Zahvaljujem se, gospodine Albijaniću. Za repliku se javio gospodin Obradović. Gospodine Markoviću, vama ću replicirati kada se sklonim odavde.

  Meni je drago što ni jedan od kolega iz poslaničke grupe DS koji su izlazili za ovu govornicu nije pokušao da opovrgne ijedan od navoda koji sam ovde izneo. To govori da u stvari argumenata nema, nego jednostavno prazno politikanstvo i prazna priča.
I znate kako, kada nemate nijedan argument, onda idemo naširoko, i skreneš pažnju preko neke druge teme i pričaju se neke opšte priče.
Jedno sam samo shvatio ovde, da mi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije ne bi smeli nikako, i ni u kom kontekstu, da pomenemo predsednika DS Borisa Tadića. Zašto? Zato što je on očigledno zaštićen kao beli medved i mi ne smemo da pomenemo išta.
Bio sam vrlo decidan, rekao sam da je nekadašnji DOS zvao da se izađe na izbore i da je to bila greška, i neki su tu grešku priznali. Da je novu grešku napravio Boris Tadić kao predsednik Srbije, jer je pozvao Srbe da izađu na izbore za kosovske institucije i pomogao Petersenu da podnese ovaj izveštaj u Savetu bezbednosti. Džabe, to su činjenice.
Pomenuo je još nešto što vi ne pominjete i niste mi dali odgovor. Rekao je - ako u roku od 90 dana ne bude to, to, to i to, ja ću to i to. Što nam ne kažete šta je uradio? Naravno da ništa nije bilo, ali to obećanje, kao i mnoga druga predizborna obećanja, ostalo je prazno slovo na papiru.
Kada govorite i pokušavate da objasnite taj odnos DS i DPS u Crnoj Gori, ajde, možda ne razumem, suviše sam pristrastan, ali evo dozvolite, citiraću stav člana DS-a i predsednika Saveta za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, akademika Ljube Tadića:"Biti za zajedničku državu i podržavati vas u Crnoj Gori je besmisleno". Pa vi onda objasnite svojima, ne morate meni i Narodnoj skupštini, pošto građani Srbije znaju kako stoje stvari.
I te priče vezane za prošlost, te vi ste ovo, te vi ste ono, ljudi, sada je 2005. godina, 30. maj, vi ste bili neograničena vlast, pa kada ste mogli podnositi krivične prijave zbog nekog šporeta protiv socijalista, ne daj bože da je bilo ko od nas bio umešan u neku krivičnu radnju ili nešto što se zove ubistvo. Mi bi visili.
Kakva priča, to su prazne priče, koje su nažalost fantastično medijski eksploatisane i dan-danas istu priču pričate. Što ne pomenete drugu stranu medalje? Što ne pomenete da ste opljačkali Srbiju kroz privatizaciju? Hiljadu najboljih preduzeća za dve milijarde. Što ne pomenete 13.000 ljudi koji su uhapšeni bez odluke suda, što ne pomenete demokratski način rešavanja problema, bombardovanje zemlje? Pričajte o tome.

Po Poslovniku, gospodin Marković. Gospodine Nikoliću, vi ste u pravu, sve retke životinje su zaštićene.

Mislim da bi gospodin predsedavajući trebalo da zamoli nekoga da ga zameni da se malo odmori, jer ne znam šta je značila ova opaska da su sve retke životinje zaštićene i na koga se to odnosilo. Budite hrabri i recite na koga se odnosilo i pokažite vaš odnos prema državi i njenim institucijama.
Ovde reklamiramo član 100, jer gospodin Obradović, uprkos tome što se trudi i što hoće ljubazno, on uvek, kao i gospodin Šormaz, svojom pojavom za govornicom povredi dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodine Obradoviću, gospodin Boris Tadić je predsednik Republike Srbije. Mi smo pričali o političkom odnosu prema izlasku Srba na izboru na Kosovu i Metohiji. Stav DS i predsednika Republike je bio da na te izbore treba izaći.
Ukoliko Srbi izađu na te izbore i budu činili 25% parlamenta Kosova i Metohije, koliko su mogli da čine da su izašli na izbore, predsednik Boris Tadić je rekao - u tom slučaju možemo da razgovaramo o izvesnim standardima koji treba da se ispune, i rok je dao – 90 dana. Kako vi sada tako nekorektno obrćete stvari. Srbi nisu izašli na izbore, a vi tražite da gospodin Boris Tadić ispuni obećanja.
To nije u redu. To nije ni logički normalno, znači, kako vi očekujete da predsednik Boris Tadić govori o onome što je stavio pod pretpostavkom da Srbi izađu na izbore. Ili je važno samo pljunuti po predsedniku Srbije i pljunuti po sopstvenoj državi. Dokle više?
Vi mislite da mi ne možemo tako po Vojislavu Koštunci, a Vojislav Koštunica je predsednik Vlade. Zar mi ne možemo tako po šefovima poslaničkih grupa ovde. Ali, oni predstavljaju građane. Ne možemo tako prema sopstvenoj državi. Dokle više? U blato smo se zatrpali, toliko smo jedni druge nabacali blata, da se više ne vidimo od tog blata.
Drugo pitanje, kakav je to način da vi tako paušalno komentarišete period od 2000. do 2003. godine? Vas mogu da pitam, gospodine Obradoviću, za vreme vladavine SPS se desilo to, to, to i to, kolone izbeglica. Na RTS-u kao da je kolektivno venčanje, a istovremeno kolona izbeglica iz Knina ide i biva bombardovana od strane hrvatskih aviona. To je bila vaša vladavina.
Ne kažem da ste vi bombardovali, da ste vi puštali, ali isto je pitanje objektivne odgovornosti partije koja je tada bila na vlasti, kao što postoji objektivna odgovornost partije koja je bila na vlasti u nekom drugom periodu, kao što postoji objektivna odgovornost sadašnje partije na vlasti za neka dešavanja u ovoj državi.
Tada, u vreme tih 10 godina, bile su i sankcije, i bombardovanje, i ubistva koja nisu rešena. A 29 ubistava je rešeno u toj akciji "Sablja". Vi toliko napadate akciju "Sablja" da se nekada pitam da li je vama žao što je rešeno 29 ubistava.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, vreme.)
Završavam. Da li je u akciji "Sablja" bilo zloupotreba? Verovatno jeste. Naravno da je bilo, učestvovalo je 20.000 ljudi. Zloupotreba imate na opštinskom šalteru kada se pojavite, a ne tamo gde učestvuje 20.000 ljudi.
Ali, ne možete zbog jednog procenta zloupotreba da celu akciju, prvi ozbiljni pokušaj države da se suprotstavi organizovanom kriminalu, kao što vi želite, do te mere da kompromitujete, da do te mere poskidate sve ljude koji su učestvovali, da pohapsite one koji su vodili tu akciju.
Ko će sutra u ovoj državi biti hrabar da se suprotstavi organizovanom kriminalu? Koji će tužilac sutra smeti da pokrene nešto? Mi na ovaj način, gospodine Obradoviću, uništavamo sopstvenu državu.

Gospodine Markoviću, četiri minuta je proteklo. I gospodina Obradovića sam prekinuo u tri minuta i šest sekundi. Prema tome, Poslovnik se mora poštovati. Vi imate pravo na svoje vreme, pa se javite i onda ga koristite.
Kada je reč o članu 100, narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici su dužni jedni drugima da se obraćaju sa uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica. Ni jedan od ova tri stava niko od prethodnih diskutanata nije upotrebio i nisam shvatio da je neko tražio da se o tome glasa.
Znači, to što se politički stav nekome ne sviđa, to je stvar za raspravu prema dnevnom redu u okviru vremena kojim neko raspolaže. Molim da to svi poslanici imaju u vidu i da koriste, jer izgleda nekima služi ovde član 100. onako kada nemaju argumente da se jave za reč, onda član 100. Predsednik skupštine, predsedavajući je dužan da nakon toga da objašnjenje, ukoliko ima.
Ako posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine o povredi Poslovnika nije zadovoljan, narodni poslanik može da traži da se stavi na glasanje. Ali, gospodine Markoviću, moram da vam dam i to objašnjenje, kada je reč o izlasku Srba na izbore, to su različiti politički stavovi. Moram, vi ste rekli da je tu povređen Poslovnik u članu 100, zato što je neko ovde govorio o različitom stavu predsednika Republike da pozove Srbe na izbore.
Inače, moram da vam kažem, nije tačno da Srbi nisu izašli na izbore. Srbi su izašli na izbore, samo 0,03%. Nije tačno da nema nikoga u vlasti od Srba na Kosovu, imate onog Petkovića. Prema tome, neko je poslušao, govorim argumentovano i istinito, i ni sa te strane nije povređen Poslovnik.
Zato vas molim da uvažavamo Poslovnik, da poštujemo članove, da se ako stvarno ima povreda Poslovnika tim povodom javimo, a ako ima neko da je povređen lično, može da se javi za repliku, tada ću je dati.
Da se vratimo temi. Gospodin Obradović, replika, gospodin Šormaz, replika. Gospodine Krasiću, stvarno se izvinjavam, vi čekate na reč već 45 minuta, to je jedan školski čas, ali šta da vam radim.

Javio sam se za repliku po članu 97. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, jer očigledno je da bi predstavnicima DS-a najviše odgovaralo da mi ne pričamo ništa i da ne pominjemo uopšte da su oni bili vlast, a pogotovu kako su vršili vlast.
Znači, ne treba pomenuti da je Boris Tadić, predsednik Srbije, pozvao Srbe na izbore, jer to uznemirava čoveka. Šta je, ruši mu integritet. Ne smemo da pomenemo da je obećao građanima Srbije prilikom tog poziva neke stvari koje naravno da nije ispunio, kao brojne druge stvari iz predizborne kampanje. Zašto? Zato što je njemu, kao i DS-u, generalno samo marketing važan.
A tako je bilo i oko privatizacije, hiljadu preduzeća, dve milijarde evra, i to najboljih preduzeća. I niko živi ne veruje da se bolje živi, samo oni, mediji i Aca. I zato Mile Isakov u onoj knjizi o DOS-u kaže da su pozvani na referisanje kako bi ubedili narod da bolje živi, jer narod ne zna da bolje živi. I to je politika DS-a, samo marketing, a kada imate medije, onda je sve moguće.
Zašto niste ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije prihvatili predlog da se formira anketni odbor i da se vidi ko krijumčari duvan u ovoj zemlji i ko stiče bogatstvo? Zašto niste prihvatili predlog da se formira anketni odbor da se utvrdi ko stoji, ko je naredio i kako je počinjeno ubistvo Ćuruvije? Zašto niste prihvatili brojne druge predloge nekadašnje opozicije, a kada ste bili vlast?
Nemojte sa zamenama teza. Pitao sam ovde kada je bio prošli saziv, prvi saziv DS-a, pitao sam tadašnjeg predsednika Vlade, pitao sam ministra policije, zašto država nije pristupila hapšenju lica koja su evidentirana i bila sastavni deo "Bele knjige" koju je napravio MUP, a ni predsednik Vlade, ni ministar tada nisu odgovorili. Ako su imali podatke 10 meseci pre toga, šta su čekali?
Tačno je, postojala je sprega kriminala i države, i ne možete da uđete i onda hapsite svoje, i radite protiv sebe. I to veličanje "Sablje"; a u vreme "Sablje" uhapsili ste 13 hiljada ljudi bez odluke suda, da ne kažem poništili Ustav.
To veličanje vanrednog stanja; Kenedi je ubijen u Americi, pa nije uvedeno vanredno stanje, a vi ste uveli vanredno stanje da bi se obračunali sa političkim protivnicima. Znate da je MUP izdao saopštenje, ni do dan-danas se ne zna ko ga je potpisao, kažu, ubijali za potrebe SPS-a i radikala. Naravno, ali je to bilo u ime države.
To je ta država koju su oni stvarali. Znači, ne smemo da pomenemo ništa od toga. A zašto? Da se ne bi loše osećali, da građani Srbije ne bi znali šta se radilo.
Ne može, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, a mi kao poslanici po Ustavu i po Poslovniku imamo pravo da kažemo, a pogotovu da odgovorimo na ove lažne optužbe koje se pred nas postavljaju. Koristim to poslovničko pravo i branim integritet, i svoje poslaničke grupe, i logično sebe lično. Prijatno.

Samo momenat, vi ste tražili repliku, ali je gospodin Milan Marković tražio po Poslovniku, ima prednost. Izvolite.

Gospodine Obradoviću (izgleda da je izašao, a niste, tu ste, dobro je onda), vi izgleda zaboravljate kako je krenula ova diskusija.
Ova diskusija, juče sam predsedavao, krenula je tako što se govorilo o amandmanima na Ustavnu povelju. Ovlašćeni predstavnik DS-a, gospodin Boško Ristić (član 100, povređeno je dostojanstvo načinom izlaganja gospodina Obradovića) izašao je i izneo stav DS-a, gospodine Obradoviću, a zatim su svi u ovoj sali, sve poslaničke grupe izašle i počele da napadaju DS po različitim osnovama, počev od toga zašto DS sarađuje sa političkim partijama u Budvi, pa nadalje. Znači, tako je počelo i nemojte menjati teze.
Druga stvar, niko vama, gospodine Obradoviću, ne brani da vi pomenete gospodina Borisa Tadića. Otkud vam ideja da neko može da vam brani? Ne slažem se sa metodom, načinom na koji vi to radite, jer to je krajnje zlonamerno.
Kada ste malopre govorili o "Sablji", evo odmah ću vam reći o zlonamernosti, u "Sablji" ćete da pomenete jedan ili dva procenta grešaka ili zloupotreba, i uvek ćete govoriti o tome. Nikada nećete reći šta je ono što je dobro izašlo iz prvog pokušaja države da se ozbiljno obračuna sa organizovanim kriminalom, šta je dobro? Dovoljno je što je 29 ubistava rasvetljeno.
Ako vama to nije dobro, svaka vam čast, to liči na SPS. Sad mi je drago da ste se napokon otkrili. I reći ću još nešto vezano, kažete svi ovde, za zajedničku državu sa Crnom Gorom. Stalo vam je do države zajedničke, a kako - vređanjem Mila Đukanovića, vređanjem organa, legalno i legitimno izabranih organa Crne Gore. Da li je to način da se borimo za zajedničku državu?
Da li je to način ako predstavnik DS-a ode na poziv DPS-a, vladajuće stranke u Crnoj Gori, da ga ovde optužite, dva dana ništa drugo ne radite, nego pominjete Nenada Bogdanovića. Neka nas pozove SNP, isto ćemo otići. Razgovaraćemo sa svakim političkim faktorom u Crnoj Gori, a naš posao, pošto smo političari, jeste da pravimo mostove.
Setite se, gospodine Obradoviću, vaša stranka je vodila Srbiju, kako je prošao pokušaj Srbije da nameće rukovodstvo drugim republikama. Ne možemo mi nametati nikome rukovodstva.
Ukoliko vam je stalo do Crne Gore, ukoliko vam je stalo do građana Crne Gore, poštujte njihovu izraženu volju, njihove predstavnike, ma koliko ih ne voleli.
Ne mora niko ovde da voli ni Filipa Vujanovića, ni Mila Đukanovića, ali naš narod koji živi u Crnoj Gori je njih izabrao i mi sa ove govornice treba da se obraćamo njima sa uvažavanjem. Tako se gradi zajednička država, tako se prave prijatelji i to je jedina šansa da ta država ostane u zajednici sa Srbijom.
Ono što je bilo cilj 1990. godine pa naovamo imalo je neslavni završetak, učimo se na sopstvenim greškama, treba da radimo drugačije, treba da pravimo mostove. I gospodin Nenad Bogdanović će ponovo otići, na poziv i SNP-a, i DPS-a, i bilo koje partije u Crnoj Gori, Hrvatskoj, bilo gde da pravimo mostove. Kada se političari svađaju, ne stradaju političari, strada narod.
Nisu političari sa ove govornice 1990. i neke godine, ti što su govorili to što se sada ovde čuje, bili u zbegovima, nisu njihova deca stradala po ratištima, nisu njihova deca obogaljena, nisu oni osiromašeni, većina se obogatila za tih 10 godina, stradao je narod. Kada se mi svađamo, strada narod.
DS nije stranka koja će da se svađa sa drugima u Srbiji i van Srbije.

Samo momenat, imamo replike, Dragan Šormaz, a Zoran Anđelković je isto tražio repliku; hajde redom nekim, Zoran Anđelković, pa Dragan Šormaz, pa Žarko Obradović.
I Anđelković traži po Poslovniku.

I replika i Poslovnik, za sve sam se javio, zato što nisam hteo da koristim mesto predsedavajućeg, a obećao sam gospodinu Markoviću da ću se javiti i po Poslovniku, i za repliku.
Znate šta, razumem da ljudi imaju pravo da menjaju svoj politički stav, dobro je kada ga menjaju pozitivno. Loše je kada ga menjaju unazad. Razumem, i Milo Đukanović je bio najveći Jugosloven, veći od svih nas ovde, i od mene je čak veći Jugosloven, i zbog toga sam ga doveo, mislim na predsedništvo one Jugoslavije, zato što je bio veliki Jugosloven. Ali, čovek je krenuo separatističkim putem. I to razuzmem, ima pravo da bude separatista.
Kad malo dublje uđem u celu priču, onda shvatam da usluge Mila Đukanovića, koje im je davao dok su bili opozicija i dok su sedeli na Svetom Stefanu i planirali 5. oktobar, ne mogu lako da se zaborave. Ne mogu da se zaborave ni finansijske ni bilo koje druge pomoći koje su u tom periodu bile.
Sada vi možete da se slikate sa separatistima dole. Nemam ništa protiv da se sa njima razgovara. Naravno da treba da se razgovara, i sa separatistima u Crnoj Gori, i sa ljudima koji drugačije misle.
Ali kad odete da podržite tu politiku, vi objektivno podržavate razbijanje državne zajednice. Da ste za razbijanje državne zajednice, gospodo iz DS, vi ste pokazali time što ste rasturili SRJ.
Mi smo bili protiv razbijanja SRJ. Mi smo i tada rekli da Ustavna povelja stvara jednu kvazidržavu koja neće da funkcioniše. Ovi amandmani su neka mala popravka, koliko može, da pružimo ruku. Vi ste upropastili SNP, oni su ušli zbog sitne vlasti, da se malo kao nešto operu. Uvukli ste ih tada u vlast i da nas smene, i njih ste upropastili, upropastili ste tu projugoslovensku ili prozajedničku opoziciju u Crnoj Gori, a sve zarad vaših ličnih interesa, da bi vi imali neki interes oko toga i da se slikate tamo. Slikajte se koliko hoćete, samo recite da podržavate separatističku politiku DPS. Javno to recite i u Srbiji, ali nemojte da pričate u Srbiji jedno, a u Crnoj Gori drugo.
Vi se sećate da su neki i u Australiji pričali nešto, pa su mislili da neće da se sazna ovde. Tako i vi idete u Budvu i mislite da se neće saznati u Beogradu i u Srbiji šta tamo pričate i za šta se zalažete. Založite se i ovde za razbijanje države, da znamo vašu politiku, a ne da mi ovde pričate o ustavni amandmanima i Ustavnoj povelji, a protiv ste zajedničke države, to ste pokazali.
Mi smo čuvali tu zajedničku državu, takvu kakva je, sa SNP, ali je to funkcionisalo. Naravno, sačuvali smo i Kosovo u okviru Srbije. Vi se sada pozivate, i busali ste se u grudi tri godine dok ste bili na vlasti, na Rezoluciju 1244. Da nije bilo bombardovanja, ne bi bilo Rezolucije 1244. Da smo u Rambujeu potpisali sporazum, bilo bi 2002. godine referenduma na Kosovu, pa bi Kosovo bilo nezavisno, pa sada ne bi bilo ni priče Tadića, ni bilo koga.
Dobili smo bombardovanje da sačuvamo svoju teritoriju. Onaj narod i ona vojska koji ne brane svoju državu, to nije ni narod ni država. Ti vojnici koji su branili državu bili su časni vojnici, a vi ih sa ove govornice proglašavate krivim. Na isti način kao kod "Sablje", kako kažete da ste rasvetlili 29 slučajeva. "Sablja" ne rešava nego sud.
To je vaša odluka. Vi ste se tako tri godine ponašali, da je izvršna vlast isto što i sud. "Sablja" je uhapsila 12.000 ljudi, rekla da ima podataka za 29 slučajeva kako da se reši, a sud treba da završi. Vi i danas tvrdite da ste vi rešili 29 slučajeva.
(Predsedavajući: Vreme.)
Jaruzelski je uhapsio 7.000 ljudi u pet puta većoj Poljskoj, sa svim demonstracijama koje su bile. Vi ste uhapsili 12.000 ljudi. U Čileu je Pinoče, kao najveći diktator, uhapsio 7.000 ljudi, a vi ste uhapsili 12.000. U rezoluciji Informbiroa protiv jednog Sovjetskog Saveza je uhapšeno 11.000 ljudi, a vi ste uhapsili 12.000 ljudi. Ćutite, sakrijte se i nemojte više da pričate o toj "Sablji", jer je to sramota za srpski narod, ne samo za vas što ste napravili "Sablju" i uhapsili 12.000 ljudi.