DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 22.08.2005.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

22.08.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Po amandmanu se prvo javio narodni poslanik Svetislav Krstić, on nije u sali; reč ima narodni poslanik Meho Omerović, po amandmanu.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Samostalni poslanik
Dame i gospodo narodni poslanici, da se sve radilo na brzinu kada je u pitanju ovaj predlog zakona kojim bi trebalo da se ugasi NIS svedoči i ova današnja rasprava od skoro dva sata, raspravljamo samo o jednom amandmanu, što je dokaz da smo mi, u stvari, danas na početku. Ovo o čemu pričamo danas u stvari je najnačelnija i najsuštinskija rasprava o tome da li ovaj zakon treba usvojiti u ovoj skupštini.
Iako su se neki potrudili da se možda tokom ove letnje pauze uz renoviranje zgrade Skupštine Srbije renoviraju i stavovi pojedinih poslaničkih grupa, mi u SDP-u i dalje ostajemo pri stavu koji smo izneli pre mesec dana u načelnoj raspravi, a koji glasi – Naftna industrija Srbije najpre treba da pronađe strateškog partnera, da se modernizuje, da ojača, pa tek onda da se razgovara o njenoj privatizaciji.
Socijaldemokratska partija zahteva, pre svega, da sindikati budu aktivni učesnici u reformi energetskog sistema u Srbiji.
A to podrazumeva da sindikati utiču i da se proces privatizacije ne samo EPS-a, nego i ostalih javnih preduzeća odvija uz socijalno prihvatljivu cenu svih zaposlenih. Zbog toga je neophodno uraditi sve da se završi posao oko potpisivanja kolektivnih ugovora za energetska javna preduzeća i da se otpočne besplatna podela akcija svim zaposlenima, i sadašnjim i bivšim, u okviru sistema NIS-a. Mi u SDP-u nećemo i ne možemo dozvoliti da radnici budu najveći gubitnici u procesu reorganizacije energetskog sistema i zbog toga smatramo da je neophodno da se kroz socijalni dijalog, pre svega sa reprezentativnim sindikatima, dođe do prihvatljivih rešenja.
Da ne bi bilo zabune i zlonamernih interpretacija i ovaj put želim da naglasim – SDP podržava reorganizaciju javnih preduzeća, NIS-a i EPS-a, ali nemojte da nas u brzini kojom nas plašite poslednjih nekoliko dana, navodno direktivama MMF-a i oročenim datumima do kada treba sprovesti privatizaciju pojedinih delova NIS-a... Takve direktive mi u SDP-u tumačimo kao inicijative koje su u stvari nastale ovde u Beogradu, kod nas, od pojedinih interesnih grupa, a sve sa ciljem da se vrši rasparčavanje NIS-a i još brža privatizacija, kao što smo rekli, odokativno izabranih rafinerija, a jedna interesna grupa da se domogne ogromnog bogatstva od posredničkih provizija, a druga jeftinog kapitala i unosnog tržišta.
Da smo u pravu potvrdila je, posle ove letnje pauze, i poslednja sednica Vlade Republike Srbije, na kojoj je doneta Odluka o pokretanju postupka za javnu nabavku konsultantskih usluga privatizacionog savetnika za NIS, sa rokovima od tri plus četiri meseca, što je daleko od navodnih rokova MMF-a o privatizaciji dve rafinerije.
Zbog svega toga Socijaldemokratska partija će u potpunosti istrajati u poštovanju stavova reprezentativnih sindikata koji su vezani za reformu i privatizaciju energetskog sistema Republike Srbije, koje su 11. avgusta ove godine potpisali predsednici sindikata i predsednik Socijaldemokratske partije dr Nebojša Čović.
Zbog svega toga, na samom kraju, ukoliko i dođe do glasanja o Predlogu ovog zakona, poslanici Socijaldemokratske partije neće učestvovati u njemu.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Svetislav Krstić.

Svetislav Krstić

Socijalistička partija Srbije
Koleginice i kolege poslanici, uvažene kolege iz Ministarstva, dobro je da se javi neko iz Naftne industrije Srbije. Ja sam sticajem okolnosti u dvostrukoj ulozi, kao narodni poslanik i kao neko ko radi u Naftnoj industriji Srbije već 14 godina.
Još jedan detalj koji možda neće biti irelevantan, to je da sam 7,5 godina bio na mestu direktora Centra za razvoj i Sektora za razvoj Naftne industrije Srbije. Sa te pozicije sam dosta dobro upoznao NIS i zaista imamo ozbiljnih primedbi na donošenje zakona o ukidanju NIS-a.
Prvo, ovaj zakon smo počeli da raspravljamo u jeku godišnjih odmora po hitnom postupku, kao da je to neki manje važan zakon, a reč je o jednom od najvažnijih projekata koje ova skupština donosi.
Radi javnosti ću napraviti jedno poređenje: budžet Republike Srbije za ovu godinu iznosi oko 430 milijardi dinara, a prihod NIS-a u prošloj godini je 193 milijarde dinara. Dakle, mi ovde raspravljamo o NIS-u, koji godišnje ima prihod preko dve milijarde evra. To su veliki novci za ovu zemlju i naravno da je bilo potrebno celom ovom projektu prići mnogo ozbiljnije.
Osnovne primedbe koje su ovde date od jednog dela poslanika su tačne. Naime, ne vidi se šta će se dešavati posle donošenja zakona. Donosi se zakon koji je ovde predložen, i šta dalje?
Kada se raspravlja o ovako važnom zakonu mora se znati šta se hoće, kakva je strategija restrukturiranja, odnosno privatizacije. Ministar je u više navrata rekao da donošenje ovog zakona, koji je tehnički zakon, nema nikakve veze sa nekakvom privatizacijom i da će to biti tek u nekom kasnijem periodu.
Ja ću ovde citirati izjavu generalnog direktora NIS-a gospodina Popovića, koji je izjavio (ne za žutu štampu, jer list "Ekonomist" sigurno nije žuta štampa) sledeće: "Rafinerije ulja u Kruševcu i Beogradu su najvećim delom izdvojene iz NIS-a i prešle su u nadležnost Republike Srbije, tako da bi uskoro mogle da budu privatizovane. Oko uljnih rafinerija NIS je završio najveći deo posla, tako da je na potezu Agencija za privatizaciju." Dakle, ne samo da neće doći do privatizacije u narednom periodu, nego je ona već u toku i ubrzo ćemo videti šta se dešava po tom pitanju.
Želim da kažem da je privatizacija, na primer, uljnih rafinerija, Rafinerije nafte u Beogradu i Rafinerije mazuta u Kruševcu, jedan od uslova koji je postavio MMF zarad produženja određenih finansijskih aranžmana. Niko nije uspeo da utvrdi ko je dogovorio takve aranžmane. Kakve veze ima FAM Kruševac sa produžetkom stand by aranžmana sa MMF-om? Mislim da je takva vezana trgovina nešto što je moralo biti objašnjeno pre svega Skupštini, a i široj javnosti, kakve imaju veze te dve stvari?
Što se tiče tih rafinerija, želim da kažem da one pokrivaju kompletnu potrebu za uljima u našoj zemlji. U slučaju njihove privatizacije, kakva će biti dalja njihova sudbina?
Hoće li se zatvoriti i otvoriti tržište, odnosno hoće li se privatizacijom tih rafinerija kupiti tržište od strane drugih velikih kompanija ili će se iskoristiti prodaja tih rafinerija da se upumpaju sredstva u NIS, kako bi se izvršila modernizacija energetskih rafinerija Pančeva i Novog Sada? Naime, da bismo mogli da proizvodimo derivate po evropskim standardima potrebno je uložiti oko 400 miliona dolara u modernizaciju Rafinerije Pančevo i Rafinerije Novi Sad.
Ministar je izjavio više puta da će razlog za donošenje ovog zakona biti taj da se postigne bolja proizvodnja, profitabilnija, da se postigne kvalitetnija proizvodnja itd. Ne vidim da će se samim donošenjem zakona nešto promeniti. Znači, potrebno je stvoriti preduslove da se obezbede ta sredstva. Ne vidim kakav je način da se do tih sredstava dođe, pa bih zamolio gospodina ministra, ako ima odgovor na ovo pitanje, da to malo pojasni.
Malo ko spominje zaposlene u NIS-u. Sigurno da su zaposleni u NIS-u jedna od njegovih najjačih snaga. U poslednjih godinu dana preko 100 vrhunskih stručnjaka i inženjera napustilo je NIS. Narod, zaposleni u NIS-u su zaplašeni, pet godina se non-stop priča o reorganizaciji, privatizaciji, višku zaposlenih itd.
Za pet godina ni ova ni prethodna vlada nisu uspele da imenuju direktora, nego NIS, kao najveća firma u državi, ima pet godina v.d. direktore. Mislim da je ovaj sadašnji direktor četvrti za ovih pet godina. To pokazuje jednu određenu neozbiljnost kada je u pitanju odnos prema ovako važnoj grani industrije.
Želim da podsetim da privatizacija NIS-a može da ima dalekosežne posledice. Navešću samo jedan primer koji do sada niko nije uočio, a to je da bi se moglo desiti da se određena postrojenja, recimo u Rafineriji Novi Sad, koja nisu u funkciji iz određenih razloga, ako neko kupi tu rafineriju i dovede je u funkciju, počnu nenamenski koristiti. Na šta konkretno mislim?
Proteklih nekoliko godina bilo je dosta reči i dosta konkretnih pokušaja da se određena postrojenja Rafinerije u Novom Sadu iskoriste za preradu veoma otrovnog hemijskog otpada. Do toga nije došlo, ali ja se plašim da bi u slučaju da neko kupi Rafineriju Novi Sad mogao da iskoristi jedan deo tih postrojenja za preradu vrlo opasnog hemijskog otrova. Ne želim nikoga da plašim, želim samo da ukažem na to da država mora da ima potpunu kontrolu nad onim šta se dešava u okviru NIS-a.
Veoma je važno istaći da ako se izglasa ovaj zakon kompletni dalji postupak šta će biti sa NIS-om se seli iz Skupštine i prelazi u nadležnost Vlade. Na sve što se kasnije bude dešavalo mi ovde kao direktno izabrani predstavnici naroda nećemo imati nikakav uticaj, odnosno imaćemo nekakav posredan uticaj.
Zašto do sada nije menjan Zakon? Zašto se, u stvari, ovaj zakon menja? Jedan od osnovnih razloga je što po starom zakonu vi niste mogli da izvršite privatizaciju, odnosno da prodate deo NIS-a zato što je NIS bio jedinstveno preduzeće i jedini subjekat u pravnom i platnom prometu.
Prema tome, kako biste mogli da ponudite nekom da kupi deo NIS-a, recimo 10% NIS-a, ili 49% NIS-a. Zašto bi neko kupio 49% NIS-a? Ne, neko ko hoće da kupi NIS će da kupi najprofitabilnije delove – uljne rafinerije i pumpe, koje svakog dana donose zvečeće pare, a neće da kupi jedan deo NIS-a, iako je po ovom zakonu koji sada važi, koji predlažemo da se ukine, to bilo u principu moguće. Znači, jedna od osnovnih funkcija ovog zakona o ukidanju NIS-a jeste da se omogući prodaja uljnih rafinerija i da se kreće u privatizaciju, za koju niko ne vidi kako će se dalje odvijati.
Postoji puno razloga zbog kojih bi trebalo povući ovaj zakon, napraviti jasnu strategiju restrukturiranja NIS-a i tada se pojaviti pred ovom skupštinom.
Što se tiče nekih primedbi npr. da li su letnji odmori uticali na to da li ćemo promeniti svoje stavove, naravno, ja sam izneo svoj stav. Previše dobro poznajem ovu problematiku da bih mogao da glasam za ovaj zakon.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala.
Da li se još neko javlja za reč po amandmanu na član 1? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Petrović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragor Hiber.
...
Demokratska stranka

Dragor Hiber

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, dok član 1. i član 3. ovog zakona odgovaraju nazivu zakona, tj. odnose se na prestanak preduzeća, član 2. govori o nečem drugom, o nastanku novih pravnih subjekata. Neću se vraćati na pitanja koja su raspravljana povodom prvog amandmana, ali ću reći da je ovaj član, ovako kako je napisan, pravno nemoguć, suprotan drugim zakonima, pa verovatno i neustavan.
Prvo, u prvom stavu ovog člana stoji da će se obaveze između novih pravnih subjekata, koje su se odnosile na ranije, podeliti u skladu sa osnivačkim aktom. To nije moguće. U pravu, kada dođe do podele jednog pravnog subjekta, ako se radi o pravno uređenoj državi, novonastali pravni subjekti solidarno odgovaraju za obaveze prethodnika, a one se ne mogu adresovati na jednog od novonastalih subjekata, na dva ili na sva tri, odlukom onog ko je podelio. Ovo je suprotno Zakonu o privrednim društvima.
Drugo, u poslednjem stavu ovog člana stoji da će se na osnovu ovog zakona ili ovim zakonom izvršiti brisanje iz registra Javnog preduzeća NIS. Po Zakonu o registru privrednih subjekata do brisanja ili upisa ne dolazi na osnovu zakona, nego na osnovu drugih pravnih činjenica.
Predlagač nije hteo da predloži ovo što ovde piše, hteo je nešto sasvim drugo, ali u brzini, neobazrivosti, nepripremljenosti, jednostavno je napisao pravno nemoguću odrednicu. Zbog toga je Demokratska stranka i predložila amandman da se ovaj član, jer je pravno nemoguć, briše. Nije bilo moguće popravljati ga. Da bi se popravio morali bi znati šta je predlagač zapravo hteo osnivanjem ova tri preduzeća, šta je ona trebalo da predstavljaju, u kom pravcu da idu. Predlagač to nije naveo ni u obrazloženju, a ni u raspravi. Verovatno da to još uvek ne zna, jer je tek sada raspisao tender za finansijskog savetnika koji će pronaći pravi put reorganizacije.
Ovaj zakon je, gospodine ministre, ili preuranjen, ako je pre osmišljene strategije reorganizacije koja će voditi daljem restrukturiranju NIS-a, ili je zakasnio, ako se radilo o običnom prestrukturiranju. A, ponavljam, stav 1. i stav poslednji su pravno nemogući. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Za reč se javio narodni poslanik Slobodan Mihajlović, a potom Zoran Krasić.
...
Demokratska stranka

Slobodan Mihajlović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je pitanja na koja ministar energetike nije dao odgovor u raspravi u vezi sa ukidanjem Zakona o NIS-u. Verovatno je i da ne može da da odgovore na ta pitanja, kao ni celokupna Vlada Republike Srbije. Odgovore tražimo još uvek i verovatno ih nikada nećemo dobiti.
Ali, ja ću pokušati da jednim poređenjem pojasnim zašto se veliki broj poslanika, bar deklarativno, već u samom startu, ali i u toku rasprave, odredio protiv ukidanja ovog zakona o NIS-u.
Naime, na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u martu ove godine na dnevnom redu bio je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi. Naizgled skoro identičan slučaj, kao sa predlogom ovog zakona o ukidanju Zakona o NIS-u. Taj zakon je bez većih problema izglasan i na neki način bio je tehničko pitanje, u vezi sa primenom Zakona o energetici u okviru prelaznih i završnih odredbi iz tog zakona.
Međutim, taj privid se lako razbija kada se pogleda šta je urađeno pre toga u elektroprivredi. Još 2002. i 2003. započet je proces restrukturiranja elektroprivrede u celini. Iskristalisan je jasan pravac razvoja i kretanja reformi u oblasti elektroprivrede. Zastupljeni su ili su bar definisani strateški interesi države u ovom energetskom delu.
Javnost je potpuno upoznata sa neophodnošću i efektima restrukturiranja i racionalizacije u svim oblastima elektroprivrede Srbije. Takođe, preduzet je niz mera i aktivnosti u pravcu sprovođenja reformi, smanjenja broja zaposlenih, odvajanja sporednih delatnosti i sl.
Posledica svega toga bilo je nesmetano usvajanje predloga ovog zakona, gde je, normalno, i Demokratska stranka glasala o ukidanju pomenutog zakona, jer je bio u skladu sa nekim strateškim ciljevima u oblasti elektroprivrede.
Šta je sa Naftnom industrijom Srbije? Nešto sasvim suprotno. Od Vlade Zorana Đinđića pa do danas ništa nije urađeno na unapređenju i reorganizaciji i racionalizaciji poslovanja. Nasuprot tome, upropašćivanje NIS-a je bila jedina i glavna aktivnost, koja u ovom trenutku dostiže svoj vrhunac.
Ministar se svojevremeno hvalio svojim ministarstvom kao i Vladom, da je to Vlada bez afera. Ne bih voleo da ponavljam desetak afera koje je pravila ova nacionalna kompanija, da su i one postale nacionalne, ali to je već evidentno. Mislim da bi mediji trebalo više da pišu o tome. Više poslanika je jasno i precizno navelo afere koje su u jasnim ciframa potpuno tačne, a cifre su milionske i zato i kažem da je to nacionalna afera.
Ova vlada je nemoćna ili ne želi da se tome suprotstavi, a njene karakteristike u ovom sektoru energetike su pre svega jedna negativna kadrovska selekcija, nekontrolisano trošenje sredstava i nemogućnost i nedostatak volje da se to spreči. Pre svega, ubrzano raubovanje postrojenja kupovinom nekvalitetne nafte, nedomaćinskim gazdovanjem, kreiranjem brojnih afera, koje pominjem, izazivanje haosa na tržištu naftnih derivata.
Srbija je u ovom trenutku jedina zemlja u Evropi u kojoj već nekoliko meseci vlada nestašica goriva. Tendenciozno neprimenjivanje Uredbe o cenama naftnih derivata od strane Vlade izazvalo je ogromnu materijalnu štetu svim učesnicima u prometu, a posebno Naftnoj industriji Srbije.
U prvoj polovini 2005. godine nije uvezena planirana količina sirove nafte, a neusklađenom proizvodnjom rafinerija stvoren je manjak dizela i euro-dizela, sa jedne strane, i više od čak 120 hiljada tona motornog benzina i 80.000 tona mazuta, sa druge strane. To je apsurdna situacija u kojoj NIS na jednoj strani gomila zalihe benzina, za koji nema tržište, a petrohemija istovremeno uvozi primarni benzin po visokim cenama.
Ukoliko se energetska politika hitno, a vidimo pokušaj da se menja i to na jedan veoma brzoplet i ishitren način, korenito ne izmeni, do kraja godine možemo očekivati obustavu rada rafinerija.
Da li Vlada Srbije preuzima odgovornost za ovakvo stanje i da li javno priznaje nesposobnost i nestručnost sopstvenih kadrova koji upravljaju energetikom ove zemlje, kao i da hitno preduzme sve potrebne mere za normalizaciju tržišta derivata. Sigurno je da se ovo dešava, kako sam već naveo, zbog nepoznavanja problematike, nestručnosti, nesposobnosti ili, sa druge strane, zbog vešto iznuđenih poteza u nečiju korist, a sigurno na štetu države i svih njenih građana.
Sada je došla i direktiva MMF-a, EU u vezi sa odvajanjem i privatizacijom određenih delatnosti u NIS-u. Ona se poklapa sa namerama jednog dela vladajuće koalicije, vladajuće većine, koja problem vidi iz sasvim drugog ugla, ne sagledavajući strateške i nacionalne interese u celini.
Rezultat svega toga, jedne konfuzije, jeste stavljanje ovog predloga zakona na dnevni red po najhitnijem postupku od tri dana. Na taj način se ne uvažava niti mišljenje stručne javnosti, ne poštuje se ni dostojanstvo ove skupštine, a Vlada i vladajuća većina u ovom parlamentu ugrožavaju dalji opstanak NIS-a, kao i nacionalni interes u oblasti energetike.
Bez plana, strategije i vizije na jedan "tehnički" i iznuđen način ova vlada radi ono što je pre svega trebalo sama da nametne, isplanira, strateški se odredi prema tome i efektno sprovede, poštujući pre svega najviše državne i nacionalne interese.
Demokratska stranka je podnela ova dva amandmana, o drugom o kome govorimo, da na jedan neuobičajen i dramatičan način, a u skladu sa Poslovnikom, skrene pažnju pre svega Vladi i celokupnoj javnosti na posledice brzopletnog stavljanja na dnevni red i eventualnog izglasavanja Predloga ovog zakona.
Ja bih na kraju pitao zbog medija, zbog javnosti, pošto smo videli da su se neki poslanički klubovi vladajuće većine odredili protiv ukidanja ovog zakona, i pozvao na doslednost, jer ako oni budu dosledni u svojim diskusijama i nastupima, ovaj zakon sigurno neće biti usvojen.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Po ovom amandmanu prvo narodni poslanik Zoran Krasić, pa potom narodni poslanik Aleksandar Vlahović. Imaćete još pet minuta, gospodine Vlahoviću. To je dovoljno, je l′?
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Podnosioci amandmana su s pravom uvideli da član 2. ovog predloga zakona sadrži pravno nemoguće formulacije i ja ne bih sada detaljno obrazlagao, jer ono obrazloženje koje je na početku dato povodom člana 2, koji je u stvari jedna prelazna odredba koja treba da reguliše međusobne odnose novonastalih preduzeća je pravno nemoguća, ali bih se uključio u raspravu povodom celog koncepta ovog zakona.
Vidite, kada je 2004. godine ovde u ovoj Narodnoj skupštini, ne računajući SRS, maltene jednoglasno usvojen Zakon o energetici, tada u prelaznim i završnim odredbama tog zakona nije bilo odredbe o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća NIS, pošto ima dugačak naziv. Zašto toga nije bilo? Zato što je bio preveliki zalogaj prošle godine ili pretprošle, nije ni bitno, usvojiti takav zakon o energetici i predvideti sve ovo što može u međuvremenu da se desi.
Druga etapa tog rastakanja naših energetskih sistema jesu ovi zakoni, kada je u pitanju elektroprivreda, to je bio jedan zakon, kada je u pitanju naftna industrija, to je upravo ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu. Vlada je navodno donela odluku o formiranju dva javna preduzeća koja praktično iz strukture NIS-a izlaze i formira još jedno akcionarsko društvo i 21, 22. jula ove godine sa ove govornice Srpska radikalna stranka je ukazivala da glasajući za ovaj predloženi zakon mi istovremeno razmatramo reorganizaciju, transformaciju i privatizaciju.
Tada sam sa ove govornice ukazao konkretno ministru da ovako predloženi zakon ima nekog opravdanja ukoliko se ima u vidu da je još uvek na snazi Zakon o javnim preduzećima i Zakon o energetici. Kritikovao sam proširenu parlamentarnu većinu, konkretno sve one koji su glasali za ovakav Zakon o energetici i kao normalna posledica takvog zakona dolazi upravo ovaj zakon koji je danas ponovo sporan.
Tada je ministar izašao da replicira i jasno rekao da ovde nije pitanje privatizacija, nego transformacija, da bismo tog istog dana uveče imali priliku da na televiziji vidimo izveštaj sa konferencije za štampu, dve gospođe ispred MMF-a su potvrdile da su tog dana razgovarale o privatizaciji dve rafinerije i da to mora što pre da krene.
Ovih 15 dana nas je Mlađa zabavljao sa time, kao država nije znala šta bi se iz NIS-a moglo privatizovati, pa pošto mi nismo znali, onda su oni rekli – eto, neka budu rafinerije. Danas ni govora o tome, već se neki žale što u eventualnoj privatizaciji neće imati odlučujuću ulogu, jer, kao što smo čuli, dve milijarde evra je ukupan prihod u toku godine. Ako je naš bruto društveni proizvod između 11 i 12 milijardi, onda je verovatno lako da se utvrdi da je to nekih 25-30% bruto društvenog proizvoda.
Takav jedan sistem naravno da zaslužuje pažnju Narodne skupštine i ja tek sada vidim zašto je neko nekada pitanje NIS-a regulisao zakonom sa ovlašćenjima Narodne skupštine izvlačeći iz nadležnosti Vlade, koja praktično izvršava ovaj zakon. Znači, bilo je razloga.
Naftna industrija Srbije, ovako kako je data, kao jedan veliki sistem, ima svoje probleme i oni treba da se rešavaju, ali ne mogu da se reše po principu – kume, daj ja ću da učestvujem, kume, daj da pošaljemo MMF, kume, daj da pošaljemo neku instituciju.
Jer, u Srbiji kada se čuje Svetska banka, MMF je rekao, to je kao prva zapovest i Sveto pismo. Ja dižem glas protiv toga. To ne može biti prva zapovest iz jednog prostog razloga što pametni domaćin ako ima konja i kljuse prodaje kljuse, a konja čuva, a kod nas se obrnuto radi.
Od 5. oktobra je krenula manija, prosto utrkivanje, prodaje se sve ono što je potencijal ove zemlje. Ne ulazim u to da li je to baš najbolje, baš je dobro, da li je ekonomski isplativije, da li postoji neka veća korist. Ne, rasprodaje se naše tržište. I, ja moram da vam kažem – u jednom periodu je bila jedna uredba koja je regulisala proizvodnju, odnosno uvoz i preradu nafte. To je bio klasičan državni monopol i naravno na bazi te uredbe kasnije, da bi se propustilo nešto malo, u to vreme je bio ministar Goran Novaković, a formirana je i komisija koja je omogućavala da pod određenim uslovima i ostale firme mogu da se uključe i da uvoze sirovu naftu radi prerade, ali ekskluzivno pravo za preradu imale su ove naše rafinerije.
Mislim da ste pogrešnim putem krenuli da rešavate problem NIS-a. Pogrešan put je to što stoji nalog, navodno nalog iz inostranstva da to mora tako da se uradi. Pošto postoji takav nalog, onda je iluzorna bilo kakva rasprava o nekim činjenicama i nekim ekonomskim pokazateljima. Činjenica je da već četiri - pet godina tamo nema direktora, nego ima lica u statusu v.d. direktora, da li je prijateljski, partijski ili kumovski u odnosu sa nekim ko se pita, ko vedri, ko oblači.
Ako ste sveli državu na to i ako mislite na ovaj način da omalovažite Narodnu skupštinu da ona raspravlja, onda moram da vam kažem da sve ono što ste danas čuli sa ove govornice od ovih poslanika... oni jesu u pravu, sa pravom kritikuju, jer se boje za svoju budućnost, jer imaju iskustvo, a ono potiče od onog momenta kada je krenula rasprodaja, rasprodaja nečega što je strateška prednost ove države.
Naše tržište je uništeno, to i sami znate, otvoreno kao jedna konzerva kada se otvori, pa izvolite. Onda Vlada ovamo kaže – mi nešto pokušavamo da podignemo našu proizvodnju. Kako možete da podignete našu proizvodnju kada je tržište šuplje, otvoreno, ulazi ko hoće, prodaje ko šta stigne, ide se sa damping cenama, tržište je dato. Verovatno imamo oko 1.000 benzinskih pumpi, što u državnom, što u privatnom vlasništvu. To je preterano veliki broj, još ako se pogleda disperzija tih benzinskih pumpi, ona je neravnomerna, vidi se da postoji interes da neko dobije monopol privatizacijom.
Moram da vam skrenem pažnju na još jednu brzopletost koja je učinjena, čini mi se 2003. godine. Radi se o Zakonu o akcizama. Tada je u jednom članu data dinamika za pet godina unapred kako će se menjati akciza kod nekih vrsta cigareta.
To je bio uslov da dve velike, navodno svetske, mada sumnjam da su svetske firme, mislim da su sa sredstvima odavde, ali nije ni to bitno, država je svoj monopol dala privatnicima, Duvanska industrija Niš i Duvanska industrija Vranje. Još ih je zaštitila zakonom petogodišnjim unapred, određivanjem pet godina kako će se kretati akciza.
Slično će biti i sa Naftnom industrijom Srbije. Ako neko misli da će privatizacijom rafinerija nafte da se razbije monopol, ne, on će samo da se preseli sa političko-mafijaškog na privatno-mafijaški nivo i kraj priče. Zbog toga dižemo glas, a ne verujemo ministru. Sa ove govornice je rekao da nema privatizacije, a te večeri one dve gospođe drže konferenciju za štampu i kažu da MMF traži da se krene sa prodajom te dve rafinerije.
Nama se ministar zaklinjao ovde, još sam ja pravio neku alegoriju da nije dovoljno da se ode u crkvu da se peva u horu, treba da se govori istina. Čovek izađe i kaže da nema govora o privatizaciji. Dve žene, neke službenice iz MMF-a, na televiziji kažu – dogovorili smo, od 1. januara kreće privatizacija dve rafinerije.
Vi ste krenuli u restrukturiranje i u promenu Naftne industrije Srbije još maja meseca ove godine. Vi ste to već isparcelisali, već je sve dogovoreno. Neki kukaju za nekom strategijom, da treba prvo da ponudite. Postoji i ta strategija, samo je pogrešno mesto gde tražimo tu strategiju. Tu strategiju ne treba tražiti u Vladi, niti u Ministarstvu. Treba da se vidi ko pravi berzu energenata u Srbiji, alfa i omega energetskog sektora Srbije. To su ti neformalni centri moći.
Opet moram da ponovim nešto, možda sam nekima i dosadan, dovedimo politički život Srbije u ovu salu i imaćemo verovatno 50% manje problema. Dokle god se politički život Srbije vodi po privatnim medijima, po sistemu ko da više da bi se reklamirao što više ili u ovom hodniku, gde se traži od predsednika poslaničkih grupa izjava povodom nekog n.n. događaja koji će biti kroz dva meseca, onda – tresla se gora, a neko je završio svoj posao.
Srpska radikalna stranka sumnja i izražava bojazan da možete da upropastite i nešto što je strateška pozicija Srbije. Smatramo da iz lošeg Zakona o energetici mogu da idu samo loši podzakonski akti. To što ste vi možda formalno-pravno u pravu kada odlukom Vlade formirate preduzeće, to što ste možda formalno-pravno u pravu kada podnosite predlog zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju javnog preduzeća NIS, ne znači da mi kao narodni poslanici ne smemo da zavirimo u samu suštinu problema.
Zbog čega se sve to radi? Koji su to pobočni interesi? Šta se valja od 1. oktobra, od 1. januara? Neko je naše tržište dao, kako se to kaže, na izvol′te nekome. Da li je taj iz inostranstva? Sumnjam.
Kao i ove banke, one se pojavljuju imenom i nazivom iz inostranstva, navodno nekim osnivačkim kapitalom iz inostranstva i posle dva meseca taj kapital se povlači i ide definisani privatni kapital. Toga će biti i ovde.
Da li ste vi iskoristili sve resurse i sve mogućnosti koje vam daje Zakon o javnim preduzećima i neki drugi propisi da stabilizujete poslovanje Naftne industrije Srbije? Niste iskoristili. Čak mogu da vam kažem da ministar i Ministarstvo nemaju nikakvog uticaja na rad NIS-a. NIS nema nikakvog uticaja na rad "Jugopetrola". To je istina i to treba da se kaže, zato što neki iz "Jugopetrola" NIS doživljavaju kao fatamorganu, kao nešto što je formirano iznad da bi vodilo kadrovsku politiku, gde da se udome bivši partijski kadrovi, tamo gde je velika plata, da uživaju u nekim funkcijama, kao neko su i nešto, kobajagi se za nešto pitaju, a drugi završavaju posao.
Slično je i sa drugim našim velikim javnim preduzećima od republičkog značaja. Železnica u onoj kamenoj zgradi, takođe neki veliki eksperti, isluženi partijski kadrovi. Daleko im je od oka Makiš, daleko od oka su im železničke stanice i tuneli, pa ne vide gde su realni problemi.
Da li ste iskoristili sve mogućnosti transformacije? Niste. Da li ste vodili pametnu kadrovsku politiku u tim preduzećima? Niste. Zašto niste? Dokaz su vam njihove izjave u žutoj i ostaloj štampi. Ljudi koji stoje na čelu tih kapilarnih organizacija koje su u sastavu NIS-a. Da li NIS ima svoju jedinstvenu politiku, pre svega ekonomsku, proizvodnu politiku? Nema, iako maše sa nekim papirom i sa nekim projektom. Koliko se to poštuje? Što dalje, niko ga ne poštuje.
Vi ćete to da rešite tako što ćete da odredite partnera koji će da proceni, pa će da vam pametuje kako da se to proda i vama je jedini put u prodaji. Protiv toga mi dižemo glas. Nije jedini put prodati ono što vredi u Srbiji. Prodajte nešto što ne vredi. Lako je prodati dobrog konja, a teško je prodati kljuse.