Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, posle dva sata rasprave koja je o svemu bila, osim o amandmanu, dočekasmo da počnemo da pričamo o onome što je na dnevnom redu.
Mogli smo da čujemo kako predsednik radi i šta ne radi, i šta radi na ulicama. Mogli smo da čujemo i kako predsednički kandidat radi, mogli smo da čujemo i o novim izborima koje ste ovde raspisali i o rezultatima tih izbora koje ste ovde raspisali, međutim, imate jednu stvar koja će prosto da vas razuveri. Građani Srbije će da se pitaju ko će i na kakav način zastupati njihove interese kada bude došlo do izbora, da li će to biti vanredni parlamentarni ili u redovnom roku, nije na vama da odlučujete.
Nažalost, dva sata smo pričali i zamajavali građane Srbije pričom o tome što se zove politikanstvo. Postoji druga priča, šta su državni interesi, šta su državna pitanja. I jedno od državnih interesa i državnih pitanja je pitanje radiodifuzije i razvoja radiodifuzije, i jedno od državnih pitanje je način i amandman koji će rešavati tu oblast.
Amandman kojim DS traži da ostane isto kako je bilo u zakonu iz 2002. godine koji je ona donela, znači da će jedan član u odnosu na osam članova Radiodifuznog saveta koji je ova skupština izabrala imati veća prava. To nije logično. Ne samo što nije u skladu sa Ustavom, nego nije u skladu sa zdravom logikom.
Od devet članova ukupno koje je izabrala Narodna skupština, za šest članova Radiodifuznog saveta su glasali članovi opozicije i članovi DS, koji ovde proizivaju i kažu - ali će biti ugrožena prava. Šta to znači?
Da su tih šest, koje ste izabrali ovde i vašim glasovima, ljudi koji su nacionalisti, ljudi koji neće uvažavati multietničnost i multikonfesionalnost Vojvodine. Naravno da ne, naravno da postoji jedna tema koja će se rešavati na državnom nivou, a to je pitanje razvoja radiodifuzije u ovoj zemlji. Naravno da će oni raditi, pošto su izabrani.
Moramo da se podsetimo šta znači kada damo nekome pravo i mogućnost da radi u ime države, u ime nas. Ovlastili smo ih da budu ljudi koji su nezavisni od politike. Ovlastili smo ih da ne možemo da vršimo uticaj na njih, jer verujemo da će raditi u interesu razvoja radiodifuzije u ovoj zemlji.
Naravno da verujem da će uvažavati multietničnost i Vojvodine, jer G17 plus se uvek uvažavala i zalagala za multietničnost Vojvodine, za prava nacionalnih manjina, pa tako i u svojoj stranci, u svojim redovima sede ljudi koji predstavljaju nacionalne manjine i ne vidim da je tu išta epohalno i išta veliko. Ali je normalno da će ti ljudi u Radiodifuznom savetu uvažavati interese radiodifuzije ove zemlje, pa samim tim i stanovnika Vojvodine, i stanovnika Dimitrovgrada, Bosilegrada, i da ne nabrajamo dalje. Radiodifuzija je nešto što je zajedničko za sve i ne postoji radiodifuzija za nacionalne manjine i radiodifuzija za one koji su većinsko stanovništvo.
Ali postoji uvažavanje interesa nacionalne manjine i zakon je tu jasan. Javni servis mora da uvažava interese nacionalnih manjina. Javni servis Vojvodine će imati dva kanala i pretpostavljam da će po zakonu, a i mogućnosti koje će se dati postojanjem ta dva kanala, uvažavati na najbolji mogući način interese nacionalnih manjina.
Dakle, čini mi se da ovde stoji politički interes da radiodifuzija u ovoj zemlji ne profunkcioniše na pravi način.
Ako date jednom članu, uopšte ne ulazim u to kako se zove, ali date mogućnost da blokira time što neće glasati, i izdavanje dozvole, usvajanje strategije, oduzimanje dozvola, ako neko krši zakon, to je anarhija, to je nešto što ide u pravcu nesređivanja te oblasti. Ako se svi deklarativno zalažemo za to da se ova oblast sredi, onda je potpuno jasno da ovaj amandman ne može da opstane.
Na kraju, podsetiću vas opet na zakon. Kolega iz DSS je tačno rekao - u zakonu jasno piše da članovi Radiodifuznog saveta ne predstavljaju predlagače, pa tako po toj ligici stvari i predstavnik koji je iz Vojvodine ne predstavlja Skupštinu Vojvodine koja ga je predložila. Predstavlja razvoj radiodifuzije i radi po svom ličnom ubeđenju i po svojoj savesti. To je suština.
To što on zna više o radiodifuziji i problemima radiodifuzije u Vojvodini, to je olakšavajuća okolnost za rad Radiodifuznog saveta. To će imati u vidu sve ono što treba da odrede, da na pravi način premere i na pravi način donesu određena rešenja.
To ne znači da on zastupa Skupštinu Vojvodine. Ne znači da nijedan od izabranih zastupa organizaciju koja ga je predložila.
Vratimo se malo na smisao i suštinu zakona. Radiodifuzni savet je nezavisno telo kome je ova skupština dala, preko izbora od strane ovlašćenih predlagača, pravo da uređuje u ovu oblast u ovoj zemlji. Da li to znači da će vojsku ili strategiju odbrane u ovoj zemlji posebno da se određuje za teritoriju Srbije, a posebno za neke druge teritorije. Naravno da ne. Postoji nešto što je od interesa države.
Razvoj radiodifuzije i sređivanje ove oblasti je od interesa države i ne vidim nijednu mogućnost, nijednu šansu da će neko biti uskraćen time, ne vidim ni tu opasnost da će biti zloupotrebljeno ili da će prava nacionalnih manjina biti uskraćeno. Vidim samo šansu da se na tome dobijaju politički poeni i da se govori svojim biračima: vidite, mi vodimo računa o vama, a ovi zli ne vode.
Ne, naprativ. Vodimo računa o svima u ovoj zemlji i trudimo se da svi budu pravilno zastupljeni i trudimo se da ne napravimo grešku kada predlažemo neke stvari, ali takođe se trudimo da budemo i državotvorni. Lako je pričati tome da neko ugrožava neka prava ili da neko manje voli neke ljude, a da neko voli više druge ljude, ako ćemo od toga dobijati političke poene.
Ili ćemo dobijati političke poene ili ćemo raditi u interesu građana Srbije, pa makar to ne bilo ni popularno, makar to ne donosilo onoliko glasova koliko bi neko smatrao da tareba da donese. Raditi državotvorno, raditi u interesu građana Srbije znači donositi zakone koji imaju i logike i koji su u pravnom smislu dobro uređeni.
Te tako poslanici G17 plus neće podržati ovaj amandman jer smatraju da nije ni logičan, da nije u skladu sa pravom i smatraju da sve ono što ima veze sa vođenjem države na pravi način uvek će imati podršku G17 plus, a sve ono što je politikanstvo imaće osudu ove stranke.

Gospođo Stojačić, vi ste se javljali za povredu Poslovnika ili po Poslovniku. Za povredu Poslovnika. Gospođo Stojačić, povreda Poslovnika, kog člana?

Člana 104. Gospodine predsedniče, gospodo poslanici, dužni smo da čuvamo dostojanstvo Skupštine, i vi ste gospodine predsedniče dužni da ukoliko neko uvredi bilo koga od narodnih poslanika ili bilo koju poslaničku grupu da reagujete. Mogu da prihvatim činjenicu da ste vi impresionirani gospodinom Vučićem, zašto da ne?

Budite ljubazni, gospođo Stojačić, citirajte član. Vi se niste vratili u salu, gospodin Vučića sam upozorio, da li se njegovo izlaganje, kada je pominjao jednu stranku, odnosi na poslanike, i on je potvrdio javno da se ne odnosi na poslanike, te na taj način nije opomenut. A sada mi recite povredu Poslovnika.

Gospodine predsedniče, ja sam vam rekla da se pozivam na član 104. i kao što vidite ne zakopčavam se na leđa ni ja, a ni većina poslanika ovde.
Gospodin Vučić je jasno ispričao, naravno neću citirati ono što je gospodin Vučić ispričao vic ili ne znam kako je to nazvao, čime je vrlo jasno uvredio sve članove DS, čime je vrlo jasno uvredio veliki broj glasača pristalica DS, ali i veliki broj građana Srbije koji smatraju da je politika DS nešto što vodi Srbiju u budućnost.
Gospodine predsedniče, citirati ponovo ono što je za ovom govornicom izrečeno nije pristojno. Reagovati na način kako ste vi odreagovali nakon ispričanog vica nije pristojno. Vama vaša funkcija, ovlašćenja koja imate, ne dozvoljava da na takav način prokomentarišete ono što je za ovom govornicom izneseno. Normalno je da se neko iz DS javi i replicira na nešto što nije dopušteno izgovoriti pred građanima Srbije u direktnom prenosu, direktno vređajući sve one koji u DS, kao članovi ili kao simpatizeri, vide svoju političku opciju.
Možda ste vi i ja nismo razumeli, ali je to onda problem između mene i vas. Verujem da je većina onih koji su gledali i slušali razumela ono što govorim, ali i čula ono što je gospodin Vučić govorio.
Nemam problem što je rekao gospodin Vučić, imam problem sa onim kako ste vi odreagovali.
(Više poslanika priča međusobno na glas i ometa govornika.)
Mogu li da nastavim?

Da, izvolite.

Tužno je da se pitanje autonomije, makar i po ovom amandmanu, koji je očito izazvao veliku diskusiju, koristi za monetarno potkusirivanje, koristi za dnevno političke bodove, koristi u pežorativnom smislu, koristi na najgori mogući način.
Pitanje autonomije Vojvodine je ustavno pitanje. Pitanje autonomije Vojvodine je istorijsko i kulturno pitanje. Pitanje automije Vojvodine je pravo svakog građanina Srbije i svakog građanina Vojvodine.
Niko od nas, koji ovde sedi, i gotovo niko, ili niko od građana Vojvodine ne doživljava Srbiju nikako drugačije nego kao jedinu zemlju u kojoj živi, kao sastavni deo sebe, kao sastavni deo svog nacionalnog identiteta. Ali, ima pravo da taj nacionalni identitet doživljava i kao građanin Vojvodine.
Ima pravo da, uz niz specifičnosti, zbog kojih i postoji istorijsko i kulturno nasleđe autonomije, sebe doživljava i kao građanina Vojvodine. Ima to pravo jer mu to pravo garantuje Ustav Republike Srbije, koji je nažalost još uvek na snazi, a vi ste obećali da ćemo dobiti novi ustav, a i u tom novom ustavu se pretpostavljaju posebna prava građana Vojvodine.
Jeste donet omnibus zakon u prethodnom sazivu ovog parlamenta, to jeste mali ali značajni pomak. Očekivali smo veći i značajniji pomak po pitanju autonomije Vojvodine nakon donošenja Ustava, koji nažalost još uvek nije na pragu, nije na vidiku. Nažalost, taj ustav i to vaše predizborno obećanje je još uvek pred nama, a bilo je prvo i pod broj jedan. Nije to pred nama zato što znate da posle njega predstoje izbori i zato što se i dalje bojite činjenice da na izbore izađete.
Nemojte, molim vas, nikada zaboraviti jednu važnu stvar. Demokratska stranka je i u prethodnoj Vladi imala većinu i imala je većinu u pokrajinskom parlamentu. To je jedina vlada, od svih vlada u zemljama u tranziciji, koja je pobedila i ponovo vladu formirala i nakon sledećih parlamentarnih izbora. To je takva jedina vlada u svim zemljama u tranziciji. I to je dokaz da je u Vojvodini učinjeno mnogo.
Niko iz Demokratske stranke ne doživljava politiku Demokratske stranke i politiku pitanja Vojvodine kao separatističku, niko od nas ne doživljava sebe drugačije do kao građanina Srbije.
U tom smislu je podnet i ovaj amandman, ne da bi neko imao specifično pravo da blokira nešto, nego da bi se na osnovu toga dala posebna pažnja specifičnostima koje Vojvodina ima, na poseban način tretiralo sve ono što Vojvodina jeste, na poseban način dala potvrda da poštujemo sve ono što Vojvodina istorijski jeste, što Vojvodina danas jeste i što planira u budućnosti da bude, kao članica Skupštine evropskih regija i kao najrazvijeniji deo Srbije u ovom trenutku, spremna da taj svoj prosparitet uloži u napredak celokupne države Srbije.
Ni u jednom trenutku izvan Srbije i podmetanje onih koji svi imaju pokrajinske odbore, radi forme, da bi zavarali građane Srbije, sada da Demokratska stranka ima drugu vrstu politike, jeste najniži nivo dnevno-političkih podmetanja koji zaista ne priliče ni državi Srbiji, ni republičkom parlamentu, ne priliče ikome od nas ko zaista želi da ova zemlja, cela, u svojim granima ide napred.
(Predsednik: Vreme.)
Toliko smo loše prolazili u prethodnoj deceniji da nemamo pravo da zastanemo. Nemamo pravo da idemo unazad, mada mi se, sve više, čini da velikim koracima idemo unazad. Moramo da idemo unapred jer smo odgovorni prema generacijama koje idu ispred nas. Hvala vam.
(Aplauz u sali.)

Hvala vama, gospođo Stojačić.
Gospođo Stojačić, shvatam da ste želeli da nađete način da govorite o amandmanu. Ali, moram da radim po Poslovniku.
Po Poslovniku sam, kada je bilo izlaganje gospodina Vučića, jer je obaveza predsednika da štiti dostojanstvo i da ne dozvoli vređanje narodnih poslanika, pitao da li se rečenica, koja je mogla da zvuči uvredljivo, odnosi na poslanike, što je jedino što može predsednik.
I dobio jasan odgovor da se ne odnosi na poslanike, već da se odnosi na anegdotu.
Po Poslovniku, predsednik nije dužan da štiti anegdotu.
Zato vas i pitam da li ste zadovoljni ovim objašnjenjem ili tražite da se Skupština o tome izjasni u danu za glasanje, gospođo Stojačić?

Ne, nisam zadovoljna tim odgovorom.

U redu, Skupština će se o tome izjasniti u danu za glasanje.
Predsednik će i dalje nastojati da ni na jedan način, ono što ne može, da ne daje lažna obaveštenja. U tom smislu, konstatujem da ne mogu da potvrdim ništa o zakopčavanju na leđima, jer to sa mesta na kome se nalazim, ne može da se vidi, a nemam nameru da proveravam.
(Smeh u sali.)
Pošto je bilo reklamiranje po Poslovniku, replika gospodina Vučića, koji je pomenut u ovom izlaganju. Izvolite, gospodine Vučiću.