Dame i gospodo, članom 12. Predloga zakona predviđen je institut razrešenja zaštitnika građana. Tu je predviđeno da zaštitnika građana razrešava Skupština na predlog Odbora za ustavna pitanja ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja narodnih poslanika.
U stavu 3. se navode razlozi zbog čega se razrešava zaštitnik građana i tu se navodi da su razlozi za razrešenje nestručno i nesavesno obavljanje svoje funkcije, ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost i ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije.
SRS je na stanovištu da predlog za razrešenje zaštitnika građana treba isključivo da bude u nadležnosti Skupštine i da tu inicijativu treba da pokrene najmanje jedna trećina poslanika od ukupnog broja poslanika, a da se to ne ostavlja odboru, pre svega Odboru za ustavna pitanja, i nejasno je zašto bi oni uopšte predlagali izbor i razrešenje zaštitnika građana, pogotovo što je ovde već više puta i ponovljeno da zaštitnik građana nije predviđen Ustavom Srbije i da nije ustavna kategorija.
Zaštitnik građana je i zamišljen kao organ zakonodavne vlasti, gde ga bira i razrešava Skupština i treba da bude u isključivoj nadležnosti Skupštine, i predlaganje ličnosti koja će biti izabrana za zaštitnika, i način za razrešenje treba da bude u isključivoj nadležnosti Skupštine, a ne skupštinskog odbora.
Druga načelna primedba na ovaj član zakona, gde se amandmanski intervenisalo, odnosi se na stav 4. gde je predviđeno da zaštitnik građana ima pravo da na sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima.
Amandmanom je predviđeno da se briše taj stav 4. jer se ne vidi razlog zbog čega bi zaštitnik građana imao to pravo, a neka druga izabrana lica koja bira Skupština nemaju pravo da se izjasne pred Skupštinom, i ne vidi se razlog zašto bi se to pravo ekskluzivno davalo zaštitniku građana, tako da smatramo da treba ovaj amandman usvojiti i da bi se usvajanjem ovog amandmana poboljšao sam tekst zakona.

Hvala, gospodine Milajiću. Da li još neko želi reč o istom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Amandman na član 12. Predloga zakona o zaštitniku građana podneo je narodni poslanik Vojislav Milajić, u ime poslaničke grupe SRS, zato što u ovom članu postoji dosta nekih nedoslednosti i nelogičnosti.
U prvom stavu se kaže da zaštitnika građana razrešava Narodna skupština i to na predlog odbora ili najmanje jedne trećine od ukupnog broja poslanika.
Na ovaj način vi dajete odboru, na kome može da bude prisutno sedmoro ili osmoro, ili možda troje članova, u skladu sa ovim novim vašim poslovnikom, isti značaj koji ste dali i trećini narodnih poslanika, odnosno izjednačavate 83 narodna poslanika sa sedam ili osam onih koji sede baš u tom radnom telu.
Vi na to, naravno, nemate nikakvo pravo. Potpuno je izlišno reći da ti koji sede u ovom ili onom odboru nisu apsolutno pametniji od nekoga ko sedi u odboru, a to će valjda biti verovatno Odbor za ustavna pitanja, iako to nije regulisano ni Poslovnikom Narodne skupštine.
Dakle, unosite neku odredbu u pravni sistem koja je direktno suprotna odredbama koje već postoje u Poslovniku o radu Narodne skupštine, ali istovremeno na taj način nipodaštavate i ostale poslanike koji sede u nekim drugim skupštinskim odborima, koji predstavljaju samo radna tela Skupštine.
Sa druge strane, stav 2. čije smo brisanje predložili, kaže: "Ako predlog za razrešenje Zaštitnika građana podnosi Odbor, potrebno je da se za njegovo podnošenje izjasni većina od ukupnog broja članova Odbora". Prva logička pretpostavka je da ako se manji broj izjasni, odbor neće ni predložiti tako nešto. To je nešto što je normalno i nije ni trebalo da se unosi u ovaj zakon.
Na kraju, imamo predlog da se stav 4. briše, odnosno gde se kaže da zaštitnik građana ima pravo da se na sednici Skupštine, na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju, obrati narodnim poslanicima. Iako se mi nismo složili sa donošenjem ovog novog poslovnika, posebno sa odredbom koja ovlašćuje predsednika Skupštine da može pozvati bilo koga da se obrati poslanicima i da priča šta hoće, da priča bez ikakvih ograničenja, iako ste brojnim odredbama ovog zakona i Poslovnika o radu Narodne skupštine uveli brojna ograničenja i u pogledu dužine govora, broja javljanja, kada se ko javlja za narodne poslanike, na ovaj način zaboravljate da je ovo upravo parlament i da ovde poslanici treba da budu oni koji će voditi glavnu reč.
Dakle, to su neka prava koja vi ne možete da date, po mišljenju SRS, ni ministrima, ni predsedniku Vlade, ni bilo kome ko sa strane dolazi ovde da se obraća ovom parlamentu. On treba da bude svestan da se nalazi među izabranim predstavnicima naroda, da je ovde gost i da na taj način treba i da se ponaša.
Znači, potpuno je nedopustivo to ponašanje koje se uvrežilo u poslednje vreme da se ovde ministri ponašaju bahato, da dobijaju reč kada poslanici ne mogu, da imaju pravo na završnu reč, da se njima montiraju udarni termini za vesti i sve ostalo, a da ni na koji način ne učestvuju u raspravi, nego dođu 15 minuta, održe ovde pridike poslanicima, okrenu se i odu.
Mislim da takvo ponašanje zaista nema smisla, i dajte, nemojte više neke stvari koje su regulisane Poslovnikom da regulišete kroz ove zakone na jedan, ne samo potpuno drugačiji, nego i potpuno nekorektan način. Hvala.

Hvala vama, gospodine Šaroviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Da ne bi bilo zabune kod narodnih poslanika, ništa u tom delu nije menjano. Dakle, sva prava o uzimanju i davanju reči članovima Vlade su ista kao i u prethodnih pet poslovnika.

DS naravno ne može podržati ovaj amandman, koji je podnela poslanička grupa SRS, jer je podnošenjem svojih amandmana pokušala da na neki način učvrsti poziciju ombudsmana i usaglasi je sa amandmanima koji se odnose na način izbora zaštitnika građana.
Predlažemo da se u stavu 1, suprotno onome što predlaže SRS, izbrišu reči "ili najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika". Ali, zato bi se u stavu 2, ukoliko se predlog za razrešenje zaštitnika građana dobije od nadležnog odbora, faktički potreban broj članova odbora za predlog za razrešenje povećao na dve trećine članova odbora koji može tada da podnese predlog Skupštini za razrešenje zaštitnika građana.
Zbog čega mislimo da je ovo važno? Slični su razlozi kao i prilikom imenovanja. Zbog ustavnih ograničenja ne možemo da tražimo dvotrećinsku većinu u parlamentu, a mi mislimo da jednim većim konsenzusom narodnih poslanika, koji kroz brojčanu prisutnost u odborima odslikavaju situaciju i stanje u republičkom parlamentu, zaštitnik građana bi se lišio direktne intervencije političkih stranaka koje u datom trenutku ima vladajuća većina i koje faktički vrše vlast u Republici Srbiji.
Isto tako, na ovakav način, već imamo vrlo široko postavljene razloge zbog kojih se može tražiti razrešenje zaštitnika građana, jer je predviđeno nestručno i nesavesno obavljanje posla. U zemlji koja je prethodno više od deceniju proživela to što je proživela, u kojoj su još uvek političke borbe vrlo oštre i vrlo često nekorektne, moglo bi se desiti da se čak jedan vrlo savestan, stručan i odgovoran zaštitnik građana, ukoliko ne bude dovoljno pod kontrolom vladajuće većine ili ukoliko ne bude dovoljno valjan u odnosu na zahteve koje bi mu eventualno vladajuća većina postavljala bude vrlo lako smenjen.
Znači, mi želimo da ojačamo funkciju građanskog zastupnika. Nama je značajno da ova institucija, ukoliko bude uspostavljena, iako imamo niz primedbi na ovaj zakon i ukoliko zaživi u Republici Srbiji, bude institucija koja bi zaista imala značajno mesto u pravnom sistemu i uopšte u sistemu u Republici Srbiji, i koja bi mogla na ovakav način da bude ipak izuzeta od dnevno-političkih borbi i da ima autoritet koji ne bi bio sporan dnevnim zainteresovanostima određenih političkih stranaka koje vrše vlast u Republici Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 12. i ovi amandmani koji su podneti na ovaj član su dobar povod da se ispriča i o drugom zaštitniku građana.         Verovatno pod drugim nazivom postoje još zaštitnici građana, a zovu se republički javni tužilac, tužilaštva, pa zašto ne reći i sudije. Valjda štiti građane najbolje onaj koji kontroliše poštovanje zakona od svih, kako pojedinaca tako i grupa.

Taj svojevrsni zaštitnik građana, javni tužilac, bira se i razrešava u jednoj proceduri koja je propisana Zakonom o javnom tužilaštvu. Ako je u pitanju sudija, onda Zakonom o izboru sudija. Bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa, razrešava Narodna skupština, na predlog Velikog personalnog veća. Kada je u pitanju tužilaštvo, slična je situacija.

Sudija ili tužilac koji se razrešava nema mogućnost da se obrati narodnim poslanicima. Ovde je data mogućnost da se obrati narodnim poslanicima i potpuno nepotrebno ova odredba nalazi mesto u ovom zakonu. Zašto? Zato što ta pitanja, kako će da se organizuje i kako će da radi Narodna skupština, jesu tema Poslovnika Narodne skupštine, a ne tema nekog zakona o zaštitniku građana.

U tom smislu, podržavam onaj deo amandmana koji se odnosi na ovaj poslednji stav, gde je data mogućnost obraćanja. Moram da kažem da se tu malo preteruje u praksi Narodne skupštine. U Narodnoj skupštini mogu da budu prisutna samo ovlašćena lica, 250 narodnih poslanika, predstavnici vlade i, izuzetno povodom nekih tačaka, uz predstavnika vlade, može da bude poverenik, ali takođe ovlašćen, koji nema pravo da izlazi i obrazlaže, tu je predstavnik vlade.

Moguće su neke varijante sa predsednikom Vrhovnog suda, republičkim javnim tužiocem kada polažu zakletvu, ili sa predsednikom Republike kada polaže zakletvu ili kada je posebna potreba da se obrati. Nema više mogućnosti. To što u Poslovniku piše - na poziv predsednika mogu da prisustvuju, to je samo vezano za prisustvo i to se ne odnosi na ovaj deo, nego na onaj gornji deo. Na balkonu mogu da prisustvuju i to je pravo koje ste obezbedili vašim izmenama Poslovnika.

Kada se razrešava neko od ovih pravih zaštitnika građana, ovih koji kontrolišu primenu zakona, iz suda i iz tužilaštva, za njihovo razrešenje predlog mora da dođe od nekog drugog. Ovde se ide na jednu trećinu od ukupnog broja poslanika. Naravno, u verziji SRS izbacuje se ovaj odbor. Postavlja se pitanje, zašto jedna trećina. Zato što najmanje trećina od ukupnog broja poslanika jeste na neki način ustavna kategorija.

To je upravo onaj broj poslanika koji može da traži vanredno zasedanje, ali sve ovo što sam ispričao pada u vodu. Moguće je da jedna trećina narodnih poslanika predloži razrešenje zaštitnika građana i da skupštinska većina utvrdi da to uopšte ne uvrsti u dnevni red.

Mi tu situaciju imamo kada je u pitanju, recimo, predlog Ustavom propisanog broja poslanika, mislim da beše 20, da se izglasa nepoverenje vladi i jasna odredba kaže u kom roku to treba da se stavi na dnevni red.

Šta to vredi, kada Narodna skupština glasa o dnevnom redu i kaže da to neće da stavi na dnevni red, što se i desilo pre nekoliko meseci, i puj-pike ne važi se. Znači, džabe napisana odredba.

Ovaj predlog zakona stvarno ima taj problem. On treba na nešto da liči, treba da ima neku težinu, treba da ima odgovarajući broj članova, ali šta staviti u te članove. I onda zbog toga ide ovo, stupio, nije stupio na dužnost, položio zakletvu, nije položio zakletvu, pa između ostalog i ova, na neki način, malo komplikovana procedura izbora i razrešenja zaštitnika građana i njegovih zamenika.

Zato predlažem da usvojite ovaj amandman na član 12. jer, ukoliko izgurate ovaj zakon, mada sumnjam da će na kraju dobiti većinu u Narodnoj skupštini, jer on je prepun ovih problema, pre svega ustavne prirode, ali ako već gurate to, onda izgurajte neki tekst koji ima neko značenje. Ako gurate ovakve tekstove, sa ovako besmislenim stavovima, verujte da to ne vodi ničemu.

Još jednom podvlačimo i zbog predlagača. Dakle, postoji član 87. On nije menjan u Poslovniku, gde postoji opcija da se omogući da učestvuju. To je ovo što je gospodin Krasić rekao, razlika dva mesta prisustva. Jedno mesto prisustva jeste posmatračko sa balkona i drugo je posebne sednice povodom rezolucija, povodom zakletvi, kada se pozivaju da prisustvuju i onda sede u prvim redovima.
Dakle, sem predstavnika predlagača, ali ne mogu da učestvuju kompletno u radu, već mogu samo da se obrate, ali Poslovnikom ova situacija o kojoj sada raspravljamo nije predviđena.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Amandman na član 13. logična je posledica amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 4. Predloga zakona o zaštitniku građana. Moje kolege su govorile, pošto sam imala obaveze u opštini Zemun, pa nisam bila u prilici lično da obrazlažem taj amandman na član 4, ali ne sumnjam da su moje kolege to uradile upravo onako kako bih i ja da sam bila tu.
Što se tiče člana 13, u Predlogu zakona stoji da Skupština na predlog odbora može doneti odluku o suspenziji zaštitnika građana, pa onda kaže u kojim slučajevima. Predlog je da se ovo "na predlog odbora" briše. Misli se na Odbor za ustavna pitanja.
U Poslovniku Narodne skupštine, u članu 44, kaže se da Odbor za ustavna pitanja razmatra predlog za promenu Ustava Republike Srbije.
Slušajte dalje, predlog za promenu Ustava SRJ i statuta autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine, predlog za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike, kao i načelna pitanja primene Ustava.
Dakle, nema ni nagoveštaja u ovom članu iz kog bi mogla da proistekne obaveza koja je predviđena u članu 13. Predloga zakona. Pre nego što pređem na ovo obrazloženje Vlade zbog čega amandman nije prihvaćen, posebno sam vas zamolila da obratite pažnju na ovaj naš Poslovnik i na ovu obavezu Odbora za ustavna pitanja, a između ostalog, da predloži promenu Ustava SRJ.
Dakle, u ovoj godini ste menjali Poslovnik i ostavili ste ovakvu odredbu, žurili ste samo da promenite ono gde ste obezbedili samo da se skine kvorum i da ne mora u ovoj sali da se sedi dok se raspravlja. To vam je bila suština. Da se maksimalno skrešu prava narodnih poslanika u vršenju njihovog posla, a ovakve stvari ste propustili.
Kaže Vlada Republike Srbije da se amandman na član 13. odbija iz istih razloga datih za amandman na član 4. To obrazloženje kaže, odredba člana 4. stav 1. Predloga zakona je materijalno-pravne prirode i predstavlja predmet zakonskog uređivanja, pošto se njome predlaže uređivanje pitanja ovlašćenog predlagača za izbor zaštitnika građana, što je uz ostale odredbe ovog člana jedna od faza u postupku izbora.
Kao pravnik očekujem ili očekivala sam da paralelno sa ovim predlogom zakona budu izmene Poslovnika, ukoliko hoćemo, evo kako nas je Vlada uputila, da to uradimo u skladu sa zakonom. Onda mi nije jasno zašto u ovom predlogu Vlade stoji kada zakon stupa na snagu. Zašto ne stoji od kada se primenjuje.
Imaćemo onda ovde jedan problem pri ovom Poslovniku, nećemo moći u skladu sa zakonom da predložimo, odnosno odbor da predloži tog zaštitnika građana. I ovako ste tamo ostavili neke, bože me sačuvaj, dugačke rokove, kao da nemate nameru da sprovedete ovaj zakon, a što ne bi bio jedinstven slučaj, jer mi smo navikli da ova vlada predlaže, a skupštinska većina usvaja zakone koji u stvari i ne mogu da se primenjuju. To je jedan problem.
Drugi, kažete, u drugom delu, osim navedenog, amandman nije moguće prihvatiti i s obzirom na to da izmena predložena amandmanom na stav 1, brisanje skupštinskog odbora nadležnog za ustavna pitanja kao ovlašćenog predlagača, nije dosledno sprovedena kroz ostale odredbe člana 4. Predloga zakona, u stavu 2, 4. i 5, te bi prihvatanje amandmana zakonski tekst učinilo nerazumljivim.
Ovaj deo je veoma drsko obrazloženje Vlade Republike Srbije, jer pretpostavljam, ministre, da ste vi u Vladi čuli za pravno-tehničku redakciju.
Kada biste vi prihvatili i kada bi skupštinska većina prihvatila amandman na član 4. stav 1, onda bi bilo logično i normalno da se izvrši pravno-tehnička redakcija tog celog člana i da se uskladi sa onim što Vlada prihvata. Dakle, vi to dobro znate, naravno, ali radi se o tome da vi ovako svojim, naizgled ozbiljnim obrazloženjem, ubedite narodne poslanike da ste vi u pravu, ali vam uporno govorim, svakom vašem kolegi koji ovde predstavlja Vladu, evo sada ću i vama, nemojte sebi da dozvoljavate taj luksuz da potcenjujete narodne poslanike, da potcenjujete našu struku, znanje, iskustvo, inteligenciju. Mi ovaj posao radimo ozbiljno i nećemo dozvoliti da Vlada Republike Srbije pokušava od nas da pravi budale.
U članu 13. kažete, Skupština na predlog Odbora, a predložila sam da se na predlog Odbora briše, ali kada bi se to izbrisalo i kada bi ostalo – svejedno. Šta se dalje u ovom članu kaže, Skupština može doneti odluku o suspenziji zaštitnika građana: u slučaju ako je protiv njega određen pritvor; u redu, normalno; ako je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravnosnažna; prihvatljivo.
Ali, sada ima jedan biser. Skupština će ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju. Šta vi ovo pretpostavljate? Šta predlažete? Da ćete za zaštitnika građana predložiti nekoga protiv koga će iz nekog razloga biti određen pritvor i onda kada pritvor prođe, vi ćete da skinete suspenziju i da on bude ponovo zaštitnik građana. Ili ako je osuđen na krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanjem, šta znači, kada istekne ta kazna, on će ponovo biti zaštitnik građana.
Ovo je zaista neverovatno. Niste smeli ovako nešto da predložite, ako i hoćete da uvedete tu instituciju u Srbiju, a vidim da sa ove strane očekuju od zaštitnika građana, zapravo znaju oni da to ne očekuju, nego pokušavaju građane Srbije da ubede, sada kada se dobije zaštitnik građana, niko više u zemlji Srbiji ni jedan problem ne može da ima.
Neće više sada građani Srbije, kada vam ova skupštinska većina, na predlog Vlade Vojislava Koštunice, uvede zaštitnika građana koga ćete vi, naravno, da plaćate i to debelo da ga plaćate, e onda više niko neće ostati bez posla, ničija fabrika neće biti zatvorena, ničije preduzeće neće biti na kriminalan način privatizovano. Neće se više smanjivati plate, neće penzije, neće ništa poskupljivati.
Gospodine Lončar, gospodo iz skupštinske većine, kada biste mogli da objasnite građanima Srbije i da im potvrdite da je ovo što sam se na račun Vlade, naravno, a ne na račun građana, našalila, onda biste mogli da kažete da zaista vodite računa o građanima Srbije i da je Vlada pravi zaštitnik građana Srbije.
Ovako, udovoljavajući nekakvim direktivama, uvodeći nove institucije koje su samo teret na džep građana Srbije, verujte, ništa dobro nećete da uradite. Znam i razumem vaše obaveze prema raznim međunarodnim institucijama, ali zašto srljate, trčite i donosite ove zakone koji ništa u suštini ne znače, kada za 10, 15, 20 godina, ako bude postojala uopšte ta EU i ako budemo primljeni u tu EU, tek tada ćemo biti u obavezi da primenjujemo ovaj zakon, koji vi donosite danas, po hitnom postupku, u vanrednom zasedanju, kao da se svi problemi u Srbiji rešavaju ako se u Srbiji izabere zaštitnik građana.
Dakle, mi smo načelno rekli šta smo imali o ovom zakonu. Ne vidim ovde ništa revolucionarno, ništa epohalno, jedan činovnik sa visokom platom i neograničenim ovlašćenjima u Srbiji više. Zadovoljena jedna više potreba nekog od koalicionih partnera. Evo, i danas smo u novinama pročitali kako su ovi 9+9, ili već kako se zovu, naplatili svoju podršku Vladi, objavljeno u "Službenom glasniku", ko je predsednik Upravnog odbora Akcijskog fonda itd. Dakle, niti smo mi ludi, niti su građani Srbije ludi.
Mi odlično znamo kako trgujete, kako se igrate sudbinom ovog naroda. Gospodo, to narod ne zaboravlja. Budite sigurni da ćete posledice ovakvog svog odnosa prema građanima Srbije veoma brzo osetiti na izborima koji su neminovni, bez obzira što se vi hvalite da ste stabilna vlada i da ćete opstati do kraja mandata. Budite sigurni da nećete.
Kada je u pitanju konkretno ovaj amandman, predlažem vam da ga prihvatite, gospodine Lončar. Neće uticati na suštinu zakona, ali će svakako dati kvalitetniji tekst zakona.

Hvala vam, gospođo Radeta. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Hvala vam što ste I javno ukazali. Već sam skrenuo pažnju Zakonodavnom odboru da je prilikom utvrđivanja prečišćenog teksta na tri mesta propuštena promena naziva. Naravno, to nije posao poslanika, već biste vi podneli amandman na Poslovnik, ali nije bilo potrebe. Dakle, biće ispravljeno od strane Zakonodavnog odbora. U međuvremenu je odštampano za potrebe svih nas. Hvala vam. Izvolite.