Imam pravo na repliku i za gospodina Baralića i za predstavnika Ministarstva, tako da ovo u principu nije pravedno, jer neko kad izađe na repliku, a pre toga je nekoliko njih govorilo o njemu, on nema mogućnosti da odgovori svima njima, zato ćemo pokušati što brže.
Vaš odgovor je takav, kakav je bio i nemam nameru da polemišem sa vama u pogledu ovih tema. Drago mi je da ste mi rekli za ove zakone i da ste mi taj deo razjasnili. Juče sam pokušao da vam kažem, naša diskusija jeste politička, zbog toga što mislimo da ovaj zakon ima direktne političke posledice koje se ogledaju u tome da će biti postavljeni službenici na mandat od pet godina, koji će biti službenici DSS i na taj način želite da prolongirate vašu vlast i nakon izbora, što smatramo nekorektnim.
To je naš stav i zbog toga je naša diskusija u tom pravcu. Celu diskusiju smo zasnovali na onome što je DSS radila i u prethodne tri godine i u odnosima između stranaka te vladajuće koalicije, kojima je očigledno osnovna karakterna crta pripadnost određenoj stranci. Dakle, duboko su ispolitizirana i ona pitanja koja po svojoj prirodi ne bi trebalo da budu politizirana na način kako to ova vlast radi, tako da mislim da nema razloga da nešto posebno polemišem sa vama.
Ja sam se ogradio, rekao sam da SPS nema vlast odozgo nadole, ali hteo sam reći ono što sam Ivica Dačić, šef poslaničkog kluba i predsednik Glavnog odbora, govori da bez vas ne može ništa u Srbiji da se učini. To su reči Ivice Dačića, ja verujem Ivici Dačiću i znam da u Srbiji bez SPS ne može ništa da se učini i to je istina.
Što se tiče drugih aspekata, stariji kolega Tomislav Nikolić je rekao, mislim da je to lepo rekao i to su neka pitanja, prosto mislim da vam je izletelo nešto što ne liči na vas i što vi svakako ne biste rekli. Želim da kažem nešto vezano za ovu advokaturu.
Daleko su od toga advokati SDP. Ja sam rekao gospodinu Mehi Omeroviću zašto što je ovo rekao nije rekao 10 dana ranije, jer sve što je rekao odnosi se i na Demokratsku stranku i progon Demokratske stranke. Rekao sam da mislim da Nebojša Čović nije smeo da podlegne uticaju DSS i da prihvati tu politiku za Kosovo i Metohiju.
To je vrednosni sud, a gospodin Proroković sigurno misli drugačije, imamo različit stav po tom pitanju. U krajnjem slučaju, vreme će pokazati da li je Srbija trebalo da uradi ovo ili ono. Moje mišljenje jeste da je Nebojša Čović trebalo da bude smenjen, ali ne zbog toga što su se on i Koštunica posvađali, pa preko noći treba da bude smenjen.
Ako je trebalo da bude smenjen, trebalo je da se promisli koje su posledice toga, da se napravi određena analiza, da se izvrši adekvatno preuzimanje dužnosti, a ne da se brukamo, jer ceo svet nas gleda kako se brukamo. Brukamo se tu, oko tog pitanja Čovića.
Šta misli Petersen i ostali – gledaju nas neozbiljno. Ne brukamo se mi, bruka se država zbog toga što ste vi iz DSS na vlasti. Brukamo se tako i u vezi Davinića.
Vi pominjete Aleksandra Radovića, rekli ste da je špijun. Ja ne znam da li je on nečiji špijun. To je čovek za koga ste rekli da je oficir neke strane obaveštajne službe, a vaša koalicija je sada htela da ga stavi u Ministarstvo odbrane da kontroliše sve finansije. Kako gospodine Baraliću ovde nama spočitavate? Javno se obračunavate u vašoj koaliciji putem novina sa ministrom odbrane. Koja je to država? Gde toga ima na svetu. Napravili ste komediju od države. U tom smislu možemo da upoređujemo Vladu demokratske stranke i Vojislava Koštunice.
Neozbiljna je vlast koju imate i neozbiljno je vodite. To je moje mišljenje i duboko sam siguran da je to tako, a to je sve posledica toga što ste dozvolili, kada ste pravili koalicioni sporazum, što ste dozvolili kao najveća stranka, da se država izdeli na četiri partije. To je vaša greška i niste bili spremni i sposobni da preuzmete tu vlast. To je vaš problem koji je bio i problem nekih od nas što u vreme kada su došli do vlasti, nisu bili spremni da je ponesu.
To vam zameram i zbog toga mislim da je vreme da se raspišu izbori. Mislim da je ona vlada od 2000. do 2003. bila daleko bolja, nego ova sada. Nemojte pominjati predsednika Republike, mislim da je predsednik Republike u ovom momentu jedina svetla tačka političke scene Srbije i jedini koji na adekvatan način štiti Srbiju.

Molim vas, privedite diskusiju kraju i ne umanjujte značaj predsednika Republike. Predsednik Republike po Ustavu predstavlja jedinstvo vlasti i ni na jedan način ne sme da se govori da je on samo tačka.

Jedan od načina kojim ste urušili institucije jeste taj što ste duhovitom i vrlo ljubaznom gospodinu Markoviću dali da predsedava Skupštinom. Narodna skupština je ozbiljno meste i nije mesto da se prave šale, skečevi i da se smejemo nečemu što nije smešno. Gospodin Proroković je pominjao minutažu, a ja sam objasni zašto mi je sadržina govora bila takva.
Vi znate, za ovih godinu i nešto dana, da mi je uvek sadržina govora usmerena na sam zakonski predlog. Ovo je duboko političko pitanje i morao sam da imam politički govor, odnosno da pokrenem tu političku dimenziju.
Što se tiče regulatornog tela, rekao sam, ne znam više kako, kada smo kompromitovali i taj Visoki savet pravosuđa, kada su kompromitovane i te ideje o nekim nezavisnim telima, moram reći opet, gro toga je kompromitovano za vreme vaše vlasti, i Visoki savet pravosuđa i Komisija za hartije od vrednosti.
Ne znam, u principu kako dalje nastaviti, posebno kako vi koji ste bili nosioci te kompromitacije nezavisnih tela, regulatornih tela u Srbiji.
Izvinjavam se zbog ovog prekoračenja vremena, ali nešto tu moramo da promenimo u vezi Poslovnika. Jedan čovek kad izađe, njemu replicira tri ili četiri, onda on nema mogućnosti da sve to obuhvati. Zahvaljujem na pažnji i još jednom se izvinjavam.

Sve je u redu, gospodine Markoviću, dozvolio sam 6,30 minuta. Izvinjavam se ako ste pogrešno shvatili moju intervenciju, ali dozvolite, neposredno pre vašeg izlaganja sam opomenut od predsednika jedne poslaničke grupe da bih morao da se držim strogo Poslovnika i ja to nastojim.
Naravno, nemam nameru da reagujem ni kada se neko preterano hvali, ni kada se preterano kudi, već isključivo po onim kategorijama koje postoje u Poslovniku, a one kažu da moraju da se štite prava narodnih poslanika, ne vanparlamentarnih stranaka, ne sme da se vređa nijedan narodni poslanik i svi organi koje bira Narodna skupština. U skladu sa tim sam i reagovao.
Izvolite, gospodine Baraliću. Moramo da radimo po Poslovniku. Pitao sam na čije se izlaganje odnose replike. Budući da je gospodin Baralić jasno rekao da se javlja na izlaganje gospodina Nikolića, vas sam pitao, gospodine Omeroviću, da li je po Poslovniku ili je replika, rekli ste mi da je replika i zvanično sam vas obavestio.
Svakako ću pokušati da vam dam reč, mada ne vidim osnov, jer niti ste pomenuti vi lično, niti je pomenuta ijedna poslanička grupa kojoj vi pripadate.
Zbog toga sam rešio, daću vam reč na osnovu toga što je pogrešno tumačeno ono što ste zastupali danas i juče, ali onda dozvolite, idemo tim redosledom kao što sam rekao, gospodin Baralić, pa vi. Izvolite, gospodine Baraliću.

Ne merim mrtvom vuku rep. Sve što sam rekao ovde objavio je novosadski  "Dnevnik" pre 20 dana. To je pod jedan.
Pod dva, u ovoj zemlji postoji zakon. Kad građanin države Srbije neovlašćeno poseduje oružje, za koje je inače propisano da se može držati (pištolj, lovačka puška, itd.), pet godina zatvora. Kad građanin poseduje oružje za koje se ne može dati nikakva dozvola, osim za službena lica, za vojnike, policajce i neke druge, onda postoji još dodatna kazna, a to je, otprilike, 3–4 godine zatvora.
Dakle, samo sam govorio o tome kad neko neposredno organizuje, učestvuje u razoružanju jedine legitimne oružane sile kojom jedna država raspolaže na ovom nivou.
A policija jeste ta sila, i kad nakon toga hiljadu dugih cevi se nikada ne vrati u policiju, i kada se iz tih dugih cevi vrše ubistva u Beogradu i po Srbiji, i ustanove se brojevi, to kaže policijska istraga, i pokrenu se postupci (ovih dana se vodi jedan takav zbog ubistva na Novom Beogradu), onda je neko ko je na bilo koji način skrivio da do toga dođe, svakako zaslužio da bude predmet interesovanja tužilaštva koje jeste jedini legitimni organ državnog progona. Tu se slažem sa prethodnikom
. Dakle, nisam mislio da to radi Narodna skupština, ne daj bože. Nikada takvo stanovište nisam imao, niti ću da imam. To je bila moja priča i iza te priče ću da stanem uvek. Onaj ko razoružava na nelegalan i nelegitiman način policiju jedne zemlje i nakon toga to ima implikacije kao što ih ima, o kojima ovde govorim, naravno, to je ono što zaslužuje svaku osudu i da svako radi svoj posao. Dakle, to je moja tema bila ovde.
Kada ćemo ući ili izaći iz sale, naravno, zavisi od političke procene naše stranke i naše poslaničke grupe. Kada budem hteo da idem na tečaj, upisaću se, učitelja uvek mogu da platim, imam sada veliku platu i nemam nikav problem s tim u vezi. Vrlo rado ću to da uradim svaki put kad procenim da mi nedostaje znanje iz bilo koje oblasti, ali zahvaljujem se na dobrim savetima i na dobrim uslugama koje nude svi koje ja ovde veoma uvažavam.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, zahvaljujem. Evo, već četrdesetak minuta se sa ove govornice pominje SDP i njen predsednik dr Nebojša Čović. Očigledno je da onima koji ga spominju i koji SDP sa ove govornice uzimaju u usta smeta to što smo mi učinili u poslednjih nekoliko meseci, a pogotovo im smeta to naše zbližavanje sa predstavnicima sindikata, a izgleda da najviše smeta gospodinu Rajku Baraliću, koji se stavio ovde, ni kriv ni dužan, pored poslanika DSS i predstavnika Vlade, u funkciju portparola Vojislava Koštunice.
Dakle, i Rajku Baraliću, a očigledno i poslanicima SPS smeta ta bliskost SDP sa predstavnicima sindikata. Očigledno im najviše smeta poštovanje naših dogovora sa sindikatima, kada je u pitanju restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća.
Bilo je to pre nekoliko dana kada je u pitanju NIS, a verujte mi, biće to i kada bude u pitanju donošenje zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. SDP ne može i neće da dozvoli da se na jedan ovakav način urušava sistem, najvrednije i najveće vrednosti našeg društva. Pre svega, tu mislim na energetski sistem i na nešto u čemu je zaposleno nekoliko stotina hiljada radnika.
Znam da je to, u stvari, osnovni i suštinski razlog zbog čega vam je reč SDP i predsednik dr Nebojša Čović non-stop u ustima. Gospodine Baraliću, ukoliko imate podataka, ukoliko imate dokaza o krivičnoj odgovornosti gospodina Čovića, molim vas da podnesete krivičnu prijavu ili da učinite sve što je u vašoj moći kako bi se procesuirala odgovornost gospodina Čovića, ali naprosto, to nije tačno.
Molim da sa ove govornice, ne samo što iznosite laži, nego je još gore što pozivate na linč, a što vas predsedavajući ni na koji način nije opomenuo. Ova govornica ne služi da sa nje pozivamo na linč, ona ne služi da se ljudi optužuju za nešto što nisu uradili. Mislim da je to manir i vreme koje je iza nas, u kome ste vi, vaša partija i vaš predsednik i te kako dali svoj maksimalan doprinos.
Što se tiče gospodina Nebojše Čovića i onoga što je on radio na funkciji šefa Koordinacionog centra, bilo bi dobro da smo raspravljali o tome, bilo bi dobro da su se o tome izjašnjavali nadležni odbori, bilo bi dobro i da je Vlada Republike Srbije raspravljala o njegovoj odgovornosti, bilo bi dobro i da ga je predsednik Vlade Vojislav Koštunica pozvao na razgovor, kao što poziva, recimo, ovih dana gospodina Davinića.
Bilo bi sve dobro, ali nije dobro, zato što to nije urađeno na način kako je trebalo da se uradi, zato što je to urađeno u maniru nekih prošlih vremena, zato što je to urađeno, na kraju krajeva, dok je čovek bio na godišnjem odmoru, zato što je to bila klasična odmazda. Molim vas da se ne stavljate u funkciju portparola onih koji čine takvu odmazdu. Zahvaljujem na pažnji.

Razumeću da je ovo bila replika, na kraju krajeva, jer niste naveli član Poslovnika na koji se pozivate.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svemu, da bi mogao da donosi odluku, pa da obavestim gospodina Baralića, da onaj kome treba učitelj ne odlučuje sam hoće li imati učitelja, nego ga roditelji odvedu za ruku kod učitelja, da ga učitelj uči. Ako ste na tom nivou, nemojte da kažete da ćete sami proceniti kad vam treba učitelj. Kome učitelj treba, taj nije još vlastan da procenjuje.
Ako optužujete za razoružavanje policije, onda krenite od Vojislava Koštunice – 5. oktobra je grupa za organizovani kriminal bila predvođena Koštunicom i Đinđićem. Sve što se desilo tada, sve što je bilo protivzakonito, sve je učinjeno uz njihovu saglasnost i amnestirano sa njihove strane, zato što nijedan proces nikada nije vođen. Nije Begović upao u Carinu, nego je upao Zabunović, držao je jedan dan dok nije "pokrio" svoje poslovanje, pa je tek onda postavljen Begović.
Ovo sa Čovićem, vi znate moje političko mišljenje o Nebojši Čoviću, on ne zaslužuje da obavlja funkcije na kojima je bio, nego neka ide u političke borbe, pa neka zasluži da ima funkciju. Ovo sa Nebojšom Čovićem liči mi na politički progon. Sada ga optužujete za nešto što je uradio pre pet godina, u sprezi sa Koštunicom.
Knjiga koju je objavio jedan novinar, koja govori o tome kako je Čović izašao sa dugim oružjem iz svoje firme na ulice, objavljena je pre četiri godine. U njoj je uloga svakoga iz DOS demistifikovana, pa i Vojislava Koštunice.
Zato vas upozoravam, kad god ovde napadnete Čovića za 5. oktobar vi napadate i Koštunicu. Da li vam to odgovara ili ne, ne znam, da li to odgovara Koštunici ili ne i to ne znam.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.