Poštovane kolege narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, odnosno koristeći pravo na repliku, s obzirom da sam spomenut od strane gospodina Markovića i to pre nekoliko minuta.
Očigledno je došlo do pogrešnog tumačenja, namernog pogrešnog tumačenja, i pokušaja zamena teza, jer je gospodin Marković pomenuo politiku nametanja rešenja iz devedesetih godina, koja eto po našu državu nisu dala rezultate i ta politika je doživela krah. Moram da kažem, a to je stav SPS-a, da smo mi, pre svega mi kao tada vladajuća partija, spremni da apsolutno utvrdimo sve okolnosti i činjenice vezano za ono što nam se zbivalo devedesetih godina.
Smatramo da je po državu loše, po narod pogubno da se koriste ovakve demagoške teze kao što je zastupao kolega. Na ovaj način se amnestira sva ona politika koja je vođena devedesetih godina protiv nas, sankcije, bombardovanje, amnestira se Nemačka, koja je prva dala podršku Hrvatskoj i Sloveniji za svoju secesionističku politiku, amnestira i Vatikan, Amerika i Evropska unija. Svi oni koji su nas bombardovali i svi oni koji su nam devedesetih godina učinili ono što su učinili.
Kažem vam još jedanput, mi smo spremni da razgovaramo o svim temama, ali tražimo da se tačno, kada se izađe za ovu govornicu, razgovara i o Markalama, o ulici Vase Miskina, o Srebrenici, ali i o Račku, i o svim zločinima koji su počinjeni i koji su korišćeni kao povod, bilo za napad na našu zemlju, bilo za napad na neku političku stranku.
Ne bežimo od toga da se istraži ubistvo Ćuruvije, Pantića i ostalih. Postavio sam jedno logično pitanje, ako je država Srbija imala juna 2002. godine belu knjigu u kojoj su sadržani svi podaci o kriminalnim grupama u Srbiji, zašto nije primenila državni mehanizam i zašto te ljude nije privela pravosuđu? Zašto? Zato što je postojala sprega kriminala i države, pa se nije mogao učiniti rez. Sada da se liju krokodilske suze nad tom pričom da se nije moglo. Moglo je, ali se nije htelo.
Gospodina Đukanovića sam pomenuo samo uzgred, ali u kontekstu navoda koje sam citirao ovde, da je zajedno sa predsednikom vaše partije 1999. godine promovisao po Evropi politiku da treba Srbiju bombardovati. To je bila tada politika i to se ne može zaboraviti. Ako možete odgovorite, a ako ne možete prećutite, ali nemojte nam držati predavanje ovde o moralu i o pravdi.
Za vreme Sablje je uhapšeno 13.000 ljudi. Govorimo o tome da su za vreme Sablje ljudi hapšeni bez odluke suda, da je Sablja iskorišćena za politički progon političkih protivnika. Potpredsednik Glavnog odbora SPS, član Izvršnog odbora su uhapšeni. Zašto? Eto, prohtelo se nekome iz DOS-a da budu uhapšeni.
Niko ne dovodi u pitanje rezultate Sablje, nego želimo da se o Sablji govori na objektivan način, da se vidi šta je suština Sablje: ono što mi tvrdimo, povod da se politički protivnici kazne, ili ono drugo, da se zamažu oči javnosti i da se to što radi Demokratska stranka prikaže marketinški kao neki uspeh.