Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih ove "žute" da se ne iživljavaju nad sudbinom Kosova i Metohije. Pa čak i da postoji konkretan krivac za sve ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji, to ne može da bude osnov da se neko iživljava nad očiglednim gubitkom suvereniteta Srbije nad Kosovom i Metohijom. Posebno zato što ste u poslednjih pet godina i vi bili na vlasti, a u tih pet godina Srbija se potpuno udaljila od problema Kosova i Metohije, prepustila ga u ruke drugima, nekim svojim saveznicima iz demokratskih država u svetu koji, evo, vidite šta rade sa Kosovom i Metohijom.
Ali, kad ste već kod Kosova i Metohije i kod onoga što zauzima moje mesto u Predsedništvu Srbije, naravno nezasluženo, da vam dam jedan savet šta bih radio da sam na mestu Borisa Tadića, pa makar da mi to ne donese nijedan glas na sledećim izborima.
Ako je primio Rundeka, da li možda zna kako se zovu roditelji Ivana Dejanovića i Aleksandra Stankovića, ili možda vi ne znate ni ko su ta deca?
(Više poslanika u isto vreme pušta da naglas zvone mobilni telefoni.)
Završiću i sa vama Veljinima posle, samo da se setim do kraja.
Kako njemu ne pada na pamet da primi porodicu poginulih dečaka na Kosovu i Metohiji? Da li to ne sme da mu donese poen? Mislio bi neko, pogrešio predsednik Srbije? Kako to da je otišao u Srebrenicu, a nije otišao u Bratunac? Kakve su to greške predsednika Srbije da se odriče srpskog imena gde god mu se učini da će mu Zapad zameriti i da će Zapad pomisliti da je Srbiju počeo da vodi na srpski način?
A kakav je to predsednik Srbije koji ne sme da ode na srpska stratišta, koji ne sme da ih primi, koji ne sme da primi porodice Srba koje pobiju na Kosovu i Metohiji.
Nemojte vi "žuti" previše da pričate o politici i o izborima. Vi ste stranka koja je haračila i vladala, raspisala izbore i pretvorila se u jednu od najmanjih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.
Da li je to tačno ili nije?
(Više poslanika iz klupa dobacuje: Da, tačno je.)
Raspisali se izbore sa pozicija vlasti. Ali, znate li vi šta narod nije hteo? Možda prema nekima od vas i ima simpatije, možda bi neko od vas mogao da bude i ministar. Niste vi baš svi baš tako loši. Vi ste loša grupa (smeh u sali), vi ste loše zamišljena grupa, vi ste zločinačko udruženje (smeh i negodovanje u sali).
Šta da vam kažem, digli ste frku oko jednog čoveka koji je pobegao iz Centralnog zatvora. Novinari su me pitali da li je moguće bekstvo, a ja sam rekao "ne, moguće je samo da neko išeta". Znači, neko je sa njim sarađivao.
Ne pitate se kako je ulazio i izlazio Čedomir Jovanović, možda stotinu puta, i svaki put kada je ušao ponovo je izašao. Umesto da neko kaže: "E, stani".
(Smeh i aplauz u sali.)
Način na koji vi, gospodine Stanimiroviću, optužujete radikale za sve što se dešavalo u Srbiji pre vašeg dolaska na vlast, ja sam ovde doživljavao Čedomira Jovanovića. Još je on politički talentovaniji od vas, on vodi jednu dobru frakciju Demokratske stranke. Sve mu to bolje ide, što vi više vrečite, vidim da nešto nije kako treba.
Ali, tim manirom, on je vas doveo do toga da sada možete da pogledate koliko vas ima. Raštrkali ste se u dve grupice da bi narod mislio da vas ima više.
Pa čas dobacuju odavde, pa čas odande, da bi neko rekao: "Na sve strane ovi žuti". Nema vas, nego po jedan i po red na obe strane u sali.
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Izvinjavam se, neću više ni da se javljam za reč.
Znao sam da će te vi spasti na ove grane. Ne možete da se predstavljate i demokratama, i nacionalistima, i ne možete da gazite ono što ste juče govorili, da biste sutra ponovo izgovarali ono što ste danas gazili. To narod neće da prihvati.
Ne možete da me ubedite da svi ostali članovi Saveta radiodifuzne agencije nemaju pravo da stave veto na ono što odluči onaj jedan član iz Vojvodine. Svi zajedno imaju manje prava od onog jednog člana iz Vojvodine.
Ne možete da me ubedite da ovde donosimo zakone koji "ne farbaju sve kuće u istu boju". Kada ovde donesemo zakon, onda nema farbanja u različitu boju, nema različitog tumačenja zakona.
Ako zakon ovde donesemo, ne može u Vojvodini da vam padne na pamet da možete da ga tumačite drugačije od onoga kako je ovde donet. Ne igrajte se time. Vama granice država nikada nisu bile problem. Vama je svođenje teritorije idealno ako vas narod voli na onoj teritoriji koja još preostaje. Ne igrajte se sa time.
Pogledajte koliko vam je loša politika u Raškoj oblasti. Dve godine ste u Raškoj oblasti podstrekivali one koji bi mogli da krenu na državu Srbiju, a ovi vam ih kupiše za dva dana. Za dva dana izgubiste uporište kod jedinog čoveka u Raškoj koji je mislio da pravi ili nekakvu autonomiju ili federalnu jedinicu. To je zato što sa vama više niko neće. To vama može da bude dobro, ako shvatite ...
(Zoran Nikolić, upadica s mesta: Nas niko neće, a vas kao hoće svi.)
Možda i nas neće niko. Nas sto neće niko, a vas 20 neće niko. Hajde da vidimo ko je vredniji. Vi ste vredniji. Dobro.
Zbog toga, molim vas da jednu stvar radimo zajednički, Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, da dovedemo do vanrednih parlamentarnih izbora, jer ste vi ubeđeni da vi pobeđujete, pošto sam ja ubeđen da mi pobeđujem, pošto su ubeđeni ovi iz DSS-a da oni pobeđuju, pošto su ubeđeni socijalisti da oni pobeđuju, pošto je G17 plus ubeđen da neće propasti. Hajde da idemo na te vanredne izbore i da jednom konačno završimo i prekinemo ovu agoniju.
(Gromoglasan aplauz u sali.)

Gospodin Petrović, pretpostavljam replika.

Predsednik ove skupštine je uveo za Skupštinu jednu vrlo dobru praksu, ima dan otvorenih vrata jednom mesečno.
Gospodine Nikoliću, apelovaću na predsednika Republike da uvede dan otvorenih vrata u Predsedništvu, toliko želite da uđete, red je da dobijete priliku.
(Aplauz i smeh u sali.)
Nikako da prebolite taj poraz. Naravno da ste tada bili ozbiljan kandidat, nikada vam se to više neće desiti, ali i to je za jednu političku biografiju više nego važno.
Želim da kažem nekoliko stvari o onome o čemu je ranije ovde govoreno.
Pošto pravite ovde paralelu oko toga predsednik Republike prima a koga ne, želim, gospodine Nikoliću, da kažem i da vas podsetim, jer nažalost kao da imate problem sa sećanjem, predsednik Republike je, pre nikoliko meseci, bio na Kosovu i Metohiji. Kao predsednik Republike Srbije pokazao je da su Kosovo i Metohija deo Republike Srbije tako što je dva dana bio na Kosovu i Metohiji. To je ono što može jedan odgovoran državnik da uradi u zemlji koja je pretrpela takvu propast za vreme dok ste vi bili terca jedne nesrećne, strašne, pogubne i rušilačke vlasti u Srbiji.
Zbog toga je potpuno neprimereno poređenje ove nesreće koja se juče desila, i tu ću da podsetim da je predsednik Republike jutros izjavio da se radio o terorizmu, i naravno da se radi o albanskom terorizmu na Kosovu i Metohiji, i onoga što je dovelo do jednog susreta jednog predsednika Republike sa hrvatskim pevačem, umetnikom, kako god hoćete, pa razlog za to jeste vandalski ispad koji se desio dva dana pre toga, kada je usred Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, nekoliko neodgovornih ljudi, huligana, prebilo čoveka, ni krivog ni dužnog. Naravno, onda je normalno da ga predsednik Republike primi i da se izvini u ime građana Srbije zbog toga što mu se desilo.
Spočitavate Demokratskoj stranki da nisu osuđeni oni za koje postoji sumnja da su vršili linč u različitim situacijama. Demokratska stranka niti je imala 2002. ni 2003. godine odlučujući uticaj na pravosuđe, nema to ni danas, i naravno da sudovi time treba da se bave, i svako kome je dlaka sa glave falila treba, kao oštećeni, da dobije sudsku zaštitu, bez obzira da li je sam počinilac krivičnih dela, bez obzira da li je član porodice nekoga ko je činio krivična dela. Građani Srbije, to je temeljni stav Demokratske stranke - moraju da budu zaštićeni, da imaju jednaku zaštitu pred zakonom, jer je to odlika civilizovane države.
Na kraju, predsednik Republike je obećao da bude ambasador srpske privrede. Posetio je preko 20 zemalja. Bio je u Libiji, Kini, bio je u zapadnim zemljama i svugde je vodio privredne delegacije. Bilo bi dobro, kada već iz dana u dan pratite šta radi predsednik Republike i gledate njegov protokol, da kažete građanima Srbije, jer očigledno to znate, šta se sada događa.
Da se sada u Libiji odigravaju pregovori između naših građevinskih kompanija, baš zato što su bili u delegaciji, koju je vodio predsednik Republike, da je, takođe, u Kini razgovarao sa predsednikom Republike o tome kako da se regulišu dugovi naših velikih državnih preduzeća i da, naravno, gde god ode na zapad, istok, sever i jug, brine o srpskoj privredi i pokušava da otvori prostor.
Bez investicija i bez novih poslova nema novih radnih mesta, nema većih zarada i nema penzija. Ako je nešto rekao o zaradama i penzijama, rekao je u tom smislu, a sigurno nije nikome obećao da će u Srbiji hleb biti tri dinara, kao što su to ovde neki neodgovorni činili.

Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, prvi po Poslovniku, pa zatim Tomislav Nikolić po Poslovniku.
Izvinjavam se, gospodin Nikolić prvo po Poslovniku, izvinite gospodine Stanimiroviću.
Gospodine Stanimiroviću, prozvala sam gospodina Nikolića po Poslovniku, pa gospodina Vučića, pa tek onda vas. Molim vas da se držimo nekog reda. Svi ćete doći na red. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Mislim da je bezmalo nedopustivo ovo vređanje Narodne skupštine izjavama koje možemo da čujemo od šefa poslaničke grupe Tadićeve stranke. Zbog toga zaista od vas tražim da se u danu za glasanje odlučuje o tome da li je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što se šef poslaničke grupe ponaša kao da se ništa u Srbiji nije desilo i kao da ne postoje tačni, egzaktni podaci o tome šta se u Srbiji desilo.
Gospodine Petroviću, ja sam pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Nisam uspeo da pobedim dvojac Koštunica-Tadić. Tadić je za mene mačiji kašalj. Nego kad mu se priključio Koštunica, tu je nekoliko procenata prevagnulo, ali nemojte da mi prebacujete to što me, kao i svakog drugog Srbina, nepravda boli. Ne zato što sam učestvovao na tim izborima, da su učestvovala druga dvojica, nikako ne bih mogao da pružim podršku onome ko je izgubio.
Tadić je izgubio. Bio je drugi u direktnom okršaju sa mnom. Kada su se sastali svi drugi, osim radikala, da date podršku Tadiću, ne mogu ni ja protiv planine.
Ali, sad vam kažem, sad ću da pobedim na svakim izborima na kojima budem učestvovao i svi ponovo da date podršku Borisu Tadiću. Nemojte da mi kažete da više neću imati priliku, jer mi to liči na diktaturu, da neću imati prilike da pobedim. Svako od miliona građana Srbije ima priliku da pobedi na predsedničkim izborima. Nikome ne smete da kažete da nema priliku da pobedi. Možda ne može da pobedi, ali priliku da uđe u trku i priliku da pobedi morate da date svakom građaninu Srbije.
Opraštam vam ako ste mislili da ću biti predsednik Vlade i da neću ići u trku za predsednika Republike. Zaista vam to opraštam.
Gospodine Petroviću, stvari vam sada tako stoje. Ne vidim šta može da se promeni u narednih mesec, godinu, dve, pa da stvari ne izgledaju ovako. SRS će pobediti na svim izborima na kojima bude učestvovala od danas ubuduće. Nemojte da nam kažete da nećemo imati priliku da pobedimo. Ja se ne usuđujem da to kažem bilo kome od vas.
Što se tiče obaveza predsednika Republike, shvatam vas, dok pobije sve čuvare ambasade, dok pobije taksiste, kad on ima vremena da se bavi ozbiljno svojim poslom. On je navalio redom, ide po Beogradu, gazi ljude, udara. Saberite od Karađorđa, on se nije stideo, nije se krio iza obezbeđenja, on je ubijao sam, ali od Karađorđa naovamo, nijedan drugi predsednik države nije imao saobraćajni udes. Nijedan.
Recite mi kako je moguć saobraćajni udes kada tu ima 10 vozila u obezbeđenju, kada na svakih 50 metara stoji saobraćajac? Kako to da ni jedna javna ličnost nema saobraćajni udes, osim predsednika Republike? Kakav je to predsednik Republike koji ima saobraćajni udes?
Toliko ste banalizovali tu funkciju. Pričate mi o Rundeku, jadnik, prebili ga banditi, mora da ga primi predsednik Republike. Toliko je bio isprepadan i uplašen da je tri dana posle prebijanja šetao Knez Mihailovom ulicom u Beogradu. Šta izmišljate priču? Tolike Srbe prebiše, pobiše, toliko kuća digoše u vazduh, takve scene pravi predsednik Hrvatske kada su Srbi u pitanju, a vi se nađoste da primite nekog Rundeka, vi kažete da je umetnik, niste ni vi čuli za njega, kao što nisam ni ja nikada čuo za njega.
Nego, vodite malo brigu o Srbiji dok ste još to vreme na vlasti. Vama je narod naredio da vodite brigu o Srbiji, a ne o Darku Rundeku. Vama je narod naredio da obiđete srpska stratišta, da biste simbolično pokazali kako ne sme niko da nas ubija, kako će predsednik Republike da stane u zaštitu onih koje tuku i ubijaju, ali ne samo Hrvata i ne samo Muslimana, nego i Srba.
Postoje i Srbi u Republici Srbiji i još uvek žive. Samo to tražim od vas. Kada bih vam pominjao nešto što činite dobro, kada ne biste imali podršku SRS da nešto činite dobro. Ali, pogledajte u šta ste se pretvorili - u pi-arove; nema šanse da čujemo šta misli predsednik Vlade, predsednik države, ovaj ili onaj ministar. Govore njihovi pi-arovi. Ako narod ne zna, to su one mlade devojčice što negde skupljate, pa iznose stavove Vlade, ili poneki ozbiljan čovek.
Ne mogu da zamisli da neko u Srbiji postoji ko će izneti, ko će dati odgovor na svako pitanje koje novinar može da postavi predsedniku Republike, da predsednik Republike ne napravi svoju konferenciju za štampu, nego njegovi pi-arovi daju novinama i građanima Srbije stavove predsednika Republike, a on za to vreme pije kafu sa Darkom Rundekom.
Neka ide pi-ar da pije kafu sa Darkom Rundekom, pa ga slikajte i kažite - pi-ar predsednika Republike pije kafu sa Darkom Rundekom, a predsednik Republike da nam kaže šta će biti sutra i prekosutra, šta će biti kroz pet dana i koji je njegov stav u pregovorima oko Kosova i Metohije.
Upozoravam javnost Srbije, izvinite i završavam, predsednik Republike u razgovoru sa predsednikom Vlade, kome sam prisustvovao, rekao je da se on ni sa kim neće svađati oko Kosova i Metohije. Zato nam ubijaju decu.

Hvala, gospodine Nikoliću. Molim narodne poslanike da se pridržavaju vremena određenog po Poslovniku.
Za reč se javio gospodin Anđelković, po Poslovniku, potom gospodin Stanimirović, replika na Vučićevo izlaganje, pa gospodin Vučić. Ne, nego na Nikolićevo.

Dame i gospodo, mogu da shvatim da neki ljudi nisu bili ovde u parlamentu, nisu se bavili nikakvim političkim radom, nisu u toku kada se šta događalo, onda pripisuju čak, nemojte da shvatite da sam advokat SRS, ali nemojte da im pripisujete Stari trg, jer tada SRS nije postojala.
Znate, Vlasi i Stari trg je bio 1989. godine, gospodine Petroviću, vi to ne znate. Stari trg i sve to što se događalo bilo je tada kada je Srbija ustala da napravi jedinstvenu Srbiju i zato smo mi protiv vašeg amandmana kada je reč o vetu.
Moram da budem iskren, zaprepašćen sam da ste vi taj amandman podneli. Ja sam mislio da nećete imati hrabrosti da podnesete amandman protiv ukidanja prava veta. Zato je da se ukine veto ovo što je govorio Stanimirović da nećete vi valjda da uređujete kuću itd. To smo imali do 1990. godine - da je iz Vojvodine i sa Kosova uređivana kuća u centralnoj Srbiji, uređivano je kako će ljudi u centralnoj Srbiji da žive, ali niko nije imao pravo da se meša kako će oni da žive u svojim kućama sa strane.
Mi to ne smemo zato što bi uradili suprotno Ustavu. Uostalom, suprotno je ne politici SPS u to vreme, nego je suprotno narodu, jer taj ustav je usvojen na referendumu i narod je ustao da takav ustav brani.
Kada pominjete stalno Kosovo da li je izgubljeno ili ne - mi ne bi dopustili da se u Goraždevcu pobiju ona deca i da ne mrdamo uopšte, da izdamo saopštenje. Sada kada se pobiju deca kao ova u Štrpcu, mi se zadovoljimo nekim saopštenjem. Malopre sam čitao saopštenje. Šta, saopštenjem ćemo da vratimo te živote?
(Upadica sa mesta: Šta bi vi radili?)
Tačno je, kada se tako nešto događalo i protiv Albanca šumara, mi smo ustajali da ga branimo i tražili smo te teroriste, tražili smo i sukobili smo se sa tim teroristima.
Tačno, neko će reći oni su jači. Jači su, imali su Amerikance, bombardovali su nas, ali nismo pobegli, nismo izdali saopštenje nego smo se borili da sačuvamo taj narod i sutra bi ga čuvali. Čast je jednog naroda da se bori za svoj narod i da ga štiti.
Razumem vas, ja sam vam rekao i prošli put, imate pravo, a i neki drugi ovde koji sada galame, imate pravo da nikada ne stanete iza srpskog naroda. Imate pravo i za to da dobijete podršku biračkog tela, samo je ona mala, ona je beznačajna.
(Upadica sa mesta: Da li je to rekao Milošević?)
Nemoj ti da brineš za mog predsednika partije, ima ko će da brine za našeg predsednika partije, a ti brini za tvog predsednika partije i za tvoju stranku.
Imate prava na to, samo nemate prava da potcenjujete tu herojsku odbranu ljudi koji su branili svoj narod i da sada ni saopštenjima ne reagujete, a i ta saopštenja su beznačajna. Putujte po svetu i vodite predsednika Privredne komore, koji je u stvari politička ličnost u Privrednoj komori, a ne predsednik Privredne komorem, i da je sreće da ovaj parlament ukine Privrednu komoru kao državnu instituciju. Mi ćemo pokrenuti inicijativu pa ćemo videti ko će da se pridruži, a ko neće, da se ukine privredna komora kao paradržavna institucija, nego onako kako je svuda u svetu, da bude nevladina, nedržavna organizacija koja brine o onoj privredi i onim privrednim subjektima koji su zainteresovani.
Sada se predsednik Privredne komore predstavlja kao portparol predsedniku Republike - gde toga ima u svetu? Nema nigde, samo kod nas, zato što ga vodi po Kini i putuje po Kini. Neka donese neki posa, šta me briga gde je bio, nego koliko je doneo posla.
I Tito je putovao ali je donosio posao, a ovaj vaš može da putuje koliko hoće, troši državne pare, pa ništa. Ima onog Đilasa samo što prima žalbe i molbe, a mene svaki dan ispred Skupštine ljudi sačekuju i pitaju me, šta je, išao sam deset puta kod Đilasa pa ništa.
Prema tome, batalite da se bavite pričom nego počnite nešto da radite. Pričali ste o decentralizaciji. Šta ste decentralizovali, samo omnibus? Da li ste vratili neka ovlašćenja Leskovcu, Babušnici, Nišu - niste nikome vratili ništa, sem da napravite ponovo separatizam u Vojvodini. E, to neće proći, nemate podršku za to.

Hvala vam, gospodine Anđelkoviću.
Prvo, replika gospodina Vučića na izlaganje gospodina Stanimirovića, a potom replika narodnog poslanika Stanimirovića na izlaganje gospodina Nikolića.

Nesporno je da imam pravo na repliku pošto me je gospodin Stanimirović lično prozivao.
Dakle, nije istina ono što ste govorili, gospodine Stanimiroviću. Obmanuo vas je Bogdanović iz meni nepoznatih razloga. Glavni u poslu i podršci da dobijete pumpu na takvom mestu su bili grad Beograd i opština Novi Beograd. Čak je i opština morala i te kako značajno u to da se uključi, da bi taj posao bio završen.
Posle podne ću vam doneti papire - čovek je inače član Demokratske stranke, ali nije sporno to što je član Demokratske stranke jer ne možete vi da odgovarate za svakog člana, ali čovek je u direktnom poslu sa ljudima iz Demokratske stranke, i zna se čak koliko je dao novca i kome. Za to ne postoje direktni dokazi, ali svi to u Beogradu znaju i nije velika filozofija. Ali, za nešto drugo postoje dokazi.
Postoje direktni dokazi za nešto drugo, što ću vam sada izneti. Naime, pošto toliko ne podnosite SPS, pošto govorite o tome šta su sve uradili, kako su sve uradili u tom i tom periodu, reći ću vam - krajem 2000. i početkom 2001. godine pravljeni su dogovori i u februaru 2001. godine, jedan od visokih funkcionera tada SPS-a, jedan od najpoznatijih privrednika u ovoj zemlji, poslao je najvišem rukovodstvu Demokratske stranke dva miliona evra na ruke.
Ja sam danas podneo tužilaštvu papire, dva miliona evra je odneo na ruke. Imam precizne podatke koje lice je uzelo novac, a koja su lica bila u automobilu da zaštite automobil koji je taj novac nosio na odredište. Ja sam vam rekao, u vrednosti dva miliona evra, a vi pogledajte koliko je to.
Mislim da i vi znate ko je. Nisu vam danas ti ljudi toliko istaknuti. Znam da je za vas to možda sitnica, možda je za vas to malo, to je ništa jer vi verovatno pravite poslove sa nekima koji vam daju 10, 15, 20, to ne znam, ali je dobro da građani Srbije znaju da su se te stvari dešavale i da su neki ljudi kupovali svoju slobodu tako što su šefu tadašnje Vlade slali ogroman novac, a on ga je oberučke prihvatao. Da, lično na ruke Zoranu Đinđiću.
Ja vama da govorim o tome da sam rekao da smo imali separatističko rukovodstvo, jesmo, to je bilo posle 2000. godine. Pre 2000. godine imali smo rukovodstvo koje nije moglo da bude separatističko, a ne mogu da kažem da je bilo do kraja opredeljeno za državu Srbiju i u potpunosti, kao što je to, pretpostavljam, moglo i trebalo da bude.
Ono što vama zameram, to je što vi svaku priliku koristite da nešto prebacite radikalima i da ne znate šta. Prebacujete nam plan Ahtisari-Čerdomindin, a mi smo bili jedini protiv tog plana ovde u Skupštini Srbije. Šta nam prebacujete? Šta nam prebacujete oko Kosova i Metohije? Šta možete tu nama da prebacite?
To što smo bili protiv kapitulacije. Jednom hoćete da pričate ovi bi da ratuju, pa Toma Nikolić kaže - ljudi, imam decu, imam unučiće, neću da ratujem, hoću mir, a onda kažete, aha, sada ste za kapitulaciju. Dogovorite se šta je to što zamerate srpskim radikalima, šta je to što pokušavate i hoćete da uradite.
Mi vama želimo da imate priliku i vrlo brzo očekujem da imate priliku da učestvujete na izborima i da na tim izborima imate priliku da nas pobedite.
Postoji tu samo jedan jedini problem, a taj problem je što znate da to neće biti tako, što znate da ćete dobiti neuporedivo veće poverenje građana, što znate da je ljudima dosta prazne priče, praznih obećanja o tome kako ćemo sutra u Evropu, pa ne sutra nego prekosutra, pa ne sutra nego za tri godine, pa za pet, pa za deset godina. Ljudi hoće da imaju svoj vlast, svoju državu, koja će da vodi računa o Srbiji i interesima građana Srbije i koja će da zna šta je najpreče.
Na kraju, kada govorite o kućama, neko je došao u vašu kuću da je uređuje - nije, gospodine Stanimiroviću, Vojvodina je moja kuća isto koliko i vaša jer imamo jednu veliku kuću, a to je Srbija, gospodine Stanimiroviću, a nemamo dve kuće, u tome se razlikujemo. Hvala vam.

Hvala vam. Izvolite, gospodine Stanimiroviću, replika na izlaganje gospodina Nikolića.