Gospodine Vučiću, to nije tačno, mnogo ranije sam ga opomenuo.

Govorim tek četiri minuta.
Dalje, mi nemamo ništa sa ovom vlašću, mogu mnoge stvari da im zamerim, a ni za jedan njihov zakon nismo glasali. Nemojte da nas trpate u taj koš. Moram vas da pitam - jeste li vi oni koji se hvalite time kako im podržavate 80% zakona? Jeste li vi oni koji tražite njihovu pomoć i pričate kako ćete sve najlepše sa Vladom, samo da bi vam dali njihove glasove da pobedite Tomislava Nikolića? Jeste li vi to oni isti koji ste to tražili u predsedničkim izborima, na gradonačelničkim izborima i na svim drugim?
Kada vam trebaju, onda dajte glasove, a posle toga, izvinite, ne valjate. To je njihov i vaš odnos. To nas baš briga. Ali, mi sada znamo, građani Srbije, kako god i šta god da im kažete, šta god da napravite - nema više, nema više povratka na kašičicu, ovolicnu od 650 dinara, žuta kašičica 650 dinara. Jeste li čuli, građani Srbije, da to toliko košta? Kašičica za kafu - 650 dinara!

Gospodine Vučiću, molim vas!

Ali, to je, gospodine Mihailoviću, obična metalna kašičica.

Razumem vas, samo privedite kraju vaše izlaganje.

Ali, to je obična, prefarbana u žuto, metalna, nije zlatna.
Dalje, da vas pitam, pošto ne znate šta se i kako zbiva, ko je kupio nove "audije" za Tadićevo obezbeđenje? Što o tome ćutite, što se ne hvalite kada se ponovite, što ne kažete narodu ko je dao pare za to? Nego idem gore, moram da prođem, pogledam, kad - novi "audi", novi novcati.
Kažem, za koga su ovi žuti "audiji", kažu, za Borisa Tadića. Kažem, nije se hvalio u Skupštini Srbije za to. Niko se nije hvalio za nove "audije". Kažem - za koga, kažu - to je za one, to nije za Natašu Kandić, Nataša Kandić ne voli Predraga Markovića, on je sa bradom, to su oni obrijani do glave, što glume one opasne. Za njih su ti žuti "audiji".

Molim vas, privedite kraju vaše izlaganje. Najlepše vas molim.

Hoću, gospodine Mihailoviću, veoma sam zahvalan na vašem strpljenju, veoma ste ljubazni, moram da postavim to pitanje, nadam se da će neko da izađe da mi odgovori. Pričali ste, a niste tražili, ali vas sada pitam ko je kupio te "audije"? Od čijih para? Od para građana Srbije. Niste nas obavestili.
Nemamo ništa protiv, da znamo da je za te obrijane do glave, te opasne tipove, te mnogo snažne, što prete gde stignu, kako stignu, ali nam recite da je to za njih. Kažite građanima Srbije koliko to košta. Da ne bude da to košta 40 miliona.
Koliko im beše koštala ona slika? Slika im je koštala, time završavam gospodine Mihailoviću, ne znam da li se sećate, kao da su kupili bukvalno Mona Lizu, kao da su pola Luvra kupili, takve su umetničke slike doneli na Aerodrom; nisu baš takve slike, pre će biti da su nekakve loše kopije.
Ali, moram da kažem koliko su koštale i Luvr bi im pozavideo na ceni. Ona jedna slika, neke žute vrbe su bile, valjda zato što su žute a ne zelene, koštale su oko 350.000. A specijalna cena, gospodine Mihailoviću, zato što je to ona posebna vrsta žalosnih vrba. To su one žute žalosne vrbe, a to toliko košta.
Mi nemamo ništa ni protiv koga, ali nećemo da dozvolimo da nam neki sole pamet kako i ko gde da ide na stadion, gde ćete da trpate u logore, kako ćete ljude da maltretirate. Vreme maltretiranja Srbije prolazi. Još postoje vaši pokušaji, rudimentarni oblici, kao što je bilo prebijanje Milana Avramovića, odbornika Skupštine opštine SRS, zato što je iznosio podatke o kriminalu na opštini Savski Venac. Uhvatili su ga batinaši, banditi, ispred opštine direktno i pitali ga kako se zove, jer ga nikada nisu videli u životu, banditi koje su unajmili vaši zbog lopovluka na Dedinju.
Celo Dedinje ste pokrali i opljačkali. Celo Dedinje pretvorili u žutu platformu za dobijanje velikih kuća, za ogromne imovine. Da vas pitam, da li tamo beše živi i onaj hazjajin Srbije, koji je rekao da neće da ide na Dedinje? Rekao je da neće na Dedinje; 780 kvadrata. Građani Srbije to treba da znaju.
Moje pitanje je, ko je kupio žute "audije"? Možda su još crni, ali čujem da će da ih farbaju u žute. Interesuje me ko to plaća i kako plaća? Građani Srbije to neće da plaćaju.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. Zloupotrebljena je ova tolerancija koju sam pokazao prema govornicima. Da vas obavestim za ubuduće - svakome ko bude prešao tri minuta oduzeću reč, kada govori kao repliku ili kada govori po Poslovniku, jer je to vreme koje je ograničeno. Izvolite.

Javljam se u ime poslaničke grupe SPS po Poslovniku. Ostajem pri tvrdnji da je privatizacija u Srbiju, koju je izvršila prethodna vlada, prethodna vlast, bila pljačkaška. Nisu rešeni ti problemi iz razloga što postoji sprega između vrha Demokratske stranke, pojedinih ljudi iz pravosuđa i onih koji su ta preduzeća privatizovali. Pogledajte rukovodstvo prethodno Demokratske stranke i onih koji su sada, šta imaju i šta su imali, i tu ne treba neka filozofija. Stvar je vrlo prosta.
(Upadica iz sale: Puni su ko brodovi.)
Ko brodovi su puni.
Druga stvar, ne zloupotrebljavajte ubistvo jednog čoveka, kao što je Slavko Ćuruvija. Ovde, u ovoj skupštini 2001. godine, kada je formiran novi parlament, čuli smo od predstavnika Demokratske stranke da postoje dokazi o umešanosti pojedinih ljudi iz SPS u to ubistvo. To je bilo 2001. godine u januaru.
Pa zar iko pametan u ovoj Srbiji misli, posle one torture koju su demokrate sprovodile nad Srbijom i one apsolutne vlasti koju su imali nad svim sferama života, uključujući i pravosuđe, da je iko od naših umešan, da to ne bi ugledalo svetlost dana i da ne bi bio uhapšen. Čovek sa pravom kaže, ako je iko umešan.
Molim vas, ne zloupotrebljavajte ubistva tih ljudi. Kada pomenete Ćuruviju, pomenite i Pantića, kada se pominje Buha, neka se pomene i Pavle Bulatović, Todorović, Stojčić i mnogi drugi koji su ubijeni. Kako su ubijeni i zbog čega su ubijeni, to treba država da dokaže.
Ali, vi ne želite da govorite o pojedinim stvarima. Ovde se govori selektivno, kao i ova priča o zločinima. Ne stavljajte nama socijalistima u usta ono što nismo rekli.
Mi tražimo da ova skupština osudi sve zločine počinjene na prostorima bivše Jugoslavije, ali sve. Ne jedan, ne onaj koji je marketing jedne političke opcije ili grupe zemalja Zapada koje su izvršile agresiju na našu zemlju, nego sve zločine.
Ali, Demokratska stranka na to nije spremna. Nije spremna da ikada pomene da su bile sankcije. Nije spremna da spomene Vasu Miskina, "Oluju", a o agresiji i da ne pričamo. To je krajnja nekorektnost koja postoji ovde zato što se apsolutno biraju podaci i selektivno iznose.
Moram reći da sam i sam kao pripadnik Socijalističke partije Srbije često bio u nedoumici do sinoć oko toga šta je to govor mržnje. Od ovih novodemokrata, i onih koji transparentno govore o svemu, čuo sam više puta priču o govoru mržnje.
Moram reći da sam zahvalan sinoć gospodinu Popovu što je prikazao onaj snimak koji je proglašen govorom mržnje. Moram reći da sam zahvalan jer sam i sam progledao, pa vidim šta je to govor mržnje koji je emitovala RTS. Znači, jedan kratak film, koji činjenično konstatuje stanje da je mladi čovek ostao bez svoje porodice, to je govor mržnje. Zašto? Srbija nije trebalo o tome ništa da govori.
Oni koji pričaju o RTS-u treba da znaju da RTS nije prikazala te strašne snimke događaja koji su se desili 1991, 1992. i 1993. godine, a da je prikazala, ko zna šta bi bilo sa tim ljudima. Kakav naš sud i kakav Haški tribunal - oni bi bili do sada sigurno razapeti više puta.
Na kraju, gospodine Markoviću, vi ste zadnji u ovoj skupštini koji treba da se pozovete na legalitet, jer se vi za to zalažete. Vi ste bili predsednik opštine Palilula, koja je poznata po bezakonju u oblasti urbanizma. Šta ste vi kao legalista uradili da to sprečite? Davali ste dozvole ljudima da zidaju zgrade, a tri godine nije uvedena struja i voda, i vi sebe afirmišete kao legalistu. Koji ste vi to legalista?
Zašto niste, kao predsednik opštine, to sprečili? Zašto niste sprečili službe koje su davale dozvole da se takvi objekti izgrade? Vi pričate o pravu.
(Zoran Krasić, sa mesta: I svuda po jedan stan.)
To je posebna priča i o tome imamo podatke. To ćemo vrlo rado saopštiti o radu ovih legalista i o tome kako su za malo vreme stekli ogromno bogatstvo od plate u državnim organima.