Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vama se najpre obraćam zbog toga što ste vi napravili jedno veliko zamešateljstvo prilikom usvajanja Zakona o radu u martu mesecu. Da ste vi kao predsednik Narodne skupštine štitili najvišu zakonodavnu vlast i ovu instituciju, ne bi se desilo da sada ministar gospodin Lalović dolazi pred Narodnu skupštinu i da se na takav način poigrava sa osećanjima budućih majki, svih onih žena i svih muškaraca, a poslanici su podržali ovaj amandman koji sam podnela na član 94. Zakona u martu mesecu i većinom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u neko doba noći kada se o tome glasalo, usvojili.
Ono što se desilo posle toga bacilo je mrlju na vladajuću strukturu, na činjenicu da se i predsednik Republike poigravao na relaciji sa Skupštinom, odnosno vladajućom većinom i neverovatno je da mi sada ne znamo kome treba da se obratimo, da tražimo da se zadrži rešenje koje su poslanici izglasali u martu mesecu, jer ta osoba svakako nije ministar Lalović.
Stvari su se u međuvremenu promenile. Ministar Lalović se disciplinovao, sada se Čović pita i ako hoćete da razgovarate o penzijskom osiguranju, ako hoćete da razgovarate o reformi, a naravno mi to ne želimo na način na koji je to Lalović prvobitno zamislio, pojavi se Čović i kaže – sada stani, ja ću da ti kažem šta dalje da radiš.
Pošto gospodin Lalović nije dobio packu od Čovića za ovaj član 3, odnosno za član 94. Zakona, na vama je, dame i gospodo poslanici, da svojim glasanjem u danu za glasanje, glasanjem za ovaj amandman da se briše član 3. koji nam ministar Lalović predlaže, povratite (ne samo za taj, nego za sve druge amandmane) dostojanstvo Narodne skupštine koja je smogla snage i imala ubedljivu većinu u martu mesecu da se izglasa tada amandman na član 94. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Ja vam se još jednom ovog puta zahvaljujem jer ste imali dobru nameru i poslušali ono što vam govore srpski radikali i prihvatili taj amandman koji sam podnela u martu mesecu, a ja ću da vas podsetim za šta ste glasali tada. Član 94. je glasio, i poslanici su to usvojili, odnosno glasi, jer je u međuvremenu posle cele te zbrke koja se desila zakon stupio na snagu, odnosno vraćen je ponovo na glasanje, da zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Dalji tekst Lalović briše: "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete."
"Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana", pa sada dalji tekst Lalović briše, "za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana."
Sledeći stav takođe briše: "Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju do dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece."
"Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i drugo). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom."
Taj član 94, sa najboljom namerom ne samo SRS, nego se kasnije ispostavilo i poslaničke većine, definisan je najpreciznije moguće. Tu volju svih nas Lalović želi da pogazi i podmeće nam član 94a za koji želi da kaže da u suštini znači isto što i član 94. odnosno da ga dopunjuje, što uopšte nije tačno. Moram da poručim i vama i svima koji prate prenos Narodne skupštine da je u pitanju najbezočnije poigravanje sa onim što te žene heroji, koje rode dvoje i više dece, danas rade za Srbiju i srpski narod, zbog toga što Lalović ide i korak dalje i ta prava koja im zaista izvorno daje član 94. i zakon koji ste vi voljom svih nas na takav način usvojili želi da anulira i da im uskrati, zato što ima nameru da im kroz tu njegovu modifikovanu odredbu, koja ni u kom pogledu nije ista kao ovaj član 94, sa tada podnetim amandmanom sa moje strane, ta prava uskrati do 1. januara 2006. godine.
Nema opravdanja za takvu nameru ministra, nema opravdanja za takvu nameru Vlade Srbije koja ga u tome podržava. Očigledno da ni ovaj Čović koji mu je naknadno došao nije želeo da mu u tom smislu da packu i zato vi to uradite u danu za glasanje i podržite ono što smo uradili u martu mesecu, prihvatite ovaj amandman kolege Jankovića i dozvolite da se član 94. onako kako smo ga izglasali primenjuje za dobrobit majki u Srbiji i za sve buduće generacije.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Simonović.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo da nastavim, pošto član 3. i član 4. Predloga zakona čine jednu celinu. Pre nego što se upustim u konkretno razmatranje teksta amandmana i teksta predloženog člana moram da navedem zbog narodnih poslanika, da ih jednostavno podsetim i javnost da podsetim, da mi očigledno nemamo sreće sa zakonom o radnim odnosima. Pre nekoliko godina on je bio problematičan zbog onog glasanja iz Soluna.
Početkom ove godine ovaj zakon ponovo je bio problematičan zato što je predsednik na nejake grudi prihvatio dužnost da sredi zakon posle izglasavanja.
Usled toga, došlo je do vraćanja, pa svojevrsnog nadglasavanja ovde, pa objavljivanja i onda se javio sindrom Mlađe Dinkića i ovaj predlog zakona je u stvari sindrom Mlađe Dinkića. Kao što je bilo kod onog Zakona o porezu, kada Dinkić jednostavno nije bio zadovoljan onim što su poslanici izglasali u Narodnoj skupštini, mislim da se ticalo akciza za gorivo, za naftu pre svega, naljutio se i brže-bolje kroz pet-šest dana napravio novi predlog zakona o izmenama i dopunama, zapretio i skupštinska većina je konsolidovala redove, na silu je to prošlo upravo onako kako je Mlađa zahtevao.
Pošto sve više sednice Vlade podsećaju na period kada je predsednik Vlade bio Radoman Božović, kada se diskutovalo do besvesti, a u završnoj fazi te vlade pretilo je čak da dođe do tuče među članovima Vlade, verujem da tim putem ide i ova vlada, jer, pored Mlađe, i drugi ministri se sile i žele da sprovedu svoje.
S obzirom da prethodni član i ovaj član gotovo tretiraju isto pitanje, a to je odsustvo, porodiljsko odsustvo, nega deteta, važno je da se imaju u vidu neke činjenice. Za treće i četvrto dete odavno je postojalo pravo na uvećano trajanje porodiljskog odsustva. Verovatno i pre sedam, osam i više godina, kada je to pravo priznato, bila je prisutna medicinska struka koja je to procenjivala. Verovatno su stručnjaci za demografiju uvideli da nam preti bela kuga i shvatili su da taj deo socijalne politike mogu da prebace na poslodavca. Jeste u to vreme pretežno privreda bila u društvenoj svojini, pa je to konstituisano kao pravo zaposlene žene, kasnije i njenog bračnog druga.
Ne vidim razlog zašto bismo sada napuštali tu socijalnu politiku i zašto bi se neko smeškao i prigovarao, kao što se malopre desilo povodom plaćenog odsustva sa posla kada je u pitanju dobrovoljno davanje krvi. To pravo je i ranije postojalo. Takođe su neki procenjivali zašto je potrebno da to traje dva, tri ili više dana. U krajnjem slučaju, nije ni bitno koliko traje. Procenjivali su da je to potrebno da bi se stimulisalo dobrovoljno davanje krvi. Procenjivali su da je, s obzirom na težinu posla i obnavljanje tih psihofizičkih sposobnosti, potrebno nekoliko dana da se odsustvuje sa posla.
Prosto se čudim kada se poslanici skupštinske većine - lekari smeškaju povodom amandmana, a vrlo bezobrazno Vlada obrazlaže zašto ne prihvata taj amandman, pa čak u jednoj prostoj rečenici navodi: "Davanje krvi nije bolest". To je strašno obrazloženje. Preko televizije upućuju apele, pozivaju građane da dobrovoljno daju krv, pošto je neophodna, a ovamo država svojim merama sprovodi antikampanju.
Slično je i kada je u pitanju član 94a, koji je Nataša Jovanović malopre interpretirala, pa nemam nameru da ga ponavljam. Ako je neko hteo postojeće rešenje iz člana 94. da podeli u dva člana, radi pravno-tehničke korekcije, onda je stvarno problematično zašto član 94a počinje da se primenjuje tek od 1. januara 2006. godine.
Sledeći aspekt ovog problema zakona o radnim odnosima je svojevrsno nepoštovanje Narodne skupštine. Ako je Narodna skupština pre nekoliko meseci glasala o amandmanu, prihvatila amandman gotovo jednoglasno, sa kojim pravom onda Vlada može da traži da se menja ta odredba zakona? To nije samo šamar Vlade upućen opoziciji koja je glasala za taj amandman, to je šamar koji Vlada upućuje vladajućoj većini i kaže: ne poštujemo vas, vi nas ne interesujete. To vama kaže vaša Vlada.
(Velimir Simonović, sa mesta: Nije tačno.)
To je tačno, profesore. Kad bi Vlada poštovala ono što odluče narodni poslanici, ona ne bi u razmaku od nekoliko meseci vratila ponovo ono sa čim nije prošla prvi put ovde. Ako Vlada smatra da nije u mogućnosti da obezbedi sredstva ili da naša privreda nije u mogućnosti da obezbedi sredstva za ovo pojačano pravo zaposlene žene - porodilje i trudnice, onda to treba da se kaže i treba Vlada da preduzme korake kako da obezbedi sredstva, jer ona sprovodi zakon, ona izvršava zakon, a ovde nama s vremena na vreme priča: suficit budžeta - diži poreze, suficit budžeta - diži takse, suficit budžeta - uvodi čak i doplatnu poštansku marku.
Znate šta, vi morate da se ponašate na jedinstven način, ako imate neki put i ako znate pravac kojim idete. Ovo je odraz nepoštovanja, sama ideja da se predloži ovakav zakon. Znači, Vlada ne ceni struku, Vlada ne ceni potrebe demografske politike Republike Srbije, Vlada ne ceni Narodnu skupštinu, Vlada ne ceni poslanike, Vlada ne ceni ništa.
U ovo može da se uklopi i ono što ste nas maltretirali prošle godine da donosimo zakone o mirenju između poslodavaca i sindikata, o socijalno-ekonomskim savetima, o različitim institucijama koje treba da zamagle suštinu – da se prava iz radnog odnosa ne ostvaruju, a ukoliko se ostvaruju, da zavise samo od poslodavca i izuzetno od aktivnosti države, ali selektivno. Pa, mi ne možemo da podržimo takav predlog zakona. Taj koncept mi ne možemo da podržimo.
U sklopu nezakonitih poslova uključila su se i pojedina ministarstva u Republici Srbiji. To se dešava sa državnim službenicima. Pitajte ovih 3.500, koji su dobili neke papire da su regulisali svoj radno-pravni status kao višak, da li su zadovoljni i ko im je zavrtao ruke. Najviše im je zavrtala ruke Socijaldemokratska partija, ona partija čiji je poslanik odavde pre nekoliko meseci pričao o depolitizaciji državne uprave, a u ministarstvima gde oni vladaju zaposlili su ili uslovljavaju da se učlane u njihovu stranku.
Kao što su radili Batić i onaj prethodni sindikalni funkcioner koji je bio i predsednik nekog sindikata, kasnije ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Ništa se tu značajnije nije promenilo, to je naša surova istina.
Da je ministar izašao za ovu govornicu i da je otvoreno rekao – nemam kontrolu u oblasti radnih odnosa, nemam čak kontrolu ni nad svojim pomoćnicima koji štampaju knjige i drže tezgu, prodajući raspise i uputstva zarađuju pare, izigravaju neke stručnjake, poput one gospođe koja je falsifikovala izbore kada je bilo "solunsko glasanje"; da je rekao – nemam kontrolu, mi procenjujemo da privreda ne može da izdrži ovakav obim prava zaposlenih, onda da otvorimo drugi list i na drugi način da pričamo o problemu poštovanja prava iz radnog odnosa.
Ovamo vam je idilična priča, med i mleko, a ovamo se priča kako se to usaglašava sa konvencijama, preporukama i ostalim aktima MOR-a, a prošle godine ministar nije ni smeo da ide na skupštinu. Zašto nije smeo da ide?
Zato što je obećao da će da izvrši samo neznatne promene u Zakonu o radnim odnosima, nije najavio da će ići novi zakon o radnim odnosima i sve je razočarao, i poslodavce, i one koji zastupaju sindikate i one koji predstavljaju radnike.
Mi nemamo kontakt sa MOR, jer sa njim ne želi niko da kontaktira. On, jadnik, da bi se snimio, prihvata sve i svašta, i da priča o "Zastavi", i o porodiljama, i o ovome i o onome, za sve je stručnjak, a kada zine – prevari. To smo mi primetili ovde i na to upozoravamo.
Ako je problem da država ne može da obezbedi poštovanje ovih prava, ako je problem da poslodavci ne mogu da ispune ove obaveze koje su amandmanima ugrađene u zakon, onda neka se izađe i neka se to kaže, neka se kaže – mi nismo sposobni da nateramo poslodavce da poštuju zakon koji je donela Narodna skupština. To je druga situacija. Izvolite, inspekcija rada, izvolite, finansijska policija, izvolite, drugi organi, pa neka to sprovode.
Ne, masakr je napravljen i u inspekciji rada. Oni dobijaju nezakonit prestanak radnog odnosa, pa kako oni da kontrolišu nekoga da li poštuje zakon. Od koga dobijaju? Od nekog od deset pomoćnika ministra Lalovića.
Celu stranku je zaposlio u svom ministarstvu, što pomoćnici, što zamenici. Kako je to samo Orlićeva žena postala stručnjak za radno pravo? Gde je naučila to, sedela je ovde dve godine sa nama? (Dobacivanje iz sale.)
Ne ljutim se, nego vam kažem da vas to košta. I vas, gospodine Ćirkoviću, to košta ili će tek da vas košta. Razmislite samo.
Samo radi vas koji se bunite zbog ovih naših amandmana podsećam da je selektivno ministar radio: u jednom delu je prihvatio sve naše amandmane od prošli put, ali nije mogao mentalno da prevaziđe onu kvrgu, da prizna, nego je morao da ide dalje i da dograđuje neke druge stvari koje apsolutno nemaju veze ni sa stvarnošću, niti sa bilo čime.
Te tako naša kritika nije samo radi kritike, naša je kritika zasnovana na činjenicama. Da nije ove podle namere u promeni ovog zakona, za neke stvari bi moglo i da se kaže da je dobro što se Predlogom zakona menjaju, ali celina ne valja. Od člana do člana videćete da su data pogrešna rešenja. Vi se samo smeškajte, ali zapamtite, ovo je istina.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio ovaj amandman.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Pošto su ovaj amandman, sa ispravkom, prihvatili Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Dragoljub Anastasovski i Hranislav Perić.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratori, a kao grana demokrature socijaldemokratori, u ovoj državi pokušavaju da građanima Srbije, zaposlenima, svemu onome što diše u Srbiji silom uteraju demokratiju u mozak, u pamet, u glavu.
Naravno, demokratiju kako je oni vide. Demokratura je čudna pojava koja je Srbiju zahvatila od "buldožer revolucije" naovamo i teško će se Srbija osloboditi, osim ako na sledećim parlamentarnim izborima ne reši taj problem tako što će istinskim demokratama, srpskim radikalima, poveriti da sačuva ovo malo što je još od države i od prava građana Srbije ostalo.
Narodni poslanik gospodin Anastasovski je podneo amandman na član 5. koji se odnosi na član 108. stav 1. tačka 4).
Da bi građani Srbije malo bolje znali o čemu se radi, radi se o pravu na minuli rad. Radi se o minulom radu, radi se o onome što ni Tito nije uskraćivao radnicima, zaposlenima, radi se o procentu koji se već više od 15-20 godina obračunava za vreme provedeno na radu, za godine provedene na radu. Radi se o tome da ministar Lalović, uskraćujući pravo građanima Srbije, želi da uskrati i ovo radno pravo, stečeno radom. Ministar Lalović traži da se u članu 5. procenat od 0,5 na godinu radnog staža zameni procentom od 0,4.
Obrazloženje... Ja, doduše, nisam video nesuvislije obrazloženje od onih obrazloženja od pre neki dan koja sam ovde pokušao da tumačim za ovom govornicom, a evo ovo je nesuvislo. Čisto sumnjam da u Vladi nema nikoga ko je mogao da kaže – stanite, ljudi, ovo ovako ne ide. Obrazloženje kaže da se amandman se ne prihvata iz razloga što nije prihvaćen prvi amandman, a onda kaže ovamo – amandman se ne prihvata iz razloga što su izmene Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", taj i taj) neophodne radi otklanjanja suprotnosti pojedinih rešenja u Zakonu do kojih je došlo usvajanjem jednog broja amandmana narodnih poslanika podnetih na Predlog zakona o radu, odnosno radi otklanjanja nepotrebnih administrativnih procedura itd.
Ministar Lalović se usudio, dame i gospodo narodni poslanici, vi koje su građani Srbije birali, a svaki vaš mandat vredi 14, 15, 16 hiljada glasova, zaustavljajući vaše neprikosnoveno pravo da glasate za određeni član zakona, za određeni zakon, za određeni amandman, da se suprotstavi svim biračima koji su za vas i nas, i mene i sve poslanike glasali. Ministar Lalović bi, da je kojim slučajem Bokasa, bio mnogo dobar apsolutista u nekoj afričkoj zemlji. Ovo nije afrička zemlja, ovo je Srbija, ovo je zemlja koja ima bogatu i radnu, i privrednu i sindikalnu tradiciju, da ne govorimo o ostalim tradicijama.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste glasali za izmene onog njegovog nakaradnog predloga zakona koji je pre mesec i po dana bio ovde, vas, vaš stav i vaše mišljenje ministar Lalović ovim članom 5. predloga zakona za izmenu Zakona o radu stavlja pod noge. Ako ćete dozvoliti, dozvolite, predstavnici Srpske radikalne stranke sigurno neće glasati za ovako nakaradno kršenje prava zaposlenih.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, i na primeru člana 5. predloga izmena i dopuna Zakona o radu pokazuje se sva priroda ovog predloga izmena i dopuna Zakona. Resorno ministarstvo, preko Vlade Republike Srbije, pokušalo je nama narodnim poslanicima da ovde pokaže kako te izmene imaju samo karakter da usklade neke amandmane koje je Narodna skupština usvojila u danu za glasanje itd.
Radi se o članu 108. izglasanog i važećeg Zakona o radu, stav 1. tačka 4) gde kaže ovako – po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,5 procenata od osnovice. Sada članom 5. ovog predloga izmena i dopuna Zakona o radu Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini da se u članu 108. stav 1. tačka 4) procenat od 0,5 zamenjuje procentom od 0,4.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da ovaj član 5, kao i svi prethodni članovi ovog predloga izmena i dopuna Zakona o radu, treba da se briše, jer Narodna skupština je usvojila amandmane većine poslaničkih grupa. Ovo je bio amandman koji je podnet kada je bio u pitanju član 108. i kada se o tome glasalo većina narodnih poslanika je glasala upravo za ovu izmenu koja je sada važeća u Zakonu o radu.
Vlada Republike Srbije pokušava, što je rekao moj kolega gospodin Krasić za ovom govornicom, da posle dva meseca sa predlogom izmena i dopuna Zakona o radu vrati tu svoju ideju, prvobitni predlog, a na taj način se ugrožavaju interesi građana Srbije, narušava se volja većine u Narodnoj skupštini koja je već glasala o ovom predlogu zakona. Vi hoćete na svaki način da ovde na silu donesete jedan predlog izmena i dopuna Zakona o radu i da naterate vašu poslaničku većinu, sa čim mi iz Srpske radikalne stranke ne možemo da se složimo.
Ova Narodna skupština pre svega treba da donosi kvalitetne zakone, zakone koji će štititi interese građana Republike Srbije i države Srbije. Znači, zaštitom interesa zaposlenih zaštitićemo interese Republike Srbije. Nama nije potrebna siromašna Srbija, to je cilj ove Narodne skupštine i nas poslanika iz Srpske radikalne stranke, a treba da bude i svih ostalih poslanika u ovoj skupštini. Neka građani Srbije žive bolje, i to je ono za šta ćemo se zalagati mi iz Srpske radikalne stranke.
Ne možemo da prihvatimo ovo što vi pokušavate ovim izmenama i dopunama Zakona o radu, da nastavite kontinuitet koji je započela Demokratska stranka, koja je pre nekoliko godina donela Zakon o radu tako što je krala glasove u Narodnoj skupštini, sa glasanjem sa raznih strana sveta, što je na brutalan način donela jedan takav zakon koji je nekoliko stotina hiljada ljudi ostavio bez posla i što je ponizio građane Srbije.
Dakle, Srpska radikalna stranka ovim svojim amandmanima, kao i na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, traži da se ovaj predlog, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, briše. Nadam se da će poslanici glasati za ovaj predlog poslaničke grupe SRS.

Zahvaljujem se gospodinu Đorđeviću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, preko milion ljudi u Srbiji ne može na kraju meseca ili polovinom meseca da uzme svoj platni list i da pogleda kolika je bruto zarada, kolika je neto zarada i u ukupnom zbiru koliki je iznos u dinarima koji treba da dobije za minuli rad za svaku godinu provedenu na poslu. To su ljudi koji su ostali bez posla. Zaista je pitanje da li je taj broj konačan. On se kreće oko milion nezaposlenih, ali i sami znate da ima mnogo građana Srbije koji nisu ni na koji način evidentirani, a punoletna su populacija, i te kako sposobna za rad.
Svi vi koji ste otpočeli svoj radni vek mnogo decenija ranije, mnogo pre nas koji radimo dosta godina, za razliku od pojedinih ministrovih saradnika, kao što je gospođa Orlić, koja možda ima dve godine radnog staža, a prvi radni staž joj je bio ovde u Skupštini Republike Srbije. I zamislite, kao veliki ekspert, što je uvreda za svakog pojedinca ovde koji ima bar jednu deceniju ili više radnog staža, da takva osoba bude prvi saradnik ministra Lalovića i da vodi računa o radnim odnosima.
Baš kao i prethodnici sa vlasti, Čedomir Jovanović i njemu slični, koji su prvo zaposlenje imali u Narodnoj skupštini, a naročito svi oni, a njih je mnogo, koji su povezani sa sadašnjom garniturom, baš kao i sa prethodnom, koji ne žive od svog rada, nemaju osećaja za to i verovatno se čude i kažu – nije ta razlika velika, od 0,4 do 0,5%. Jeste velika, jer svakome taj dinar znači.
I vi znate, kao što je rekao kolega Marković malopre, da je to oduvek bilo jedno dostignuće radnika da se izbori za to, bez obzira gde je zaposlen i svakome to znači.
Malo je kategorija stanovništva koje ima beneficirani radni staž. I oni koji to imaju, kao što su pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore, sada su potpuno obespravljeni, poniženi do kraja zbog nemogućnosti da redovno primaju svoje plate jer su nikakve, zbog toga što se sistematski Vojska uništava. Mi poslanici, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadamo, a naročito mi srpski radikali koji smo u opoziciji i apsolutno uvereni da ćemo u sledećem sazivu mi upravljati finansijama ove zemlje, uvek nastojimo da kod tih kategorija omogućimo tim ljudima, naročito onima koji brinu o odbrani zemlje i pripadnicima MUP-a, da pored toga dobiju veći iznos sredstava.
Međutim, očigledna je namera predlagača ove izmene i dopune Zakona da se ponovo grubo poigra sa onim što su narodni poslanici i najviše zakonodavno telo. Ne bih mogla nikako to da razumem, kao dugogodišnji poslanik i kao neko ko se bori za istinsku demokratiju i za pravo narodnih predstavnika da izraze artikulisane želje naroda, da ministar Lalović nije i poslanik.
On to jeste, i onda je on došao sa ovakvim izmenama već usvojenog zakona u martu mesecu i predlaže da se za svaku godinu minulog rada taj iznos (nekome je to više, nekome manje dinara, a poslanicima je to mnogo više zato što su i zarade veće) smanji sa 0,5 na 0,4%.
Ima li većeg cinizma, veće beskrupuloznosti, nego da se na takav način neko poigrava sa voljom poslanika? Kako je formirana ta većina koja nije odgovarala u tom trenutku većini koja na ovakav način jedva čini ovu vladajuću garnituru, to je pitanje za parlament i to je demokratski proces. Odlučili su ljudi i izglasali poslanici u Skupštini Republike Srbije kada su o tome glasali i dali su mogućnost da to bude 0,5%.
Međutim, ne treba nam dalje čuđenje, ni meni ni drugim narodnim predstavnicima, zbog takvog ponašanja ministra. Dovoljno je što smo to dobili u obrazloženju na ove amandmane. Vidite šta nam je ministar napisao, rekao nam je, za neprihvatanje ovog amandmana da minuli rad bude 0,5 umesto 0,4, zato što je neophodno da on reaguje i da promeni Zakon o radu na ovaj način, jer kaže da je to mogućnost da se otklone suprotnosti pojedinih rešenja u Zakonu do kojih je došlo usvajanjem jednog broja amandmana narodnih poslanika podnetih na Predlog zakona o radu, odnosno radi otklanjanja nepotrebnih administrativnih procedura i usklađivanja i preciziranja obima pojedinih prava zaposlenih.
Još samo da mi kažete da je to ona Jelena Orlić pisala, koja nijedan dan nije provela ni u fabrici, niti u proizvodnji da zna kako se teškom mukom zarađuje novac, ministre Laloviću, onda taman da sve začinite kod ovog obrazloženja.
Ako ste častan čovek podnesite ostavku na mesto poslanika, jer se na ovaj način rugate samom sebi, odnosno poslanicima koji imaju to pravo da ovde stvore većinu i da promene predlog zakona. Ovim ste hteli da nam kažete da je nepotrebno i besmisleno da podnosimo amandmane zato što mora da se poštuje reč predlagača. Zašto da mi onda reagujemo amandmanima i zašto da pokušavamo da ubeđujemo svoje kolege koje pripadaju vladajućoj strukturi da prihvate naše amandmane, ako im šaljete jasnu poruku da to nije dobro.
Poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su oni koji biraju Vladu i svakog ministra. Mi za vas nismo glasali. Nikada nećemo biti za takva kadrovska rešenja po principu kvota, ucena, pritisaka, nestručnosti, nekompetentnosti, kako ste vi sebe skupili u Koštuničinu vladu, ali budite sigurni da će ovo građane da košta zbog toga što ovo rešenje direktno zadire u njihove džepove.
Koliko god da računate, da kontrolišete budžetska sredstva, znajte da ste nekom, pa makar to bilo u toku meseca na njegovu platu i za kilogram hleba, oduzeli hleb od usta ili bilo šta što je mogao da kupi svom detetu i sebi da se prehrani.

Zahvaljujem se gospođici Jovanović.
Reč ima narodi poslanik Hranislav Perić.