Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u skladu sa prethodnim amandmanom kolege Vučkovića. Naime, tim amandmanom predviđeno je da se poslednji stav člana 3. zakona briše i zameni ovim amandmanom.
U ovom poslednjem stavu navedeno je da su osumnjičeni, okrivljeni, veštak, svedok, svedok saradnik, stručno lice imaju značenje u smislu Zakonika o krivičnom postupku. Pre svega, Zakonik o krivičnom postupku nije definisao pojam svedoka, ali s obzirom da prethodni amandman predviđa da u krugu zaštićenih učesnika u krivičnom postupku budu svedok ili oštećeni, ovim amandmanom dat je pojam svedoka i oštećenog.
Navedeno je da je svedok lice koje je naredbom suda pozvano da da iskaz o svojim čulnim opažanjima činjenica i okolnosti koje se odnose na predmet krivičnog postupka. Ovome je dodat jedan stav koji kaže da je oštećeni lice u smislu člana 221. tačka 6) Zakonika o krivičnom postupku. Mislim da je ova definicija neophodna da bi se znalo na koja se lica odnosi zaštita u postupku.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku i ovaj amandman koncepcijski je povezan sa nekoliko drugih amandmana.
Najpre sa amandmanom na član 1. ovog zakona i sam naziv Predloga zakona, gde je traženo da se reči "programu zaštite učesnika u krivičnom postupku" zamene rečima "zakon o pružanju zaštite učesnicima u krivičnom postupku".
Predložio sam amandman na član 4. Taj član glasi: "Program zaštite može se sprovesti pre, u toku i nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, prema učesniku u krivičnom postupku i bliskim licima". Amandmanom je predloženo da se ove reči "program zaštite može se sprovesti" zamene rečima "zaštita može da se pruži u skladu sa ovim zakonom" i onda se dalje nastavlja "pre, u toku i nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, prema učesniku u krivičnom postupku i bliskim licima".
Na ovaj način ne bi se doveo u pitanje sam koncept zakona, a mi suštinski ne menjamo ono što će proisteći iz ove odredbe, već jednostavno amandmanom ispravljamo određenu terminološku nepreciznost.
Mislim da je pod velikim uticajem američke literature ili američkih filmova bio onaj ko je pisao ovaj predlog zakona i to je jedini razlog, po meni, što je nazvan zakonom o programu zaštite učesnika. Ako gledamo termin koji se koristi, sama reč program može se odnositi na neki dokument, drugi opšti akt, ali se jedan zakon ne može donositi radi akta ili radi dokumenta.
Naziv zakona mora da bude jasan i nedvosmislen i mora se njime izraziti da se odnosi na neku aktivnost ili delatnost, odnosno obavezu iz koje proizilazi određeno činjenje ili nečinjenje. Ako se insistira na reči program, onda je dokument samo po sebi cilj i reči pružanje ili obezbeđivanje zaštite su mnogo prikladnije za naš jezik, jer one ukazuju na neku delatnost ili radnju koja se obavlja.
Reč program može se odnositi na neki umetnički program, ovakav program, onakav program, ali definitivno nije reč koja je do sada korišćena u zakonima koji regulišu ovu oblast, dakle krivično-pravnu oblast. Stav je SRS da je mnogo primerenije reći da se radi o zakonu o sprovođenju zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Dakle, ovo može izgledati kao nešto što možda nije toliko važno, ali mislim da je mnogo primerenije da u zakonu stoji "zaštita se može pružiti u skladu sa ovim zakonom". Vi na ovaj način prejudicirate da tu već postoji neki jedinstven program i opšti program, koji bi valjda trebalo da bude ovde u zakonu nama i predstavljen, na osnovu koga će se prema svim licima jednako sprovoditi ova određena zaštita.
To naravno ne postoji, to nije smisao ovoga zakona, već je smisao zakona da odredi uslove pod kojima će se nekome pružiti zaštita, da odredi način na koji će ta zaštita biti pružena.
Zaštita koja bude pružana učesnicima u krivičnom postupku ili njima bliskim licima biće specifična, sprovodiće se od slučaja do slučaja, u zavisnosti od potrebe svakog slučaja, naravno i od vrste krivičnog dela, pretnji koje taj učesnik u krivičnom postupku može da doživi, odnosno od ugrožavanja koja prete njemu ili njemu bliskim licima, i mislim da je zbog toga neuporedivo bolji termin zaštita lica, a ne program zaštite.
Građani Srbije treba da znaju da su izuzetno velika sredstva predviđena za sprovođenje ovog zakona. Radi se za 2006. godinu o 905 miliona dinara, što je negde oko 11 miliona evra. To su značajna finansijska sredstva, koja će otići na opremu, na komisiju, na plate ljudi koji će biti u toj jedinici za zaštitu.
Dakle, nije ovo zakon gde možete dopustiti sebi bilo kakve terminološke neispravnosti, i zbog onih koji će u skladu sa ovim zakonom sutra tražiti zaštitu. Oni neće tražiti program, nego će tražiti zaštitu i njima neće biti pružen bilo kakav program, već će im biti pružana zaštita. Zaista ne vidim razlog da se ovaj amandman ne prihvati i da se jednostavno terminološki ovaj zakon reguliše onako kako treba.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo  narodni poslanici, SRS nije za donošenje ovakvog zakona. Ministru je poznato da mi srpski radikali sa pažnjom analiziramo i proučavamo sve zakone koji se nađu na dnevnom redu u ovom visokom domu, a posebno su nam interesantni zakoni iz dela koji dolaze kao predlog Ministarstva pravde.
Poslanici SRS su bili vrlo kooperativni u nekim prethodnim zakonima, predložili veliki broj amandmana, dosta od toga je prihvaćeno i naravno da je velika šteta što i ono što nije prihvaćeno nije prihvaćeno, jer bismo imali mnogo praktičnije zakone.
Kada je u pitanju ovaj zakon, čuli ste iz obrazloženja gospodina Tomislava Nikolića i uvaženog kolege Petra Jojića, koji se dugo godina bavi ovom problematikom, da ovaj zakon nije neophodan. Da su državni organi bili efikasniji u sprovođenju zakonskih odredbi koje sprečavaju činjenje krivičnih dela ovaj zakon ne bi bio uopšte potreban. Kada je predložen ovakav zakon mi smo pokušali amandmanima u nekim članovima da ih popravimo i učinimo malo boljim i kvalitetnijim.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. ovog zakona. U ovom zakonu se reguliše materijalni uslovi pod kojima se pruža zaštita učesnicima u postupku. Da je ovaj zakon nepotreban i nije u skladu sa drugim zakonima, odnosno sa Krivičnim zakonikom, to je objasnio i gospodin Petar Jojić kada je rekao da ovaj zakon uzima sebi za pravo i određuje veći broj učesnika u postupku, odnosno stranaka nego što je to Krivični zakonik predvideo.
Da bih približio javnosti, stručnoj javnosti i javnosti Srbije član 5, na koji sam podneo amandman, pokušaću da iščitam tekst koji je predložen i dve intervencije koje sam predložio na ovaj član.
Naime, član 5. počinje sa: "Program zaštite se sprovodi". Predložio sam da se reči "Program zaštite se sprovodi" zamene rečima "Ovim zakonom zaštita se pruža".
Dalje ide predloženi tekst "ako su učesnici u krivičnom postupku i bliska lica, usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku, izložena opasnostima po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, a bez tog iskaza ili obaveštenja bilo bi znatno otežano ili nemoguće dokazivanje u krivičnim postupcima za krivična dela."
Pretpostavljam da bi ovde mogla da se pojavi jedna vrlo značajna utakmica, takmičenje koliko će se pojaviti zaštićenih svedoka, pa se može desiti da teški kriminalci, kojima nadležni organi nisu uspeli da stanu na put, požele da budu zaštićeni svedoci da bi svoja velika i teška krivična dela pokrili kao zaštićeni svedoci.
Ako su krivična dela počinjena 1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, 2) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i 3) organizovanog kriminala; ovde predlažem da se briše - organizovanog kriminala i glasi - organizovanog kriminalnog udruženja.
Organizovani kriminal je žargonski termin, nije pravni termin i zbog toga predlažem da se prihvati umesto "organizovanog kriminala" - "organizovanog kriminalnog udruženja". Iz ovog zakona, kada se usvoji ovaj zakon i stupi na snagu, kao što je gospodin Nemanja Šarović rekao, proisteći će velike obaveze za budžet Republike Srbije, odnosno za poreske obveznike u Srbiji.
Videli ste da su za 2006. godinu, pored ostalog i za plaćanje 200 zaposlenih u jedinici koja će pružati zaštitu učesnicima u krivičnom postupku, potrebna sredstva od 11 miliona evra. Moglo bi da se napravi nekoliko fabrika u kojima bi građani Srbije mogli da obezbede svoje radno angažovanje i poprave malo standard, da se bolje živi.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovako osiromašenoj državi, u državi gde ništa ne funkcioniše, u državi gde je preko 70% lekova na tzv. negativnoj listi, dakle moramo da kupujemo, u državi gde je i zdravstvo i školstvo i sve ostalo na vrlo niskim granama, mi smo našli za shodno da samo u ovoj godini odvojimo 11 miliona evra za kriminalce, jer pre svega zaštićeni svedoci koji su do sada dolazili dolaze iz tog kriminalnog miljea, učesnici su u raznim kriminalnim radnjama, saučesnici upravo sa onima protiv kojih će svedočiti i država velikodušno odvaja pare za to.
Razumem donekle pobudu vladajuće koalicije, jer čim dođe do vanrednih parlamentarnih izbora i oni siđu sa vlasti mnogi od njih će tražiti status zaštićenog svedoka ne bi li okrivili onog drugog, svedočiće protiv onog drugog i tako zaštititi delimično sebe. Mnogi od ministara, zamenika, pomoćnika, direktora javnih preduzeća, naći će se u situaciji da im država plaća zaštitu da budu zaštićeni svedoci protiv svojih dojučerašnjih kompanjona.
Gospodin Krasić je maločas vrlo jasno rekao, ukoliko država ima nameru da se obračuna sa svim vrstama kriminala, ne samo sa organizovanim kriminalom, za mesec dana to može da uradi. Mi imamo školovanu, sposobnu policiju, plaćenu policiju koliko-toliko, ali policiju koja zna da radi taj posao i ta policija ima kompletnu dokumentaciju o svakom kriminalcu i o svakom kriminalnom delu.
To što se ne dozvoljava da se to kriminalno delo do kraja rasvetli i da se kriminalci nađu tamo gde im i jeste mesto, to je već druga priča. To da postoji sprega između kriminalaca i nekih ljudi iz vlasti, između kriminalaca i nekih ljudi iz sudstva, jasno je pokazala nedavna afera gde je sudija Vrhovnog suda uzimao mito od najvećeg kriminalca da ga pusti na slobodu, od jednog od najvećih organizovanih kriminalaca, pardon, jednog od do sada otkrivenih najvećih.
Kada se promeni politička scena, onda će biti mnogo većih kriminalaca koji će tada da se otkrivaju. Danas su oni u nekim foteljama o kojima ne bih da govorim.
Ovim država pospešuje kriminalce, umesto da suzi kriminal. Zaštićeni svedok; dosadašnja praksa vam je bila, zaštićeni svedok vam je Čume, jedan od najvećih kriminalaca u Srbiji, Čume koji je vodio taj isti zemunski klan, Čume koji je bio prvi saradnik Spasojeviću ili kome već, danas je on zaštićeni svedok. Kada ide na svoja gradilišta prati ga policija, ne znaš da li prate Čumeta ili prate predsednika države Srbije, ista kola, iste sirene, isto sve, jedan napred, jedan nazad. Iz iste su stranke, doduše, pa sad ne znam...
Da li će vam sutra Dinkić tražiti da bude zaštićeni svedok protiv Labusa? Vi ćete prihvatiti i država će to da plaća.
Da li će Labus biti zaštićeni svedok protiv Vuka, a svi zajedno protiv Davinića, kada se ova kriminalna afera raščisti i država će plaćati dodatno.
Ovde vidim i program izmene ličnog opisa. To znači, dame i gospodo, plastična hirurgija. Mnogi će od ovih koje sam nabrojao biti zahvalni državi što će im uraditi plastičnu hirurgiju, jer ovako ni na šta ne liče, em su bezlični.
Da li dovodimo u situaciju sa ovim zakonom da težak kriminalac bude zaštićeni svedok u krivičnom predmetu protiv nekog drugog kriminalca čije je delo daleko manje od dela koje je budući zaštićeni svedok izvršio i da ga na taj način aboliramo za ono što je izvršio, jer će nam, bože, otkriti sve ovamo. Ne otvaraju li se strahovite mogućnosti za manipulaciju?
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da zapad traži od vas zakone. Ne traži zapad da zakone prepisujete iz njihovih filmova, nego iz njihovog pravosuđa. Uzmite ovaj predlog zakona – gde je ministar, izašao je, nema ga – povucite ovo, uredite, skinite, danas nam ne treba.
Gospodin Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS, jasno vam je rekao, kada vam ti vaši prijatelji obećaju da će nas za mesec dana primiti u Evropsku uniju, ma za mesec dana ćemo svih tih njihovih 500 zakona doneti. Ovako dolazimo u situaciju da donesemo zakone koji se na našu grbaču tovare, na grbaču ovog naroda. A od Evropske unije dobijate pohvalu da ste lider u reformama, a reforme državu dovele do prosjačkog štapa.
Dame i gospodo, treba usvojiti amandman narodnog poslanika Srete Perića i ugraditi ga u ovaj zakon, ukoliko već nećete da povučete zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da kažem da danas nisam bila u prilici da obrazlažem amandmane koje sam podnela na ove prethodne zakone, ali su to moje kolege radile uspešno, nadam se i u mom odsustvu. Prisustvovala sam slavi opštine Zemun i čestitam građanima Zemuna današnju slavu.
A sada o članu 7. odnosno o Predlogu zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. O tome da ovaj zakon nije ni morao, odnosno nije trebalo da se donese, govorile su moje kolege i u današnjoj raspravi, a govorili smo i u onoj načelnoj raspravi, i svakako da je to stav SRS, da nemamo razloga i da nemamo potrebe da zakonom štitimo kriminalce.
Mišljenje srpskih radikala je da svako ko je počinio neko krivično delo za to krivično delo mora da odgovara, nema zaštićenih, nema povlašćenih. Jer ovo što ste vi već uveli i bez postojanja zakona samo je dovelo do toga da je povećan kriminal u Srbiji i da kriminalci više ne prezaju, mogu da urade šta god hoće, ne rade to uglavnom sami, znaju da će biti zaštićeni svedoci.
Naravno, nekog drugog će da ocinkare ili će da slažu, da svoju priču prenesu na nekog drugog, i svi to znamo, i svi u Srbiji to znaju, i zna se koja su aktuelna imena, spominjale su moje kolege, aktuelna imena takozvanih zaštićenih svedoka, i to prema mišljenju SRS ne ide u prilog suzbijanju kriminala u Srbiji. Mi smo kao stranka pri stavu da kriminal u Srbiji mora da se svede na minimum, odnosno na minimalnu moguću meru, da ne kažem da se potpuno iskoreni.
Zakone koje predlaže Vlada Republike Srbije, ti zakoni ne idu u prilog onoga što je programsko opredeljenje SRS. Zašto vi želite da štitite zaštićene svedoke, to ćete verovatno jednog dana, ne mislim lično na narodne poslanike, mislim na one koji predlažu ovakve zakone, to će svakako jednog dana pred nekim nepristrasnim i nezavisnim sudovima da se objašnjava.
Ako već donosite ovakav zakon, glasaćete za njega, verovatno, ukoliko se ne raspadnete pre toga na ovom penzionom, trebalo bi bar da Vlada kao predlagač vodi računa o tome, kada predlaže zakone da oni zaista budu, ponavljam više puta ono što zaista mislim i što mi srpski radikali mislimo o predlozima zakona, jasni, precizni, primenjivi i da se u primeni zakona na minimum svede eventualna zloupotreba.
Nijedan zakon koji je do sada Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini nema ove karakteristike. I kao da neko potpuno svesno i namerno predlaže i donosi zakone da može da se kaže, da se stavljaju recke, koliko smo mi zakona doneli, koliko puta smo ih menjali i dopunjavali.
A ti zakoni u suštini ništa dobro ne donose građanima Srbije, ne rešavaju na pravi način oblast na koju bi trebalo bar po naslovu da se odnose.
Član 7. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, na koji je kolega Božidar Koprivica podneo amandman, govori o komisiji za sprovođenje programa zaštite kao nadležnom organu. Član 7. kaže u stavu 1. da odluku o uključenju, produženju, obustavi i prestanku programa zaštite donosi komisija za sprovođenje programa zaštite koja ima tri člana.
Amandmanska intervencija je bila da se umesto "o uključenju" stavi reč "uspostavljanju", a da se briše reč "program". Naravno, sada kada ovo ovako kažem, dakle, neko ko nema ispred sebe zakon, verovatno nema jasnu predstavu šta se u stvari amandmanom htelo i zato ću da vam pročitam kako bi trebalo da glasi ovaj stav sa amandmanskim izmenama.
Dakle: "Odluku o uspostavljanju, produženju, obustavi i prestanku zaštite donosi Komisija za sprovođenje Programa zaštite, koja ima tri člana." Ne razumem zašto ministar, kao predstavnik predlagača, nije ovaj amandman prihvatio, kao ni one prethodne amandmane koji su u istom smeru, sa istim ciljem. Mislim da je moralo da se shvati, očekujem da će to kolege narodni poslanici da shvate i prihvate do dana za glasanje, da su naša amandmanska rešenja preciznija, konkretnija i doprinose značajnom poboljšanju teksta zakona.
Član 7. ima pet stavova. Amandman je bio na stav 1 - da se jasnije uspostavlja princip, da se ovim zakonom utvrđuju mere i radnje kojima se pruža i obezbeđuje zaštita lica. Dakle, cilj nije da se donese program, već da se obezbedi i pruži zaštita. Iz tog razloga je ovaj amandman napisan. Takvo obrazloženje stoji uz amandman.
Malo ću da komentarišem stav 2. člana 7, koji kaže: "Jednog člana Komisije imenuje iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije predsednik Vrhovnog suda Srbije, drugog člana imenuje iz reda svojih zamenika Republički javni tužilac, a rukovodilac Jedinice za zaštitu član je Komisije po položaju".
Naravno, ovo bi trebalo da izgleda logično, odakle drugo da se biraju ljudi u ovu komisiju, nego baš iz ovog sastava koji je naveden u ovom stavu 2. člana 7. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Moramo da budemo svesni naše stvarnosti, realnosti i onoga što se dešava u našim sudovima, tužilaštvima.
Ministre, pitala sam vas u načelnoj raspravi, pitam vas i danas - da li je neka garancija to što se iz ovako visokih pravosudnih funkcija predlažu članovi komisije? Da li je garancija onaj nesrećni sudija Vrhovnog suda Vučković? Da li je garancija Mile Radovanović, zamenik specijalnog tužioca?
Dakle, i građanima Srbije ovo ovako zvuči i izgleda, pogotovo stručnoj javnosti, kome da se nečija sudbina stavi u ruke - još nekom korumpiranom sudiji ili tužiocu, da oni određuju koliko će podataka da iskoriste od nekoga ko će da bude zaštićeni svedok, u koju svrhu će to da iskoriste, ko će da bude zaštićeni svedok, ko neće, da li će da prođu kao Bagzi - bićeš zaštićeni svedok, kaži sve što nama treba da kažeš, pa sada nećeš biti zaštićeni svedok.
Sve se to, nažalost, radi upravo u tom Specijalnom sudu, protiv čijeg formiranja je SRS bila još u vreme kada je formiran, i danas mislimo da nije trebalo da postoji. Ovo skidanje imuniteta dvojici sudija i tužilaca ide u prilog našoj tvrdnji i nekada vašem izrečenom stavu, pa ste se povukli na intervenciju raznih evropejaca kada ste ipak zadržali ovo specijalno odeljenje, poznato kao Specijalni sud.
Zašto sam o ovome govorila? Mi iz SRS stalno ponavljamo - džaba nama zakoni, kakvi god, ako se ne uspostavi red u pravosuđu. Naravno, ne mislim i ne mislimo da su većina sudija i tužilaca kriminalci, da su korumpirani itd. Naprotiv, ubeđena sam da su većina ljudi zaposlenih u pravosuđu časni, pošteni i stručni ljudi. Ti časni, pošteni i stručni niti će da dođu do Specijalnog suda, niti do Specijalnog tužilaštva, niti do Vrhovnog suda. Svi u Srbiji to znaju.
Ministre, na vama je odgovornost, na vašem ministarstvu, na ovom parlamentu, na nadležnom odboru, na Visokom savetu pravosuđa, najviše, jer su oni sve zakuvali, oni predlažu Skupštini kojekakve predloge, za koje unapred znaju da ne mogu da prođu. Zamislite onda smelosti, izdaju saopštenje kako se Skupština meša u svoj posao, kako to narodni poslanici smeju da odbiju predlog Visokog saveta pravosuđa? Naravno, pobrkani lončići.
Treba poći od tog Visokog saveta pravosuđa, vašeg ministarstva, kontrole sudova, novih lica u pravosuđu, boljih uslova, da bi se privukli stručni kadrovi u pravosuđe i izvršilo definitivno raščišćavanje sa korumpiranim i kriminalnim delovima pravosuđa. Dok se to ne uradi, džaba nam Krivični zakonik i ovaj zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, onaj o maloletnicima itd.
Dakle, mora da se sprovede jedna sveobuhvatna državna akcija. Verujem, ministre, da ste vi toga i te kako svesni, da znate da je to neophodnost. Preporučujem vam da to uradite što pre. Kada budemo imali sudije i tužioce koji će primenjivati zakon onako kako je napisano u zakonu, za koje će važiti princip da je zakon jednak za sve i da su svi jednaki pred zakonom, onda možemo da razgovaramo i o ovakvom i o onakvom zakonu.
Zakone možemo da doterujemo, da ih usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom itd. Mi srpski radikali protiv toga nemamo ništa. Ne volimo da radimo posao od kojeg niko nema koristi.
Ne volimo da se hvalimo, kao vi što radite, koliko ste zakona doneli, a samo da napravimo jednu analizu koliko se od tih donetih zakona ne primenjuje. Ne odnosi se na vaše ministarstvo, govorim o ovom parlamentu i o toj velikoj priči kako je ažuran ovaj parlament i koliko zakona je doneo. Jeste, danas se donese zakon, pa se izmene i dopune donose za dva meseca, pa još jedne za tri, pet, uglavnom u tome provodimo vreme.
Bilo bi dobro, i to ćemo tražiti od predsednika Skupštine, da od nadležnih ministarstava pribavi, da vidimo koji su zakoni "mrtvo slovo na papiru", koji se ne primenjuju, iz razloga što smo mi srpski radikali govorili da se donose neprimenljivi zakoni.
Dakle, govorila sam principijelno i o Vladinim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo, pogotovo sa ovim osvrtom na stanje u pravosuđu. Mislim da bismo svi morali tom poslu da priđemo ozbiljnije.
Naravno, poslanička grupa SRS to vrlo ozbiljno radi. Kada imamo neki predlog Visokog saveta pravosuđa, ako imamo razlog da ne podržimo, odnosno da osporimo taj predlog, mi to jasno, glasno, bez uvijanja i straha kažemo.
Dok svi ne budu tako govorili, imaćemo sudije poput Vučkovića, tužioce poput Radovanovića, sudiju Trgovinskog suda, više ne znam koliko puta sam tog nesrećnika Gorana Kljajevića pomenula. Nema toga ko ne deli moje mišljenje o njemu, ali on i dalje žari, pali Trgovinskim sudom.
Dakle, ministre Stojkoviću, imate puno posla, angažujte ljude iz ministarstva, rešavajte ono na čemu počiva ovo društvo. Pravosudni sistem je jedan od najvažnijih stubova svakog društva. Kada budemo imali zdravo pravosuđe, možemo da računamo i na normalno funkcionisanje institucija sistema, na pravnu državu, pravnu sigurnost, koliko god vi pričali da mi to i sada imamo, tvrdim vam, a građani Srbije znaju, niste u pravu - nemamo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković i Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo poslanik Slobodan Vučković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 26. amandman je podneo poslanik Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.