Po istom amandmanu, narodni poslanik Nataša Jovanović.
Istovremeno obaveštavam sve narodne poslanike da ćemo danas raditi samo do završetka rasprave u pojedinostima. Ako to bude posle 18,00, nastavićemo posle 18,00. Dakle, neće biti danas glasanja.
Izvolite, gospođice Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, generalna primedba iz SRS je što uopšte postoji ovakav stav 3. u prvom članu zakona. To je ona čuvena priča koju je više puta sa skupštinske govornice ispričao gospodin Tomislav Nikolić, kada neko dete pokušava na tabli da nacrta konja i kada se izmakne i vidi da to nije dovoljno uverljivo i da nije bilo vešto u tome, dole ispod napiše - ovo je konj, da bi neko bio uveren u to da je njegova namera bila upravo to da prikaže.
Kao da je sam predlagač, nadležno ministarstvo, želeo dodatno da nas ubeđuje – i kroz ove amandmane smo mi pokazali da nije formulacija precizna, a i sama činjenica da će ovaj zakon u praksi biti neprimenljiv, odnosno da neće da znači ništa – definisao je stav 3. koji je potpuno besmislen iz prostog razloga što bi tako nešto trebalo da se definiše u Ustavu. Onda vi imate situaciju da dajete primedbu na važeći Ustav ili neki budući, ako se on uopšte bude menjao, zašto tamo nije definisan pojam građanin.
Zaista je neverovatno da mi treba da imamo jedan zakon i ovakav koji će da ustanovi zaštitnika gađana, a da to šta je građanin, kao domaće i strano pravno i fizičko lice, bude uopšte nekim zakonom definisano kao pojam.
Vi ste mogli, umesto ovoga i načina koji je predložio gospodin Krstin, u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, da napišete da se zaštitnik građana, otprilike da to definišem, jer ne mogu da dam preciznu formulaciju, ovog trenutka kada je kolega obrazlagao amandman i pošto sam ga pogledala to me asociralo na to, dakle da se stara o pravima i da štiti prava građanina Srbije, kako to i stoji u članu 48. našeg važećeg ustava i u članu 50. Ustava Republike Srbije, i stranih državljana, odnosno građana koji su strani državljani.
Na ovakav način, i kroz pokušaj kolege i samog predlagača da se sam pojam građanina, odnosno šta je to građanin definiše, smatram da je to apsolutno bespotrebno i da ste jednu mnogo kraću i suštinski prihvatljiviju formulaciju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao predlagač mogli da date i da se time sve ove zabune eventualne, i sumnje da li je sama definicija dobra, uradite u ovom tekstu zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Prema Predlogu zakona o zaštitniku građana bira ga Skupština na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja. U obrazloženju se kaže da bi predlog bilo kakvog drugačijeg zakonskog rešenja bio neustavan.
Podsetiću vas da u većini zemalja, u kojima ombudsman postoji, a to je kako smo čuli iz ekspozea, oko 130 zemalja, zbog pozicije koju bi faktički trebalo da ima zaštitnik građana, neophodno je da bude lišen svake moguće političke zloupotrebe i zbog toga se traži dvotrećinska ili čak tročetvrtinska većina prilikom njegovog izglasavanja.
Obzirom da to nije moguće zbog aktuelnog rešenja u Ustavu Republike Srbije, Demokratska stranka je podnela amandman u kome predviđa da se utvrđuje da zaštitnika građana može predložiti odbor, ali dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova odbora.
Smatramo da bi se makar na taj način izbegla mogućnost da jedna politička stranka direktno utiče na izbor zaštitnika građana ili da vladajuća koalicija potpuno suvereno odlučuje o predlogu i o izboru zaštitnika građana, jer zaštitnik građana bi trebalo da bude ličnost koja je nesporna među svim poslaničkim grupama, među svim građanima Srbije, koja bi trebalo da ima nepoljuljani autoritet i koja bi prosto pozicijom koju bi joj ovaj zakon dao bila osoba u koju bi svi mi mogli da imamo veliko poverenje.
Ne bi zavisila od dnevno političke volje, obzirom da je i predlog za razrešenje takođe identičan predlogu za imenovanje i takođe ne daje dovoljnu sigurnost osobi koja bi trebalo da obavlja ovu vrlo značajnu, po nama, funkciju i da faktički konstituiše potpuno novu instituciju u pravnom sistemu Srbije.
Mislimo da je neophodno i da zakonodavac i ovaj parlament daju mnogo veću pravnu snagu, uz velika ovlašćenja koja bi trebalo da ima i mnogo veće poverenje koje bi svi mi, kao poslanici, dali osobi, ukoliko bi je, nažalost, zbog nemogućnosti drugačijeg rešenja, zbog imperativnih propisa datih u Ustavu, ona ipak imala kroz predlog odbora dvotrećinskom većinom članova odbora.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog mog rešenja ne razlikuje se od onoga što stoji u zakonu, ali odredba onako kako je stipulisana u zakonu ukazuje da poslaničke grupe nisu međusobno ravnopravne u poslovima na kojima rade. Ravnopravnost poslaničkih grupa nesumnjivo polazi od prava i dužnosti svakog poslanika i proizilazi iz samog Ustava, zakona i Poslovnika kao zakona koji važi u Skupštini, koga smo mi doneli. Mislim da ovakva norma izražava stav da postoje neke poslaničke grupe koje nisu jednake, pa kaže - svaka poslanička grupa može da predlaže.
Postavio bih pitanje da li bi bez ove odredbe u zakonu mogla svaka poslanička grupa da predlaže? Siguran sam da bi mogla, jer ako bi rekli da predlažu poslaničke grupe to bi značilo svaka, dve, tri ili više zajedno. Znači, ova norma nam ukazuje nepotrebno, pogrešno i otvara mogućnost tumačenja da nema te norme možda neka poslanička grupa bi nešto mogla što druga ne može.
Pošto to očigledno nije tačno, ovako nepreciznu formulaciju treba izbeći i moj amandman je išao za tim da poslaničke grupe predlažu funkcionera koji će vršiti tu dužnost zaštitnika građana. To je sasvim dovoljno i ne bi trebalo ovim propisom utvrđivati status poslaničkih grupa. One su ravnopravne po Ustavu i po svim ostalim propisima koji sleduju iza Ustava i ne treba pojačavati njihovu ravnopravnost, jer to bi značilo da onda u svakom propisu treba da stavimo da može da predlaže svaka od poslaničkih grupa.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi amandmanom predlažemo da se član 4. promeni, da nema ovoliko stavova nego da samo glasi - zaštitnika građana bira Narodna skupština Republike Srbije.
Zašto smo to napisali? Kada se kaže Narodna skupština Republike Srbije onda se podrazumeva da se to radi na način koji je propisan Poslovnikom. Čuli smo dva koncepta. Jedan je da ide preko ustavnog odbora predlog i kako da odbor dolazi do svoje odluke kojom predlaže, pa je rečeno dvotrećinska većina. Imamo drugi predlog koji se tiče poslaničkih grupa.
Moram da kažem da je različita praksa i videli ste da postoji u 130 država, gde je ombudsman predviđen kao ustavna kategorija, državni organ i onda je predviđen i postupak izbora, ko predlaže i ko ga bira. Verovatno parlament, kao najviši zakonodavni organ itd.
Međutim, dok nekim čudnim slučajem u ovoj skupštini 2003. godine nije došao na dnevni red Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije, nikada se nije desilo da radno telo bude predlagač neke odluke o izboru. Prvo je bilo kod predloga za izbor guvernera NBS, pa je u zakon ušla odredba koja je omogućila da Odbor za finansije ima status predlagača, kasnije se to prenelo na Radiodifuzni savet i to je sada već postalo kao ptičiji grip. Sad to ide, sad to više niko ne može da zaustavi. Kada se napravi jedanput presedan, onda to ide kao neko pravilo.
Svi naši odbori su, ne računajući Odbor za administrativna pitanja, koji ima neke druge nadležnosti, gde je i ovlašćen da postupa povodom nekih pojedinačnih prava zaposlenih i poslanika, ali svi drugi odbori su radna tela, ne mogu da imaju status predlagača.
Ko ima status predlagača? Po Ustavu status predlagača je regulisan, Vlada, narodni poslanik i u nekim drugim slučajevima, što se tiče Ustava, neko drugi.
Mislim, a to vidite i sami, da odsustvo ustavne norme koja bi ovo propisala proteže se i na sve druge odredbe ovog zakona. Mi smo jači za neko iskustvo, kada je u pitanju Nacionalni prosvetni savet, a zašto ne reći i Komisija za sprečavanje sukoba interesa. To je bila smehotresna olimpijada kada se ovde biralo.
Predložili smo da samo Narodna skupština Republike Srbije bira, svakako na način propisan Poslovnikom Narodne skupštine, uz zadržavanje onih naših osnovnih primedbi da ovakav jedan predlog zakona ne bi mogao da se usvoji u Narodnoj skupštini.
Ako to ode na Odbor za ustavna pitanja, zakonom proširujemo nadležnosti Ustavnog odbora, nezavisno od Poslovnika Narodne skupštine. Poslovnik Narodne skupštine je bukvalno jedini akt koji uređuje organizaciju, način rada i odlučivanja, naravno u skladu sa Ustavom, u Narodnoj skupštini, kao i statusna prava poslanika.
Status predlagača je sporan. U nekom novom ustavnom rešenju je moguće da predsednik Republike bude predlagač, ali da se to propiše Ustavom. Moguće je da se Ustavom propiše i kako on dolazi do predloga, kontaktira sa tim i tim, pa pošto čuje mišljenje, radi to i to itd. To su sve neka moguća rešenja. Moram da kažem da svega toga u našem Ustavu nema.
Drugo što je karakteristično je da organ koji izvršava zakone po Ustavu je Vlada Republike Srbije. Izbor ovog zaštitnika, predlog itd. to je izvršavanje zakona.
Znači, u jednoj od tih mogućih varijanti moguće je da čak i Vlada Narodnoj skupštini predloži kandidata za ovog zaštitnika građana. Ali, da sve ovo potekne iz Narodne skupštine, mislim da osnov za to ne postoji.
Pre dve godine je prvi put taj princip prekršen. Da su odbori, radna tela, pomoćni organi Narodne skupštine, da sve mora da prođe kroz te organe da bi došlo na odlučivanje na Narodnu skupštinu.
Šta odbor može? Odbor može da predloži neki amandman. Odbor više ne predlaže ni izbor sudija, to znate i sami. Ranije je to Odbor za pravosuđe mogao da radi, ali ne na bazi Poslovnika nego na bazi Zakona o izboru sudija. To je izbrisano. Odbor sada samo daje neki stav, kao to je prošlo kroz odbor, pa su ispunjeni uslovi da o tome može da raspravlja Narodna skupština.
Ovom diskusijom želimo da vam skrenemo pažnju da se prekine sa urušavanjem principa na kojima se zasniva ovaj ustav i ustavni sistem u Republici Srbiji.
Moguća su neka rešenja, ali ta rešenja prvo moraju da se predvide novim Ustavom Republike Srbije.

Hvala. Da li još ko želi reč?
Za reč se javio narodni poslanik Nemanja Šarović, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nije baš najbolji ovaj član 4. govori i činjenica da su čak tri poslaničke grupe predložile amandman i promenu ovog načina izbora i načina predlaganja.
Rešenje predloženo od strane Srpske radikalne stranke ubedljivo je najbolje, najpreciznije, pravnički najčistije i kaže da se član 4. menja i glasi: "Zaštitnika građana bira Narodna skupštine Republike Srbije".
Vi, i u ovom i u nekim drugim zakonima, ponovo mešate određene nadležnosti. Pokušavate da neku materiju, koja definitivno treba da bude regulisana Poslovnikom o radu Narodne skupštine, regulišete zakonom, a kada napravite tu početnu grešku, posle lako srljate iz jedne greške u drugu.
Po mom mišljenju potpuno je pogrešno već zakonom propisivati, određivati način na koji će neki skupštinski odbor da radi. Zašto onda mi donosimo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije?
Da li mislite da će ovaj zakon obavezivati neku narednu Skupštinu? Da li će neka naredna većina moći promenom Poslovnika da promeni i način funkcionisanja stvari u Narodnoj skupštini ili će, da bi to učinila, biti potrebno da menja i sijaset drugih zakona?
Mislim da je mnogo bolje da ste se držali onog proverenog principa koji je godinama važio, a to je da se rad i skupštinskih tela i same Narodne skupštine Republike Srbije reguliše Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Stoga mislim da je pogrešno reći da je potrebna dvotrećinska većina na sednicama odbora. Sami znate da sada na sednicama odbora, shodno odredbama Poslovnika, kao i prisustva ovde na sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, ne treba da postoji kvorum, da je broj narodnih poslanika koji će prisustvovati sednici određenog odbora neka manje-više slučajna kategorija.
Ovde smo imali primere kada je na dnevnom redu bio izbor nekih predsednika sudova, kao i izbor sudija, da neki zbog nedostatka kvoruma, zbog toga što su poslanici ulazili i izlazili iz sale gde se održavala sednica odbora, da neki kandidati, iako formalno nisu osporeni, niko ih nije osporavao, nisu dobili dovoljan broj glasova.
Ista ta stvar može da se desi i ovde sa zaštitnikom građana, pa da čak i onaj ko ima najširu podršku ili čak ima podršku svih poslaničkih grupa može, na sednici, da ne dobije tu dvotrećinsku većinu, jer nema dovoljnog broja poslanika.
Dalje, ukoliko već kažete da pravo predlaganja kandidata treba da imaju sve poslaničke grupe, zašto bismo prenosili bilo kakvu nadležnost na sam odbor?
Dakle, odbori su i zamišljeni i definisani kao radna tela ove skupštine, koja prethodno neka pitanja pretresaju, kako bi pomogli u radu Narodne skupštine, a nikako im ne treba davati ovlašćenja koja ona nikada nisu imali i koja, ni na koji način, neće učiniti rad Skupštine kvalitetnijim.
Na kraju, gospođi Lakićević-Stojačić bih pročitao član 74. Ustava. To je odgovor na ono što je ona rekla, kada sam dobacivao da nije tačno da je jedini neposredno izabrani predstavnik građana predsednik Republike, već ima još 250 neposredno izabranih predstavnika građana ovde u republičkom parlamentu.
Kako sam već rekao, o tome govori član 74. Ustava Republike Srbije: "Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika. Narodni poslanici se biraju na neposrednim izborima tajnim glasanjem".
Dakle, razlika između posrednih i neposrednih izbora se ogleda u nekim drugim stvarima, a ne u onima na kojima ste vi insistirali i na koje ste vi mislili.
To što će poslanička grupa odrediti, ukoliko neki poslanik da ostavku ili na neki drugi način ostane bez mandata ili mandat izgubi, novog predstavnika, to ni u kom slučaju ne znači da ti ljudi nisu birani neposredno i da nisu birani na tajnim izborima. Hvala.