Ako se pogleda Ustav i neki zakoni koji su nesporno kvalitetni, onda kada neko podnese ostavku samo se konstatuje prestanak mandata. Ovo je prvi zakon u kojem je pismena ostavka uslov da se neko razreši. Sve ima kod nas. Ovo je verovatno na brzinu rađeno, da se zamažu oči i da to krene.
Mene prosto iznenađuje, stičem utisak da Vlada u stvari ne čita stenograme sa sednica Narodne skupštine i da kako koji zakon prođe u Narodnoj skupštini Vlada zaboravi na taj zakon. Kada bi Vlada makar malo izvršila uvid u to šta je uradila, kako se šta primenjuje, šta je i gde zapisano, onda bi mogla da primeti da je ovo što je navedeno u članu 44. u Skupštini nekoliko puta bilo poraženo.
I zbog tih poraza mi smo tri puta za godinu i po dana menjali Zakon o radio-difuziji. Zašto smo menjali? Da bi izbegli ono žrebanje. Stičem utisak da je ovo, mada novembar 2004. je bila prva varijanta, niste menjali naovamo uopšte, ovo vam je zastarela varijanta. U međuvremenu se desio život.
Vi članom 44. govorite o nekoj proceduri, ovlašćeni predlagači u roku od tri meseca od dana dostavljanja poziva dostavljaju Skupštini predlog kandidata. Vama je jasno, mi smo podneli amandmane na čitavu oblast ovde, koja je sastav i izbor saveta pa nadalje, zato što se koncepcijski ne slažemo jer smatramo da članove ove komisije treba da predlaže Vlada. Vi zastupate koncept da ima više ovlašćenih predlagača i u naš koncept se ne uklapa ovako formulisan član 44. Predloga zakona.
Videćete, mi smo ovde dokazali, za ovih godinu i po dana, da uvek kada se ovako nešto predlaže oko izbora i sastava nekog organa, na taj način nam predlagač zakona nepogrešivo stavlja do znanja da on u stvari ne želi ovo, jer kada bi stvarno želeo da se formira i da ova komisija za zaštitu konkurencije počne da radi, verovatno bi išao na drugačija rešenja.
Moram da skinem jednu veliku zabludu sa ovog koncepta koji već nekoliko godina postoji, gde se na sličan način predlaže formiranje, izbor i sastav ovih organa. Sa gledišta Ustava Republike Srbije nikakva smetnja ne postoji, jer član 90. Ustava, mislim da beše tačka 5, propisuje da Vlada postavlja i razrešava funkcionere.
Vlada izvršava zakon, izbor lica ili zasnivanje radnog odnosa je izvršavanje zakona. Znači, nikakva smetnja sa gledišta Ustava Republike Srbije ne bi bila da ste propisali da Vlada bira predsednika i članove ove komisije za zaštitu konkurencije. Ali, ovde je prosto postala moda da se ide sa nekom širinom, gde se Vlada ponaša na nevladin način, uključuje sve i svašta kao zvanične predlagače i na taj način se devalvira vlast, devalviraju zakoni, a ništa pozitivno iz ovoga ne može da izađe.
Da li neko želi da nas ubedi da, ukoliko bi Vlada predlagala, oni koji su nadležni u Vladi da vode ovo, ne bi porazgovarali sa ljudima iz komore, sa fakulteta, iz privrede, nekog instituta. Pa verovatno bi se Vlada raspitala, a ko su to stručnjaci koji se razumeju u ovu oblast. Ko se razume teoretski u ovu oblast, ko praktično, ko ima nekog iskustva, ko ima neka saznanja, neke kontakte sa nekim inostranim organizacijama koje se bave ovom problematikom.
Verovatno, pa po logici stvari, valjda bi se Vlada raspitala da obezbedi najstručnije ljude za ovaj posao. A sada je nama garancija za struku pet ovlašćenih predlagača koji bi praktično licitirali.
Naravno, pošto se ovaj član ne uklapa u našu koncepciju, mi smo amandmanom predložili da se izbriše član 44.