo da poštujemo izbor građana Crne Gore. Mi to prosto dugujemo građanima Crne Gore, to je demokratska procedura i to je demokratski standard.
Na vlasti jeste DPS, ona je pozvala predstavnike naše stranke da budu gosti na jednom njenom mitingu i naši predstavnici su bili gosti na mitingu. Već u prepodnevnoj diskusiji sam pomenuo i drugu varijantu, druga varijanta je ignorisanje drugih partija ili drugih republika ili drugih država i kroz to smo jednom prošli.
Srbija je ignorisala rukovodstva drugih država, njihove političke težnje, umela je često da sarađuje sa opozicijom u Republici koja se nalazi unutar iste države. Gde nas je to dovelo, gde nas je dovela svađa političkih rukovodstava? Ponoviću ono što sam rekao pre podne. Kada se političari svađaju strada narod.
Nije rešenje i nije šansa za zajedničku državu odbiti saradnju sa DPS, rešenje je upravo kontra, uspostaviti punu, neposrednu i iskrenu saradnju sa DPS koja je sada na vlasti. Na jednak način poštovati i SNP, koja je sada u opoziciji i koja će možda doći na vlast.
Samo na taj način možemo pomoći našim građanima, šta god da bude rezultat referenduma u Crnoj Gori, a taj rezultat može biti pozitivan, može biti negativan sa našeg aspekta, može doći do toga da Crna Gora želi da se ocepi. Ako to bude, od ključnog značaja će biti naš dobar odnos sa DPS, jer će se samo na taj način moći zaštiti interesi građana Srbije i Crne Gore, a mi znamo kolike su veze istorijske, porodične i imovinske između Srba i Crnogoraca koji žive u Beogradu i Podgorici.
Naravno, u toj diskusiji čulo se još nekoliko po meni nesuvislih primedbi. Jedna od tih je bila da mi sada treba da cenimo kvalitet rukovodstva Crne Gore. To nije na nama. Mi možemo intimno da kažemo šta mislimo o rukovodstvu Crne Gore i to je lepo, ali za ovom govornicom to nije naš posao. Za ovom govornicom politička partija koja je na vlasti Crne Gore jeste politički fakat, politička činjenica, i mi kao političari moramo naše ponašanje da saobrazimo činjenicama koje čine političku realnost.
Drugo što ste čuli, što je bilo vrlo interesantno, jeste pitanje održavanje referenduma u Crnoj Gori. Referendum treba i mora da se održi po najvišim evropskim standardima, ali nemojmo sebi davati za pravo da unapred govorimo o tome da li će taj referendum biti dobar, a još manje da dajemo sebi za pravo da učimo Crnogorce kako će oni držati referendum u Crnoj Gori.
Mi na to nemamo pravo, ne samo zbog toga što se radi o drugoj republici i o građanima druge republike. Mi na to nemamo pravo što mi sami ovde postupcima ne pokazujemo da smo dorasli demokratskim procedurama, bar ne u onoj meri u kojoj je dorastao parlament Crne Gore.
Podsetiću vas da je trenutno u crnogorskom parlamentu na dnevnom redu rasprava o poverenju Vladi Republike Crne Gore i da je to demokratski standard koji Srbija od 2000. naovamo još uvek nije dostigla, i prethodnom vladajućom većinom, i ovom vladajućom većinom, koja uporno odbija da takvu tačku stavi na dnevni red. To je jedno od krucijalnih prava manjine u svakom parlamentu, a demokratija se, dragi moji prijatelji, upravo meri pravima manjine.
Dakle, ono što se po mom mišljenju se od nas traži, i najviše što se traži i najviše što možemo mi da pružimo i da učinimo, ako nam je stalo do Crne Gore i do ljudi koji žive tamo, jeste da uvažavamo njihov politički izraz, ma kakav on bio i ma koliko se on nama sviđao ili ne. U tom smislu pokušajte da razumete želju DS da ostvari prijateljske odnose i sa SNP, i sa DPS.
Sledeće pitanje jeste pitanje sudbine državne zajednice Srbija i Crna Gora, i tu ću vrlo kratko. Mi u Srbiji imamo, u krajnjem slučaju i u okviru Vlade Republike Srbije, različita zalaganja za to kakva će biti sudbina državne zajednice. Naime, dva ključna partnera u Vladi Republike Srbije imaju oprečne stavove po pitanju zajednice Srbija i Crna Gora. Smatram da to i nije toliko sporno. Licemerno je, istina, prebacivati Demokratskoj stranci saradnju sa nekim strankama u Crnoj Gori, a istovremeno tolerisati takav stav.
Treba da vas podsetim da je upravo stranka G17 plus, koja se zalaže za razdvajanje Srbije i Crne Gore, stranka koja rukovodi Vojskom Srbije i Crne Gore. Međutim, tu ne mora da bude ništa sporno, ukoliko se svako od nas za svoje legitimne ciljeve bori legalnim sredstvima u okviru Ustava i zakona. Siguran sam da će G17 plus, kao što to radi stranka u Crnoj Gori, DS, stranke u Vladi Srbije, da ćemo svi mi biti dovoljno civilizovani na taj način da se borimo za naše ciljeve.
Pitanje posrednih i neposrednih izbora. Ovo pitanje posrednih i neposrednih izbora se postavilo i pre nekoliko meseci, kada smo ovde razgovarali o Zakonu o izboru narodnih poslanika u parlament savezne države. Sada, meni je i tada bilo jasno, a većini poslanika i ovde je tada bilo jasno, da Crna Gora neće pristati iz praktičnih političkih razloga na neposredne izbore za tu državnu zajednicu. Čini mi se da i delu vladajuće koalicije u Srbiji u tom momentu ti izbori nisu odgovarali.
To je nešto što je stvar pragmatično-političkih odluka, istina dnevno-političkih, ali takve su. Nije bilo, dakle, teško predvideti, ali meni nešto drugo u celoj toj stvari smeta. Zašto rukovodstvo Srbije tada nije krenulo da preduzme određenu akciju, zašto smo morali da čekamo šest meseci da dođemo do ove promene Ustavne povelje, zašto nam je za tu promenu Ustavne povelje trebalo učešće međunarodnog faktora. I na taj način kao da smo bili nesposobni da komuniciramo sa Vladom Crne Gore i da se dogovorimo oko promene Ustavne povelje.
Ne može se zariti glava u pesak i gurati i insistirati na nekoj priči, jer to ovu državu u poslednjih 10 godina ili 15 nikada nije dovelo do željenog cilja. Ovo je sve moglo da se reši i šest meseci ranije, i to je predlagao i predsednik Srbije Boris Tadić i, istina, predlagao je potpredsednik Vlade Miroljub Labus, ako se ne varam.
Znači, to se jeste predlagalo, nije učinjeno. Smatram da Vlada Republike Srbije, i svaka vlada, mora da vodi politiku kroz vreme, da posmatra i da anticipira političke događaje. Ovo je bilo nešto što je bilo jasno jedan kroz jedan i ovo se znalo istog onog dana kada smo ovde stavili taj zakon na dnevni red, a nije moralo da se čeka ovoliko da bi se do tog rešenja došlo.
I dalje, moram priznati, ne znam, to sam pitao i tada, ne znam da li je bio ministar Lončar, ali tada sam pitao da li Vlada Republike Srbije ima stav po pitanju održavanja referenduma u Srbiji. Važno je da kažete vi koji vodite ovu državu da li imate stav po pitanju referenduma u Srbiji, prosto je to neophodno, posebno zbog toga što je vaša koalicija dosta raznorodna, vrlo čudno sastavljena od stranaka koje imaju različit stav prema zajednici Srbija i Crna Gora.
Drugo, što je veoma važno, što je od krucijalnog značaja u krajnjem slučaju za budućnost, kakva god odluka Crne Gore na referendumu bila, jeste kakav je odnos vaše vlade i Vlade Crne Gore, da li vi komunicirate normalno, da li vi uopšte imate komunikaciju, ili se gledate preko "nišana". Jer, ovo je veoma važno, zbog toga što smatram da je vaša uloga da imate jednako dobre odnose sa DPS-om, kao što imate sa SNP i sa bilo kojom partijom koja je vama bliska ideološki ili vam nije bliska.
Znači, to je nešto o čemu morate da vodite računa i morate da date odgovore na ta pitanja, to je po mom mišljenju veoma važno.
To bi otprilike bilo u nekim najkraćim crtama o tome šta je stav naše stranke po pitanju državne zajednice Srbija i Crna Gora. Mislim da sam u potpunosti objasnio naše zalaganje za dobre međupartijske odnose sa partijama u Crnoj Gori i mislim da ste svi razumeli da je to isključivo u funkciji održavanja i očuvanja zajednice Srbija i Crna Gora.
Sa druge strane, u prepodnevnoj diskusiji, bilo je malo žuči, različite rasprave, ali u toj diskusiji su se mogli čuti vrlo interesantni argumenti, žao mi je što vi niste bili prisutni tu, ali to se vama može oprostiti, obzirom da ste vi naš saborac i u noćnim satima kada raspravljamo zakone koji, zbog neefikasnog rada Narodne skupštine, dolaze na dnevni red u noćnim satima, dakle kada normalan svet spava.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a potom narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.