Po Poslovniku, gospodin Radosavljević.

Gospodine Vučiću, stari dobri običaj napada na DS. Imali smo prilike da vidimo trening kada ste bili u kampanji za gradonačelnika. Najgnusnije laži protiv gospodina Bogdanovića. Ovo što se sada izgovara mene i sve ostale članove DS ni malo ne čudi.
Izašao sam da vam kažem da nemate pravo da napadate nijednog člana DS, jer od 100.000 članova DS nisam imao prilike da vidim nijednog nečasnog i nepoštenog. Ne dozvoljavam vam da barem vi o članovima DS govorite. Što se dokaza tiče, iskreno se radujem da ćete sve to što ste rekli reći i pred državnim organima.
Nemojte misliti valjda da smo takvi ljudi kao što vi govorite, da bi nas ovaj ministar pravde, u liku i delu Stojkovića, tek tako milovao, pazio i čuvao. Čovek koji je bio blizak saradnik svih režima od 1980. do 1995, 1996, čovek koji je palio knjige i ostao u uspomenama po tome, sada je po vašim rečima neko ko je zaštitnik DS.
Nemojte da govorite tako. Što se nas tiče, iskreno se radujem tome što ćete doći tamo gde treba da to dokažete. To je ono što sam želeo da kažem, ali zaista mislim da je sramota da na taj način još jedanput napadate DS, krajnje prizemno, neljudski, nekulturno, ali to govori o vama i neka služi na čast.

Replika, Aleksandar Vučić.

Slažem se i istina je da to govori o meni i užasno se borim da to govori o meni. Danas sam jedan od retkih ljudi u Srbiji i pripadnik jedine stranke koja sme da govori otvoreno o korupciji, kriminalu, lopovluku, jedan od retkih koji sme da pomene ime danas najmoćnijeg u Srbiji, kakav je Ljubiša Buha Čume, jedan od retkih koji sme takvoj vrsti kriminala i lopovluka da se suprotstavi.
Sećate se onih karti koje ste pokazivali kako je Neda Arnerić bila stvarno u Beogradu u to vreme, sećate se gospodine Radosavljeviću. Jeste vi to lagali narod beše? Vi govorite o gnusnim lažima, sram vas bilo, gospodine Radosavljeviću. Vi nekome smete to da kažete. Sve što sam rekao gospodinu Bogdanoviću, a on je časniji od vas, istina je, pa gospoda iz gradske vlasti u Beogradu, sada ću da vam otkrijem jednu novu aferu, platili su vozić turistički 150.000 evra.
Isti takav turistički vozić kupio je Dragan Marković-Palma u Jagodini, isti za 6.900 evra. Gospodine Radosavljeviću, 1:22 ili 22:1.
Moram da vas pitam, da li je to domaćinsko ponašanje, da li je to domaćinsko poslovanje, gospodine Radosavljeviću? Nemojte da mi govorite o tome ko je šta i kakav je. Svako od nas ima svoje porodice i njima je najbolji. Ljudi će da procenjuju naše političko delovanje.
Znam da vi želite da završim u zatvoru. Ako ovo što sam rekao nije istina, želim da završim u zatvoru, jer sam to zaslužio zbog te porodice, ali ako je to istina, gospodine Radosavljeviću, prijavite se bar tri dana da okopavate krompir, iako niste vi lično umešani. Biće mi zadovoljstvo da vas obiđem.
Evo, prihvatam to, prihvatam tu vrstu javne opklade, zato što vi znate da sam govorio istinu i zato što znate da sam to čuo od čelnih ljudi vaše stranke, zato što znate da cela Srbija to zna, samo su se pitali ljudi na koji slučaj misli Vučić kad je to bilo najavljeno, pošto je bilo više takvih slučajeva. Ima još nekih slučajeva tu, samo čekamo da vidimo dokaze i potvrde više svedoka za takve slučajeve.
To je bilo vreme kad ste mislili kao i danas - možeš u zatvor. Možda može, ali vam kažem da je bolje da sa tom pričom prekinete zato što će istina morati da pobedi. Ili ja odoh u zatvor ili ode Ljubiša Buha-Čume u zatvor. Slažem se sa tim i to prihvatam, za razliku od Nataše Kandić, koja je mogla da izlazi i da laže, pa da kaže da je to progon.
Prihvatam da idem u zatvor. Nema me osude za koje god hoće krivično delo ako to nije istina, jer sam onda stvarno preterao i uvredio sam nekoga ko to nije zaslužio na najgori mogući način, ako to nije istina. Ako je istina, onda ćemo drugačije da razgovaramo. Mislim da je Srbiji potrebno da se sazna istina bez paušalnih ocena o tobožnjim uvredama, klevetama. Ostavite to nadležnim državnim organima.
Zorana Stojkovića nisam ni pomenuo, ne znam gde njega nađoste. Kakve on veze ima sa tužilaštvima? Moj prijatelj? Ne mogu da se pohvalim time. On je moj poznanik iz Skupštine. Nikad mi u kući nije bio i nikad kod njega u kući nisam bio, nisam bio kod njega u kabinetu, nije ni on kod mene, da vam pravo kažem, pa ne znam kako mi je onda prijatelj.
Gde se nalazimo, na pijaci? Ne razumem o čemu pričate i kakve on veze ima sa celom pričom. Vi ste pravnik, vi znate kakve veze ima tužilaštvo sa ministrom pravde. Valjda ne bi trebalo. U našoj zemlji, tačno je, sve je moguće i ne bi me čudilo da i toga bude.
Nego, ako hoćete, vi se na ovo vratite, a ako nećete, nemam ništa protiv, ali sam sve sam uradio, sam potpisao i sam ću za to da odgovaram, a ne neko drugi.

Da li još neko želi reč o amandmanu na član 17. Odbora za trgovinu i turizam? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona o oglašavanju, tako što sam predložio da se ovaj član briše. Predložio sam da se ovaj član briše upravo zbog toga što je on u suprotnosti sa članom 17, koji je eksplicitno regulisao način emitovanja oglasne poruke i poruke TV prodaje.
Citiraću ovaj član koji sam predložio da se briše: "Prenosi međunarodnih sportskih događaja od nacionalnog značaja (olimpijske igre, sportska i evropska prvenstva i sl.) mogu se prekidati emitovanjem oglasnih poruka i poruka TV prodaje najduže devet minuta po času, s tim što ukupno dnevno emitovanje oglasnih poruka može trajati najduže 10% od ukupnog dnevnog emitovanog sportskog programa".
Dakle, ovaj član 18. je u suprotnosti sa članom 17. Predloga zakona, koji je čak u deset stavova precizno, eksplicitno regulisao način emitovanja oglasne poruke, pa je iz tih razloga član 18. nepotreban i treba ga, gospodine ministre, brisati.

Još neko o istom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Članom 18. Predloga zakona posebno se izdvaja emitovanje oglasnih poruka u toku sportskih prenosa posredstvom javnog radiodifuznog servisa. Znači, to je član koji se odnosi na RTS, odnosi se na TV reklame.
Tu ste ubacili da ukupno dnevno emitovanje oglasnih poruka može trajati najduže 10% od ukupno dnevno emitovanog sportskog programa. To ste vezali za sportske manifestacije od međunarodnog značaja, pa su kao takve manifestacije u zagradi navedene olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva i slično, a to slično će da utvrdi Savet Republičke radiodifuzne agencije.
Onda se postavlja pitanje u čemu se ogleda razlika između prenosa nekog domaćeg i međunarodnog sportskog događaja. Kod domaćeg sportskog događaja to ste regulisali članom 17. i to ste ga regulisali na opšti način za sve emitere, bez obzira da li su javni servis ili ne. Tamo ste rekli da to može u toku poluvremena.
Ovde dajete neki prioritet, pa još vezujete, kao da znate da će međunarodno sportsko takmičenje da prenosi samo RTS, odnosno međunarodni sportski događaj od nacionalnog značaja.
Verovatno ste ga vezivali samo za reprezentaciju, ali koliko znam i Liga šampiona je od nacionalnog značaja, od nacionalnog značaja su i Balkanske igre, od nacionalnog značaja je i Kup UEFA, od nacionalnog značaja je i GoodYear liga i, u zavisnosti od imena sponzora, još neka od dva- tri paralelna takmičenja košarkaša.
Verovatno svaki susret između našeg tima i inostranog tima je od nacionalnog značaja, kada je u pitanju vrhunski sport, jer ovo nema veze sa fizičkom kulturom. Ovde je sport na tržištu. Zašto to vezujete samo za javni servis? Mi imamo nekoliko TV stanica koje prenose međunarodne sportske događaje, pa i međunarodne sportske događaje od nacionalnog značaja.
Verovatno Formula 1 nije od nacionalnog značaja, jer nema ni jedan naš tamo, ali što bi se taj program i ograničenja emitovanja razlikovali u odnosu na običan sportski program, drugi sportski program međunarodnog značaja i treći međunarodni sportski program od nacionalnog značaja, pa se još ovaj treći vezuje za RTS.
Kao što vidite, sve utakmice reprezentacije prati jedna privatna TV stanica, a ne RTS. Mislim da ne postoji ta specifičnost kada je u pitanju međunarodni sportski događaj od nacionalnog značaja, da bi posebna pravila važila u odnosu na ona pravila koja ste promovisali u članu 17. To je cela poenta ovog amandmana.
Cela poenta ovog amandmana je da valjda u tom komercijalnom delu svi koji učestvuju treba da budu, ne mogu da kažem ni jednaki, ni ravnopravni, jer u prethodnim odredbama ste uspostavili neravnopravnost, da onaj ko se finansira iz pretplate može i putem reklama, a onaj ko je komercijalni ne može putem pretplate, samo putem reklama, pa ga onda još oktroišete za reklame i u procentima i u vremenu, a ovde sada dajete opet neku beneficiju javnom servisu od nacionalnog značaja, znači RTS-u.
Još ako vam bude ovaj direktor koji je sada, onda obrali smo bostan. Mi nemamo sreće sa direktorima RTS-a. Jedan je tržište RTS-a ustupio jednoj privatnoj stanici, posle njega je došao neko drugi, pa je to ustupio trećoj, pa sada ovaj ustupa četvrtoj, a sa svima šuruje.
Najviše sa nevladinim organizacijama, najviše sa privatnim produkcijskim kućama gde je direktno uključena ona Emotion, pa se ona pušta i ovamo i tamo, za svaki slučaj, ako ovaj direktor padne, da ne zatvori sebi sva vrata na drugim privatnim medijima.
Negde se svađaju, negde se ne svađaju, drže tenzije, drže javnost, kao da je to nešto od nacionalnog značaja. Problemi Tijanića nisu nacionalni problemi. To su njegovi lični problemi.
Pričaju ljudi iz RTS-a da on svakog meseca ima 900 hiljada dinara na raspolaganju, pa raspoređuje kome će šta da da, pa će onom veterinaru 50 hiljada za frizuru, ovom autorski ovoliko, ovom ovoliko, a kamermani i ovi ne moraju da imaju platu.
Kada neko počne da vrišti i da kuka nad nacionalnim servisom, nad nacionalnom televizijom, ne znam da li kuka zbog predajnika, zbog zaposlenih, zbog programa ili zbog direktora. Svi koji kukaju kada je u pitanju nacionalna televizija kukaju samo zbog direktora. Za mene nema nikakve razlike između Suše, onog arhitekte, pa i ovog Ristića koji se sada negde gura, muva, nema nikakve razlike, sve je to jedna ista škola. Po mišljenja idu, samo menjaju lokaciju i vrlo često na tri lokacije idu da dobiju svoje mišljenje, pa onda malo puste ove, malo one, komuniciraju sa ovima, sa onima, ali nikada ne poništavaju one veze koje se odnose na prodaju minuta, na razmenu produkcijskih programa itd.
Kada branite RTS, lokalizujte odbranu na nešto što je stvarno nacionalna vrednost. Aleksandar Tijanić nacionalna vrednost, smejaće nam se ljudi. Zašto bi on bio vrednost? Vi ste do pre 15 dana, vi sa vlasti, kukali kako vas ne tretira uopšte, najmanje vremena imate, pa ste pričali - mi na vlasti, a nemamo svoju stanicu.
Ko je imao svoju stanicu? Nevladine organizacije. Kakva je razlika u programu između B-92 i RTS-a? Nikakva. Oni imaju tamo neke novinarčiće, autore nekih emisija, te ključevi, te otključavanje, te četvrtkom, te petkom, te ovo, te ono. Ljudi su zamislili da svi gledaju RTS, pa se takmiče oko tih uređaja ko koliku gledanost ima, procenti itd. To mene uopšte ne interesuje. Izmislili su ljudi daljinski upravljač, pa sada postoje i kablovske, pa ako vam se ne sviđaju ovi pređite na neku drugu, pa gledajte neku drugu iz bližeg i daljeg inostranstva.
Ali, dajte da napravimo normalne uslove poslovanja, da napravimo regularno tržište. Ako ograničavamo nekoga zbog nečega zato što smatramo da je takvo ponašanje zabranjeno, onda to radimo na objektivan način ili na neutralan način, a ovo mi dođe kao pozitivna diskriminacija RTS-a. Malo-malo pa neka pozitivna diskriminacija. Prepuni su nam zakoni pozitivne diskriminacije. Ovo je nešto što liči na tu pozitivnu diskriminaciju.
A kada biste znali da je prenose međunarodnih sportskih utakmica od nacionalnog značaja ispustio upravo ovaj direktor RTS-a u dogovorima sa privatnim televizijskim stanicama, a ovamo vrišti kako je to neprimereno, kako je Fudbalski savez prodao nekome, a on kao da to nije znao. Dosta više takvog ponašanja. Zavodite red ako želite da budete vlast. Ako mislite da budete na vlasti a da ne vladate, onda nije ni čudan natpis - pređi na drugu stranu, pada vlada.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je, na osnovu člana 139. stav 3. Poslovnika, podneo Odbor za trgovinu i turizam.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Stav 2. člana 18. kaže: "Listu međunarodnih sportskih događaja iz stava 1. ovog člana utvrđuje Republička radiodifuzna agencija." Moja koleginica Ljiljana Nestorović i ja podneli smo amandman kojim se ovaj stav preformuliše i umesto radiodifuzne agencije zamenjuje se rečima "nezavisno regulatorno telo nadležno za oblast radio-difuzije".
Kada slušate sa strane to ništa ne znači, međutim kada se ovaj predlog zakona utvrđuje, on kao i svaki drugi određuje određena ovlašćenja republičkim organima i ne treba navoditi nazive organa, već samo njihovu nadležnost koja se određuje na jedan uopšten način. To je jedno od pravila koje je utvrđeno, ministar to zna i njegove kolege iz ministarstva, metodologijom za izradu propisa Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Tako na primer, podsetiću ministra, Zakon o ministarstvima je regulisao i kaže da je osnovano npr. ministarstvo za trgovinu i turizam, ali u zakonu se nigde ne kaže da će poslove voditi ministarstvo trgovine i turizma, nego se kaže da će poslove voditi nadležno ministarstvo za poslove trgovine i turizma. Dakle, mislim da će ministar prihvatiti jedan ovakav amandman, naprosto zato što se njime samo usklađuje nešto što je predviđeno metodologijom za izradu propisa Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.