Replika, gospodin Petrović.

Pošto pojedinim poslanicima nije jasno kome repliciram, repliciram ministru, koji je, nažalost, opet izašao. Velika zamerka ministru energetike. Mogu da shvatim da on ima velike obaveze i da je, starajući se o jednom tako širokom i važnom resoru, čovek koji mora mnogo da radi.
Ali, ne vidim šta može danas da bude važnije za ministra energetike, kao što ne vidim, iskren da budem, šta može da bude važnije za predsednika Vlade od one rasprave u parlamentu.
To je jedan poražavajući dokaz i saznanje o potpunom neuvažavanju koje ovaj parlament ima od Vlade Republike Srbije, ali to je slika i prilika parlamentarne većine, slika i prilika poslaničkih klubova koji podržavaju ovu vladu, slika i prilika potpune nemoći poslanika parlamentarne većine, koji ovde sede i nemaju potrebu za bilo kakvim saznanjem o tome šta je Vlada Republike Srbije namerila da uradi sa NIS-om.
Što se tiče odgovora na ono što je rekao gospodin ministar, jeste, usvojena je u ovoj skupštini strategija energetike. Kada smo o tome raspravljali izneli smo primedbe. Poslanički klub DS je izneo primedbe. Zato smo glasali protiv, zbog toga što strategija nije dobra, ali to sada nije tema. Tema je privatizacija. I, kao što je ovde rečeno nekoliko puta, ovaj zakon nije tehnički zakon. Ovaj zakon predstavlja početak privatizacije NIS-a. Donošenje zakona o kome mi raspravljamo ovde danas predstavlja formalno-pravnu pretpostavku da bi mogla da počne privatizacija NIS-a.
Zbog toga sam ovde tražio nekoliko puta sa govornice da nam Vlada Republike Srbije potpuno jasno objasni svoje namere. Da li želi da proda NIS u celini ili delimično? Da li želi da izvrši dokapitalizaciju NIS-a u celini ili delimično ili će se opredeliti za model za koji postoji vrlo značajna podrška, kako u unutrašnjem stručnom javnom mnjenju, tako i u inostranim krugovima, da se poveća vrednost NIS-a tako što bi iz sopstvenih izvora, iz zarade koju ostvari kompanija, iz ulaganja od strane banaka i investicionih fondova i sklapanjem tehničkih sporazuma sa kompanijama iz ove oblasti koje bi se naplaćivale u robi koju proizvodi NIS, bile stvorene pretpostavke za povećanje vrednosti NIS-a, da bi u trenutku kada bude doneta odluka o privatizaciji budžet Republike Srbije, dakle i građani Republike Srbije, mogli da ostvare veće prihode.
To pitanje je ovde danas najvažnije, a ne formalno-pravna struktura i arhitektura kompanija koje će se baviti naftom i gasom ukoliko ovaj zakon bude usvojen. Nažalost, pošto ministar nije ovde, mislim da poslanici neće dobiti priliku da čuju odgovor na sva ova pitanja. Zabrinjavajuće je ukoliko ministar ne zna odgovor na ta pitanja, a ukoliko ne zna odgovor, siguran sam da nije zbog toga što ministar ne može da shvati šta treba učiniti sa NIS-om, već neko u Vladi Republike Srbije ne želi da kaže ministru energetike šta će da bude sa NIS-om.
Ko je taj koji ima toliku moć da ne obavesti ministra energetike, koji će biti kriv ili zaslužan za ovo što se bude danas ovde dogodilo i za to šta će biti sa Naftnom industrijom Srbije?
Zbog čega ministar energetike na to pristaje? To su takođe odgovori koje ćemo verovatno dobiti u nekim memoarima, kada ova vlada više ne bude bila izvršna vlast u Srbiji, a ja mislim da se vreme kada će ti memoari biti početi i kada će njihovo pisanje krenuti veoma približilo.

Branislav Rankić, narodni poslanik, posle njega narodni poslanik Milka Silajev.

Dame i gospodo narodni poslanici, po svemu sudeći možda i ne treba ovoliko raspravljati o ovom zakonu, jer on ne bi trebalo da bude donesen posle jasnog stava poslanika SDP-a da neće glasati za ovaj zakon, a poznato je da skupštinska većina u zadnjih godinu dana nije mogla da obezbedi više od 128 poslanika ovde.
I, bilo bi dobro da je predstavnik SPS-a mogao tako jasno da kaže da oni neće glasati za ovaj zakon, da ne čekaju odluke glavnog odbora, onda bi ministar imao dovoljno argumenata da povuče ovaj zakon, odnosno dovoljno saznanja da ne može proći, da ga povuče, i mi smo mogli danas da završimo praktično sve ovo što je na dnevnom redu. Neću da ulazim u to kako će SPS doneti odluku o svom glasanju o ovom zakonu, ali iskustva do sada govore da se uvek na glavnom odboru sazna nešto novo i verovatno se to uslovi nečim, pa se onda ipak na taj dan kada bude glasanje preskoče ti stranački stavovi, glasa se za odluku, jer da nije tako ovaj zakon bi već bio povučen u toku prepodnevnog rada.
Zabrinjavajuće je, naravno, kod ovog zakona što se, bez obzira šta ministar govorio, uništava Javno preduzeće NIS. Ministar je juče, iako ga je bilo teško čuti, rekao da ovde nema nikakvog govora o restrukturiranju, niti o privatizaciji. Juče je potpuno jasno rekao da je u pitanju samo reorganizacija. Pre pola sata je rekao ovde za govornicom da se ne može pričati ni o kakvoj reorganizaciji. Zaista je neshvatljivo da dođe neko iz Ministarstva ko nema stav o predlogu, šta to jeste i da onda, praktično, poslanici budu zbunjeni.
Zatim, takođe je veoma nelogično da poslanici koji podržavaju Vladu, a koji čine većinu, ili predstavnici, njihovi šefovi političkih partija, tvrde nešto drugo. Gospodin Albijanić je ovde tvrdio da je upitanju restrukturiranje NIS-a. Zaista, kako mi poslanici, koji bismo hteli da čujemo one koji predstavljaju Vladu i one poslanike koji predstavljaju većinu i koji bi glasali za ovaj zakon, da znamo o čemu se ovde radi? Jednostavno, ipak je ono na početku što sam rekao izgleda tačno, a to je potpuno uništavanje Javnog preduzeća NIS.
Navikli smo da kada ovde stignu zakoni koji imaju mnogo članova, više stotina stranica obično ništa ne kažu, jer se u najvećem broju ti članovi završavaju time da će ministar ili ministarstvo pobliže urediti materiju koju zakon obrađuje.
Međutim, isto tako, za ovih godinu i po dana smo navikli da zakon koji dođe ovde koji sadrži jedan, dva ili tri člana u stvari znači mnogo više od onih zakona koji dolaze ovde sa po nekoliko stotina stranica, jer uglavnom se odnose na ono što bi trebalo da nestane.
Vidite nelogičnosti u članu 2, gde se praktično NIS razbija na tri preduzeća, od kojih su dva javna, a jedno akcionarsko društvo. Pod brojem 2) – javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa, osnovano odlukom Vlade itd. Pod brojem 3) – akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa itd. Preklapaju se nadležnosti.
Ministar je rekao da u okviru ovoga nema nikakvog govora o privatizaciji. Šta je akcionarsko društvo? Ako na početku država bude bila jedini vlasnik akcija ili većinski vlasnik akcija, vrlo brzo će država postati manjinski vlasnik akcija i ovo akcionarsko društvo će imati praktično većinskog vlasnika akcija neko privatno lice ili privatnu kompaniju.
Ministar nam je rekao juče da je oko ovoga postignuta saglasnost sa poslovodstvom i sindikatom u NIS-u. Danas smo čuli da sa sindikatom nije bilo razgovora. Naravno da se sa poslovodstvom lako postigne dogovor, zato što ministarstvo i postavlja poslovodstvo. Oni moraju da pristanu na dogovor, bez obzira kakav on bio. Praktično, jednom sam govorio ovde kakva je uloga sindikata, pogotovo njihovih predstavnika u javnim preduzećima prema poslovodstvu, gde oni moraju praktično da budu potpuno u saglasnosti sa željom rukovodstva, odnosno poslovodstva preduzeća, ne smeju ni u jednom obliku da oponiraju.
Ministar je rekao da je NIS generator privrede Republike Srbije. Utoliko je nejasnije zašto onda uništava ovu kompaniju. Ako je ovo javno preduzeće generator, zašto je potrebno da se to preduzeće uništi? Nema, naravno, racionalnih odgovora na ovo, jer je ovo, koliko god smatrao da će se od ova dva javna preduzeća i ovog akcionarskog društva desiti nešto što će biti bolje, neistina, to je samo bacanje prašine u oči narodnim poslanicima, a i građanima Republike Srbije.
Znate da je ogroman deo imovine Javnog preduzeća NIS u toku agresije na SRJ uništen, da je država sa mnogo muka i problema, ulažući sopstveni novac, praktično obnavljala deo postrojenja. Naravno, nije obnovila sve. Ulagala je u to javno preduzeće, smatrajući da i dalje treba da bude generator privrede, kako je to rekao ministar Naumov. Sada nam se dešava da će praktično najveći deo Naftne industrije Srbije u obliku akcionarskog društva, kada se izađe na tržište sa akcijama, biti prepušten nekom drugom i pretpostavljam da će cena pojedinačnih akcija biti tako niska da će država i svi građani od toga imati velike štete.
Kaže se u razlozima za donošenje zakona da će Vlada Republike Srbije utvrditi način organizovanja energetskih subjekata za obavljanje delatnosti. To je predviđeno članom 172. Zakona o energetici. Niko nije Vladi branio da uradi, nije uopšte morala da razbija NIS da bi ovo uradila. Naravno da se i do sada u NIS-u znalo ko vrši distribuciju gasa i na koji način. Znalo se ko vrši istraživanja, eksploataciju, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i sve ove stvari koje rade ova tri preduzeća, i do sada se znalo, jer se radilo po određenim sektorima.
Neću dugo da pričam, na kraju, već sam vam jednom rekao da su meni ipak najzanimljiviji delovi obrazloženja ovakvih zakona, koji često pokušavaju da se proture narodnim poslanicima. Uglavnom obrazloženja sadrže neki tekst koji je, u suštini, neistinit ili ne znači ništa.
Na samom kraju razloga za donošenje zakona po hitnom postupku kaže se, između ostalog, da neodgovarajući način organizovanja obavljanja delatnosti u oblasti naftne privrede već ima za posledicu poremećaj u snabdevanju tržišta pojedinim derivatima nafte, čime se ugrožava nesmetano obavljanje poljoprivrednih radova, kao i rad privrednih i drugih subjekata.
Gospodo, kako prošle godine, u ovo vreme, ovakav sistem organizovanja NIS-a nije ometao snabdevanje naftom i naftnim derivatima poljoprivrednika i drugih privrednih subjekata? Kako se u vreme sankcija, kada je bilo vrlo teško doći legalnim tokovima do uvoza nafte, i tada nafta uspevala obezbediti, i to po istom ovom zakonu, po kome sada to nije moguće i šta se to desilo sa tržištem nafte u svetu? Šta se desilo sa preduzećem o eksploataciji, kraće da kažem - preduzeće o NIS-u, da sad odjednom 2005. godine ovo ne može da da rezultate, iako je proteklih 15 godina davalo rezultate?
Nije to zbog toga, nego u obrazloženju treba da se kaže da ne bi bilo kom poslaniku palo na pamet da kritikuje ovo, jer će onda doći neko od poslanika, ili ministar, koji podržavaju Vladu, onda će reći – evo, vidite, ovi poslanici su protiv toga da se obezbedi nafta poljoprivrednicima. Kakve veze ima ovaj zakon sa time što je trenutno nestašica nafte na tržištu? Ili, slučajno, pošto je ovde dodato – pored poljoprivrede, to će da ometa rad privrednih i drugih subjekata, takođe, ako neko dođe i kaže da ovakav jedan zakon o uništenju NIS-a nije dobro donet, onda će neko reći – mi bismo već bili u Evropi, mi toliko idemo napred, ali oni nama ne daju, kritikuju naše zakone i zato će to usporiti privredne aktivnosti u Republici Srbiji.
Nadam se u iskrenost ovih iz Socijaldemokratske partije, očekujem da taj dan kada se bude zakazao dan za glasanje neće dati kvorum. Kako rekoh, zadnju godinu dana Vlada Republike Srbije, odnosno poslanička većina nije skupila više od 128 poslanika.
Tako da će ovaj zakon, po svoj prilici, imati tužnu sudbinu i nije trebalo ni da dolazi na dnevni red pred poslanike.

Zahvaljujem se. Reč ima Milka Silajev. Neka se pripremi Momir Marković.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, strategija razvoja energetike je u ovom domu usvojena pre par meseci. Postojao je i postoji deo koji se odnosi na naftnu industriju. Osnovne tendencije razvoja naftne industrije trebalo je da budu obuhvaćene ovom strategijom.  
Da bi mogla da se transformiše Naftna industrija Srbije potrebno je da se ukine Zakon iz 1991. godine po kome je NIS organizovan kao vertikalno organizovano preduzeće. Probleme sa transformacijom naftne privrede imale su i ostale zemlje u okruženju. Ovde su se čule dosta pesimističke prognoze ovih zakona, pa da vidimo da li su i ostale zemlje imale slične probleme. Ja ću se osvrnuti na ovu oblast.
U rešavanju problema najdalje je otišla Mađarska, čija se naftna kompanija MOL nalazi gotovo na kraju procesa, već više godina, pošto je završila taj svoj proces restrukturiranja, iskazuje i profit. MOL je većinski vlasnik "Silno nafta", slovačke naftne kompanije, koja je imala dosta problema u privatizaciji, a delimično je privatizovana u procesu masovne vaučerske privatizacije. MOL je vlasnik 25% hrvatske kompanije INA, a nedavno je najavljeno pripajanje poljske naftne kompanije MOL-u. Najkraćim putem upravo su krenuli Poljaci koji su kontrolni paket akcija naftnog kompleksa "PLOK" prodali inostranim partnerima, uglavnom američkim firmama.
"Gasprom" je jedini veliki naftni sistem u Rusiji koji je preživeo raspad zemlje. Ostatak naftne privrede preživeo je neuspelu masovnu privatizaciju, koja je drastično smanjila vrednosti velikih kompanija od kojih su se odvajali manji delovi i propadali. Tek 1994. godine Vlada Rusije, po američkom modelu, vrši vertikalnu integraciju kompanija i tako nastaju "Lukoil", "Jukos", "Slavneft" i druge. Na listi sto najvećih kompanija u Rusiji je 27 iz oblasti naftne privrede.
Naftna industrija Srbije u drugoj polovini godine trebalo bi da bude podeljena na dva javna preduzeća, po ovom zakonu, i jedno akcionarsko društvo. U akcionarsko društvo će ući dosadašnji delovi NIS-a, Naftagas, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, Jugopetrol, Naftagas - Promet i sve sporedne delatnosti osim rafinerija ulja u Kruševcu i Beogradu.
U okviru akcionarskog društva postojaće tri zavisna preduzeća. U jednom će biti proizvodnja i istraživanje sirove nafte, a u drugom rafinerija nafte i protočnici derivata, a u trećem sporedne delatnosti.
Rafinerije u Kruševcu i Beogradu, rafinerije ulja, najvećim delom su izdvojene iz NIS-a i prešle su u nadležnost Republičke agencije za privatizaciju. Oko uljanih rafinerija NIS je završio najveći deo posla, tako da je sada na potezu Agencija za privatizaciju.
Jedno javno preduzeće baviće se upravljanjem transportnim sistemima za prirodni gas, skladištenjem prirodnog gasa, upravljanjem distributivnim sistemom i snabdevanjem tarifnih kupaca. U javno preduzeće za gas, kako se očekuje, ući će "NIS-Gas" i "NIS-Energogas" koji će u novoformirano preduzeće uneti svu imovinu, dok će svi zaposleni i dalje zadržati radna mesta.
Drugo javno preduzeće za transport naftnih derivata upravljaće transportom sirove nafte, naftovodima i transportom derivata produktovodima. Ovo preduzeće preneće imovinu, deo jadranskog naftovoda koji prolazi kroz Srbiju, a predviđeno je da svaki budući naftovod ili produktovod koji prolazi kroz teritoriju Srbije bude njegov deo. Bilansom, javno preduzeće će gas preuzeti dugove prema "Gaspromu".
Ove delatnosti su od opšteg zanačaja za državu, pa zato moraju da budu organizovane kao javna preduzeća do kraja juna meseca. NIS će, uz otplatu stimulativnom otpremninom, napustiti 1.630 zaposlenih, što je oko 10% ukupnog broja radnika.
U NIS-u se privodi kraju i procena vrednosti kompanije. Vlada će morati i trebalo bi da raspiše tender za izbor privatizacionog savetnika za NIS. Savetnik bi trebalo da predloži kako i šta privatizovati, ali konačnu odluku donosi Vlada. Nezavisno se saznaje da velike svetske kompanije, kao što su "Lukoil", "Britiš petroleum", "Šel" i "Helenik petroleum", razmišljaju o zajedničkom konzorcijumu za kupovinu NIS-a.
Sličan poslovni poduhvat načinjen je pre sedam godina, kada je privatizovana češka naftna industrija. Ništa novo na ovom Balkanu nije, što nije već viđeno u našem okruženju. Strani partneri su zajednički podelili rizik u ovom slučaju i pokazalo se da su napravili dobar posao. U srpskom slučaju, nosilac tog konzorcijuma mogla bi da bude, raznorazne su pretpostavke, grčka firma u kojoj veliki udeo imaju "Britiš petroleum" i "Šel", a u ruskom "Lukoilu" udeo "Šela" ima i "Britiš petroleum" i taj udeo nije mali, pa je ovo sve dodatni motiv da zajednički uđu u kupovinu NIS-a, kada se za to steknu uslovi.
Preduslov za tako nešto jeste i usvajanje ovih zakona kojim bi se definisale celine. Mi podržavamo ove napore koji se čine na području reorganizacije za koje je potrebno doneti ovakav zakon. Kada se radi o socijalnom programu, u NIS-u je opredeljenje za stvaranje fonda za dobrovoljni stimulativni odlazak u penziju i da se tako smanji tehnološki višak.
Ovako su to putevi naftnih kompanija u našem okruženju. Mi ništa nismo različiti od njih. Putevi moraju da su slični i verovatno će tako i biti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a za diskusiju neka se pripremi narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija, srpska nacija, srpska ekonomija, srpska sloboda ovih dana trpe žestoke udarce. Prvi udarac, koji je bukvalno potresao državu, jeste potpisivanje ovog sporazuma koji je ovaj nesrećni Vuk u trenutku kada je verovatno bio pod uticajem sintetičke droge, jer nema više para za kokain, potpisao; to je nešto što samo lud čovek ili narkoman može da potpiše. Ovo je završni udarac koji će uništiti ekonomiju, socijalnu politiku Srbije, uništiti sve ono na šta još Srbija može da računa, a onda ćemo prepustiti, ući u dužničko ropstvo, ući u robovlasnički period, jer tajkuni koji su digli glavu posle buldožer revolucije kupuju polako sve, i ono zadnje što u Srbiji vredi.
Pre neki dan sam pročitao u novinama da je Karađorđevo već predato kupcu, suština je samo da se provuče pro forme, jedan jedini kupac je bio na tenderu. Uskoro će Srbi saznati ko će otkupljivati, ukoliko ne uspemo da zaustavimo, a i po kojoj ceni i zemlju, poljoprivredno zemljište, a onda će svemu doći kraj. Ovaj zakon će bukvalno, što se tiče energetike, uz one prethodne zakone i uz ono što sledi EPS-u, uništiti Srbiju.
O čemu se zapravo radi? Posle ovog zakona i zakona koji je donet za EPS, grabež se završava. Danas su pale sve maske sa lica, ne onih koji će kupovati, nego Vlade Srbije i Vojislava Koštunice kao predsednika te vlade. Kako se krenulo? Prvo se krenulo sa razbijanjem i pljačkom. Pre nekoliko meseci smo imali priliku da vidimo kako se na malo pljačkalo iz te Naftne industrije Srbije, kako se u sprezi pljačkalo, i naftna i elektroprivreda istovremeno, a danas krećemo sa restrukturiranjem, danas krećemo sa razdvajanjem tog NIS-a na manje zalogaje, ne bi li ga lakše progutali tajkuni. Naravno, tajkuni moraju da imaju jednu predispoziciju, da budu nečiji kumovi. O tome ću malo kasnije.
Izdvaja se u akcionarsko društvo sve osim naftovoda i gasovoda. Kome je namenjeno akcionarsko društvo, ko će to da kupi i po kojoj ceni, jer kod procene kapitala knjigovodstvena vrednost, i kod pripreme ovog zakona, koja se prikazuje tri puta je manja od stvarne vrednosti. Tri puta je manje od stvarne vrednosti ono što je upisano i procenjeno, a procenili su stručnjaci iz "Deloitte and Touche".
Pitam gde su preduzeća u ovome, preduzeća u kojima je NIS vlasnik velikog dela kapitala?
Šta je sa tim kapitalom koji se nalazi u tim preduzećima? Šta je sa akcionarskim društvima u kojima je NIS akcionar, ne zato što su zaposleni u NIS-u hteli, nego zbog toga što drugačije nije mogao da naplati. Šta je sa "Politikom"? Nigde se ne priča da je NIS jedan od najvećih vlasnika akcija "Politike". Gde će te akcije otići? Šta je sa vlasničkim udelima gde je NIS u saradnji sa drugim preduzećima formirao treće preduzeće? Šta je sa domaćim bušotinama? Šta je sa rezervama koje su... Maločas je jedan od govornika rekao koliko te bušotine sada imaju nafte, koju će taj budući izvući i prodati kao svoju imovinu.
Šta je sa firmom "Kombik" iz Frankfurta koja je vlasništvo Naftne industrije Srbije? Da li je ona procenjena? Gde je to prikazano? Šta je sa firmom "Angola nafta", gde je, u saradnji sa vladom Angole, "Naftagas" izbušio bušotine i u ugovoru piše da smo mi, odnosno NIS, odnosno Republika Srbija vlasnici 49% ukupno eksploatisane nafte. Da li je to procenjeno?
Ta nafta je otprilike 50% ukupne proizvodnje domaće nafte, jer se ovde vodila kao domaća nafta. Sa tom domaćom proizvodnjom nafte mi smo peglali cenu naftnih derivata da bi građani Srbije, da bi privreda Srbije mogla normalno da koristi i normalno da funkcioniše, pa je naša cena nafte i naftnih derivata bila daleko niža od cene na zapadu, pa je cena uvozne nafte bila tri puta veća nego cena domaće nafte.
Šta je sa tim kapitalom? Mnogo je firmi u inostranstvu koje je osnivao "Naftagas". Da li su one popisane ili ih je neko od kumova već zaposlio i preveo na svoje ime, naravno bez dinara uloga? Šta je sa ogromnom imovinom koju ima "Naftagas", a koja nije vezana direktno za istraživanje, eksploataciju, transport, distribuciju itd? Govorim o samo nekoliko letovališta na Jadranskom moru, i to u ovom delu crnogorskog primorja, čija je vrednost basnoslovna.
Da li je to ušlo ovde ili će to ići akcionarskom društvu, odnosno Hamoviću, Lazareviću, Novakoviću i ostalim kumovima i ovom Popoviću, jer je i on kum Lazareviću, ovom direktoru NIS-a. Da je ministar tu, rekao bih – ministre, verujem da ste pošten čovek, lažu vas lopuže, prestanite sa ovim, presaberite se, iščačkajte do zadnjeg dinara, pa tek onda krenite.
Šta je sa naftovodom? Ja sam 28 godina proveo u Naftnoj industriji Srbije, odnosno u njenim prethodnicama, do 1998. godine sam radio, pa znam kolika smo sredstva uložili za izgradnju naftovoda od Krka do Pančeva i do Novog Sada. Ostalo nam je samo ovo parčence, međutim deoba sutradan, sukcesija, kada se podeli imovina između zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije, dobar deo tih sredstava koja sada koriste Hrvati pripašće, mora da pripadne. Gde je taj kapital koji ovde treba da bude uveden?
Šta je sa gasovodom? Znam koliko smo mi iz "Energogasa" i "NIS gasa" imali muka da obezbedimo kredite koje smo plaćali posle da se izgradi gasovod od Horgoša do Paraćina. Da li je to obračunato ili je to knjigovodstvena vrednost, može a ne mora, dođe "Deloitte and Touche" i izračuna da to košta toliko i toliko, a ono 10 puta skuplje.
Nezadovoljstvo u Naftnoj industriji Srbije je ogromno. Šta ćemo sa privredom koja je vezana za Naftnu industriju Srbije? Šta će se desiti sa "Petrohemijom" kada ovo AD bude zavrnulo slavinu "Petrohemiji"? Znate da je osnovna sirovinska baza za "Petrohemiju" sirovi benzin i iz njega se prave svi oni za polietilene itd. Šta je sa Rafinerijom u Elemiru? Šta je sa Fabrikom kaučuka u Elemiru?
Sve su to fabrike koje su vezane za ovo, koje je "Naftagas" svojevremeno gradio, NIS sadašnji, a nekada se to zvala zajednica radnih jedinica. Tu je kapital "Naftagasa", NIS-a, tih ljudi koji su radili tih 40 godina od kada Naftna industrija Srbije postoji. Gde je obračunata ta imovina i čije je to sada vlasništvo? Ko će sutra da omasti brke sa tim?
Dame i gospodo narodni poslanici, pre šest meseci smo imali Anketni odbor i na tom Anketnom odboru, doduše bilo je vezano za Elektroprivredu, ali kada je predsednik Anketnog odbora otvorio papire, pa vidi direktnu vezu između Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede, pa Srbija uvozi mazut kada joj ne treba, NIS uvozi mazut kada mu ne treba, jer sedi gospodin Novaković ili ko je već bio tamo, neću sada da licitiram, na odlučujućem mestu; uvozi mazut kada joj ne treba, izvozi kada je preko potreban i taj mazut se pretvori u električnu energiju po pet puta jeftinijoj ceni u Termoelektrani toplani Novi Sad i preda se gospodi iz EFT.
Čiji su to kumovi? Da li je kum Lazarević, da li je kum današnjem direktoru Naftne industrije Srbije, Popoviću? Koliko je tih kumova? Da li je to samo njihova stvar ili, kako bi rekli na Siciliji, naša stvar, odnosno Koza nostra.
Dame i gospodo narodni poslanici, totalna pljačka Srbije priprema se kroz ovaj zakon. Ovo je prvi korak, a sledeći je da vidimo ko je vlasnik tog AD i kako će onda to AD komandovati sa ova dva javna preduzeća. Osnovno, kod popisa imovine debelo se zabašurilo. Ko još iz Vlade Srbije, voleo bih da mi neko objasni, ko još iz vladajućih stranaka, osim Lazarevića, Hamovića i ovog Popovića nesretnog, drži ruke u pekmezu, u tegli, ko se još bavi ovim lopovlukom i ovom otimačinom.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ako već sutra bude dan za glasanje nema časnog poslanika koji će glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga ste čuli za ovom govornicom od poslanika Srpske radikalne stranke o tome da ne treba prihvatiti Predlog ovog zakona kojim se ukida postojanje NIS-a. Kao poslanik Srpske radikalne stranke pridružujem se stavovima poslanika SRS koji su pre mene govorili, u tome da je zaista štetno za državu Srbiju da se donese ovaj zakon, zato što će se desiti nešto slično kao sa donošenjem Zakona o energetici prošle godine, isto u ovoj skupštini.
Naravno da se u obrazloženju ovog zakona predlagač zakona, odnosno Vlada Republike Srbije poziva na određena ovlašćenja iz člana 172. Zakona o energetici, iz kojih odredbi crpi svoje pravo da donosi određene odluke u vezi sa proizvodnjom, transportom, produktovodima, naftovodima, trgovinom nafte, gasa i naftnih derivata. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije, kako stoji u ovom obrazloženju, 7. jula je donela Odluku o osnivanju dva javna preduzeća i jednog akcionarskog društva.
Ono što smo mi poslanici SRS posebno zamerali za ovom govornicom, to je zašto se formira akcionarsko društvo. Da je u pitanju samo državni kapital, onda bi to bilo javno preduzeće, državno preduzeće. Akcionarsko društvo podrazumeva postojanje akcionara iz privatnog sektora, tako da može biti i državni sektor, i privatni sektor i mešoviti sektor. To je sve forma, to je sve stvaranje zakonskih uslova da se i NIS, kao i EPS, restrukturira, rekonstruiše, a da se pojedinci i privatne firme dovedu u situaciju da dolaze do velikog bogatstva, do velikog iznosa novca na račun i na štetu države.
Podsetiću vas, a o tome je dosta pričano za ovom govornicom prošle godine prilikom rasprave o Zakonu o energetici (tada predlogu, sada već, nažalost, Zakonu o energetici), kada se već pozivate na određene međunarodne standarde, na EU, da znate da je ranijih godina EU stvarno donela direktive kojima se vrši deregulacija tržišta, u smislu eliminisanja monopola, u smislu uvođenja većeg broja proizvođača energije, energenata, u smislu stvaranja uslova za slobodnu konkurenciju.
Pojedine zemlje EU, pojedine zemlje zapadne Evrope, pa i SAD su krenule u tom pravcu, u skladu sa tim direktivama. Kada su videle da je to pogrešan put stvaranja stabilnih preduzeća za proizvodnju, transport, distribuciju, prenos energenata, kako u elektroenergetskom sistemu, tako i u sistemu industrije nafte i gasa, onda su se vratile ponovo da stvore državni monopol, a ako je u pitanju privatni sektor, privatni monopol u energetskom sistemu svojih država.
Samo da vam kažem da su to upravo uradile i Španija, Francuska, Nemačka i Holandija. Britanija je pošla, takođe, tim putem. Kada su videli da je to pogrešan put, onda je vlada Britanije uložila milijardu funti, gde je izvršila subvenciju nacionalnoj firmi u oblasti energetike, kako ova firma ne bi bankrotirala.
Zemlje EU su u ozdravljenje celokupnog energetskog sistema uložile za nekoliko godina oko 100 milijardi dolara, kako bi i dalje njihova preduzeća ostala celovita, jedinstvena, nerazjedinjena, nepodeljena, nerascepana. Mi u elektroenergetskom sistemu, kao i sada u NIS-u, upravo hoćemo da uradimo nešto što znači razbijanje tog sistema, da idemo putem kojim su pre nekoliko godina otišle Bugarska i Rumunija.
Šta je posledica takvog puta? Velika cena energenata, veliki broj radnika koji će ostati bez posla, a profit ostvaruju strane kompanije. To je već viđeno na primeru i Bugarske i Rumunije. Da ne bi tim tokom išle i druge zemlje, EU je, gospodo narodni poslanici (nije tu ministar, zna on to dobro), revidirala, svojom direktivom od 16. jula prošle godine, takvu svoju politiku i takve mere koje je ranije donela i preporučila zemljama koje nisu otišle u proces rekonstruisanja javnih preduzeća, državnih preduzeća, da to ne čine po svaku cenu.
Bitno je da se stvore uslovi gde će da dođe do slobode tržišta energijom, gde će da se utvrđuju cene na osnovu zakona, vrednosti ponude i potražnje, ali ne pod uslovom da se vrši privatizacija i razbijanje već postojećih javnih, državnih preduzeća i onih preduzeća koja postoje u privatnom sektoru.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo mi u Srbiji loša iskustva kada je u pitanju poslovanje u ovom sistemu. Kada je u pitanju električna energija, znamo da se ona izvozila po nižoj ceni nego što je naši potrošači u Srbiji plaćaju. Zašto se tender sprovodi i u NIS-u i u elektroenergetskoj industriji samo pri kupovini struje i nafte, a ne prilikom prodaje? Da ne govorim o tranzitu. Puno vremena će trebati da se govori o tranzitu, a jedan od glavnih razloga što se donosi ovaj zakon je upravo tranzit nafte, koji se sprema i koji može biti nama u korist, odnosno državi Srbiji. Biće u korist samo ako se ne donese ovaj zakon i ne omogući onim ljudima da dobijaju naknadu kao monopolisti za protok nafte tim naftovodom.
Dalje, imamo loša iskustva... Ovi poslanici iz G17 plus mi ponekada zameraju, znam da ima poslanika u Skupštini Srbije, znam da ima ljudi iz G17 plus koje poznajem, i ovde, i u Aleksincu, i u Nišu, naravno, čija imena neću da pominjem zbog njihove štete od onih koji vode G17 plus, o kojima mogu da kažem sve najbolje, koji su pošteni. Ali, ne mogu da ne pomenem, kada stalno dolazim do tih podataka. Imamo loša iskustva, recimo, kada je Mlađan Dinkić, kao guverner NBJ, prebacio 20 miliona dolara "Evroaksis banci" u Moskvi, radi kupovine energenata. Taj novac nije iskorišćen za tu namenu. To je bio dil između njega lično i EFT, odnosno Vuka Hamovića.
Ili, zašto je bivši potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom naložio fiktivni izvoz - uvoz, u prvom slučaju 30.000 tona, a u drugom slučaju 130.000 tona mazuta.
Upravo preko spornih firmi EFT i "Interfejsa"? U tom slučaju su država Srbija, NIS i EPS izgubili ukupno 17.179.976 američkih dolara.
Imamo mnogo loših iskustava da bismo verovali dobrim namerama i dobrim rešenjima prilikom donošenja i usvajanja ovog zakona. Zašto AD? Zašto da ne pomenem i formiranje Nacionalne štedionice pre par godina, koja je u medijima najavljivana kao državna nacionalna banka. Nije bila stvarno državna nacionalna banka, već je sve vreme bila privatna Nacionalna štedionica. Ali, pod uslovom da poverujemo da je Nacionalna štedionica bila državna, sada znamo da je privatna, kako su formom i papirološki došli do toga da je sada privatna? Dokapitalizacijom. Znamo da je druga i treća dokapitalizacija Nacionalne štedionice obavljena u periodu od februara do 10. septembra 2003. godine.
Da li hoćete rekonstrukcijom NIS-a i sada, ako tvrdite da kod rekonstrukcije NIS-a sve ostaje u državnim rukama, da svedete sva ta javna preduzeća i akcionarska društva u privatni sektor svojim ljudima, kumovskom klanu, ljudima iz kumovske veze. Znamo svi mi, a pogotovo vi iz vlasti, koji su sve to ljudi. Imamo iskustva iz prethodne vlasti. Znaju poslanici Demokratske stranke kako je izvršena privatizacija "Beopetrola" i kako je postao vlasnik "Lukoil" iz Rusije. Znate vi takođe, a i mi poslanici Srpske radikalne stranke, o tome je podneo izveštaj FSB, a nije to Fudbalski savez Beograd, niti ferijalni savez, nego je Federalna služba bezbednosti Rusije, kada je jednog vašeg tadašnjeg stranačkog i državnog funkcionera uhvatila u situaciji da dobija ogroman iznos provizije za privatizaciju "Beopetrola" koji je prešao u vlasništvo "Lukoila".
Šta je sa aferom sirijske nafte iz decembra prošle godine ili krajem prošle godine, kada smo enormno skuplje platili sirijsku naftu, mnogo lošijeg kvaliteta nego što se inače nabavlja nafta na tržištu u Evropi i svetu? Ko je uzeo taj novac na štetu države, na štetu Naftne industrije Srbije?
Sada tražite od poslanika bilo koje stranke, a pogotovo od poslanika Srpske radikalne stranke, da vam veruju u dobre namere. Nema tu... Ne obraćam se, naravno, poslanicima, poslanici vladajuće većine će biti odgovorni ako glasaju za ovaj zakon. Hoću da kažem, nema tu dobrih namera onih koji kreiraju sva ova rešenja u Predlogu zakona. Namere nisu dobre. Namere su im samo da neko, a i oni sami dođu do velikog bogatstva.
Na kraju, u vezi sa naftovodom, znate svi da se priča o stvaranju jednog velikog naftovoda sa Kaspijskog jezera koji treba da pređe preko teritorije Srbije ka zapadu. Sada neko treba da ima monopol nad upravljanjem onim delom naftovoda koji prolazi preko naše teritorije. Za to treba da se plaća velika naknada od vlasnika onome ko time upravlja.
Naravno da vi hoćete da izbegnete – opet kažem, ne vi poslanici vladajuće većine, nego oni koji to sve kreiraju – da se plaća ta naknada državi, nego nekome iz privatnog sektora, pojedinim ljudima koji su došli ionako do velikog bogatstva na račun države, pa da i tu naknadu uzimaju i stavljaju u svoje džepove.
Trebalo bi na kraju, gospodo narodni poslanici, da se zamislite nad onim za šta glasate. Znam da postoji tu stranačka disciplina, što je u redu, znam da postoji dogovor u okviru stranke i koalicionih partnera o čemu će da se glasa i kako. Čim predloži Vlada, vi podržavate Vladu, i DSS, i G17 plus i SPO-NS, kao i poslanici SPS, pa ćete na kraju glasati za ovaj predlog zakona. Velika je odgovornost na vama pojedinačno, jer posle izvesnog vremena i par godina videćete da Srbija u smislu stvaranja novih prednosti i postojanja već sadašnjih prednosti mnogo gubi, i država Srbija, i mi i naši potomci. Zato vam mnogi od njih neće oprostiti.