Dame i gospodo narodni poslanici, članom 115. se reguliše promet reproduktivnog materijala i upravo je svrha podnetog amandmana bila da se ovim zakonom, s obzirom da se donosi nov zakon posle 14 godina, reguliše ili decidno faktički zakonski ugradi, dakle, da se zabrani uvoz kloniranih embriona.
Istina je da je danas u svetu veoma mali broj kloniranih životinja koje se gaje, pogotovo koje su ekonomskoj eksploataciji. Veliki broj istraživača i institucija radi upravo na problemu kloniranja, dakle, organizma životinja ili pojedinih organa, gde životinje faktički treba da budu potencijalni donatori za transplantacije pojedinih unutrašnjih organa, pre svega jetre, bubrega itd. Ali, i danas postoji određeni broj visokih grla, pre svega goveda... Prva životinja koja je klonirana je ovca, ali ima danas i kloniranih goveda, to su krave muzare koje su ostvarile visoku proizvodnju, ali problem je korišćenja proizvoda tih životinja, pre svega mleka.
Skoro je bio jedan članak u jednom časopisu, gde je upravo jedan poljoprivredni proizvođač u Americi imao nekoliko krava proizvedenih ovom metodom kloniranja i gde je problem plasmana mleka i drugih proizvoda, jer postoji strah kod tih građana. Danas je to još uvek velika nepoznanica, dakle kakav je životni vek tih životinja, šta sve one nose i pogotovu njihovi proizvodi.
Zato smo smatrali da ovim zakonom treba zabraniti mogućnost da nekome padne na pamet da to uveze ovde, iako je istina da svaki uvoz i semena životinja i jajnih ćelija ide uz prethodnu dozvolu i saglasnost Ministarstva poljoprivrede.
Znači, to je nesporno, ali se za uvoz semena, embriona, jaja živinskih, daje zakonom mogućnost uvoza i, normalno, Ministarstvo samo propisuje šta sve mora da ispuni onaj ko izvozi, znači, mora da da sertifikat da je to seme ili embrioni od zdravih životinja i da ne mogu ući u zemlju, pogotovu ako su zarazni ili inficirani ili kontaminirani većim brojem bakterija ili su morfološki ili fiziološki promenjeni. To je u redu i to je nesporno.
Međutim, pod uslovom da Ministarstvo poljoprivrede daje saglasnost za uvoz, recimo, da neko podnese zahtev da uveze klonirane embrione, ako to zakonom decidno nije regulisano da se zabranjuje, onda je to dozvoljeno. Složićete se barem u tome. Naša namera je bila da stoji da se zabranjuje za sada, dok se ne dobiju veća i sveobuhvatnija saznanja o kloniranju životinja.
Istina je isto tako da se mali broj institucija u našoj zemlji bavi embriotransferom, znači, samo onaj ko je ovladao metodologijom embriotransfera, ali nekoliko disertacija je urađeno. Znači, mi imamo nekoliko, barem pet kolega koji su doktorirali na embriotransferu koji se odnosi na svinje i goveda. Institut za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u Novom Sadu je imao, da vas ne slažem, ali sigurno 50, ako ne i više, krava i junica kod kojih je izvršen embriotransfer jajnih ćelija, a isto tako kolega koji je radio u tom institutu je doktorirao na embriotransferu kod svinja. Prema tome, mi imamo kompetentne stručnjake koji bi mogli da urade embriotransfer kloniranog embriona potencijalnog donora.
Svrha amandmana je upravo da u ovoj situaciji kada je to još nepoznanica zabranimo bilo kome da dođe na jednu takvu ideju da uvozi klonirani embrion. Dakle, možda će neko hteti, da bi napravio neki medijski bum. Mada, po logici stvari, i Ministarstvo bi trebalo da zabrani da tako nešto uđe u zemlju. U zakonu to decidno ne stoji da se zabranjuje, onda stoji teoretska i praktična mogućnost da se dozvoli uvoz toga. Pošto se u ovom članu radi o prometu reproduktivnog materijala, gde je decidno navedeno pod kojim uslovima se on zabranjuje, naš cilj je bio da se ovim amandmanom zabrani uvoz kloniranih embriona.