Moj amandman na član 2. odnosi se na to da se pored navedenih akcija i manifestacija za koje se na ovaj način prikupljaju dodatna sredstva direktno precizira da su time obuhvaćene i sportske manifestacije.
Obrazloženje Vlade za odbijanje ovog amandmana je da se sportske manifestacije od značaja, koje se mogu ovako finansirati, mogu podvesti pod projekte od javnog interesa ili druge akcije od šireg društvenog značaja i da se time isključuje mogućnost da se sve sportske manifestacije podvedu pod ovu mogućnost prikupljanja dodatnih finansijskih sredstava. Smatram da je važno i da bi bilo dobro da se direktno navede da su sportske manifestacije događaji za koje se mogu prikupljati sredstva na ovaj način.
U istom članu podneo sam amandman da se vremenski period izdavanja doplatne marke ne prepusti odluci Vlade, nego da se zakonom odredi i svede na sedam dana. Dakle, to je suština sadržaja ovog amandmana, da se u stavu 2. izostavi naznaka da Vlada određuje vremenski period izdavanja doplatne poštanske marke, a da se u sledećem stavu precizira da je taj period sedam dana.
Opet je obrazloženje suštinski slično onome koje sam dao za predlog izmene člana 1 – da se prikupljanje sredstava na ovaj način ne projektuje koliko je potrebno za tu manifestaciju i za tu akciju, nego da to bude mogući izvor prihoda, dodatni izvor prihoda na bazi doplatne marke, da građani sedam dana plaćaju uvećano za iznos kako je to navedeno u zakonu.
Naravno da je predlagač propustio mogućnost da kvalitetnijim Predlogom ovog zakona smanji mogućnost nekih manipulacija kod doplatne marke, ali to se može izbeći nekom pojačanom kontrolom. Štampanje doplatne marke ostavlja neke mogućnosti manipulacije – da se ona ne poništi, pa da se može upotrebiti dva puta. To se moglo izbeći time što bi se štampanje tih maraka koje se puštaju u promet, i na ovaj način obezbeđuju sredstva, poverilo javnim preduzećima i štampala jedinstvena marka na kojoj bi bila štampana vrednost nominale i vrednost doplatnog iznosa i time bismo praktično imali potpuni uvid kolika su ta sredstva.
Mi smo imali do sada praksu da se doplatna marka pojavljivala na poštanskim pošiljkama u nedelji Crvenog krsta, u nedelji koju smo obeležavali za borbu protiv tuberkuloze ili nedelji Olimpijskog komiteta, praktično da se znalo da ćemo u toku godine za određene namene imati dodatnu vrednost plaćanja poštanskih usluga.
Mislim da je neprimerno da se, ma koja manifestacija ili akcija bila u pitanju, period emitovanja i korišćenja doplatne poštanske marke proteže na nekoliko meseci ili na dve i po godine, kako je to bilo za Hilandar, pa se potpuno obesmisli ta akcija, potpuno zaboravimo da li više plaćamo uvećane poštanske usluge ili se na taj način obezbeđuju dodatna sredstva.
Na ovaj način, ukoliko ostane kao što je u Predlogu zakona, ostavlja se mogućnost Vladi, koja je zadržala pravo da određuje period na koji se uvodi doplatna marka, da prosto na bazi prometa u poštanskom saobraćaju izračuna koliko se može prikupiti sredstava, odredi period od šest meseci i onda blokira mogućnost izbegavanja plaćanja tih usluga, s jedne strane; a sa druge strane, i korisnici poštanskih usluga na taj način, izbegavajući plaćanje doplatne marke, polažu svoje pošiljke u poštanske sandučiće kada ne možete obustaviti distribuciju takvih pošiljki, a ne možete izvršiti naplatu dodatne usluge.
Inače nije svetska praksa da se ti periodi ostavljaju na slobodu određivanja, nego prosto, ako dođemo do toga da postoji takva akcija, onda građani i korisnici usluga znaju da je to sedam dana.
Zato mislim da ovaj amandman ima smisla i da treba da uđe u sadržaj zakona i Demokratska stranka će glasati za ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Obaveštavam vas, po članu 85. stav 5. Poslovnika, da ćemo danas raditi možda i posle 18,00 časova, u svakom slučaju do završetka rasprave u pojedinostima po 39. tački dnevnog reda.
Prelazimo na 36. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dragoljub Stamenković i Bojan Kekić.
Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Odbor za saobraćaj i veze prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Kekić.
Odbor za saobraćaj i veze prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milovan Marković.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji je podnet na član 5. na određen način dovodi u pitanje suštinu sadržaja ovog amandmana u navedenim dodatnim stavovima. Dakle, želim da kažem da se tim dodatnim stavom koji je podneo narodni poslanik Kekić navodi da opštine i gradovi ne mogu ograničiti broj onih građana koji žele da pružaju usluge u auto-taksi prevozu. Ne vidim posebnu potrebu da se to zakonom precizira.
U članu 5. je navedeno, a i u obrazloženju predlagača zakona - Vlade i nadležnog ministarstva stoji da je potreba za izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju proizašla iz uočenih nedostataka pružanja usluga auto-taksi prevozom. I u ovom delu obrazloženja, u članu 5. se navodi da se neki propusti i nedostaci u ovoj oblasti mogu izbeći time što će biti urađeni kvalitetni planovi od strane opština i gradova, na bazi godišnjih planova, koji uključuju detaljne analize i istraživanja u oblasti karakteristika prevoznih zahteva i da na osnovu saobraćajno-tehničkih uslova opštine i gradovi donesu godišnje programe kojima se definiše optimalno organizovanje auto-taksi prevoza.
To ne znači da opštine i gradovi mogu odrediti da li će u narednoj godini biti novih ljudi koji će se uključiti u ovu vrstu delatnosti, ne znači ni da će biti ograničen broj onih koji mogu da se bave ovom delatnošću, ali znači da gradovi i opštine, na osnovu istraživanja nadležnih institucija, ovlašćenih kuća i stručnih lica, mogu doneti te programe. Ako vi sada zakonom ograničite jednu po jednu mogućnost za izradu takvih kvalitetnih programa koji optimiziraju ovu delatnost, onda je potpuno besmislena suština ovog predloga.
Prema tome, ne vidim da ovakav stav po ovom članu zakona ima ikakvog smisla. Time se direktno određuje da svako ko ispunjava opšte uslove za obavljanje ove delatnosti mora dobiti dozvolu od nadležnih organa. Time opštine i grad ne mogu izraditi kvalitetan program, u skladu sa tehničko-saobraćajnim uslovima za pružanje kvalitetne delatnosti.
Jako je važno da upravo u ovoj oblasti, u oblasti auto-taksi prevoza, imamo jednu uređenu situaciju. Znamo da je, ako pođemo od grada Beograda, ova delatnost jako važna, ne samo za kvalitetno pružanje usluga sa kojima se susreće gotovo svaki građanin u našem gradu, ali i svaki gost Beograda, i da je to ponekad prvi susret sa uslugama grada Beograda ili bilo kog grada ili opštine, prva informacija, prvi utisak o uređenosti u poslovima koje vodi grad i javnim delatnostima.
Zato ne bih da na ovaj način, usvajajući ovaj amandman koji je predložen, ograničavamo mogućnost gradovima i opštinama da, u skladu sa odredbama stavova koji su navedeni u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona, procene da je, na osnovu istraživanja i analiza saobraćajno-tehničkih mogućnosti, razvoj te delatnosti u narednoj godini takav i takav, da li on podrazumeva proširenje broja pružalaca usluga jednom dinamikom ili nekom drugom, ili će grad pripremiti neke nove mogućnosti i nove lokacije za rad tih ljudi, odrediti kriterijume, uvoditi neka druga pravila u ovu delatnost.
Dakle, ne stoji u Predlogu zakona da će biti ograničen broj onih koji mogu da se bave ovom delatnošću, ali isto tako mislim da ne treba da stoji da gradovi i opštine na ovako decidiran način ne mogu u okviru svojih programa predvideti da se na optimalan način projektuje broj učesnika u pružanju usluga ove vrste.
Zato naglašavam da će poslanički klub Demokratske stranke glasati protiv prihvatanja ovog amandmana, da bismo zadržali suštinu i intenciju ovog zakona i smisao onoga što zakon želi da reguliše ovim članom 5, koji predviđa dopunu člana 36. postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Pozivam vas da prihvatite ovu sugestiju da sadržaj ovog amandmana, ako malo pažljivije pogledamo, nije u skladu sa onim što se želi postići izmenama i dopunama ovog zakona.

Još neko po istom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 39. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Snežana Lakićević-Stojačić, Ljiljana Nestorović, Meho Omerović, Aleksandar Đorđević, Branislav Stevanović, Branislav Janković, Dragoljub Simonović, Dragoljub Anastasovski, Nikola Todorović, Rodoljub Gačević, Momir Marković, Momčilo Duvnjak, Goran Cvetanović, Igor Bečić, Paja Momčilov, Dragan Čolić, Hranislav Perić, Živodarka Dacin i Rajko Baralić.
Narodni poslanici Živodarka Dacin i Rajko Baralić pisanim putem su povukli amandman kojim su predložili da se posle člana 10. Predloga zakona doda član 10a.
Primili ste amandmane koje je na Predlog zakona podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima podnetim na Predlog zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, tražeći da se član 1. briše. Obrazloženje koje smo dali u amandmanu: "Narodna skupština Republike Srbije postala je organ Vlade Republike Srbije, na čiji zahtev se sednice zakazuju suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sa ciljem da se narodni poslanici onemoguće da obavljaju svoj posao kroz podnošenje amandmana."
Zakon o radu je pre dva meseca usvojen u Narodnoj skupštini i njegove izmene su nepotrebne, jer narodni poslanici ne služe da bi ispunjavali želje pojedinih ministara Vlade Republike Srbije, kao što je to resorni ministar gospodin Lalović, koji danas nije prisutan ovde, a radi se o predlogu koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, o zakonu koji je pre nekoliko meseci usvojen u Narodnoj skupštini voljom većine poslanika Narodne skupštine.
Predlog zakona o radu je jedan od najvažnijih zakonskih predloga koje je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. U toku redovnog zasedanja poslanici Srpske radikalne stranke su imali po ovom predlogu zakona jasne stavove, podneli smo preko 40 amandmana na Predlog zakona o radu. Neke od tih amandmana Narodna skupština je usvojila, ali zakon nije dobio onaj oblik kakav smo želeli mi iz Srpske radikalne stranke.
Zakon o radu je jedan od najvažnijih zakonskih projekata koje je Vlada Republike Srbije predlagala Narodnoj skupštini do sada u toku ovog mandata. Dakle, mi smo pokušali da zaštitimo pre svega našim amandmanima prava zaposlenih i građane Srbije. Znači, uloga ove Narodne skupštine treba da bude da donosi kvalitetne zakone, koji će štititi interese građana Republike Srbije.
Ovde se radi o regulisanju materije koja je veoma važna i najvažnija za sve građane Srbije, jer prethodna vlada DS-a je donela Zakon o radu kojim je obespravila nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji itd. Znači, očekivali smo od vas, od vladajuće koalicije, da taj predlog zakona bude u skladu sa ekonomskim i socijalnim stanjem u državi. Naravno, amandmanima smo uspeli da u danu za glasanje promenimo taj prvobitni predlog i ovim resorni ministar i Vlada pokušavaju da se zakon koji je Narodna skupština usvojila promeni opet na štetu, pre svega, radnika.
Ono što je najvažnije, vi ste u izbornoj kampanji, iz vladajuće koalicije... Tu pre svega mislim na Demokratsku stranku Srbije, jer je ona ta koja je nosilac vlasti i predsednik Vlade je najodgovorniji za ekonomsku situaciju u državi, za socijalno stanje, gde građani Srbije žive na rubu socijalne egzistencije.
Naravno, prethodna vlada DS-a je donela ovaj zakon na jedan brutalan način u prethodnom sazivu, krađom glasova, i to treba uvek ponoviti za ovom govornicom, jer Demokratska stranka je tim zakonom koji je donela dok je vladala, do ovog saziva, praktično ostavila nekoliko stotina hiljada ljudi bez posla. Očekivali smo od Vlade Republike Srbije da ovu materiju reguliše na onaj način koji je u skladu sa interesima građana Srbije.
Dakle, SRS pre svega smatra da ove izmene i dopune Zakona o radu koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini nisu potrebne.
Ne treba mi da ispunjavamo želje pojedinih ministara, kao što je gospodin Lalović, koji se nije udostojio da bude danas prisutan ovde u sali, dok govorimo o ovom Predlogu izmena i dopuna Zakona o radu.
Tačno se vidi u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona da one amandmane sa kojima se Vlada nije složila, a Narodna skupština je ovde voljom većine usvojila, i to amandmane koje su podnosili poslanici Srpske radikalne stranke, a direktno se odnose na član 62, ovde u ovom slučaju Predloga zakona, odnosno Zakona o radu, a u članu 1. reguliše se ta materija koja je vezana za član 62. Ja ću ga pročitati, baš iz ovoga: u članu 62. u stavu 3. traži se da se izbriše "ministarstvo nadležno za poslove rada, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja". To je rečenica koja treba da se obriše i na taj način će se potpuno izmeniti suština ovog člana 62, upravo onako kakav je bio predlog zakona bez amandmana koji je usvojen na sednici Narodne skupštine i koji je promenio izgled tog zakona. Očigledno da ovoj Vladi Republike Srbije ne odgovara.
Znači, ja ću pročitati ceo član 62, koji glasi: "Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se radom noću". To je prvi stav. Drugi stav: "Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja."
U stavu 3. se kaže: "Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću."
Znači, upravo ova rečenica koju sam pomenuo u stavu 3. se po predlogu ove izmene i dopune zakona menja. To je upravo na članu 62. kada smo ovde govorili na toj sednici o amandmanima jasno. Mislim da je to bio amandman, sada ću pogledati, pošto je bilo dva, mislim, podneo je naš poslanik Darko Glišić, koliko vidim, i odnosio se na ovaj rad koji se obavlja u vremenu od 22 sata do 6 časova narednog dana i smatra se radom noću.
Srpska radikalna stranka smatra da ovaj amandman SRS-a treba da se prihvati, kao i svi amandmani koje smo podneli na Predlog izmena i dopuna Zakona o radu, jer smatramo da ministar ne može da menja volju većine ove Narodne skupštine, jer Narodna skupština Republike Srbije je donela voljom većine Zakon o radu. Znači, ovde se želi vratiti, sa ovim izmenama, Zakon o radu u onom prvobitnom predlogu, koji nije bio usvojen u danu za glasanje.
Znači, suština svih ovih članova ovog predloga izmena i dopuna Zakona je da će ove izmene ići na štetu zaposlenih, znači ne štite se interesi radnika. Ono što je, pre svega, interes Srpske radikalne stranke jeste da se ovim amandmanom i svim amandmanima koje smo podneli zaštite interesi građana Srbije.

Narodni poslanik Momir Marković, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog pokušaja, valjda Ministarstvo rada i vladajuća koalicija smatraju da treći put Bog pomaže, pa nam treći put u roku od mesec i po dana vraća isti zakon na doradu, preradu, ne bi li nas eventualno prevarili da izglasamo nešto, ma kako ga uvijali u oblande.
Vi se sećate da smo pre mesec i po dana imali žestoku raspravu o Zakonu o radu, pa je onda pokušao ekspertski tim ovog parlamenta da prepravi ono što su poslanici izglasali i ja se sećam da je ministar Lalović tog trenutka kada su amandmani na onaj zakon usvojeni slao gospodina Prorokovića da mu donese papirne maramice, valjda da plače što mu je zakon "pukao" tada.
Uglavnom, i pored pokušaja zloupotrebe tog zakonskog projekta, Tadić, predsednik Srbije, vratio im je taj zakon, pa se onda ovde nešto izglasavalo, doglasavalo, preglasavalo, pa je Tadić to potpisao i ni tim filovanim delom, koliko vidim, Ministarstvo i Vlada nisu zadovoljni, pa su krenuli da i to što je usvojeno na jedvite jade ponovo preprave, da bi ga upodobili, ali ne građanima Srbije i zaposlenima u Srbiji, njih je inače sve manje u Srbiji, koliko da znate svakog dana po nekoliko desetina ljudi ostane bez posla, nego verovatno toj Evropskoj uniji. Dobili su domaće zadatke i onda moraju da pripreme državu Srbiju, da prepariraju državu Srbiju, da nas negde tamo 2020. godine uvedu u EU.
Kako je sa Evropskom unijom krenulo, gledajući referendum u Francuskoj, Holandiji, verujem da do te godine kada ćete vi nas uvesti u Evropu uniju, Evropska unija će da se raspadne pa ćemo onda opet da budemo sami.
Narodni poslanik Aleksandar Đorđević podneo je amandman na član 1, kojim traži da se ovaj član briše. Obrazloženje Vlade zašto se amandman ne usvaja je: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su izmene Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05) neophodne radi otklanjanja suprotnosti pojedinih rešenja u Zakonu do kojih je došlo usvajanjem jednog broja amandmana narodnih poslanika podnetih na Predlog zakona o radu, odnosno radi otklanjanja nepotrebnih administrativnih procedura" itd.
Dakle, Ministarstvu se, dame i gospodo, nije sviđalo ono što ste vi usvojili kao zakonski projekat, nisu se sviđale ispravke koje ste vi usvojili, mislim na nas poslanike SRS kada kažem usvojili.
Ne odgovara im, a sada hoće kroz ovu ispravku dodatno da unakaze ionako unakažen Zakon o radu i obesprave ionako obespravljene radnike.
Za član 1, na koji je narodni poslanik Aleksandar Đorđević podneo amandman kojim je tražio da se taj član briše, kaže se – u članu 62. Zakona kod uvođenja noćnog rada ukida se obaveza poslodavca da zatraži mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Zaštita zaposlenih kod noćnog rada je obezbeđena kroz druge odredbe Zakona (obaveza poslodavca da traži mišljenje sindikata) itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj privredi Nemačke, u jednoj takvoj državi možda bi zaštita sindikata mogla da zadovolji potrebe radnika, da radnik kada mu se odredi noćni rad mimo propisa traži zaštitu sindikata. U našem sindikatu, gde ste jednog predsednika sindikata ucenili, drugi je lupao u šerpe 5. oktobra i duvao u pištaljku, pa je bio ministar u Vladi od 2003. godine, a trećeg predsednika sindikata ste postavili za predsednika Upravnog odbora Zajednice za zapošljavanje, imate ih sve u šaci. Još ovo malo radnika što radi u Srbiji, kome da se obrati za zaštitu?
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sledeći put dođe dan za glasanje verujem, verujući u savest dobrog dela poslanika vladajuće garniture, da ćete usvojiti ovaj amandman i da će ovaj predlog zakona pasti u danu za glasanje.

Hvala, gospodine Markoviću.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju, jer niko nema prava da prekida govornika osim predsednika Skupštine.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o radu, o kome, nažalost, po treći put vodimo raspravu i polemiku. I u javnosti se dosta o tome pisalo i pričalo.
Na član 2. Predloga zakona podneo sam amandman kojim se kaže da se član 2. briše, jer su i u ranijem zakonu a i u ovom koji smo doneli pre par meseci zaposleni u Srbiji imali prava da koriste tri dana kada daju krv. Danas smo dobili jedan propagandni materijal, na koliko načina žele da nas ubede, nas i sve ljude u Srbiji koji žele dobrovoljno da daju krv.
Međutim, ovim predlogom koji ste naveli u Predlogu izmena i dopuna Zakona želite da destimulišete sve ljude u Srbiji da daju krv. Jednostavno, da davalac krvi dobije samo jedan dan, znači samo taj dan kada da krv ima slobodan dan. Gospodo, to zaista nema smisla, jer treba uzeti u obzir da ima ljudi koji rade teške fizičke poslove, posebno ljudi koji rade na visini, što sigurno nije preporučljivo, a i gospodin Paja, naš poslanik, može nešto više da kaže o tome.
Vi želite ovde po treći put, na jedan način putem prevare i ubeđivanja između vas i koalicionih partnera, da proturite nekih 13 izmena članova Zakona, što jasno govori o vašim namerama da morate ovaj predlog na silu da progurate. Hoću da kažem da se tu na određeni način ruši ugled ovog parlamenta. Tome, naravno, najviše doprinosi i sam predsednik parlamenta. Zaista nema smisla da se na ovakav način ponaša, da se tri puta u godini dana vraća na dnevni red Zakon o radu, a više puta smo čuli da su u pitanju isti članovi koji moraju da prođu na silu, a cilj je jasan: na taj način žele strani investitori da se zaštite, kako bi oni kao poslodavci bili zaštićeni i imali daleko manje obaveza prema zaposlenima u Srbiji.
Evo, i gospodin ministar je stigao.
Rušenje ugleda Skupštine postoji. Vi ste pokazali da nastavljate kontinuitet prethodne vlade i da se ponašate kao i vaši prethodnici. Znači, tamo gde su oni počeli privatizaciju i sve vaše kriminalne radnje, vi ste nastavili tim istim putem, ponašate se na isti način. To pokazuje i način, kada je potrebna podrška Demokratska stranka je tu i kada treba da prođe neki predlog sa njima napravite dogovor i to mora da prođe.
Na kraju, hoću da se zahvalim svima koji su se juče upristojili da posete Bratunac, mesto gde sam ja rođen. Jedna od žrtava u Bratuncu svih tih dešavanja, ratnih dejstava od 1992. do 1995. godine, bila je i moja majka. Mogu da vam kažem da sam jako razočaran što je predsednik Republike poslao svog izaslanika koji je davao opširne izjave u "Dnevniku" i svim medijima, što je neprimereno, a i gospodin premijer je takođe poslao svoju izaslanicu, što je neprimereno i neozbiljno sa vaše strane.
Međutim, nešto neobično se dogodilo na groblju, što nije običaj da se dešava – kada su pomenuli Srpsku radikalnu stranku da je polagala venac, veliki aplauz se čuo u toj tišini. Hoću da kažem da naš narod oseća zrak svetlosti i oseća ko može da pomogne srpskom narodu i ko istinski misli o ovom jadnom i napaćenom srpskom narodu, pogotovu onima preko Drine. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.