Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, neću obrazlagati ovo što je rekao kolega Krasić, ali ću reći da su odredbe ovog člana u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Zašto?
Zakonik o krivičnom postupku, kao sistemski zakon, ovo nije sporedno zakonodavstvo, ovo sad predstavlja jedan zakon, drugačije određuje učesnike. U članu 3. predlagač kaže ko su sve učesnici u krivičnom postupku, u ovom postupku koji predstavlja program. Prvo osumnjičeni. Osumnjičeni je potencijalni okrivljeni, potencijalni osuđeni, krivac kome treba izreći sutra kaznu za saučestvovanje u izvršenju krivičnog dela, kaznu i do 40 godina zatvora.
Dalje, kažete "svedok, svedok saradnik, oštećeni, veštak i stručno lice". Po Zakoniku o krivičnom postupku to nisu učesnici u postupku. Prema odredbama krivičnog prava i Zakonika o krivičnom postupku, stranke u postupku su tužilac, optuženi i okrivljeni. Ne znam što se ovde nisu našle i kuvarice, da budu u ovaj zakon ugrađene.
Predlagač se usudio da ovo poturi parlamentu, da parlament usvoji nešto što treba da pruža zaštitu kriminalcima. Ovo je zaštita kriminalaca. Zašto mi rasipamo snagu i Službu unutrašnjih poslova opterećujemo da po deset operativaca i policajaca čuva jednog zaštićenog svedoka, osumnjičenog zato što je kriminalac, zato što je ubica ili je počinio najteža krivična dela za koja se propisuje kazna zatvora između 30 i 40 godina.
Što kaže gospodin Krasić, čuvamo mi kriminalce najvećeg kalibra od države. I do sada je postojao kriminal, i do sada je bilo ubistava, ali je to Služba unutrašnjih poslova otkrivala, rasvetljavala i izvodila pred sud. Sada, kad treba nekoga izvesti pred sud, hajde mi da nađemo cinkaroša, što je rekao Krasić, doušnika koji će nama reći, "evo, učestvovao sam u izvršenju tog krivičnog dela, oprostite mi, ali me proglasite da budem zaštićeni svedok". To ne može ni u jednoj državi.
Po čemu onda uživa zaštitu ako je učestvovao u izvršenju najtežeg krivičnog dela? On mora da odgovara, a na organima gonjenja jeste teret dokazivanja, da prikupe podatke o učinjenom krivičnom delu, da prikupe podatke o izvršiocu ili izvršiocima kao saučesnicima krivičnog dela i druge materijalne dokaze da pribave i da se sudi u redovnom postupku.
Sada smo mi izmislili specijalne sudove, specijalne tužioce. Sada smo odlučili da donesemo zakon da štitimo lica u postupku. Od koga? Operativci moraju da rade, tužilac treba da prikuplja dokaze, suđenje u redovnom postupku. Za ova najteža krivična dela, ovo što mi sada imamo u našoj praksi - specijalne sudove, mislim da to nije delotvorno, jer za ta ista krivična dela i do sada su sudile sudije okružnih sudova, kao najteža krivična dela. Ta specijalna odeljenja, pa im davati specijalne plate, duplo veće plate nego što imaju sudije u Vrhovnom sudu ili u okružnom sudu.
Po meni, sudije okružnih i opštinskih sudova stručni mogu da sude bez ovakvog jednog zakona. Postupak se može sprovesti i lice izvesti pred pravdu i sačekati pravedna odluka nadležnog suda i bez ovog zakona. Rasipaju se mnoga sredstva, rasipaju se ljudske snage, tj. služba unutrašnjih poslova. Sada neka izađe neko da obavesti javnost u Srbiji koliko imamo operativaca i policajaca koji čuvaju ličnosti u Srbiji. Koga?
Srpski radikali su bili u republičkoj i saveznoj vladi, nije bilo obezbeđenja za njih, niti smo mi to želeli. Sada kada pogledate ličnosti koje se obezbeđuju i one koje su se posebno obezbeđivale i u prethodnoj vlasti i u prethodnoj vladi, pola budžeta je odlazilo samo da obezbeđuju njihove funkcionere. Maltene i dadilje su morali da obezbeđuju koje su čuvale decu kod njihove kuće.
Ne možemo dozvoliti ovako nešto i ovaj zakon neće imati primenu. Može, ali on neće biti delotvoran za državu. U redovnu proceduru, nadležni organi, a mi danas imamo, dame i gospodo, veoma stručnu policiju, policiju koja nije na nivou 45-te godine. To je policija koja se školuje u srednjim školama, u višim školama, na fakultetima, Akademija policijska.
Prema tome, prošli su tu obuku i sekli stručnost, pogotovo operativci koji rade 15, 20 ili 30 godina. Imamo sposobne sudije u okružnim sudovima, koje mogu da sude ova krivična dela. Mi smo ipak na nivou jedne stručne profesionalne institucije, kako u policiji, tako i u pravosuđu.
Ne možemo generalno reći - situacija u pravosuđu je katastrofa. Jeste u odnosu na pojedince koji krše zakon i bave se onim što je već davno poznato u Srbiji, korupcijom i mitom, ali to su pojedinci, a većina su stručni i korektni ljudi koji sude i zato im treba dati podršku. Ali treba tu i u sudovima napraviti reda, urediti sudove, pomeriti one koji su skloni ovakvim postupcima i ponašanju, imaćemo pravilno pravosuđe.
Ministarstvo pravde da ima određena ovlašćenja, ne ono kao što neko misli - ne dirajte vi nikoga, molim vas, mi želimo da bude nezavisno pravosuđe.
Imali smo poverenja u Vrhovni sud kao najvišu instancu. Da li je to tačno ili nije, videće se. Vidite ove afere. Ove afere ometaju krivični postupak, koje se plasiraju u medijima. One ometaju vođenje krivičnog postupka, jer krivični postupak treba da vode nadležni organi, a ne sada preko medija da mi vodimo rat.
Ko vodi, ko je protagonista? Protagonista je onaj koji je sa sopstvene afere preselio medije i usmerio ih prema drugoj aferi. Prema tome, to nije dopušteno. Mediji, a ujedno i oni protagonisti tih afera, ne mogu ni u kom slučaju sada ometati rad pravosudnih organa. Šta će biti, da li je neko počinio krivično delo, koje delo i koje težine, utvrđuje sud nadležan i zato treba pustiti da oni utvrđuju.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Slobodan Pajović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u skladu sa prethodnim amandmanom kolege Vučkovića. Naime, tim amandmanom predviđeno je da se poslednji stav člana 3. zakona briše i zameni ovim amandmanom.
U ovom poslednjem stavu navedeno je da su osumnjičeni, okrivljeni, veštak, svedok, svedok saradnik, stručno lice imaju značenje u smislu Zakonika o krivičnom postupku. Pre svega, Zakonik o krivičnom postupku nije definisao pojam svedoka, ali s obzirom da prethodni amandman predviđa da u krugu zaštićenih učesnika u krivičnom postupku budu svedok ili oštećeni, ovim amandmanom dat je pojam svedoka i oštećenog.
Navedeno je da je svedok lice koje je naredbom suda pozvano da da iskaz o svojim čulnim opažanjima činjenica i okolnosti koje se odnose na predmet krivičnog postupka. Ovome je dodat jedan stav koji kaže da je oštećeni lice u smislu člana 221. tačka 6) Zakonika o krivičnom postupku. Mislim da je ova definicija neophodna da bi se znalo na koja se lica odnosi zaštita u postupku.

Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku i ovaj amandman koncepcijski je povezan sa nekoliko drugih amandmana.
Najpre sa amandmanom na član 1. ovog zakona i sam naziv Predloga zakona, gde je traženo da se reči "programu zaštite učesnika u krivičnom postupku" zamene rečima "zakon o pružanju zaštite učesnicima u krivičnom postupku".
Predložio sam amandman na član 4. Taj član glasi: "Program zaštite može se sprovesti pre, u toku i nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, prema učesniku u krivičnom postupku i bliskim licima". Amandmanom je predloženo da se ove reči "program zaštite može se sprovesti" zamene rečima "zaštita može da se pruži u skladu sa ovim zakonom" i onda se dalje nastavlja "pre, u toku i nakon pravosnažnog okončanja krivičnog postupka, prema učesniku u krivičnom postupku i bliskim licima".
Na ovaj način ne bi se doveo u pitanje sam koncept zakona, a mi suštinski ne menjamo ono što će proisteći iz ove odredbe, već jednostavno amandmanom ispravljamo određenu terminološku nepreciznost.
Mislim da je pod velikim uticajem američke literature ili američkih filmova bio onaj ko je pisao ovaj predlog zakona i to je jedini razlog, po meni, što je nazvan zakonom o programu zaštite učesnika. Ako gledamo termin koji se koristi, sama reč program može se odnositi na neki dokument, drugi opšti akt, ali se jedan zakon ne može donositi radi akta ili radi dokumenta.
Naziv zakona mora da bude jasan i nedvosmislen i mora se njime izraziti da se odnosi na neku aktivnost ili delatnost, odnosno obavezu iz koje proizilazi određeno činjenje ili nečinjenje. Ako se insistira na reči program, onda je dokument samo po sebi cilj i reči pružanje ili obezbeđivanje zaštite su mnogo prikladnije za naš jezik, jer one ukazuju na neku delatnost ili radnju koja se obavlja.
Reč program može se odnositi na neki umetnički program, ovakav program, onakav program, ali definitivno nije reč koja je do sada korišćena u zakonima koji regulišu ovu oblast, dakle krivično-pravnu oblast. Stav je SRS da je mnogo primerenije reći da se radi o zakonu o sprovođenju zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Dakle, ovo može izgledati kao nešto što možda nije toliko važno, ali mislim da je mnogo primerenije da u zakonu stoji "zaštita se može pružiti u skladu sa ovim zakonom". Vi na ovaj način prejudicirate da tu već postoji neki jedinstven program i opšti program, koji bi valjda trebalo da bude ovde u zakonu nama i predstavljen, na osnovu koga će se prema svim licima jednako sprovoditi ova određena zaštita.
To naravno ne postoji, to nije smisao ovoga zakona, već je smisao zakona da odredi uslove pod kojima će se nekome pružiti zaštita, da odredi način na koji će ta zaštita biti pružena.
Zaštita koja bude pružana učesnicima u krivičnom postupku ili njima bliskim licima biće specifična, sprovodiće se od slučaja do slučaja, u zavisnosti od potrebe svakog slučaja, naravno i od vrste krivičnog dela, pretnji koje taj učesnik u krivičnom postupku može da doživi, odnosno od ugrožavanja koja prete njemu ili njemu bliskim licima, i mislim da je zbog toga neuporedivo bolji termin zaštita lica, a ne program zaštite.
Građani Srbije treba da znaju da su izuzetno velika sredstva predviđena za sprovođenje ovog zakona. Radi se za 2006. godinu o 905 miliona dinara, što je negde oko 11 miliona evra. To su značajna finansijska sredstva, koja će otići na opremu, na komisiju, na plate ljudi koji će biti u toj jedinici za zaštitu.
Dakle, nije ovo zakon gde možete dopustiti sebi bilo kakve terminološke neispravnosti, i zbog onih koji će u skladu sa ovim zakonom sutra tražiti zaštitu. Oni neće tražiti program, nego će tražiti zaštitu i njima neće biti pružen bilo kakav program, već će im biti pružana zaštita. Zaista ne vidim razlog da se ovaj amandman ne prihvati i da se jednostavno terminološki ovaj zakon reguliše onako kako treba.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo  narodni poslanici, SRS nije za donošenje ovakvog zakona. Ministru je poznato da mi srpski radikali sa pažnjom analiziramo i proučavamo sve zakone koji se nađu na dnevnom redu u ovom visokom domu, a posebno su nam interesantni zakoni iz dela koji dolaze kao predlog Ministarstva pravde.
Poslanici SRS su bili vrlo kooperativni u nekim prethodnim zakonima, predložili veliki broj amandmana, dosta od toga je prihvaćeno i naravno da je velika šteta što i ono što nije prihvaćeno nije prihvaćeno, jer bismo imali mnogo praktičnije zakone.
Kada je u pitanju ovaj zakon, čuli ste iz obrazloženja gospodina Tomislava Nikolića i uvaženog kolege Petra Jojića, koji se dugo godina bavi ovom problematikom, da ovaj zakon nije neophodan. Da su državni organi bili efikasniji u sprovođenju zakonskih odredbi koje sprečavaju činjenje krivičnih dela ovaj zakon ne bi bio uopšte potreban. Kada je predložen ovakav zakon mi smo pokušali amandmanima u nekim članovima da ih popravimo i učinimo malo boljim i kvalitetnijim.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 5. ovog zakona. U ovom zakonu se reguliše materijalni uslovi pod kojima se pruža zaštita učesnicima u postupku. Da je ovaj zakon nepotreban i nije u skladu sa drugim zakonima, odnosno sa Krivičnim zakonikom, to je objasnio i gospodin Petar Jojić kada je rekao da ovaj zakon uzima sebi za pravo i određuje veći broj učesnika u postupku, odnosno stranaka nego što je to Krivični zakonik predvideo.
Da bih približio javnosti, stručnoj javnosti i javnosti Srbije član 5, na koji sam podneo amandman, pokušaću da iščitam tekst koji je predložen i dve intervencije koje sam predložio na ovaj član.
Naime, član 5. počinje sa: "Program zaštite se sprovodi". Predložio sam da se reči "Program zaštite se sprovodi" zamene rečima "Ovim zakonom zaštita se pruža".
Dalje ide predloženi tekst "ako su učesnici u krivičnom postupku i bliska lica, usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku, izložena opasnostima po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, a bez tog iskaza ili obaveštenja bilo bi znatno otežano ili nemoguće dokazivanje u krivičnim postupcima za krivična dela."
Pretpostavljam da bi ovde mogla da se pojavi jedna vrlo značajna utakmica, takmičenje koliko će se pojaviti zaštićenih svedoka, pa se može desiti da teški kriminalci, kojima nadležni organi nisu uspeli da stanu na put, požele da budu zaštićeni svedoci da bi svoja velika i teška krivična dela pokrili kao zaštićeni svedoci.
Ako su krivična dela počinjena 1) protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, 2) protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i 3) organizovanog kriminala; ovde predlažem da se briše - organizovanog kriminala i glasi - organizovanog kriminalnog udruženja.
Organizovani kriminal je žargonski termin, nije pravni termin i zbog toga predlažem da se prihvati umesto "organizovanog kriminala" - "organizovanog kriminalnog udruženja". Iz ovog zakona, kada se usvoji ovaj zakon i stupi na snagu, kao što je gospodin Nemanja Šarović rekao, proisteći će velike obaveze za budžet Republike Srbije, odnosno za poreske obveznike u Srbiji.
Videli ste da su za 2006. godinu, pored ostalog i za plaćanje 200 zaposlenih u jedinici koja će pružati zaštitu učesnicima u krivičnom postupku, potrebna sredstva od 11 miliona evra. Moglo bi da se napravi nekoliko fabrika u kojima bi građani Srbije mogli da obezbede svoje radno angažovanje i poprave malo standard, da se bolje živi.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovako osiromašenoj državi, u državi gde ništa ne funkcioniše, u državi gde je preko 70% lekova na tzv. negativnoj listi, dakle moramo da kupujemo, u državi gde je i zdravstvo i školstvo i sve ostalo na vrlo niskim granama, mi smo našli za shodno da samo u ovoj godini odvojimo 11 miliona evra za kriminalce, jer pre svega zaštićeni svedoci koji su do sada dolazili dolaze iz tog kriminalnog miljea, učesnici su u raznim kriminalnim radnjama, saučesnici upravo sa onima protiv kojih će svedočiti i država velikodušno odvaja pare za to.
Razumem donekle pobudu vladajuće koalicije, jer čim dođe do vanrednih parlamentarnih izbora i oni siđu sa vlasti mnogi od njih će tražiti status zaštićenog svedoka ne bi li okrivili onog drugog, svedočiće protiv onog drugog i tako zaštititi delimično sebe. Mnogi od ministara, zamenika, pomoćnika, direktora javnih preduzeća, naći će se u situaciji da im država plaća zaštitu da budu zaštićeni svedoci protiv svojih dojučerašnjih kompanjona.
Gospodin Krasić je maločas vrlo jasno rekao, ukoliko država ima nameru da se obračuna sa svim vrstama kriminala, ne samo sa organizovanim kriminalom, za mesec dana to može da uradi. Mi imamo školovanu, sposobnu policiju, plaćenu policiju koliko-toliko, ali policiju koja zna da radi taj posao i ta policija ima kompletnu dokumentaciju o svakom kriminalcu i o svakom kriminalnom delu.
To što se ne dozvoljava da se to kriminalno delo do kraja rasvetli i da se kriminalci nađu tamo gde im i jeste mesto, to je već druga priča. To da postoji sprega između kriminalaca i nekih ljudi iz vlasti, između kriminalaca i nekih ljudi iz sudstva, jasno je pokazala nedavna afera gde je sudija Vrhovnog suda uzimao mito od najvećeg kriminalca da ga pusti na slobodu, od jednog od najvećih organizovanih kriminalaca, pardon, jednog od do sada otkrivenih najvećih.
Kada se promeni politička scena, onda će biti mnogo većih kriminalaca koji će tada da se otkrivaju. Danas su oni u nekim foteljama o kojima ne bih da govorim.
Ovim država pospešuje kriminalce, umesto da suzi kriminal. Zaštićeni svedok; dosadašnja praksa vam je bila, zaštićeni svedok vam je Čume, jedan od najvećih kriminalaca u Srbiji, Čume koji je vodio taj isti zemunski klan, Čume koji je bio prvi saradnik Spasojeviću ili kome već, danas je on zaštićeni svedok. Kada ide na svoja gradilišta prati ga policija, ne znaš da li prate Čumeta ili prate predsednika države Srbije, ista kola, iste sirene, isto sve, jedan napred, jedan nazad. Iz iste su stranke, doduše, pa sad ne znam...
Da li će vam sutra Dinkić tražiti da bude zaštićeni svedok protiv Labusa? Vi ćete prihvatiti i država će to da plaća.
Da li će Labus biti zaštićeni svedok protiv Vuka, a svi zajedno protiv Davinića, kada se ova kriminalna afera raščisti i država će plaćati dodatno.
Ovde vidim i program izmene ličnog opisa. To znači, dame i gospodo, plastična hirurgija. Mnogi će od ovih koje sam nabrojao biti zahvalni državi što će im uraditi plastičnu hirurgiju, jer ovako ni na šta ne liče, em su bezlični.
Da li dovodimo u situaciju sa ovim zakonom da težak kriminalac bude zaštićeni svedok u krivičnom predmetu protiv nekog drugog kriminalca čije je delo daleko manje od dela koje je budući zaštićeni svedok izvršio i da ga na taj način aboliramo za ono što je izvršio, jer će nam, bože, otkriti sve ovamo. Ne otvaraju li se strahovite mogućnosti za manipulaciju?
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da zapad traži od vas zakone. Ne traži zapad da zakone prepisujete iz njihovih filmova, nego iz njihovog pravosuđa. Uzmite ovaj predlog zakona – gde je ministar, izašao je, nema ga – povucite ovo, uredite, skinite, danas nam ne treba.
Gospodin Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS, jasno vam je rekao, kada vam ti vaši prijatelji obećaju da će nas za mesec dana primiti u Evropsku uniju, ma za mesec dana ćemo svih tih njihovih 500 zakona doneti. Ovako dolazimo u situaciju da donesemo zakone koji se na našu grbaču tovare, na grbaču ovog naroda. A od Evropske unije dobijate pohvalu da ste lider u reformama, a reforme državu dovele do prosjačkog štapa.
Dame i gospodo, treba usvojiti amandman narodnog poslanika Srete Perića i ugraditi ga u ovaj zakon, ukoliko već nećete da povučete zakon.