Reč ima gospodin Petrović, po Poslovniku.

Ne vidim gospodina Baralića, ali nisam njemu uputio bilo šta dok je on ovde govorio, već jednom drugom kolegi, ali to sada nije ni važno.
Naravno da snage Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji nisu vojni efektivi strane države nego međunarodne organizacije Ujedinjenih nacija, ali svakako nije domaća vojska strana efektivna sila koja sada kontroliše red i mir na Kosovu i Metohiji i, naravno, odgovorna je za to.
Ne bih više ni da opterećujem Skupštinu ni javnost podvlačenjem razlika koje postoje u našim stanovištima i ne čudi me da ljudi koji su bili odgovorni za upravljanje državom pokušavaju na ovaj ili onaj način da opravdaju neuspešnost svoje politike.
Naravno da nije ovde istorijska debata o uzrocima, povodima, događajima, već o jednoj politici koja je, trajući 10 godina, dovela Srbiju na najniže grane od Prvog srpskog ustanka, kada je ovaj narod smogao snage da počne da pravi državu početkom 19. veka.
Ono što želim da kažem sada je da je ponovo važno samo da se držimo činjenica, jer one su jedino bitne i važne.
Razlog koji je doveo do toga da se u ovoj skupštini uopšte otvori rasprava ili razgovor, da bih bio precizan, rasprava je u ovom parlamentu, a razgovor je bio u sastavu predsednika parlamenta i šefova poslaničkih grupa, jeste 10 godina Srebrenice. Povod je film koji je pokazan na raznim televizijama. On je nekako uznemirenje, što je potpuno prirodno, uneo u javnost, ali je razlog obeležavanje 10 godina tog zločina.
U tom razgovoru su iznete različite ideje, ideje koje ima Demokratska stranka i o kojima danas govorim su sve vreme tog razgovora iznošene i tada. Ponoviću još jednom - Srebrenica je postala simbol u celom čovečanstvu za stradanje i zločin.
Možemo da pričamo i o razlozima. Nije Bratunac simbol stradanja, a više od 2000 ljudi je na strašan način nepotrebno pre Srebrnice stradalo u Bratuncu. Nisu žrtve u Sarajevu postale simbol zločina, ali je dugo vremena Sarajevo bilo pod jednom opsadom, koja je na ovaj ili onaj način izazvala odijum nad celim srpskim narodom. Ali, čak nije ni Sarajevo postalo u tom smislu simbol stradanja, ali Srebrnica jeste, kao što su neka druga mesta u nekim drugim ratovima ostala zapisana u sećanju čovečanstva kao simbol stradanja i zločina.
Postavlja se pitanje šta je državni interes.
Po stanovištu i dubokom ubeđenju mom i DS, državni interes je ono što je DS u svom tekstu iznela, da se osude svi zločini, a Srebrenica posebno. Samo vrlo kratko, nema državnih razgovora između Srbije i država u okruženju, a da tema nije pitanje pokretanja procesa ili završetka procesa protiv osoba za koje postoji osnovana sumnja da su počinili ratne zločine, ni sa BiH, ni sa Hrvatskom, niti razgovori sa međunarodnom zajednicom kada je Kosovo i Metohija u pitanju.
Postavlja se pred sve nas, kao ljude koji nemaju običnu odgovornost kao bilo koji punoletan građanin Srbije, već odgovornost narodnog poslanika, da li ukoliko u BiH ili Hrvatskoj država na nedovoljno efikasan način pokreće i sprovodi postupke, a mislim na policiju, tužilaštvo i na sudove, postupke protiv osoba za koje postoji osnovana sumnja da su počinili ratne zločine, da li to znači da mi ovde u Srbiji takođe treba da smanjimo efikasnost ili potpuno da prekinemo sa utvrđivanjem krivice osoba koje su izvršile ratne zločine ili postoji sumnja da su izvršili ratne zločine, a nalaze se pod jurisdikcijom, dakle, pod sudskom vlašću naše države.

Gospodine Petroviću, dva minuta ste prekoračili vreme.

Ukoliko tu postoji neka dilema, to je onda civilizacijska dilema.
Ono što je naš posao, a pre svega posao ljudi koji imaju izvršnu vlast, a mislim na Vladu Republike Srbije i naravno na predsednika Republike, jeste da u okviru svojih moći vrše svaku vrstu pritiska u međunarodnim odnosima i u bilateralnim odnosima da osobe, za koje postoji sumnja da su počinile ratne zločine na teritoriji drugih država, budu stavljene u sudsku proceduru i da im bude suđeno.
Ali, naša dužnost, naša obaveza prema životu osam miliona ljudi, prema stvaranju uslova za zdrav javni život i za normalno stanje stvari u ovoj zemlji, da sudimo svakome za koga postoji osnovana sumnja da je ratni zločin počinio.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Blažiću, dakle, mi u SRS nismo iznenađeni rečnikom, tonom, organizacijom hajke koja se vodi protiv celokupnog srpskog naroda i koja će mu u svemu naći krivicu. Nije ni malo slučajno što je malopre govoreći po Poslovniku Boško Ristić između ostalog i rekao da su zločini počinjeni u ime svih nas. Izvinite, nisu. Onaj ko je činio zločine neka ide u zatvor i lažne dileme nema. Niko nije rekao da se sakrije ili prikrije bilo ko za koga postoji osnovana ili osnov sumnje da je počinio bilo koje krivično delo, a kamo li jedno od najtežih krivičnih dela kakvo je ratni zločin. To nikada niko nigde nije izjavio i nemojte to nama ni bilo kome da prebacujete.
Što se tiče ovoga da je zločin počinjen u ime svih nas, nije i nikada vam neću dozvoliti ni vama ni bilo kom drugom da kažete da su oni koji su u Srebrenici ili bilo gde drugo na onakav način ubili bilo koga i to uradili u ime moje dece, mog Danila, moje Milice, čak ni u ime vaše dece, jer oni su uradili to za sebe, a finansirali su neke druge i davali pare nekim drugima. Meni i nama nisu, budite sigurni. Uskoro ćemo da vidimo kome jeste. Baš taj Milan Milanović Mrgud, koga i koju političku stranku najviše voli, a ne samo što je voli to bi bilo emocija, osećanje, ništa posebno, već koga voli i parama da potpomogne i to velikim parama da bi mu nešto ili prikrio ili zataškao, a nadam se da to nije zataškavanje ratnog zločina.
Kažete, opsada Sarajeva, pa da li su Srbi trebali da napuste mesta gde su većinski živeli kao su Ilidža, Podlugovi, Rajlovac, Ilijaš, Mrakovići, Poljine, Lukavicu, Gojkoviće, samo zato što je neko rekao da je to opsada. Kada govorite o opsadi Sarajeva, kampanja je vođena, a u jednom danu ubijene su dve devojčice na Grbavici snajperskim hicima.
Radio sam vesti na engleskom jeziku i stigao mi je taj prilog. Stigao mi je prilog na srpskom koji sam trebao da prevedem. Istog dana su na Grbavici preko one ćebadi koje su prikrivale od muslimanskih snajperskih hitaca sa hotela "Bristol", sa "Holidej in"-a i drugih mesta, mogućnost da vide srpske civile i srpske borce. Devojčice su vozile bicikl i obe su usmrćene sa po jednim metkom. Da li o tom zločinu govorite? Da li govorite o tome da su majke ubijane kada su se sklanjale od svojih sinova pošto ne mogu da obavljaju fiziološke potrebe u kući, jer nema vode, nema struje, pa izađu da se sakriju i da ih deca ne vide, a muslimanski snajper ih skine. To znači usmrti na licu mesta.
Da li je to ta opsada o kojoj govorite? Da li je opsada ta što su na Pofalićima pobili sve što je bilo srpsko? Da li je to ta opsada o kojoj govorite? Da li je opsada ta, a to pitam one ljude koji su novinari, kada su ubili kolegu Ljubu, a da ne pogrešim, mislim da je na B, ali nemojte me držati za reč, realizatora Televizije "S" sa Pala, snajperskim hicem kod Osmica. Da li je to ta opsada? Ili kada su došli mudžahedini Alije Izetbegovića i iz Zenice probijali linije kod Podlugova, Ilijaša i na drugim mestima. Ne želim da se govori samo o jednom zločinu, mnogo je zločina protiv srpskog naroda počinjeno da bi se tako preko toga prelazilo. Kažete, paradigma je danas samo Srebrenica. Da, priča se samo o Srebrenici. Priča se u Savetu Evrope, verovali ili ne, a naši mediji su lagali javnost, kako tobož su se članovi hrvatske delegacije pobunili zato što je Tomislav Nikolić osumnjičen, kažu, za ubistvo. To nije istina. Oni su se pobunili zato što kažu, TV B92 saopštava da ima određena saznanja o Tomislavu Nikoliću, verovali ili ne. Hrvatska delegacija, da znate, to je zvanično napisano, Tomislav Nikolić će doneti papir, mislim da se da li Matošić ili tako nekako se preziva koji je to potpisao, on se ne poziva na svoje organe, ne poziva se na svoju državu, ne poziva se ni na šta, poziva se na jednu televiziju iz Srbije. To je sramota.

Gospodine Vučiću...

Završavam gospodine Anđelkoviću. Sramota je to da građani Srbije ne mogu da dobiju jasan odgovor, a to je da li mi osuđujemo sve zločine. Da, osuđujemo. Onda nemojte, molim vas, da pravite razliku, jer otiđite u Vlasenicu, ne samo u Bratunac, otiđite u Vlasenicu i u Miliće, a između je muslimansko strateška Kasaba, otiđite u Miliće i Vlasenicu i videćete nepregledno polje sa krstovima i sa pobijenim Srbima u prethodnom ratu. Nisu ti Srbi valjda manje vredni, nije valjda grlo i vrat Rada Rogića manje vredan nego svi ostali ljudi na kugli zemaljskoj. Kako to da niko ne govori o filmu koji smo prikazali, gde su mnogo monstruozniji snimci, gde sem hladnokrvnog ubistva vidite i mučenje i ponižavanje. Kako da vas to ne interesuje? Kako da o tome ne pričate?
Interesuje građane Srbije i zato ih još jedanput pozivam, 9. jula u "Sava centru" u 12,00 časova, svi građani Srbije dobro došli su da vide, nažalost, kako su činjeni stravični zločini na prostoru bivše Jugoslavije, jer istina je najvažnija, istina se ne može se sakriti i istina će uvek neminovno pobediti, u to budite sigurni.

Zahvaljujem se gospodine Vučiću. Po Poslovniku, narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.       

Samo da pojasnim. Može biti da ste selektivno obratili pažnju na ono što sam govorio. Govorio sam o Srbima koji su stradali u Sarajevu i govorio sam o topovima koji su gruvali po Sarajevu. Bilo je snajpera koji su iz doline ubijali nevine ljude po brdima i bilo je snajpera koji su sa brda ubijali nevine ljude u gradu Sarajevu. O tome sam govorio. O tome da mora da bude rasvetljen svaki zločin, da moramo kao država da se borimo da svaki nesrećni Srbin koji je stradao u Sarajevu, da bude utvrđeno na koji način je izgubio život i da budemo potpuno spremni da utvrdimo šta se dešavalo i oko Sarajevo i šta je bilo dejstvo svih onih trupa koje su bile srpske oko Sarajeva. To je suština. To je objektivno, jednako civilizovano gledanje na stvar ljudi koji se bave politikom. Ne moraju građani Srbije, niti građani BiH, niti građani bilo gde da budu objektivni, jer oni nemaju odgovornost za bilo koga drugog osim za svoje porodice, ali političari moraju da budu odgovorni zbog toga što imaju odgovornost za državu i za one građane koje predstavljaju.
To je moj stav, to je stav DS i to je, po mom dubokom ubeđenju, stav koji predstavlja državni interes Srbije u ovom trenutku i jedini način da postanemo vrednosno deo civilizovanog svega i da saniramo sve nevolje koje su nam kao nasleđe ostale iz tih strašnih 10 godina od 1990. do 2000. godine.