Sve što je predloženo u ovom setu krivičnih propisa na ovom zasedanju mnogo kompletnije treba da se smesti u jedan krivični zakon koji treba da obuhvati i procesno i materijalno pravo i izvršenje krivičnih sankcija. To je ono što SRS smatra kodifikacijom i unifikacijom naših propisa.
Kada je Petar Jojić pričao o nekim našim nastojanjima iz 1999. i 2000. godine to treba uslovno da shvatite, da je to bio pokušaj jedne kodifikacije u uslovima podeljene nadležnosti u krivičnoj materiji između SRJ i republika članica.
Šta reći, pre svega, o ovom krivičnom zakoniku? Smatram da je to samo jedan pokušaj da se nešto učini, koji se verovatno u ovom trenutku može oceniti kao nekvalitetan i nepodoban pokušaj. Zašto?
Ako napišete u članu 13. da odredbe opšteg dela ovog zakonika važe za sva krivična dela određena ovim zakonikom ili drugim zakonom, znači da ostaju i drugi propisi u kojima će biti krivičnih dela.
Ako ima i drugih propisa u kojima postoje krivična dela, onda ovo nije kodifikacija, što danas radimo, to je vrlo prosto i jednostavno.
Ako opšti deo krivičnog zakonika treba da bude misao vodilja prilikom određivanja krivičnih dela posebnim propisima, onda bi opšti deo morao da bude.
Ja bih samo skrenuo pažnju da mi više nemamo odredbu o osnovima individualne krivične odgovornosti. Kako se ona izgubila i zašto se izgubila meni nije jasno. U tom smislu ovu dijalektiku između krivice i vinosti teško da bih mogao da prihvatim.
Ono što mi posebno smeta je kako ste saučesništvo regulisali, to je tačka 3, kaže se – Saučesništvo u krivičnom delu; tu ste ubacili saučesništvo u užem i širem smislu.
Mislim da ste saizvršilaštvo morali da izdvojite kao posebnu kategoriju i posebnu grupu koja će da se obradi; saučesništvo u užem smislu, u smislu podstrekavanja, pomaganja i oblika organizovanog kriminala da detaljnije razradite.
Ono što mi posebno smeta, to je što ste odgovornost urednika, a to su one posebne odredbe o krivičnim delima učinjenim putem štampe ili drugih sredstava javnog informisanja, u suštini prepisali iz postojećeg zakona. Sada to više nije član 27. osnovnog zakona, nego je 38.
Zastupam tezu – a to sam zastupao i prilikom donošenja Koraćevog Zakona o javnom informisanju, koji nije imao za svrhu da reguliše javno informisanje, nego da unese zabunu u oblast javnog informisanja, a pogotovo zabunu u pogledu odgovornosti autora, novinara, glavnog i odgovornog urednika, i to kako one krivičnopravne, tako i one materijalno-pravne – uvek je glavni i odgovorni urednik saučesnik. Uvek.
Tim pre što su se sada ti "ribari ljudskih duša" toliko izveštili... Moram da iznesem svoj stav, pošto sam poprilično žrtva tih novinarčića koji stave blok u zadnji džep i jednu hemijsku olovku za uvo i sebi daju za pravo da mogu sve i svašta da pišu. Onda advokati i sudije mogu da to tumače – nije rekao, nego je razmislio, on je preneo, to je neko drugi rekao itd.
Mislim da ste morali da pojačate odgovornost glavnog i odgovornog urednika, jer su oni zaštićeni. Oni imaju bolju zaštitu, nego poslanici koji imaju imunitet.
To treba da znate. Imaju bolju zaštitu. Neću da komentarišem te stvari koje ste ovde naveli.
Nije mi jasno u članu 42. gde ste definisali svrhu kažnjavanja, pa ste tu stavili, prva tačka: "Sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje...", ne znam šta to znači – uticanje. To može da unese zabunu.
Doduše, u praksi se baš neće pojaviti, ali u svakom slučaju, kada se vrši individualizacija krivične odgovornosti, pa se odmerava i kazna, onda sudija mora da ima u vidu i odredbu koja je ovde.
Ovo sa oduzimanjem vozačke dozvole, mislim da i onome ko je pisao nije jasno. Nije mu jasno koja je to mera.
Dalje, skrenuo bih vam pažnju, mislim da nije problem, možete i vi da intervenišete, kao ministarstvo, ali ovde imamo obavezno lečenje narkomana i obavezno lečenje alkoholičara.
Kaže se: "Učiniocu koji je učinio krivično delo usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga". Taj termin više ne postoji. Postoji međunarodna klasifikacija bolesti. Ukinut je termin i pojam - bolesti zavisnosti, narkomanija i alkoholizam. Umesto toga, bolesti zavisnosti su samo poremećaji u ponašanju.
Kaže – od tog poremećaja u ponašanju pate i sve psihopate, sociopate, huligani raznih profila. Nemojte da klasifikujete nešto što ne postoji. Narkomanija i alkoholizam više nisu bolest, nego poremećaj u ponašanju. Sada nova terminologija kaže: droga i alkohol se takođe ne nazivaju tako, nego - psihoaktivne supstance.
Ovo je vrlo značajno, ako medicinska struka ne poznaje više ovo - bolesti zavisnosti, već nova istraživanja ukazuju na to da je svaki kriminalac koji se kasnije pojavi kao alkoholičar ili narkoman, pre nego što je došao pod uticaj tih sredstava, pokazivao kriminalnu sklonost.
Drugo, vi mnogo tetošite ove narkomane i alkoholičare. Vi u praksi sada imate situaciju, a malo pročačkajte, pošto ste napokon krenuli da rešavate po sudovima, tako diler droge može neposredno pred hapšenje ili posle hapšenja da uzme neku od ovih droga, ne znam ni kako se zovu, odmah advokat ima da kaže - nije on diler, on je zavisnik.
Naravno, on dobija obavezno lečenje, bude neko vreme tamo, izađe, tera svoj posao, jer on nije zavisnik. Konsultujte malo struku.
Zna se, kada upadnu u tu krizu, to traje 19 dana, od mesec do šest meseci oni su izlečeni i mogu da se vrate na izdržavanje kazne zatvora, jer su oni u stvari kriminalci. Nemojte vi od kriminalaca da pravite bolesnike.
Kada pročačkate presude Vrhovnog suda, ovoga što napada Narodnu skupštinu povodom toga što Narodna skupština, i to skoro sve poslaničke grupe, nije izabrala neke njihove miljenike predsednike sudova, onda imajte u vidu i ovaj deo o kome sam ovde pričao.
Da znate da u praksi postoji dosta presuda gde se vidi da je medicinska struka izbačena, kao što se izbacuje saobraćajni znak prilikom uviđaja povodom nekih krivičnih dela.
No, idemo dalje: Povreda ugleda Srbije i Crne Gore i države članice; to ste stavili kao delo. Kaže se: "Ko javno izloži poruzi Srbiju i Crnu Goru ili njenu državu članicu, njihovu zastavu, grb ili himnu kazniće se...".
Slično delo postoji u postojećem Krivičnom zakonu Republike Srbije, to je član 98.
Mislim da ima isti naziv – izlaganje poruzi SCG, odnosno republike članice. Tu je opisano kako se to delo vrši.
Moram da kažem da sam veliki skeptik ukoliko se amandmanski interveniše u ovom posebnom delu, gde su krivična dela. Zašto?
Skeptik sam iz jednog prostog razloga što se plašim da poslanici nekontrolisanim amandmanima mogu da izmene elemente bića kod određenih krivičnih dela. To je najveća opasnost od naših amandmana.
Može iz najbolje namere čovek da piše amandman na neki konkretan član i da nesvesno promeni elemente bića određenog krivičnog dela.
Hajde što bi se razlikovalo sa nekim teoretskim shvatanjem i praksom koja već postoji kada su u pitanju neka krivična dela, ali postoji opasnost da nam se izgube neka krivična dela, da imamo član koji je neprimenljiv.
To nam se desilo sa širenjem lažnih vesti. Promenjen je taj član 2003. godine, čini mi se. Onda imamo Natašu Kandić, koja može da baljezga svašta po medijima.
Da vas upozorim šta je ona rekla u jednoj emisiji na Radiju B92, emisija "Kažiprst", pošto je bila besna jer njena rezolucija o Srebrenici, naravno, nije mogla ovde da prođe. U besu je izvređala predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade, predsednika Narodne skupštine.
Za predsednika Narodne skupštine rekla je: "Naravno, nisam ni mogla da očekujem da će Narodna skupština da donese takvu rezoluciju kada oni koji su činili zločine, na njih podseća predsednik Narodne skupštine". Država ćuti. Da, smejte se vi, država ćuti.
Naravno, na kraju je stradao Tomislav Nikolić, jer je žena u besu izmislila sve i svašta. Državni tužilac ćuti. Njega to kao da ne interesuje.
Pre nekoliko dana sam pričao, kada ćemo da donesemo zakon o zaštitniku države? Mi smo doneli Zakon o zaštitniku građana, a ko će da štiti državu? Ovde ste to dali još benignije, odnosno gotovo da nema elemenata bića krivičnog dela.
Neka su se krivična dela u međuvremenu izgubila. Zločinačko udruživanje ste stavili kod krivičnih dela javnog reda i mira i to je krivično delo sui generis.
Neću da komentarišem ovaj deo u ovom trenutku, možda ovo i moram, međutim, teorija potpuno drugačije posmatra ovo, kao, pre svega, oblik jednog izvršenja.
(Predsednik: Vreme.)
Moram da kažem da smo mi potpisnici tog statuta. On je 1998. godine potpisan. Mi smo ga ratifikovali, čini mi se, 2001. godine. On je pre godinu dana stupio na snagu. Izabrane su sudije tog suda, koji takođe ima sedište u Hagu.
Samo da vas podsetim, Sjedinjene Američke Države su bile protivnik, one nisu htele da prihvate taj Rimski statut. SAD je u Rimu zastupao Teodor Meron, ovaj što je sada predsednik suda.
(Predsednik: Podsećam vas na vreme.)
Mislim na vreme, naravno.
(Predsednik: Onda završite, molim vas, pošto je prošlo vreme...)
Biće još malo. Samo da vam objasnim jednu stvar. Tamo su formirane četiri grupe krivičnih dela.
Moram da kažem da za neka krivična dela poput genocida, ratnih zločina itd. verovatno postoji sasvim solidna definicija i tu su određeni elementi bića krivičnog dela, pa čak je rečeno da i države članice definišu elemente bića krivičnih dela, postoji jedan sporazum.
Ovaj agresivni rat i zločin protiv mira praktično niko ne želi da definiše, iako je Generalna skupština UN donela jednu rezoluciju kojom je definisala zločin protiv mira i tzv. agresivni rat. Mislim da ste ovde možda malo preuranili i da postoji opasnost da ćemo imati jednu odredbu koja će biti potpuno neupotrebljiva.
U prelaznim i završnim odredbama Krivičnog zakonika mislim da ste zaboravili neke propise koji takođe imaju posebno predviđena krivična dela, a ta dela su obrađena ovim predlogom zakona, a pre svega mislim na Zakon o deviznom poslovanju.
Slažem se da je sada u prometu neki zakon o deviznom poslovanju, pa je možda to razlog što ima nekog preklapanja.
Ovo nije kodifikacija. Samo izražavam veliku zabrinutost da ovako definisana krivična dela, ovako postavljeni elementi bića krivičnog dela, ovako određen opšti deo krivičnog zakona, gde se govori i o personalnom, teritorijalnim itd. i svim drugim aspektima nadležnosti i promovisanja principa zakonitosti, ne stvore zabunu.
Naš opšti deo krivičnog zakona bio je sasvim solidan. On je možda trebao da pretrpi jedno pet-šest promena, a što se tiče posebnog dela, verovatno je bilo dela koje je trebalo izbaciti, prepraviti i ugraditi ono što smo po međunarodnim konvencijama bili dužni.
Ma koliko predstavnici Vlade nama tvrdili ovde da su to uradili, mislim da oni to nisu do kraja uradili. Zato postoji veliki broj amandmana koji su prihvaćeni.
Prosto se plašim, posle masovnog prihvatanja amandmana koji su postali sastavni deo Predloga zakona, da smo izgubili iz vida celinu materijalno-krivičnog zakonodavstva. Ako ste sigurni da ovo može nešto da promeni, bilo bi dobro.
Međutim, moram da vam kažem da u to sumnjam, dokle god se ne izvrši jedna celovita unifikacija i kodifikacija ovog našeg zakonodavstva. Ovako, radimo samo nešto parcijalno. Ovo će biti kao međufaza neke buduće faze, za koju ne znamo ni kada će da dođe na dnevni red.