Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji više od 84 narodna poslanika, odnosno više od jedne trećine poslanika i da imamo mogućnost da otpočnemo radni dan. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanik Marko Đurišić i Željko Tomić.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 3-6. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O ZAŠTITI KONKURENCIJE, OGLAŠAVANjU, ZAŠTITI POTROŠAČA I CENAMA

Istovremeno, za one koji nisu pratili popodnevni rad juče, još jednom ponavljam obaveštenje – pošto Skupština, po pravilu, ne zaseda petkom, danas se radi do završetka rasprave u pojedinostima ovih tačaka. Načelna rasprava o 7. tački dnevnog reda – Predlog zakona o zaštitniku građana, počinje u ponedeljak u 10,00 časova.

Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović. Neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić, a potom narodni poslanik Milka Silajev.

Branče Stojanović trenutno nije tu, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Milka Silajev, pa narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što sam počeo da se bavim politikom aktivno, uvek sam se pitao, kada čitam "Službeni glasnik", da li neko zaludan sedi u nekom ministarstvu i piše ovakve nebuloze kada su zakonski predlozi u pitanju i uopšte zakoni. Izgleda mi da se od takvih, da kažem, u najmanju ruku gluposti nije odustalo ni sa ovom novom vladom i novim DOS-om.
Očekivao sam, u najmanju ruku, pre nego što sam pročitao predloge zakona, mnogo bolja, preciznija, tehnički uređenija rešenja, očekivao sam nešto novo. Međutim, kada se pogledaju ovi zakonski propisi, vidi se da je dobar deo već regulisan zakonima, a sada se samo postavlja pitanje zašto te zakone određeni organi državne uprave, pa i ministarstva, ne poštuju.
Pogledajte Predlog zakona o zaštiti potrošača. Samo u nekoliko članova mogu da vam pokažem da se ovde radi o jednoj zakonskoj materiji koja je već regulisana pozitivnim zakonskim propisima i stvarno se postavlja pitanje zašto se ovakvi zakoni nalaze na dnevnom redu – ili neko nema vremena da napiše nešto pametnije ili Vlada želi da ovu skupštinu i narod zabavlja i prikaže da se nešto stvarno u suštini radi.
U zakonu o zaštiti potrošača, u članu 5. se kaže: "Proizvodi, proizvodni procesi i usluge moraju biti sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu.
Proizvodi i usluge moraju odgovarati zdravstvenim, higijenskim, kvalitativnim, ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom, važećim standardima, običajima, tehničkim i drugim propisima".
Da li je ova materija već regulisana zakonskim propisima? Jeste. Ko je dužan da se o tome brine? Dužna je Vlada Republike Srbije preko raznih inspekcijskih službi, organa državne uprave itd.
Zašto smo sada napisali novi zakon za nešto što je već regulisano i zašto se stari zakoni, koji još uvek važe, ne poštuju? Evo, u članu 6. se kaže: "Zabranjena je prodaja zdravstveno ili higijenski neispravnih proizvoda, proizvoda kojima je istekao rok upotrebe, kao i proizvoda koji nisu deklarisani na propisan način, u skladu sa zakonom".
Da li je to regulisano zakonskom materijom? Jeste. Šta će onda u ovom zakonu? Šta će opet? Vlada, odnosno organi koji su dužni da sprovode već postojeće zakonske propise ne postupaju po tim zakonskim propisima, a šta će da ih obaveže da i ovaj zakon poštuju?
U članu 7. se kaže: "Ambalaža mora biti neškodljiva za zdravlje potrošača i životnu sredinu.
Pakovanje i prepakivanje proizvoda mora biti učinjeno na način kojim se obezbeđuje očuvanje zdravstvene i higijenske ispravnosti i kvaliteta proizvoda" . I to je rešeno zakonskim propisima.
Ovde čak zadirete i u rad nekih drugih ministarstava, ali dobro, predlagač je Vlada. Kažete: "Nadležni organi su dužni da redovno i tačno obaveštavaju stanovništvo o izvršenim kontrolama vode i vazduha, u skladu sa zakonom". Zar do sada nije bilo tako?
Dalje se kaže: "Obaveštenja iz stava 1. ovog člana o kvalitetu vode sadrže naročito podatke o mikrobiološkoj, radiološkoj, hemijskoj ispravnosti, uključujući i podatke o prisustvu teških metala i druge podatke o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti vode". I to je rešeno zakonskim propisima.
U sledećem stavu izgleda da postoji mala digresija, pa se kaže: "Obaveštenja iz stava 1. ovog člana sadrže potpune i tačne podatke o zagađenosti vazduha i zagađivačima, radi zaštite zdravlja potrošača".
Znači, onaj ko nije potrošač nema pravo na zaštitu zdravlja, tako ispada, jer ste tako pisali zakonski predlog, a o tome ste morali da vodite računa. Ovo samo potvrđuje da su ovo na brzinu sklepana zakonska rešenja, odnosno zakonski predlozi, da bi se stvorio utisak da ova vlada nešto radi.
U članu 10. postoji nešto novo. Kaže se: "Proizvod koji je rezultat genetskog inženjeringa ili u svom sastavu ima genetski modifikovane komponente, obavezno mora imati oznaku takvog porekla".
Ako se izjasne malo stručniji ljudi o ovom pitanju, ovakva roba ne bi ni smela da se nađe na tržištu. Ne samo da bi potrošač imao pravo da bira da li hoće genetski modifikovanu robu ili ne, ona ne sme da se nađe na tržištu. Za to postoji više razloga, a jedan od najvažnijih jeste taj da je stanovništvo, ili kako vi u ovom zakonskom predlogu kažete "potrošači", u izuzetno teškoj situaciji. Žrtvovaće i svoje zdravlje pod uslovom da je proizvod jeftiniji.
Genetski modifikovani proizvodi su, po pravilu, jeftiniji od onih koji su rađeni van te tehnologije.
Dalje: "Rezervisani proizvodi i proizvodi koji su plaćeni, a nalaze se u prodajnom objektu, moraju biti izdvojeni i posebno obeleženi". Taj deo nije sporan. Dalje kažete: "mora biti posebno naznačen rok važenja rezervacije, odnosno rok preuzimanja ili isporuke".
Tu se postavlja pitanje, ako je neko već platio robu, znači u njegovom je interesu da je sam, što je moguće pre, preuzme. Zašto postavljate rokove od osam dana da neki potrošač koji je kupio neku robu mora da je preuzme za osam dana i šta će biti ako je ne preuzme. Šta će biti? Ako je prodavac proda, ovaj ima puno pravo da ga tuži, jer u ovom zakonskom predlogu ta mogućnost nije dorečena.
U članu 18. u stavu 1. se kaže: "Obaveštenje o ceni iz člana 17. ovog zakona, ne može dovoditi u zabludu potrošača u pogledu visine cene, odnosno stvarati utisak:
1) da je cena niža nego što jeste;
2) da su u cenu uključene posebne usluge za koje se plaća posebna cena".
Te dve tačke ovog stava i člana nisu sporne, ali treća jeste – "da je cena bila ili da će biti povećana ili snižena za određeno vreme ili za određeni iznos".
E, sad, pošto članovi Vlade dosta često putuju u inostranstvo, u zemlje EU, postavio bih im jedno pitanje, a videli ste da tamo postoje novogodišnje rasprodaje, novogodišnja sniženja cena, znate, u trgovini, ako je neko uopšte ušao u tu situaciju da bude trgovac, desi se da se jedna određena vrsta robe ne prodaje po onoj dinamici kako je to prodavac predvideo. On tada pribegava tim rasprodajama, sniženjima cena, upravo da bi robu prodao pre isteka roka važenja ili roka upotrebe.
Drugo, da bi došao do svežeg kapitala, odnosno povratio novac koji je uložio u tu robu – zašto ga sprečavate da snizi cenu za neki određeni vremenski period i na taj način motiviše kupca da dođe. On nikoga nije prevario, pogotovo ako je stavio taj rok. Nema prevare.
I, sada, u članu 20. Predloga zakona kaže se: "Za kupljeni proizvod ili pruženu uslugu potrošaču se obavezno izdaje račun".
Pazite sad ovo – "Račun iz stava 1. ovog člana sadrži naročito datum prodaje proizvoda, odnosno pružanja usluge, vrstu i količinu proizvoda, cenu za jedinicu proizvoda, kao i druge podatke u skladu sa posebnim propisom".
E, gospodo iz ministarstva, da vas obavestim da je ova materija regulisana Zakonom o porezu na dodatu vrednost, Zakonom o fiskalnim kasama. Ne samo da je kupcu obavezno isporučiti račun nego je kupac u obavezi da uzme račun. Ukoliko ga nema kod sebe a nalazi se u blizini prodajnog objekta, sa robom koju je kupio, platiće kaznu kupac. To ste stavili u zakonski predlog. To su već Đelić i Dinkić razradili. Tu nema problema, samo je pitanje kako ćete da napišete zakon, da zaštitite potrošače od Đelića i Dinkića, koji su uveli tu suludu odredbu da kupac koji je kupio novine mora da ima fiskalni isečak ili će u protivnom da plati kaznu od 1.500 dinara.
Dalje, kada se pogleda zakon o cenama, u članu 9. se kaže: "Radi obezbeđivanja uslova za uredno snabdevanje tržišta pojedinim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, Vlada može da utvrdi cene tih proizvoda na osnovu troškova za njihovu proizvodnju i cena na domaćem i svetskom tržištu.
Cene iz stava 1. ovog člana Vlada utvrđuje na predlog Ministarstva i ministarstva nadležnog za odgovarajuću oblast".
E, gospodo, to meni već liči na ono zamrzavanje cena. Mnoge vlade su pokušavale i pre vas da raznim administrativni propisima zaštite potrošača na ovakav način. I to im nikada nije uspelo. Proizvođači su tada smanjivali proizvodnju, jer su sebi stvarali gubitke. Pojavljivale su se nestašice.
Znači, umesto da potrošač može da bira hoće li kupovati jeftiniju ili skuplju robu dođe do situacije da ne može da kupi nikakvu robu.
I, prava Vlada, ozbiljna Vlada tada interveniše preko robnih rezervi, obezbeđuje tržište robom koja je jeftinija i na taj način smanjuje potrošnju te robe na tržištu i poremećaj koji je nastao na tržištu, a ne zamrzavanjem cena.
Sada se postavlja pitanje zašto svake godine izdvajamo tolika sredstva za robne rezerve, ako one jednostavno ne rade ništa, a mora ovakvim zakonskim predlozima da se štiti potrošač. To onda znači da je ta vlada nesposobna i da će vrlo brzo da ode.

 Hvala. Reč ima narodni poslanik Milka Silajev, a neka se pripremi Miljko Četrović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana gospodo iz Ministarstva i gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, pred nama su važni zakoni za naše društvo u celini, za naše stanovnike, pa prema tome moramo da obratimo dužnu pažnju da zakoni budu korektni i da odgovaraju nama i našim stanovnicima – zakon o zaštiti konkurencije, zakon o oglašavanju, zakon o zaštiti potrošača i zakon o cenama.
Budući da ne postoji zemlja u kojoj nema zloupotreba konkurencije, praksa je da se u uređenim zemljama ova oblast uređuje zakonom. Ovo je počelo upravo u razvijenim zemljama, gde je princip konkurencije jedan od najvažnijih principa poslovanja.
Dakle, glavni razlog da se danas jedan od takvih zakona nađe pred nama je orijentacija ove zemlje na izgradnji tržišne privrede po principu razvijenih zemalja, sa dugom tradicijom u negovanju prava i pravde u oblasti konkurencije.
Ovaj zakon utvrđuje pravila ponašanja učesnika na tržištu i za njihovo nepoštovanje propisuje sankcije. Danas u svetu ima preko 80 zemalja koje imaju pozitivne i razvijene sisteme prava konkurencije, dok se u zemljama Evropske unije tradicija prava konkurencije gradi više od 60 godina, a smatra se jednom od prioritetnih politika svake zemlje.
Zbog toga je opredeljenje Srbije da ostvari članstvo u Evropskoj uniji dodatni motiv da se u ovoj oblasti primene evropski standardi.
Ideja zakonodavca je da, ako se određeni učesnici nepošteno ponašaju, takvim ponašanjem sebe stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na druge učesnike na tržištu, to onemogući, i tako obezbedi da konkurentnost privrede u celini bude bolja. To bi ubrzalo ekonomski i tehnološki razvoj, a potrošače zaštitilo od neopravdanog povećanja cena.
Jedan od najvažnijih članova zakona vezan je za dominantni položaj. Naime, učesnik na tržištu, ako ima udeo veći od 40% mora da snosi teret dokazivanja da nema dominantni položaj. Ovako postavljena politika mogla bi da se pretvori u kontrolu cena, slično kao što se desilo u nekim socijalističkim zemljama u tranziciji. To je mala zamka iz koje, nadam se, naša zemlja hoće da izvuče.
Zakonom je formirana Komisija za zaštitu konkurencije i ona će biti nezavisna u odnosu na državne organe, privredne subjekte i druga nezavisna lica.
Predlog zakona o zaštiti potrošača predstavlja nekoliko značajnih novina, među kojima je najvažnija obaveza za obaveštavanjem potrošača o prisustvu genetski modifikovanih organizama, stepenu zagađenosti vode, stepenu zagađenosti vazduha, a pojačana je i inspekcijska kontrola kataloške prodaje na daljinu.
Nekoliko odredbi se odnosi na novorođenčad i decu, kao i druga maloletna lica. Zabranjena je prodaja igračaka i drugih proizvoda, ako su napravljene od materijala koji može štetno delovati na zdravlje dece. Zabranjena je prodaja i služenje alkohola maloletnim licima, kao i prodaja duvanskih proizvoda.
Proizvodi namenjeni prometu moraće da imaju deklaraciju sa podacima o proizvođaču, zemlji porekla, uvozniku, dobavljaču, o sastavu, datumu proizvodnje i roku trajanja ili datumu upotrebe, kao i načinu upotrebe, čuvanja i održavanja proizvoda.
Interes potrošača u Srbiji mogao bi biti ozbiljno ugrožen u uslovima liberalizacije trgovine, kad je tržište preplavljeno robama sumnjivog porekla, falsifikatima, neispravnim proizvodima, pa je stoga bilo neophodno odrediti kazne za one koji ne poštuju zakonske odredbe.
Visoke cene kazne sledeće trgovcima koji diskriminišu potrošača, kada je reč o ceni, kvalitetu proizvoda i usluga, a posebno ako prodaju proizvod namenjen deci, ako su od materijala koji mogu štetno delovati na zdravlje.
Što se tiče Zakona o oglašavanju, osnovni cilj oglašavanja, kao što znate, jeste podsticanje tržišne utakmice i tržišnog ponašanja privrednih subjekata, obezbeđenje pravne sigurnosti na tržištu povodom oglašavanja i obezbeđenje zaštite potrošača. Ovaj zakon sintetizuje ove prethodne zakone i on je izuzetno važan za naše područje, s obzirom da smo preplavljeni raznoraznim televizijama na teritoriji Srbije.
Zakonom o oglašavanju pooštravaju se uslovi oglašavanja, čak i za štampane medije, skuplje i kraće vreme za oglašavanje i na TV stanicama i velikim oglašivačima. Zakon stvara novo i efikasnije ubiranje prihoda kroz porez, suzbijanje sive ekonomije kroz sprečavanje neodgovornog oglašavanja.
Zakonom je predviđena zaštita javnih interesa, obezbeđuje se zaštita i sigurnost ugroženih potrošača.
Članovima od 14. do 29. propisani su načini oglašavanja i to: TV oglašavanje i TV prodaja, oglašavanje na radiju i oglašavanje na otvorenom prostoru.
EU je određenim brojem direktiva uspostavila pravni okvir za slobodni protok usluga televizijskog prikazivanja u EU, u cilju promovisanja razvoja evropskog tržišta u oblasti reklamiranja i proizvodnje audio-vizuelnih programa. Direktiva je zasnovana na Evropskoj konvenciji o tzv. televiziji bez granica, koja uređuje zakonski okvir za slobodni protok preko graničnih televizijskih programa u Evropi, preko minimalnih zajedničkih pravila.
Usvajanjem direktive formirano je osnovno pravilo koje predviđa da, ukoliko je TV stanica osnovana u jednoj državi članici i poštuje propise te države, može slobodno da prikazuje i emituje svoj program na području čitave EU.
Direktiva usklađuje sledeća pravila: svaka država članica mora da obezbedi da sve televizijske emisije koje emituju transmitere pod njenom jurisdikcijom budu u saglasnosti sa pravilima pravnog sistema primenjenog na emisije namenjene publici u državi. Prilagođavanje zakonodavstva podrazumeva postojanje nacionalne regulative na području televizijskog prikazivanja tela i organa koji imaju kontrolu ili nadzornu funkciju. Obično je to specijalno telo pri ministarstvu, a pravni okvir je uključen u međunarodne konvencije.
Direktive određuju sledeća pravila za oglašavanje: opšte pravilo za oglašavanje mora biti identifikovano, kao takvo, pravila vezana za pauze, pravila vezana za etičke standarde kod zaštite maloletnika, reklamiranje duvana, reklamiranje medicinskih proizvoda i reklamiranje alkohola.
Sponzorstvo mora biti identifikovano, kao takvo, i ne sme imati nikakav uticaj na programsku publiku.
Marketing i TV kupovine ne smeju da ugrožavaju poštovanje ljudskog dostojanstva, da vrše bilo kakvu diskriminaciju po osnovi rase, pola, nacionalnosti; ne smeju da vređaju verska i politička uverenja, da ohrabruju ponašanje štetno po zdravlje ili bezbednost, po zaštitu okoline.
TV marketing ne sme da nanosi moralnu ili fizičku štetu maloletnicima i zato mora da bude u skladu sa sledećim kriterijumima njihove zaštite: ne sme direktno da navodi maloletnike da kupuju proizvode i usluge, zloupotrebljavajući njihovo neiskustvo i lakovernost; ne sme neposredno da ohrabruje maloletnike da ubeđuju roditelje ili druga lica da im kupuju proizvode i usluge koji se reklamiraju; ne sme da se koristi poverenje koje maloletnici imaju u roditelje, nastavnike ili druga lica.
Sponzorisani programi moraju da ispune sledeće uslove: sponzor ne sme da utiče na sadržinu i vreme emitovanja sponzorisanih programa tako što bi to uticalo na odgovornost i uređivačku nezavisnost. Moraju jasno da budu označeni, kao takvi, i imenovani, ili logom sponzora na početku ili na kraju programa; ne smeju da ohrabruju kupovinu ili iznajmljivanje proizvoda ili usluga sponzora ili trećeg lica, posebno vršenjem promocija ovih proizvoda ili usluga. TV programi ne mogu da sponzorišu preduzeća čija je pretežna delatnost proizvodnja ili prodaja cigareta ili drugih proizvoda od duvana.
Sponzorstvo TV programa od strane preduzeća, čija delatnost uključuje proizvodnju ili prodaju lekova ili lečenje, što je vrlo česta pojava kod nas, lekovi se reklamiraju, mogu da promovišu svoje ime ili znak, ali ne smeju da promovišu konkretne medicinske proizvode ili lečenja, dostupna samo putem recepata u državi u čiju jurisdikciju subjekt, koji vrši televizijsko prikazivanje, potpada.
Vesti i programi o tekućim događajima ne mogu se sponzorisati. Određeno je vreme koliko marketing i TV kupovina mogu da zauzimaju program.
Zaštita maloletnika je posebno predviđena direktivom, a i zakonom, koji propisuje opštu zabranu programa koji ozbiljno mogu da štete maloletnim licima, kao i vremenska i tehnička ograničenja.
Zakonom su predviđene mere kako bi se sprečilo emitovanje programa koji bi mogli ozbiljno da ugroze fizičko, duševno ili moralno zdravlje maloletnika, posebno programa sa pornografijom ili bezrazložnim nasiljem. Takođe, treba da se obezbedi da emisije ne sadrže bilo kakve podsticaje na mržnju, po osnovu pola, vere ili nacionalnosti.
Pravo na odgovor, u skladu sa građanskim, upravnim ili krivičnim pravom, mora da ima svako lice, bez obzira na državljanstvo, čiji su legitimni interesi, posebno njegov ugled, povređeni pogrešnim navođenjem činjenica u TV programu i mora da ima na raspolaganju pravo na odgovor ili druga odgovarajuća sredstva.
Odgovor mora da se obavi u razumnom roku i u vreme i na način koji odgovara emisiji za koju se zahteva odgovor. Pravo na odgovor postoji i u odnosu na sve subjekte koji se bave televizijskim prikazivanjem i koji potpadaju pod jurisdikciju države članice.
Jedna od važnih novina, koju će doneti zakon u ovoj oblasti, je obavezno sastavljanje deklaracije oglasne poruke, oglašavanje u samoj oglasnoj poruci. Neki od podataka, koji su korisni sa stanovišta zaštite autorskih prava, kao na primer podaci o korišćenoj muzici, koja je na ovim prostorima obično kradena, što je posebno teška pojava.
Što se tiče područja oglašavanja alkohola, izražavam nezadovoljstvo što je član 68. zabranio oglašavanje vina. Rečena je samo jedna reč – vino. Kod nas je vino alkohol, a ne hrana, a u nekim zemljama je hrana. Onda je morala da bude izbačena mogućnost njegovog oglašavanja, zajedno sa ostalim alkoholnim pićima.
Razumem da se pri izradi zakona polazilo od postojećih propisa koji bi morali da se menjaju da bi tretman vina dobio mesto koje mu pripada, kao u svim zemljama Evrope. Mi imamo dobra vina, takvu mogućnost moramo da potenciramo. Tu moraju da se naprave izmene.
Svetska asocijacija oglašavača medija i agencija se zalažu da sve što sme da bude proizvedeno, sme i da se oglašava, uz određene ograde. To je sloboda komercijalnog govora. Pitanje je samo gde, kada i koliko sme da se uputi oglasna poruka. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Mika Vlaović.

Poštovani narodni poslanici, kada je ministar obrazlagao i dao uvodno izlaganje za ova četiri, kako je rekao, izuzetno važna zakona, koja imaju dva zajednička imenitelja: da utvrde red u funkcionisanju tržišta i da značajno proširuju prava potrošača. Nažalost, reda neće biti sa donošenjem ova četiri zakona, kada je u pitanju funkcionisanje tržišta, a još manje će biti zaštićeni potrošači u Srbiji.
Rečeno je da su dugo rađeni ovi zakoni i predlozi zakona i da je obavljena kompletna rasprava. Oni su bili uvršćivani u dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, pa povlačeni, ali ne znači, ako je nešto dugo rađeno – da je kvalitetno i da će odredbe ovih zakona učiniti i ostvariti ciljeve koji su navedeni od ministra u uvodnom izlaganju.
Privreda i građani Republike Srbije, posle sankcija, bombardovanja i ovoga što im se strašno dogodilo posle 5. oktobra – dolaskom DOS-a na vlast, a i dolaskom demokratskog bloka Vlade Vojislava Koštunice, neće imati ništa od predloga ova četiri zakona, pogotovo građani Republike Srbije.
Jer, zakonom o zaštiti konkurencije, zakonom o cenama, oglašavanju i ovim četvrtim zakonom neće biti bolji njihov materijalni položaj, neće imati više sredstava da kupe ono što im je osnovno da iole dostojno žive.
Imajući u vidu položaj mnogih radnika u Srbiji, penzionera, mnogih nezaposlenih, položaj seljaka, sa ovakvim praznim odredbama koje su predložene u ova četiri zakona i organima ili nadležnim institucijama koje treba da ih sprovedu, ništa se neće promeniti. Nažalost, nastaviće se uništavanje i završiće se do kraja uništavanje privrede Srbije i dalje osiromašenje građana i njihov još teži položaj i život.
Pošto ova četiri izuzetno važna zakona, po predlogu većine koja podržava Vladu Republike Srbije, treba da jedinstveno raspravljamo kao narodni poslanici, a toliko je važno da je skraćeno vreme za raspravu i ukupno vreme kao za jednu tačku dnevnog reda. Nisam u mogućnosti, a imao sam potrebu da govorim o sva četiri zakona, ali ću govoriti o Zakonu o oglašavanju i to vrlo kratko.
Kada se pogledaju ove odredbe i stanje pisanih i elektronskih medija u Srbiji i rad Radiodifuzne agencije i Saveta Radiodifuzne agencije, sa ovim finansijskim planom za 2005, od 81 milion dinara da potroši ta Radiodifuzna agencija; a ministar za kulturu i informisanje, bolje reći ministar za nekulturu i neinformisanje i može više da se kaže ministar kiča, šunda, i sve ovo šta je zadesilo i pisane i elektronske medije u Srbiji, nije mogao ni jedan argument da kaže šta je on kao ministar preduzeo na polju informisanja, da se uvede red.
Naprotiv, rekao je da vlada haos u etru Srbije. Kako će ovaj savet Radiodifuzne agencije da sprovodi odredbe ovog zakona o oglašavanju ako taj svinjski haos vlada u etru Srbije.
Takođe, neće ovaj savet ništa učiniti, kao što nije ni učinio za tri godine. Jedva se skrpio i formirao, a niko ne zna u Srbiji koliko ima ni pisanih, a da ne govorimo radio-stanica i TV stanica.
Doživeli smo, kao država i kao narod, da Savet Radiodifuzne agencije oglašava preko radija i televizije da se svi koji imaju radio-stanice i TV stanice prijave Savetu Radiodifuzne agencije. Ovde sada nije ministar Dinkić. Postavio bih mu pitanje kako naplaćuje poreze i doprinose, PDV od tih silnih radio i TV stanica koje ne postoje i ne zna ih čak ni Savet Radiodifuzne agencije. Ko je odobrio rad tih radiodifuznih agencija, ko prati njihov rad i u ovom medijskom smislu, a da ne govorim u finansijskom smislu.
Biće prilike da, pošto ima mnogo amandmana na sva ova četiri zakona, pogotovo na zakon o oglašavanju, kao poslanici SRS dodatno iznosimo svoje obrazloženje protiv svih ovih zakona sa amandmanima koje smo podneli.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ova četiri zakona ministarstvo donelo sa najboljom željom da uredi stanje u oblastima koje su godinama narušavane. Međutim, izražavam jednu sumnju da u oblasti zaštite od konkurencije neće baš urediti do kraja. Voleo bih da grešim, jer je prerađivačka industrija koja prerađuje poljoprivredne proizvode minijaturna.
Nekoliko šećerana, nekoliko mlekara, nekoliko uljara i klanica lako se dogovore da obore cenu, a zakonom nije utvrđeno kolika marža i kolika zarada može da se uzme. Ponavljam ponovo, voleo bih da grešim, ili, voleo bih da se nekim drugim zakonima to uredi. Dobro je što se i možda posle par godina kada uđemo u EU, još sada prilagođavamo zakonima EU, ali uporedo sa time mislim da bi trebalo odrediti prvo pravila igre, pa onda doneti ove zakone.
Recimo, apsurdan je slučaj da je sojina sačma 30 dinara, a soja 15, a sojina sačma je nus-proizvod. Tu debelo zarađuju uljare, puno zarađuju mlekare, pekare. U Evropi mnoge zemlje nemaju fabrike veštačkih đubriva i azotna đubriva uvoze iz Ukrajine i, recimo, u Danskoj bez subvencije države veštačko đubrivo se prodaje po 12 dinara. U Srbiji se to prodaje po 20. Verovatno i na onih 12 njihovi uvoznici zarade solidnu maržu, kod nas onda imaju ekstra zaradu na koju niko ne reaguje.
Isto je i u odnosu tovljenika žive mere svinja i junadi na cenu prve klase mesa i mesnih prerađevina, ista je priča između šećerne repe i šećera. Još moj deda je šećernu repu proizvodio za dva dinara i mi je u 2005. godini proizvodimo za dva, a šećer je bar deset puta poskupeo. Kada se uporedi da šećerane mogu za 600 evra da izvoze tonu šećera i da se od 10 tona šećerne repe dobije tona i po šećera, to je 900 evra, devet puta osam je 72, a to je 80 hiljada, a za 10 tona šećerne repe, šećerana plati 20 hiljada zemljoradniku.
Trebalo bi zaista da se neko pozabavi time i da vidi onih 60 hiljada koje su razlika, da li su toliki troškovi prerade ili šećerane imaju ekstraprofit. Nije to nešto novo, to je jedno nasleđe koje u ovoj zemlji traje 60 godina i verujem da će ovaj zakon dovesti u red mnogo toga i da će se doneti i drugi zakoni koji će to uskladiti, a moram da primetim i ovog trenutka izražavam bojazan da se baš ovim zakonom neće sve urediti. Voleo bih da grešim.
U zakonu o oglašavanju treba zabraniti i strogo kažnjavati; neko je juče rekao – lekar u belom mantilu preporučuje pastu za zube. Nije to dobro, ali to je mnogo manje zlo nego kada lekar u belom mantilu preporučuje čajeve koji sve leče, ono što za dve hiljade godina nije uspela medicina da izleči.
Znači, građanima koji obole i lekari na određen način kažu da im nema spasa, uz pomoć tih lekara sa belim mantilima duboko zavlače ruku u džep i uzimaju poslednji dinar da bi ovom bila čista savest, da izleči onog koji je bolestan.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet stara praksa da četiri, pet, šest zakona spojimo u raspravu, objedinimo raspravu i opet se poslanicima, pre svega poslanicima SRS, uskraćuje mogućnost da o zakonima diskutuju, da zakone pretresamo u načelnoj raspravi i moramo da pribegavamo onom drugom delu gde se raspravlja o pojedinostima i uz svaki amandman iskoristimo svih 15 minuta da bismo vam pokazali da vam zakoni ne valjaju. Mislim da stvarno nema smisla ovakav način stavljanja na dnevni red.
Pre nego što pređem na temu, a inače moram vrlo kratko da govorim jer ima dosta govornika iz poslaničkog kluba SRS, pa bar po četiri, pet minuta da svako dobije da nešto kaže. Pre nego što pređem na zakone moram samo da kažem dve, tri opaske. Juče ili prekjuče predsednik Koštunica je objavio da je napad na državu to što je u Subotici u dvorištu tašte ili taštine sestre, tašte Jožefa Kase ili taštine sestre Jožefa Kase eksplodirala bomba, pre nego što su svi organi državni izašli sa zaključkom. Dok decu na Kosovu ubijaju to nije napad na državu, ali kada u šljiviku tašte Jožefa Kase pukne bomba onda je to napad na državu.
Drugo, moram, mada teška srca, da pohvalim Vladu za jedan racionalan potez. Juče je Odbor za pravosuđe išao u posetu Centralnom zatvoru i Centralni zatvor je jedno veliko gradilište, sve se renovira i dobro je, mada treba još mnogo sredstava, ali reći ćemo Mlađanu Dinkiću da odvoji sredstva, jer, dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vladajuće koalicije, bolje je ulagati u zatvore nego u škole, jer vi u školu više da idete nećete.
Treće, narodni poslanik Mika Vlaović je maločas rekao da proizvođač dobija 600 evra za tonu šećera. Jedan od najvećih izvoznika je Kole, ne znam čiji je kum, to vi vidite sa kim se okumio, ali za tonu šećera on može da kupi 200 šećerana. Šteta što Srbija nema toliko šećerana, mogao bi Kole da kupi sve i da postane jedan od bosova na evropskom nivou, a ne samo ovde.
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da u ova dva minuta, koliko mi je još ostalo, kratko ukažem na nebuloznost pojedinih članova ovog zakona. Sećam se kada je ministar pokrenuo onu akciju – kupujmo domaće, zaštitimo našu privredu. Obzirom da ste raskrčmili tržište kao nacionalni resurs sada ispada – kupujmo domaće u "Merkatoru".
Naši proizvođači ne mogu da se pojave na njihovim tržištima, zatvoreno je, ali zato će "Merkator", "Frikom", "Jelen Do", kobajagi ovde proizvoditi za "Jelen Do".
Nije kobajagi jer oni proizvode ovde, prodali ste im fabriku, a džabe ste im dali resurse, proizvode ovde i izvoze za Hrvatsku, ali recimo u "Frikomu" se sladoledi samo prepakuju, a inače dolaze iz "Leda". Kada zaštitite tržište onda ćete zaštititi i domaćeg proizvođača i onda ćemo kupovati domaće i pomoći razvoj naše privrede. Toliko o zakonu o zaštiti od konkurencije. Uz amandmane ćemo svaki član obrazložiti i o svakom članu govoriti.
Takva je nebuloza u članu 3. – osnovna prava potrošača. Kao da se do sada nije znalo i kao da država do sada nije štitila potrošače. Kaže se: "Osnovna prava potrošača su zadovoljenje osnovnih potreba, dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga, hrane, odeće, obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja, higijene itd". Pitam se od čega, kada se Dinkić sprema da za 50% skine penzije, kada su plate svih zaposlenih u Srbiji tolike da jedva mogu da preživljavaju. Kako ćete obezbediti osnovne potrebe, a vi ste vlast, vi ste obavezni i dužni da obezbedite.
Slušajte ovo, dame i gospodo narodni poslanici – obrazovanje potrošača, sticanje osnovnih zvanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga i znanje o osnovnim proizvodima itd. Hoćete da uvedete neku školu da građanin zna da kupi hleb i uz hleb?
Član 6, opet nebuloza – zabranjena je prodaja zdravstveno i nehigijenski neispravnih proizvoda. Drugim zakonima je to regulisano. Onaj ko proda zdravstveno neispravan proizvod ide u zatvor. Čak i ti zakoni su isuviše blagi. Još član 10. pa ću stati, ali obećavam da ću o svakom amandmanu govoriti, bez obzira ko ga je podneo. Član 10. – proizvod koji je rezultat genetskog inženjeringa ili u svom sastavu ima genetski modifikovane komponente obavezno mora imati oznaku itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon vas u Ministarstvu poljoprivrede direktno tera na robiju. Kada smo raspravljali pre dva, tri meseca o jednom od zakonskih projekata, izašao sam za govornicu i svima ovde dokumentovao da je ministarka glavni snabdevač srpskog tržišta genetski modifikovanim organizmima. Ministarka poljoprivrede jednom mesečno ide za Zagreb, iz Zagreba leti za Ameriku u firmu "Monsanto", a to je firma koja se bavi genetskim inžinjeringom. Ide mesečno po svoju apanažu, kao što vi odete na blagajnu da podignete platu, tako i ona ode da podigne platu. Vreme je da razmišljate o jednoj jedinoj stvari, da podnesete ostavke, da raspustite parlament, da zakažete izbore. Koliko vidim, vi i ovako i onako berbu suncokreta nećete dočekati.