Dame i gospodo narodni poslanici, najpre oko ovih "audija".
Dakle, nisam ništa izmislio. Dva nova "audija" kod ovih pametnih momaka iz Kembridža i Oksforda stigla su, odmah sam rekao da su crne boje, a žuta je muka narodna, i velika i prevelika, zbog svega toga.
Ali, da se vratimo na ove zločine. Mi smo predali deklaraciju povodom progona srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, tekst. Možete da nam potpišete, treba nam tri potpisa samo, pa da idemo na vanredno zasedanje tim povodom. Sumnjam da ćete to učiniti pre 11. jula. Sumnjam da ćete to ikada učiniti, zato što se tamo govori o brutalnom progonu i ubijanju srpskog naroda.
S druge strane, ta vododelnica između nas jeste upravo u tome što vi ne želite da kažete da je istovrsni zločin, makar istovrsni, počinjen protiv srpskog naroda. Najstradalniji narod u prethodnih 15 godina, da ne kažem prethodnih 65 godina, na prostoru bivše Jugoslavije je nesumnjivo i činjenično srpski. Mislim da tu nema nikakve dileme. Kada govorite o Jasenovcu, kako to da se vi koji imate takve veze i toliko moći niste postarali i potrudili da paradigma zločina savremenog sveta bude Jasenovac.
Moj otac, sasvim slučajno, ne želim lično o tome da govorim, jer sigurno ima gorih tragedija i većih, nije upoznao ni svog oca, ni svoje stričeve, nikog muškog u familiji, jer su ustaše sve pobile. Pitam vas, ko je to osudio, da li je tražio neko iz separatističkog rukovodstva Vojvodine da to bude dan žalosti kada je stvoren logor Jasenovac, da li je tražio neko iz separatističkog rukovodstva Vojvodine, pošto danas ima mnogo prognanih Krajišnika, baš u tom delu Srbije, da li je tražio da 5. avgust bude dan žalosti, ili 4. ili možda 5. maj? Nije, osim što bi, možda, neki za Titov rođendan tražili da bude dan žalosti.
Ovaj datum u maju sam pomenuo zbog "Bljeska", zbog Zapadne Slavonije i tadašnjeg progona Srba, kada se onaj ustaški zločinac Robert spustio svojim avionom i minirao kolone srpskih izbeglica. Ta vododelnica pokazuje da smo mi oni koji hoćemo zločin da osudimo, bez razlike ko ga je počinio i nad kim je počinjen, ali smo mi ti koji nećemo da zatvaramo oči i nećemo da se uplašimo pred medijskim pritiscima onih koji hoće da kažu da postoji samo jedan zločin, zločin nad srebreničkim muslimanima, i to je ključna razlika između nas.
Upravo zato pozivamo i vas, dobrodošli ste gospodine Petroviću, dobrodošli ste svi, 9. jula organizujemo u velikoj dvorani Sava centra u 12 časova, subota je, neradni dan, da dođete i vidite snimke i fotografije zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, da se ne stidite ni televizije, medija, ne ove što su sledbenici Berije i Višinskog, nego ove druge koji hoće da vide šta se dešavalo protiv Srba, ne samo protiv nekih drugih, da dođu i vide, pa da obaveste javnost da li je jedan jedini zločin bio i da li je baš paradigma samo Srebrenica, ili bismo mogli da nađemo više simbola i više paradigmi.
Upravo zbog onoga o čemu vi govorite da je paradigma, mi smo tražili da bude Krajina, jer je to najveći zločin koji se dogodio na teritoriji Hrvatske, i Klečka, mogli smo i Staro Gracko da stavimo, gde su mladom dečaku iščupali srce samo zato što je Srbin, ali smo uzeli Klečku na Kosovu, uzeli smo Bratunac, Kravicu, a mogli smo da uzmemo i Sarajevo, jer je to mesto velikog stradanja srpskog naroda.
Mogli smo da uzmemo još neka mesta gde su odsecali glave Srbima, igrali fudbal srpskim glavama, sve smo to mogli, ali ne, uzeli smo po jedno mesto baš kao simbole i stavili smo Srebrenicu, a vama to nije bilo dovoljno, jer ste hteli da bude samo Srebrenica, i to je razlika između nas.
Ponosan sam što je ta razlika između nas takva, ponosan sam jer nam niko neće reći da smo neki zločin zaboravili, ponosan zato što Srbija hoće da osudi sve zločince, one pojedince koji su vršili zločine nad srebreničkim muslimanima, ali hoće da poštuje i svoje mrtve i svoj narod, i svoju decu, zarad naše budućnosti, zarad budućnosti naših pokolenja, i vaše i moje dece. Bez toga takve budućnosti nećemo imati.