Dame i gospodo narodni poslanici, pomislio sam da ćete da prekinete sa ovim, a onda sam pažljivo slušao šta govorite.
Svako ko je slušao šta izlaže gospođa Laićević-Stojačić mogao je da čuje jedan lepo smišljen markentinški govor koji ne znači ništa: da, mi moramo da brinemo o našoj budućnosti, a mi sada u stvari idemo unazad, ti koraci su veoma veliki i krupni, a ja sam veoma zabrinuta za našu budućnost; mi moramo da idemo napred, i mi ponovo da idemo napred, a mismo, znate, pobeđivali i pobeđvaćemo ponovo, a ne smemo da idemo nazad nikako. To je ceo govor.
Kada očekujemo da čujemo nešto konkretno, čujemo da su to zamerke na moju anegdotu. Nisam to izmislio. Nisam to ja mogao da izmislim. To priča narod u Srbiji. To je već opštenarodna anegdota. Da li vam se sviđa ili ne sviđa, to ne mogu da znam.
Evo, gospodin Baralić je to čuo mnogo ranije nego ja. Ja sam samo iskoristio pa pre njega ispričao. Da li je tako? Mnogi ljudi su to čuli ranije. Šta tu mogu da radim? Ništa strašno. Kada se dohvatio gospodin Stanimirović anegdota, pa onda da i ja neku anegdotu ovde ispričam.
Rekao bih vam nešto povodom toga kako je formirala Vlada i kako vi dobro i uspešno vladate. Tačno je, vladate, imate skupštinsku većinu u Vojvodini i ko god i na koji god način formira tu skupštinsku većinu, a da je nije formirao tako što je negde nekoga linčovao, batinao, spaljivao, mi to poštujemo.
Mi poštujemo vašu skupštinsku većinu, koju čine Boris Tadić, Bogoljub Karić, Nenad Čanak i Jožef Kasa. Da li je tako?
(Snežana Lakićević-Stojačić: Da, tačno je.)
Glavni posao te skupštinske većine je da Jožef Kasa ne ode u zatvor, a ne zato što je čelnik mađarske nacionalne partije, nego zato što je u kriminalu i korupciji, i jedino se time bavite. Sudija je odredio pritvor, došao je drugi sudija jer se ovaj prvi iznenada razboleo, poništite mu potpis, mimo svih pravnih procedura. Došao drugi sudija, onda nema pritvora. Došao je treći, pa je onda rekao da treba skloniti i tog blesavog tužioca koji je protiv njega podigao optužnicu, na bilo koji način. To je vaša jedina politika. Jedino to radite.
Gledate kako će Kostreš, u roku od dva dana, čovek je za dva dana završio fakultet. Znao sam da je onaj Orlić završio za 11 dana, bar je natenane studirao 11 dana, a ovaj za dva dana završio fakultet i to za uslužni biznis.
(Smeh u sali i više poslanika dobacuje: Evropski brzo.)
Da, evropski brzo, nema šta
O čemu nam vi ovde pričate? Vi više volite Vojvodinu nego mi! Moja majka je iz Bečeja i to od starosedelaca, od Milovanovih, kako bi oni tamo rekli. Sada ste vi veći Vojvođanin nego ja, ma niste.
Izvinite, imamo jednu državu, imamo jednu zemlju, a ne pet i svuda neki interesi. Mi se ne petljamo u sport. Mislimo da sportom treba da se bave sportisti a ne političari.Okrenem SOS kanal mog, možda on ne bih želeo da ga nazovem prijateljem, ali dobrim poznanikom, Dragiše Kovačevića, često gledam jedan dobar sportski kanal da vidim one reportaže, da vidim kako gube "Zvezda" i "Partizan" ili dobijaju u domaćim i stranim ligama. Nije ni važno da li je ovaj ili onaj klub, ja sam zvezdaš a Toma je partizanovac, pa nas dvojica to između sebe raspravljamo.
Okrenem SOS kanal i vidim veliki broj mafijaša na jednom mestu. Odjednom, pogledam, jedan iz Demokratske stranke, drugi iz Demokratske stranke, treći iz Demokratkse stranke, četvrti iz Demokratske stranke, peti iz Demorkatske stranke, šesti iz Demokratske stranke, kao glavni odbor Demokratske stranke, neki Olimpijski komitet. Olimpijski komitet kao Glavni odbor Demokratske stranke.
Pitam lepo gospođu Stojačić, ne priliči mi baš ona u tom društvu, znam neke tamo, nije ona da se meri sa njima, ne liči to na nju, pa pitam šta vi tamo radite, kako to sa njima, kaže, pa nije valjda da podržavate onog drugog, pita sada ona mene. Ne, rekoh, i taj drugi je iz vaše stranke. Kako se god okrene svi iz iste stranke.
Kakve vi veze imate sa tim, tobože da pomognete ovome ili onome. Nije, samo su u pitanju interesi i ništa više.
Ja vas molim da prekinete ovu raspravu. Pustite nas više na miru. Rekli smo vam naš stav.
(Predsednik: Vreme.)
Rekli smo ono što je stav Srpske radikalne stranke. Ostavite više nas na miru. Ništa vam mi nismo krivi, niti smo vlast, niti smo bilo šta drugo, samo vam lepo kažemo da nećemo sa tim da se složimo i ništa više od toga.
To šta vi radite i kako radite, možemo o tome da raspravljamo koliko god hoćete. Niste vi ti koji Vojvodinu volite više od nas. To vam pokazuju glasovi ljudi u Vojvodini, jer u Vojvodini po popularnosti i po broju glasova je prva SRS. Tačno je da vi zajedno sa Karićem, Čankom i Kasom imate više, ali SRS protiv DS, SRS je neuporedivo jača...
(Predsednik: Vreme.)
i ima neuporedivo veću podršku građana Vojvodine. Hvala.

Po Poslovniku, član 101 - pogrešno je protumačena gospođa Stojačić i koristim pravo da joj dozvolim repliku. Izvolite, gospođo Stojačić.

Predsedniče, dužni ste da opomenete zbog dobacivanja iz poslaničkih klupa, ukoliko to ometa izlaganje određenog poslanika.

Gospođo Stojačić, na različite, neverbalne načine opominjem poslanike kad god dobacuju, tako da ne brinete, okrenuti ste mi leđima pa niste videli. Dakle, vrlo sam strogo pogledao sve koji su hteli i odmah su prestali da dobacuju. Poslovnik ne predviđa način, gospođa Stojačić je potpuno u pravu, vratiću vam vreme, izvolite.

Nije ovde tema ko više ili manje voli Vojvodinu. Nije ovde tema čija mama jeste ili nije iz Vojvodine.
U Vojvodini ima mnogo ljudi koji su rođeni u Vojvodini, ali i mnogo onih koji su u Vojvodinu iz raznih razloga stigli u poslednjih deceniju i po, ostvarivanjem ideje o velikoj Srbiji, ostvarivanjem priča o ciljevima koji su nas doveli ovde gde su nas doveli, kroz agonije, ratove, sankcije, žrtve, desetine hiljada onih koji su terani u ratove dok je Srbija bila u miru, desetine hiljada onih koji su plakali, jer nisu znali gde su im deca nakon mobilizacije, desetine i stotine hiljada onih koji su ostavili sve što su imali i našli svoje kuće u Vojvodini. I to je Vojvodina.
I nije pitanje da li volimo ili ne, stvar je u tome da li poštujemo ono što Vojvodina jeste, ono što je Vojvodina bila i što namerava da bude. Nije Vojvodina personalno pitanje nijednog političara koji se u Vojvodini politikom bavi. Vojvodina je pitanje države Srbije.
Vojvodina je pitanje građana Srbije i Vojvodina je pitanje stanovnika Vojvodine.
Svi mi zajedno treba da damo odgovore koji su najbolji i najprihvatljiviji za svakoga od nas pojedinačno, ali i za svih osam miliona stanovnika, koliko ova Srbija ima, i Vojvodinu kao, naravno, sastavni deo te Srbije.
Nije mesto Republički parlament da se o sportu za ovom govornicom priča sa negativnom konotacijom. Nikada, a od šeste godine sam u sportu, nisam se trudila i nikada u životu nisam pomešala politiku i sport. Sport je nešto što je sastavni deo mog života i iz sporta sam, sticajem okolnosti, ušla u politiku. To je najbolji proizvod koji ova zemlja ima.
Podsetiću vas, u prethodnih šest meseci ova zemlja je imala najviše uspeha u svojoj istoriji u svim kategorijama i svim sportovima na kojima se pojavljivala na evropskim i svetskim prvenstvima. Od juče imamo i svetske prvake u kajaku - Zorića i Filipovića. Od juče imamo evropske prvake i u juniorskoj konkurenciji u vaterpolu. Podsetiću vas - i svetske prvake u vaterpolu. Od juče imamo drugo mesto na svetu u juniorskoj konkurenciji, pre samo manje od mesec dana i prvo mesto u svetu u kadetskoj konkurenciji u rukometu.
Da ne bih nabrajala, ne kažem da sam ja zaslužna, zaslužni su svi oni koji se trude da u ovom sportu, u ovoj agoniji dođu do rezultata. Svi ljudi koji zaista mukotrpno rade i stvaraju i to je jedini i najozbiljniji pozitivan predznak koji ova zemlja kroz taj proizvod ima. Ne tražimo da bude prevelike pomoći, ali tražimo da bude poštovanja.
Sticaj okolnosti je hteo da predsednik Tadić prima tolike ljude, jer priznaćete, ko donese svetsko ili evropsko zlato, zaslužuje da ga primi predsednik države i premijer.
Reći ću vam još jednu stvar, po pitanju sporta u ovoj zemlji gotovo da postoji konsenzus. Nisam primetila da postoji ni ozbiljna opozicija ni pozicija. Primetila sam da je većini ljudi koji se u ovoj zemlji bave i politikom, a to je važan segment ove države, stalo do sportskih rezultata. Nismo se prepucavali po političkim bojama. Tačno je da ima nekoliko ljudi iz DS u najvišim organima sportskih organizacija, ali to su ljudi koji imaju vrhunske sportske rezultate, kao sportisti, (Predsednik: Vreme.) kao međunarodne sudije, ili kao treneri, najznačajnije evropske i svetske rezultate svako od njih pojedinačno.
Nadam se da ova govornica, umesto da slavi svaki uspeh koji imamo pojedinačno i zajedno, ne treba da služi za potkusurivanje sportom, i da ponovo dobija političke poene. Niko i nikada to u ovoj skupštinskoj govornici ne treba da radi. Znam, gospodine Vučiću, da ste i vi aktivno angažovani u sportu, kroz podrške raznim organizacijama, to je pozitivno, ne kritikujem ja vas uvek kada vam pomenem ime, taman posla.
(Predsednik: Budite ljubazni, završite, ali molim vas bez dobacivanja.)
Naravno, bez dobacivanja. Molim vas, predsedniče, da pokušamo da se vratimo na temu, da pokušamo dostojanstveno da pričamo o Vojvodini, da dostojanstveno pričamo o sportu i da ponovo vratimo bar malo dostojanstva koje ovaj parlament već duže vreme nema.

Hvala, gospođo Stojačić, sve vreme nastojim da se vratim na temu, ali se u međuvremenu neko javlja po Poslovniku, inače bi već završili amandman.
Pošto je ovo bilo po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo govori gospođa Lakićević-Stojačić, lepo je slušati. Jedini je problem što baš nije istinito, posebno onaj deo u kojem je valjda za nesreću našeg naroda u Krajini htela opet, ne direktno, ali da svima bude jasno, da optuži SRS.
Namerno sam vam rekao da su slučajno iz starosedelačke porodice, pošto znam da vi volite te i takve vrste odnosa, da ne bih morao da vam kažem da kod tih, o kojima govorite, nikada niste imali nikakvu šansu, jer imamo 90% podršku kod tih o čijoj muci i patnji govorite. Oni prepoznaju kao one koji su bili na njihovoj strani upravo srpske radikale. U koje god mesto, ili deo u Novom Sadu – Klisu, Futog, Veternik – odete, nikada nije pobedio niko drugi sem SRS.
Nikad niko drugi nije pobedio sem nas. Zašto? Zato što ti ljudi znaju ko je bio na njihovoj strani, a oni takođe znaju ko je bio protiv njih i ko je pokušavao na svaki način da pravi podelu između starosedelaca i došljaka itd. Nas to ne interesuje. Valjda ti ljudi znaju bolje ko je bio za njih, a ko ne. To je bio vaš projekat, uništiti Srbiju i uništiti srpski narod, kada govorite o raznim projektima.
Naš narod je proteran sa svojih ognjišta zato što je ustaška vlast tako želela, zato što je ustaška vlast htela da protera, do poslednjeg Srbina, autohtono stanovništvo Republike Srpske Krajine. Vi to hoćete da prebacite nekome u Srbiji. Oni znaju na najbolji način ko im je pomagao, a ko nije, ko je nešto učinio, a ko ništa nikada nije učinio. U tome se razlikuju srpski radikali i predstavnici DS.
Građani, izbeglice, ljudi koji su najviše propatili, koji su se namučili u prethodnom periodu, dobro znaju razliku između nas i vas.
Govorite - ovo je pitanje Vojvodine, ovo je pitanje svih nas. Moram da vam kažem - jeste, to je pitanje svih nas. U sportu sam angažovan onoliko koliko sam navijač. Otvoreno vam kažem, svako jutro se prvo Toma Nikolić i ja našalimo u međusobnim raspravama, jer je on partizanovac, a ja zvezdaš.
Ali, ja odem na doček vaterpolistima da budem sa običnim narodom u publici, nit kome javljam, nit me neko tajno slika, a vi napravite od toga da vas svuda slikaju, na svim žurkama, i tajnim i javnim, kao da predsednik Republike nema nikakav drugi posao sem da se kiti tuđim perjem.
Vi ovde govorite kao da se ne radujemo pobedi Zorića i Filipovića. Naravno da se radujemo. Ali, ponašamo se kao običan narod, kao običan svet, radujemo se u svojim kućama, radujemo se na ulicama naših gradova, a ne mi da se kitimo njihovim znanjem, njihovim umećem, njihovom marljivošću i njihovom sposobnošću. U vreme te vlasti, najgore, o kojoj govorite, naša košarkaška reprezentacija iz takmičenja u takmičenje uzimala je zlatne medalje - od svetskog prvenstva, evropskog prvenstva, do svih drugih značajnih medalja. Zar je za to bio zaslužan tadašnji režim? Nije. Zaslužno je njihovo umeće, njihova želja da to učine za svoju zemlju.
Kad sam govorio, namerno sam vas izvukao, lično sam vam prišao, pa sam vam to rekao. Ima mafijaša koliko hoćete i znate ih dobro. U sportu. Je l' sport čist od mafijaša? Nije. Kada se gleda ona sednica Olimpijskog komiteta, gde god okrenete glavu vidite ponekog mafijaša. To ne govorim protiv svih, to govorim o nekim. Svi građani Srbije znaju o kojima sam govorio, nego što niko ne sme da pisne.
Što ne smete da odigrate utakmicu u Golubovcima, pošteno, jer je tu Raja Božović, koji je dobar sa Zekom ili ovim ili onim. Što ne sme ovaj ovde u Beogradu, zato što je on kupio sudije tu i tu. Svi se pravite kao da se ne zna o čemu je reč, zato što je jedno mafijaško krilo pobedilo neko drugo. I svi se pravimo blesavi, dobro, ćutaćemo, izvinite što sam pomenuo. Svi ćemo sada da pričamo da je milina jedna i da sve dobro funkcioniše.
To sam pomenuo zato što mislim da je potrebna podrška sportu, koliko političari treba da obezbede masovni sport za decu, da deca mogu fizički da se razvijaju, da budu mentalno zdravi i koliko mogu da pomažu vrhunski sport, ali ne da oni ulaze u to. Koliko političara imate da imaju kombinacije u sportu. Hoćete da vam kažem na primeru.
Recimo, šta je radila Pokrajinska vlada i Gradska vlada Novog Sada u prethodnom mandatu - ide Košarkaški klub "Vojvodina" da igra utakmicu u Podgoricu, troškovi za tu utakmicu iznose oko 4,5 hiljade evra, putovanja, noćenje košarkaša itd - svaka faktura je bila na 41.000 evra, zato što su Pomoriški i ostali uzimali po 30.000 sebi u džep, a ostalo je išlo za košarkaške klubove.
O tome govorim, a vi mi recite da li je ovo istina ili nije. Za ovo imam dokaze i znate da ne mogu ovako nešto da izmislim. Da li sam pomenuo jednog ili drugog pogrešno, to meni na greh, u bilo kojoj priči. Da li je ovo istina - živa istina.
Samo kad gledam šta se u mojoj "Zvezdi" dešava, pa me glava zaboli i od mafije i od svega drugog, a da ne pričam o svemu drugom. Svaki čovek to vidi u ovoj zemlji i svi se prave kao, nikom ništa, nigde se ništa ne zbiva, i od pritisaka sa strane i od svega drugog, zato što nam se sport pretvorio u interesnu sferu.
Mi želimo politiku da izbacimo odatle i zato smo doneli odluku na predsedničkom kolegijumu naše stranke da niko od naših predstavnika, predstavnika stranke, ne sme da ulazi u državne iliti društvene klubove, da bude tu u rukovodstvu i da koristi tuđu imovinu za lično bogaćenje. Mislim da smo doneli najpravilniju odluku.
Ovo mi je dobra prilika da na to ukažemo građanima Srbije. Neka neki drugi objašnjavaju šta oni rade i kakvi su im interesi. Mi ćemo da odemo i da vičemo - napred Zvezda, napred Partizan, na stadion da vodimo decu, ovog ili onog, da obezbedimo kroz sistemske zakone, kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije, ono što je naš posao, da deca budu zdrava i da ljudi mogu da se bave sportom na normalan i civilizovan način. Sve drugo je mnogo više od nas i nešto u čemu ne želimo da učestvujemo.
Na kraju, lepo da ste otvorili ovu priču o Vojvodini, nego me niste demantovali oko sticanja većine i kako to da ste ispred radikala u Vojvodini, pošto znam da smo i na ovim poslednjim pokrajinskim izborima dobili znatno veći broj glasova nego što ste dobili vi, a i da nam objasnite kako su vam tako fini i dobri koalicioni partneri Čanak, Kasa, Karić, baš da nam lepo kažete šta to dobro u Vojvodini funkcioniše i šta su to građani Vojvodine dobra videli od vaše vlasti. Mislim da nisu baš ništa i zato i građani Vojvodine, možda više nego svi drugi građani Srbije, čekaju promene i nove izbore. Hvala.

Hvala. Replika. Gospođa Snežana Lakićević-Stojačić, po Poslovniku, povreda Poslovnika, član 101.

Gospodine Vučiću, ne postoje društveni, državni klubovi u Srbiji, postoje grupe građana. Košarkaški klub Naftne industrije Srbije nije klub grupe građana nego je jedna poslovna jedinica u okviru Naftne industrije Srbije, i to jeste problem za sadašnje rukovodstvo Naftne industrije Srbije i predlažem da se oni pozabave funkcionisanjem košarkaškog kluba.
Da li postoji institucionalno dobro organizovano pitanje sporta u Srbiji - naravno da ne postoji. Da li je to odgovornost onih koji u ovom trenutku vode Republiku Srbiju, naravno da jeste.
Podsetiću vas da je Demokratska stranka podnela amandman prilikom izglasavanja Zakona o ministarstvima, da se formira ministarstvo sporta, da bi se rešili osnovni i veliki problemi koji u sportu ovom trenutku u Republici Srbiji postoje.
Da li ja lično te probleme prepoznajem - prepoznajem ih jako. Da li mi se gade - gade mi se i to izrazito. Ali, to pojedinačno prozivanje određenih ljudi koji jesu krivi, koji imaju određene mane je o kej, ali ne treba kroz pojedinačne primere urušavati sistem i celinu. Svako od nas se zalaže za individualnu odgovornost i kroz takav način treba rešavati pitanja individualne odgovornosti svakog onog ko u sportu ili bilo kojoj drugoj društvenoj grani jeste.
Što se Vojvodine tiče, nisam starosedelac. Moji roditelji su došli nekim vozovima, otac iz Crne Gore 1946. godine, a majka iz Like 1956. godine. Ja se osećam kao Vojvođanka, poštujem ono što Vojvodina jeste i poštujem građane Vojvodine.
Da li se u neku ruku osećam kao autonomaš - da, u najpozitivnijem smislu te reči, poštujući Ustav Republike Srbije i ono što u njemu piše. Poštujući istorijske tekovine Vojvodine, potpuno ponosno mogu ovde da kažem da imam tu sreću da se osećam kao Vojvođanka, baš kao što će svaki Šumadinac reći da je ponosan što je Šumadinac ili Beograđanin da je Beograđanin. To nije mana, to je vrlina.
Tek sa činjenicom i da se identifikujemo sa sredinom u kojoj jesmo, a prihvatamo i širu društvenu zajednicu kao zajednicu u kojoj jesmo, imamo šanse da porušimo zidove koje ste se i vi i mnogi drugi trudili u prethodnoj deceniji da podignete ovom narodu. Tek kada ih porušimo i izađemo napolje shvatićemo sve specifičnosti i lepote koje kao pripadnici ovog naroda nosimo. To nije demagogija.
A pobedili smo na izborima u Vojvodini i pobedićemo i sledeći put na izborima u Vojvodini. Znam da je strašno teško izgubiti jer se samo pobednici pamte, ali nažalost, bojim se da vas istorija kao pobednike neće zapamtiti.

Zahvaljujem se gospođi Stojačić. Replika, gospodin Vučić.