Hvala, gospodine Krasiću. Reč ima gospodin Šarović, replika.

Gospodine predsedniče, evo kaže vam i zamenik sekretara da me gospođa Lakićević-Stojačić spomenula i prethodni put. I tada sam tražio repliku, a vi mi niste dozvolili, dali ste reč i njoj još jedanput i gospodinu Krasiću. Zbog čega se vi tako ponašate zaista ne znam, ali to je još jednom kršenje Poslovnika.
Vezano za ovu edukaciju, koju mi je gospođa Lakićević-Stojačić ponudila, zaista nemam ništa protiv toga. Sigurno da bih mogao dosta toga od vas da naučim, ali prihvatite da dosta toga možete i vi od mene. Ovo što pričate oko tog neposrednog kontakta koji vaš predsednik želi sa građanima, kada ste to izgovorili, ne znam da li se mislili na ono hvatanje za gušu onog čoveka koji mu je nešto dobacio u Guči? Da li je to način na koji predsednik Republike treba da se ponaša i da rešava određene probleme?
Drugo, mislim da ne postoji državni organ, ne samo u Srbiji, nego nigde u svetu koji telefonske pozive zavodi kao predmete, a vi ste upravo rekli da je takav slučaj u Narodnoj kancelariji. Onda nije ni čudo što postoji toliki broj rešenih predmeta. Valjda čim se prekine veza predmet automatski zavodite i kao rešen.
Ne možete reći nikako da predsednik Srbije, u ovom trenutku je to nažalost Boris Tadić, predstavlja predsednika svih građana, jer onaj ko želi da bude predsednik svih građana Republike Srbije neće se po novinama i u kojekakvim zajedničkim izjavama sa stranim vladama potpisivati kao predsednik DS. Da li je to predsednik svih građana, onaj koji je mimo odluke parlamenta i Srpske pravoslavne crkve pozvao Srbe da izađu na glasanje na Kosovu, dao legitimitet tim izborima, dao legitimitet šiptarskom parlamentu i da li je to onaj čovek koji sada pere ruke od odgovornosti za ono što se Srbima na Kosovu dešava.
Dalje, da li je to onaj čovek koji je izjavio da želi da posreduje u sporu između SPC i Makedonske pravoslavne crkve? Ko je on da priznaje uopšte postojanje neke Makedonske pravoslavne crkve, ukoliko po crkvenim kanonima tu organizaciju, kao crkvu, niko nije prepoznao. Kakav je to spor uopšte kad je u pitanju SPC? Da li pod sporom mislite to što je vladika SPC osuđen na dve i po godine zatvora, što je pretučen, što je obrijan u zatvoru, da li na to mislite kada kažete spor između dve crkve.
Mi smo već u istoriji Srbije imali onih koji su želeli da budu sve, pa i patrijarsi, očigledno je da je Boris Tadić još jedan od tih. Isto tako je jasno da on nikada neće biti predsednik svih građana Srbije. Hvala.

Hvala vam. Dakle, izvolite, povodom amandmana, naravno. Samo da obavestim. Imate još vremena, po amandmanu vaša poslanička grupa još 13 minuta. Izvolite, narodni poslanik Milan Marković.
Dakle, govorila je samo gospođa Snežana Lakićević-Stojačić povodom amandmana 2 minuta i 6 sekundi. Još jednom kažem, dakle, predsednik po članu 101, budite ljubazni, ali nije govorio po ovom amandmanu, već po prethodnom.
Budite ljubazni, zamenik sekretara, izvinite gospodine Markoviću, vode računa i molim vas da ne ometate red sednice stalnim dobacivanjem. Istovremeno kažem da moram da poštujem Poslovnik u odnosu na svakog poslanika, pa i prilikom redosleda davanja reči. Izvolite, gospodine Markoviću, i izvinite što ste čekali.

Zahvaljujem gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, što se tiče amandmana koji sam podneo na član 1. mislim da je koleginica Lakićević-Stojačiić u potpunosti obrazložila zbog čega mi mislimo da treba Vlada Republike Srbije da prihvati amandman i vladajuća većina u ovom parlamentu.
Iskoristiću svega 2-3 minuta, da se ne bih javljao po drugim osnovima, da prosto na neki način odgovorim na deo onoga što je rekao gospodin Nemanja Šarović, na deo onoga što je on rekao, a na šta se može odgovoriti, deo toga što je on rekao uopšte i ne zaslužuje bilo kakav komentar.
Međutim, gospodin Šarović je spomenu jedno vrlo ozbiljno državno pitanje koje se tiče izlaska, odnosno neizlaska Srba na izbore na Kosovu i Metohiji. Gospodine Šaroviću, očigledno samo vi još uvek ne uviđate da je jedna od najvećih grešaka Srbije nakon 2000. godine bio upravo bojkot izbora na Kosovu i Metohiji.
Nažalost, Boris Tadić je tada ostao usamljen u svom pragmatičnom i logičnom stavu da Srbi tada treba da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji, a nažalost preovladao je taj, da kažem, stav koji je zastupala vaša stranka, koju je prihvatio Vojislav Koštunica, a to je da Srbi ne izlaze na izboru na Kosovu i Metohiji. Rezultat tog neizlaska na izbore je ovo što mi danas imamo na Kosovu i Metohiji.
Naravno, ne mislim direktno samo to. To što mi danas imamo na Kosovu i Metohiji je rezultat mnogo čega, ali između ostalog stanje je pogoršano i samom činjenicom da nismo izašli na izbore na Kosovu i Metohiji.
Vreme će dalje pokazati da je to greška koju ćemo veoma teško ispraviti u budućem periodu. Ostaje jedino to za istoriju da je predsednik Srbije tada imao stav koji nije ispoštovan, a taj stav je jedini bio logičan u tom momentu, jedini je bio ispravan. Prosto, postavlja se pitanje šta smo dobili time što smo bojkotovali te izbore. Voleo bih da neko dođe i da obrazloži koliko je sve to Srbima bilo bolje zbog toga što ne učestvuje u institucijama na Kosovu i Metohiji i po osnovu izbornih rezultata.
Teško je naravno to objasniti, jer ni na koji način nije bolje, jedino što se tada dobilo je dobilo se ono što se radilo i prethodnih 10 godina, a to je da u maniru politike Slobodana Miloševića se gurne prst duboko u oko onima koji odlučuju o sudbini građana Srbije i o sudbini Kosova i Metohije.
Jedino smo dobili to tim neizlaskom na izbore na Kosovu i Metohiji. Sada se već deo vladajuće koalicije trudi da ispravi na neki način tu grešku, ali sve su to jalovi pokušaji eventualnog učešća ili neučešća u kosovskim institucijama.
Ponavljam, to je greška koja se teško može ispraviti. A da su Srbi izašli na Kosovu i Metohiji na izbore imali bismo četvrtinu poslanika u kosovskom parlamentu i na taj način bismo sigurno mogli daleko bolje da ostvarujemo interese Srba na Kosovu i Metohiji. A u krajnjem slučaju, i ako bi se odlučili nakon toga na bojkot institucija, to bi bilo sigurno mnogo drugačije i svrsishodnoje nego na ovaj način kada uopšte nismo učestvovali na izborima na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, nemojte pominjati to, jer to je greška Vlade Republike Srbije i svih stranaka koje su tada pozvale na bojkot na izbore. To je još jedna u nizu grešaka koje je Srbija napravila u svom ponašanju prema kosovsko-metohijskom problemu, a koja očigledno nema jasnu strategiju, nego se radi od dnevnika do dnevnika, od istraživanja javnog mnjenja do istraživanja, i ono što je dobro za određenu političku partiju u datom momentu, to se onda i signalizira građanima, bez vođenja računa kakve će to posledice imati na dalji tok događaja na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče rada Narodne kancelarije, stvarno ne znam zašto vas toliko boli Narodna kancelarija i ne razumem u čemu je uopšte problem da SRS do te mere pominje predsednika Republike u svakom kontekstu, samo ne u onom koji dolikuje bilo kome koji je odgovoran političar da pominje svog predsednika Republike.
Prema tome, predsednika Republike pokušajte da ostavite na miru u onom delu koji se odnosi na obavljanje njegovog posla. On je dobio poverenje građana na izborima, obavlja posao najbolje što ume. Veoma smo zadovoljni načinom na koji obavlja taj posao i iskreno mislim da je od političara u Srbiji Boris Tadić, od vodećih političara u Srbiji, pokazuje najviši nivo dostojanstva i na najodgovorniji način obavlja državne poslove.
U krajnjem slučaju, to je predsednik koji je pokazao da interesi stranke nisu na pravom mestu, već interesi države. Između ostalog i tom odlukom kada je, znajući da ćemo biti od svih vas napadani, razumno rekao da Srbi treba da učestvuju recimo na tim kosovsko-metohijskim izborima.
Prema tome, to što ste vi izgubili te predsedničke izbore razumem kao neku vrstu frustracije, ali nemojte skupštinsku govornicu redovno upotrebljavati da vređate predsednika Republike, jer predsednik Republike je predsednik svih nas i kao što mi u našem izlaganju poštujemo i predsednika Vlade Republike Srbije, jer je predsednik Vlade ove države, čiji smo mi građani, čiji smo mi poslanici, tako i vi poštujte predsednika Republike Srbije, jer je to predsednik svih nas građana Republike Srbije. Na isti način bi se odnosili ko god da je izabran za predsednika Republike Srbije, a ne samo Boris Tadić.
Žao mi je što ova diskusija očigledno ne ide dalje, jer imam amandmane i na član 5, pa zatim na članove 6, 9, 18, 26, 31, 42. i mislim da u jednoj konstruktivnoj atmosferi sa gospodinom ministrom možemo razgovarati o tim amandmanima, da više ne uplićemo druge institucije i da se bavimo nekim jevtinim političkim marketingom. Hvala.

Hvala vama, gospodine Markoviću.
Replika, jer je pogrešno protumačena, javljate se po Poslovniku, je l' tako? Izvolite. Ovo je bio zahtev za repliku. Naravno, striktno poštujemo Poslovnik. Molim vas, bez dobacivanja. Izvolite, gospođo Stojačić.

Samo da pojasnim. Zavedeno je 12.000 predmeta, a veliki broj telefonskih poziva se svakodnevno obavlja. Kada postoji mogućnost, i na njih se reaguje. Oni se ne zavode kao redovni predmeti.
Moguće da sam napravila neki lapsus, ali želim da vam pojasnim.
Dakle, više od 12.000 predmeta je zavedeno, obrađeno 10.137, predmeta u radu 1.948, predmeta van Narodne kancelarije tri, a stornirano 31. Ukupno 12.119. Telefonski pozivi se faktički ne mogu prebrojati, a evidentiraju se ukoliko postoje ozbiljni problemi i upućuju se građani koji pozivaju telefonom na koji način se mogu obratiti Narodnoj kancelariji.
Dakle, nema razloga nipodaštavati komunikaciju građana, želju građana da dobiju odgovor. Nema razloga na uvredljiv način se odnositi prema biračima i prema građanima, stanovnicima Srbije, koji imaju ozbiljne probleme nasleđene iz prošlosti, kada ste se možda malo više pitali nego danas, ali sigurno mnogo manje nego u budućnosti.

Hvala vam na pojašnjenju. Dakle, dobili ste izvinjenje. Znači, više od 40 predmeta dnevno se zavede u okviru institucije, što je veliki uspeh.
Izvolite, gospodine Šaroviću, replika.

Kao prvo, rekao bih gospodinu Markoviću da to o čemu sam govorio, to su činjenice. Ne možete vi reći da su Srbi bojkotovali izbore na Kosovu. Na veliku žalost SRS, to nije tako. Dve srpske liste su postojale na tim izborima. Doduše, izašlo je samo 800 birača. To pokazuje koliki i kakav rejting ima predsednik Republike na Kosovu i Metohiji. Zaista nemam nameru da se ubeđujem oko toga, jer svi veoma dobro znamo, vi pokušavate da operete ruke od odgovornosti za sve to što se dešava na Kosovu.
Upravo je predsednik Boris Tadić, sa te dve srpske liste i tih 800 birača na celom Kosovu i Metohiji, dao legitimitet izborima koji su održani. Izabrani su nekakvi predstavnici koji nikoga ne predstavljaju, postoji i ministar u Kosovskoj vladi, koji tvrdi za sebe da je Srbin. Upravo su oni i Boris Tadić odgovorni za sve ono i za sve zločine koji se danas dešavaju Srbima na Kosovu i Metohiji.
Meni je žao što gospođa Lakićević-Stojačić nije trenutno u sali, ali dobro bi bilo da i građani Srbije čuju kako to Narodna kancelarija rešava probleme građana Srbije i zašto je procenat rešenih predmeta toliko veliki.
Evo, Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije, odeljenje za socijalna pitanja, pa određenom gospodinu, kažu: "Poštovani gospodine, povodom molbe koju ste uputili Narodnoj kancelariji predsednika Republike, obaveštavamo vas da smo detaljno razmotrili vaš zahtev i razumeli ozbiljnost problema na koji ste nam ukazali. Povodom vašeg i sličnih zahteva građana pokrenuli smo inicijativu da sve druge institucije blagovremeno i odgovorno odgovaraju na primedbe i zahteva građana koji im se obraćaju.
Takođe, Narodna kancelarija u svom svakodnevnom radu nastoji da utiče na nadležne institucije u cilju što efikasnijeg pristupa problemima građana. Iskreno se zahvaljujemo na ukazanom poverenju. S poštovanjem, načelnik odeljenja Zorica Grujevski".
Ovo je za vašu Narodnu kancelariju rešen problem. Dakle, jasno je da ovde o rešavanju problema ili o bilo kakvom dubljem ulaženju u sam problem i u suštinu problema nema ni govora. Ovo je jedan opšti odgovor, gde Narodna kancelarija samo promeni ime onoga ko je imao dovoljno poverenja da se obrati toj kancelariji i da misli da će iz toga nešto proisteći. Promene ime, kažu - primili smo k znanju to što ste nam rekli, problem je jako ozbiljan i mi ćemo se potruditi za te i slične zahteve.
Dakle, ovo je izigravanje poverenja građana. Ovo nije ono što ste vi obećali, ne 10.000 ovakvih papira. Možete da odštampate 100.000, ali da li postoji 10.000 građana kojima ste vi pomogli? Ukoliko je ovo neka pomoć, mislim da su onda to zaista uludo potrošena sredstva.

Još neko o amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo, radujem se što smo se konačno vratili na temu, da pričamo o zakonu. Zakon se zove, da podsetim - Predlog zakona o zaštitniku građana. Svaka veza sa Narodnom kancelarijom je isključena ili slučajna.
Zaista je bilo dobre rasprave u odnosu na ustavni osnov. Tu se kolegama pravnicima zahvaljujem, s tim što su izlivi ljubavi prema pojedinim liderima stranaka bili potpuno nepotrebni.
Članom 1. na koji sam stavio amandman, koji inače spada u osnovne odredbe ovog zakona, predviđeno je na koga se primenjuje ovaj zakon. Zakon se primenjuje na domaća i na strana pravna i fizička lica. Moj amandman, kao i tekst samog Predloga zakona, kažu isto, ali intonacija je potpuno različita.
Da napomenem da osnovne odredbe zakona služe za tumačenje zakona u celini, u stvari, opredeljuju kakav je taj zakon nadalje i služe za tumačenje ostalih odredbi. Dakle, osnovne odredbe zakona bi morale biti znatno preciznije nego što je predložena odredba. Zato sam predložio da ova odredba ne bude ni pogodbena, ni opisna. Ona bi pre pripadala obrazloženju zakona, a ne tekstu zakona.
Nadalje, odredba u sebi uključuje jednu pretpostavku koja apsolutno nije tačna, a to je pretpostavka da domaća i strana fizička i pravna lica nisu izjednačena u ovoj zemlji, odnosno da u Srbiji postoji na određeni način drugačiji tretman stranih fizičkih i pravnih lica.
Hoću da vam napomenem da u svim procesnim zakonima strana lica uživaju punu zaštitu.
Samo pojedine odredbe, pomenuću Zakon o parničnom postupku, gde su strana fizička i pravna lica kao učesnici u postupku obavezna da polože iznos na ime troškova postupka, što naši nisu, oko prevođenja itd. Međutim, u osnovnim pravima naše zakonodavstveno načelo je da su u jednakom pravnom položaju i domaća i strana pravna lica, naročito kada se radi o fizičkim licima, o zaštiti njihovih prava.
Ako norma kaže da se pod pojmom građanin podrazumeva ne samo fizičko lice koje je domaći državljanin, onda to znači da mi u sistemu imamo takav sistem zaštite u kome je pravilo da ipak domaća lica imaju veću zaštitu prava. Mislim da od te postavke ne bi trebalo polaziti, jer ona jednostavno nije tačna.
Zato sam predložio da se taj deo preformuliše, čime se ne menja suština, da se pod pojmom građanin podrazumevaju domaća i strana fizička i pravna lica, o čijim pravima rešavaju naši organi. Znači, bez te pretpostavke da eventualno ne bi rešavali o pravima stranih državljana, pa im ovim zakonom priznajemo nešto naročito.
Naš pravni poredak nije takav da na takav način pravi razliku i apsolutno rezerviše neka prava samo za domaće državljane. To je izuzetak, a pravilo je da se prava stipulišu podjednako za domaća i strana fizička lica. Uostalom, fizička lica odgovaraju na isti način pred Krivičnim zakonom, na isti način se tretiraju u parničnom postupku, sem u odredbi koju sam citirao i ne vidim potrebu za ovakvom odredbom.
Nadalje, ako smo već u stavu 1. organe odredili kao organe uprave, onda ne vidim zašto se pozivamo terminološki "organa uprave iz stava 1." Ako kažemo "organa uprave", ako smo to već skratili u stavu 1, to je sada pravna nomotehnika, onda samo treba reći "u odnosu na organe iz stava 1." ili da kažemo "organe uprave". Hvala.